OPROSTI!

"Oprosti im jer ne znaju šta čine" (Lk. 23:34)

Pre nego što su ga razapeli, Isusu su skinuli haljine. Samo nekoliko dana pre toga, Jerusalim je skidao svoje haljine da bi dočekao onoga koji dolazi u "ima Gospodnje".

Razapinjanje, kao oblik mučenje, bilo je osmišljeno da umiranje učini što bolnijim i zastrašujućim. U starim zapisima nalazimo da su žrtve obično proklinjale, jecale od bolova, pljuvale ne svoje mučitelje i slično. Razapinjanje je grozno i bolno samo po sebi, kad si nešto kriv, a kako je tek kad to ničim nisi zaslužio. Kako mora da je gorko u ustima kad ispod tvoga krsta stoje, i odobravaju ono što se dešava sa tobom, oni  na koje si polagao ruke da bih izlečio, blagoslovio i ohrabrio.

Ipak,  Hristove reči, nakon što je podignut na krst, nisu bile ni pretnja, ni prokletstvo ni vređanje. U svojoj muci on je molio za svoje mučitelje.

"Oče oprosti im jer ne znaju šta čine." 

Njegova prevashodna misao nije bila njegova patnja, već ono čemu su bili izloženi oni koji su ga doveli u ovu situaciju.  

Tokom svoje misije, Isus je često podučavao o opraštanju.

«i oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostili  dužnicima svojim. . . «jer ako oprostite ljudima njihove greške, oprostiće i vama Otac vaš nebeski, ako li ne oprostite ljudima, ni Otac vaš neće oprostiti grešaka vaših.» Mt. 6,12.14.15;

Isus, najveći učitelj opraštanja, sad na krstu javno pokazuje ono o čemu je učio.

Oproštenje, koje je tražio, bilo je za sve

 – za narod koji je vikao "raspni ga"; za sveštenike koji su se podrugivali; za vojnike koji su ga prikovali na krst; za narod koji je ovo gledao; za učenike koji su se razbežali. Za sve njih, i nas.

U Hristovom srcu nije bilo mesta za neprijateljstvo prema bilo kome. Od Njega treba da naučimo da volimo svoje neprijatelje i da se molimo za one koji nas proganjaju (Mt. 5:44)

Na kraju svake godine svako od nas svodi račune. Kad podvučemo crtu vidimo na čemu smo i sa čime ulazimo u Novu godinu. Od svih stvari na koje ne možemo da utičemo postoji i nekoliko kojima sigurno možemo da upravljamo. Jedna od njih je opraštanje. Opraštanje, kao ništa drugo u našem životu, donosi oslobođenje, rasterećenje, osećaj sigurnosti i ispunjenosti. To je dobar početak za sve ono što želimo i planiramo da uradimo u sledećoj godini.

Počnimo od sebe. Oprostite sebi, pomirite se sobom. Puno je onih koji »sebi ne mogu da oproste ... ovo ili ono«. Bog vam je oprostio, prihvatio vas onakve kavi jeste da bi vas promenio i oblikovao po svojoj volji. Predajte se i prepustite on zna šta radi.

Oprostite braći i sestrama u Hristu. Nemate bliže porodice. Braću i sestre rodila vam je majka, roditelje baka, a nas vam je rodio Bog. Znam da ponekad ne izgledamo kao da smo od istog Oca, ali jesmo. Probajte u nama da vidite onoga koji nas je stvorio.

Oprostite neprijateljima svojim. Oni su samo slabi, uplašeni i zarobljeni, iako izgledaju silni, hrabri i slobodni. Ne dozvolite da vam grumen mržnje ukrade brdo blagoslova.

Pred svakim od nas je slika Hrista koji krvari na krstu i moli se »Oprosti . . .«

Pozivam vas da primite blagoslov oproštenja, da bi mogli da uživate u njemu i da ga možete podeliti sa drugima.