Jedan moj prijatelj poslao mi je odličan aforizam, kaže - Slava mi je udarila u glavu. Sad ne znam jesam li slavan ili udaren. Da nije tužno, bilo bi smešno.
Ali to je problem sa ljudskom slavom. Nikad ne znaš na čemu si.
Ipak, ceo svet traga za slavom. Za malo slave, za delić, za trenutak - ljudi su spremni sve da žrtvuju – svoje porodice, prijatelje, talente, ličnost, privatnost, pa čak i život.
Ljudi se penju stepenicama slave, ali se još niko nije popeo tako visko da, pre ili kasnije ne bi pao.
Čak i oni najskromniji, ponekad podlegnu iskušenju i krenu da se penju ako im se ukaže prilika.
A šta to, u stvari, znači biti slavan?
Slavan je onaj ko je prepoznatljiv, poznat mnogim ljudima, neko ko prednjači u nečemu (bilo u dobrom ili lošem), neko ko je moćan ili bogat. Slava može biti pozitivna i negativna, u zavisnosti od toga na čemu je zasnovana. Možete biti slavan naučnik, ali i slavan kriminalaca. Ponekad mi se čini da, što si gori, to su slaviniji. Po onoj narodnoj “Dobar glas daleko se čuje, a loš još dalje.”
Da li biste voleli da ste slavni?
SLAVA I HRIŠĆANSTVO
Celo hrišćanstvo je, u stvari, pitanje slave. U Bibliji je, od korica do korica, opisana slava Božja. Svaki stih, svako poglavlje, svaka knjiga govori o Slavi Svemogućeg Boga!!
Bog Jahve je slavan Bog, Bog Isus je slavan Bog i Bog Duh Sveti je slavan Bog. Slava svake osobe Božanstva proslavlja Sveto Trojstvo.
Naš Bog opšte poznat - sveprisutan, on je iznad svega, on je u svemu prvi, on je najmoćniji, sve je u njegovim rukama. Takva slava je jedna i jedinstvena i ni jedna druga je ne može zaseniti. Sva zemaljska slava, bez obzira na veličinu, bledi i nestaje, ali Božja slava nikad.
Božja slava ogleda se u svemu što je stvoreno. Cela priroda diše po njegovoj reči. Sve se odvija po planu koji je on osmislio i pokrenuo.
Ponekad se zagrcnemo, i ponekad stvari i ne idu kako bi trebalo pa ljudi stradaju. Ali Božja slava se pokazuje tako što se priroda izbori i sa ovakvim poteškoćama. Sećam se onog čoveka koji se, za vreme velike oluje, molio “Hvala ti Bože, što nije svaki dan ovako.”
I Istina je, posle svake oluje pokaže se vedro nebo; posle svake poplave pokaže se plodna zemlja; … Božja slava postane vidljiva u svemu novom što se pokazuje.
Sve dok postoji vidljivo stvorenje ono će objavljivati slavu Boga Stvoritelja.
Božja slava ogleda se u čudima koja je činio. Ko može da razdvoji more, sem našeg Boga? Ko može da učini da sa neba pada mana, sem našeg Boga? Ko može da zaustavi Zemlju da se ne okreće, sem našeg Boga? … Čuda pokazuju na Onog ko je naslavniji!
Božji slava ogleda se o Božijem Zakonu? U zapovestima vidimo da se Bog brine za najmanje i za najveće, za žrtvu i za hram, za sveštenika i običnog čoveka, za dete i za majku, za udovicu i za sirotu, za robove i za slobodnjake, ali i za cara i vlasti.
Božja slava ogleda se i u Njegovoj mudrosti koja je iskazana je u preko 600 zapovesti, a opet se sve može svesti u, samo, dve – Ljubi Boga i ljubi bližnjega svoga.
Božja slava ogleda se u planu spasenja koji je pripremio za sve ljude. Po tom planu, svako ko želi spasenje, može i da ga dobije. Bog je svog Sina dao da bