PROSVETLJENE OČI

(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, propoved četvrtkom)

Živimo u svetu u kome je sve zamagljeno. Ništa nije ni sasvim svetlo, ni sasvim tamno. Ljudi veruju i tvrde da vide, a očigledno su slepi na suštinu skoro svake stvari koja ih okružuje.

Govore o svetu, a misle samo na sebe; govore o ravnopravnosti, a svoja prava stavljaju ispred svega; govore o jednakosti, a drže jedni druge u ropstvu; govore o ispravnom putu, a hodaju svakom stazom koja im se učini primamljiva.

To sve i ne bi bilo tako tako strašno, jer nam je jasno da svet ide iz lošeg u gore, a iz goreg u propast. Ono što je poražavajuće što Crkva, kao telo Isusa Hrista, sve više i dublje tone u filozofiju sveta i utapa se u sivilo vremena u kome bi trebala da svetli kao grad na gori.

Savremenoj crkvi je, više nego išta, potrebno da u pravom svetlu vidi sebe, i to tako što će svaki pojedinac u crkvi videti sebe u pravom svetlu i prihvatiti Božju volju u svoj život, i razumeti njegovu Reč.

Na primer: Često ćete čuti onaj stih iz knjige proroka Joila 2:32, koji kaže „I svako ko prizove ime Gospodnje, biće spasen.“ (Dela 2:21 i Rimljanima  10:13).

Šta to znači? Da li to znači da je dovoljno reći Isuse spasi me? Ako to znači to, onda svako, ko je u nekom problemu može to da kaže i sve je u redu. Onda svako može da živi kako hoće i da na kraju, zvizne ovaj poziv i – opla, spasen sam! Ali, prizvati nečije ime, ne znači znati njegovo ime. Zato Gospod i kaže „Mnogi će mi od vas reći u onaj dan „Gospode, Gospode“ ... idite od mene“ To znači nešto drugo.

Ne znam da li ste ikad čuli priču o jednom misionaru koji je dvadeset godina radio u jednoj velikoj afričkoj zemlji. Osnovao je mnogo crkava, i stvarno je bio uspešan. A za dvadesetogodišnjicu svog uspešnog misionarskog rada, pozvao je sve starešine zajednica koje je osnovao, lokalne političare sa kojima je sarađivao, predstavnike drugih verskih zajednica i denominacija, na veliki skup. Za tu priliku zakupljen je veliki prostor na kojem su postavljene šatre na kojima je deljen prezentacioni materijal i naravno, cd sa slikama njegovog dvadesetogodišnjeg rada. On uopšte nije imao loše namere.

Naravno, bilo je predviđeno da na ovom skupu govore mnogi, a on je trebao da bude glavni govornik. Skup je počeo, i veliki hor od čak 200 glasova pevao je pesme slavljenja.

Pre nego što je trebao da uđe u prostor gde se održavao glavni događaj, ušao je u kupatilo da se još jednom pogleda u ogledalo i osveži ako treba. Stajao je pred ogledalom i bio je mnooogo zadovoljan onim što je video. I, odjednom se ugasilo svetlo. Oslepeo je. Doteturao se nekako do vrata, i pozvao ženu koja ga je čekala ispred. Oboje su pali na kolena. Šta se tu dešava? Njegova žena je bila na ivici nervnog sloma, a on je u trenutku doživeo neverovatan mir. Rekao je ženi da nikom ništa ne govori, i da ga uhvati pod ruku i uvede na mesto gde treba da sednu. Kad je došao red na to da on treba da govori, ona je izašla sa njim na binu. Počeo je tako što je obavio šta mu se desilo. Pod šatrom je nastao muk. A onda je on rekao „Nikad, u celom svom životu, a pogotovo ne u poslednjih dvadeset godina, nisam video Hrista jasnije i svetlije nego ovog jutra, kad moje oči ne vide.“ A onda je izgovorio i ove stihove koje nalazimo u

Efescima 1:15-23

“Zato i ja, otkad sam čuo za vašu veru u Gospodu Isusu i za vašu ljubav prema svima svetima, ne prestajem da zahvaljujem za vas i da vas pominjem u svojim molitvama. Molim se da vam Bog našega Gospoda Isusa Hrista, Otac slave, dâ Duha mudrosti i otkrivenja, da ga upoznate,  da vam prosvetli oči srca, da saznate kakva je nada na koju vas je pozvao, koliko je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva među svetima i kolika je njegova neuporedivo velika sila za nas koji verujemo. Ta sila je srazmerna delovanju njegove silne snage, koju je na delu pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i posadio sebi zdesna na nebesima, iznad svakog poglavarstva i vlasti, sile i gospodstva i iznad svakog imena koje se može dati, ne samo na ovom svetu nego i u budućem. I sve je potčinio pod njegove noge i postavio ga nad svime da bude Glava Crkvi, koja je njegovo Telo, punoća Onoga koji ispunjava sve u svemu.”

Isus Hrist, dakle, mora da bude iznad svega i on mora biti jedini proslavljen u svemu što radimo.

U tome se razlikujemo od ovog sveta. Moramo to da razumemo i to da prihvatimo. Bez obzira, koliko nam se to čini “da nije fer”.

Ako smo postigli neki uspeh, to je zato što je On delovao u nama; ako smo u nečemu pogrešili i propali, to je zato što nismo dozvolili njemu da deluje u nama. Kako god.

Kad se, u svetu, takmičite sa ljudima, nekad možete da pobedite, a nekad izgubite. Zakon jačega je mantra neoliberalizma, uvijenog u oblande lažnih sloboda i humanizma.

Kad se takmičite za Bogom, nikad ne možete da pobedite. Jer ako biste pobedili, znači da ste izgubili, a to nije Bogu po volji.

To je novo svetlo, prosvetljenje, koje moramo, stalno, iznova i iznova da uključujemo u našem životu.

Pogledajmo ovaj deo pisma koje Pavle napisao Efescima. To je svetlo o kojem govorim. Počnimo sa molitvom.

A.   Svima nam je jasno da je duhovni rast i napredovanje usko povezano sa molitvenim životom koji vodimo.

B.   Ali i pored toga, bez obzira koliko smo narasli, i dalje važi ona Pavlova izjava iz Rimljana 8:26 “Mi ne znamo za šta treba da se molimo, nego se sam Duh neizrecivim uzdasima zauzima za nas.”

Plašim se da su mnoge naše molive isprazne, ponekad čak sujeverne, a jako često i sebične, zbog toga jer ne dozvoljamo da Duh vodi naše molitve, nego mi govorimo ono što bismo mi voleli da vidimo.

C.   Zato je dobro da ponekad zastanemo nad molitvama nekog od zrelih, duhovnih ljudi, kako bismo naučili da vodimo što bolji molitveni život.

U skoro svakom svom pismu, apostol Pavle zapisao je barem po jednu svoju molitvu upućenu Bogu.

I.      “MOLIM ZA VAŠE PROSVETLJENJE . . . .”

Ipak, da stvar bude jasna na samom početku, ovde se govori o prosvetljenju duhovnih očiju.

A.   Pavle govori o prosvetljenju koje dolazi od mudrost i otkrivenja, koje samo Duh Sveti može dati.

1.    Neki ljudi su doživeli ta otkrivenja kroz čudo, ali to ne mora obavezno da znači da će se sad svakom  dešavati čudesna otkrivenja. Pre svega zbog toga, jer je sve, što je trebalo da bude otkriveno, otkriveno. Efescima je, kao i nama danas, otkriveno ono što je sam Pavle pisao pošto je on sam mnoge istine, koje je prenosio drugim ljudima, primio kroz otkrivenje (3:1-5).

Isto je i sa onim šta je Jovan pisao.

2.    U istom smislu, mi danas, ne možemo da govorimo o otkrivenjima, jer nema novih obznanjivanja tajni, nego možemo da govorimo samo o spoznanju istine, koju je Bog otkrio, u pravom, duhovnom, svetlu.

a.    Na taj način nama se objavljuje Božije volja

b.    Njegovi planovi i pozivi, koje ima za nas, postaju nam jasni (3:8-11).

Dakle, kad Pavle kaže prosvetljenje je, u stvari, govori o spoznaji Božije volje za naš život.

B. Ipak, znati otkrivenje Božija nije dovoljno.

3.    Da bismo bili prosvetljeni, moramo da imamo duha mudrosti i razumevanja, da bismo otkkrivenje mogli da primenimo.

4.    Dobro je ako umemo da citiramo činjenice iz biblije, ali oni imaju svoju vrednost tek kada te činjenice ugradimo u svoj život.

Osim ovoga, prosvetljenje nam je potrebno

II “DA BISTE MOGLI DA ZNATE . . .”

A.   “Kakva je nada na koju vas je pozvao?” (1:18).

1.    Božji poziv je na spasenje i odvajanje od ovog sveta (2 Solunjanima 2:13b,14; Rimljanima 8:28-30)

2.    Ali svi ti, kojima Pavle piše i za koje se moli, primili su i poslušali Božji poziv. Zato se Pavle moli za njih da razumeju šta sve uključuje taj poziv.

3.    To je nada koja sve stvari ovog života sagledava iz prave perspektive (2 Korinćanima 4:15—5:9; Rimljanima 8:18, 24).

B.   “Koliko je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva među svetima?” (1:18).

1.    Primili smo i primamo i dalje  neverovatno nasledstvo od Gospoda, koji sve poseduje. Darovi Duha Svetog stoje kao potvrda i zalog tog nasledstva (1:13,14)

2.    Ali Pavle se ne moli samo za to da bismo znali kakva sva bogatstva imamo u Hristu. On se moli za to da znamo, ali i da težimo da dobijemo to za šta znamo.

3.    Zato se on moli da razumeo kakvo nasledstvo je u nama.

a.    Kad Hrist dođe on će proslaviti svoje svete (2 Solunjanima 1:10).

Njegova Crkva će biti predstavljena kao njegova salavna mlada (5:26, 27).

4.    Mislim da razumevanje toga da smo Božije nasleđe, pomaže da drugačije razmišljamo o sebi. Mi smo vredni!

C.   “Kolika je njegova neuporedivo velika sila za nas koji verujemo?” (1:19).

1.    Da li se ponekad osećate slabi i nemoćni pred izazovima života?

2.    Bog želi da znate za Njegovu moć koju vam stoji na raspolaganju u svakom trenutku vašeg života.

a.    On želi da znamo za njegovu silu vaskrsenja (1:19, 20).

b.    On želi da znamo da je on iznad svakog poglavarstva i vlasti (1:21).

c.    On želi da znamo da je sve potčinio pod Isusove noge, i postavio ga nad svime, da bude glava crkvi (1:22, 23).

3.    Ponekad ljudi pogrešni razmišljaju i kažu da, pošto više nema čuda, da Bogu nije stalo do nas. Da mu nismo više važni.

4.    Božija sila u našem životu nam daje posebne blagoslove.

a.    Čuva nas da ne budem iskušavani preko mere koju možemo da podnesemo (1.Korinćanima 10:13).

b.    Njegov mir štiti naše živote (Filipljnaima 4:6, 7).

c.    Njegova sila daje nam snagu (Filipljanima 4:13).

d.    Njegova sila čini da sve ide na dobro onima koji Njega vole (Romans 8:28).

ZA KRAJ

Pretpostavljam da vas interesuje šta se desilo sa misionarem. Njegov mozak napao je nekakav parazit kojeg je dobio od zaražene ribe koju je jeo u nekom od plemena koja je obilazio i evanglezirao. On je umro, nekoliko meseci nakon toga, boreći se do kraja života da ljudima prenese važnost sagledavanja Isusa Hrista, očima Duha a ne telesno.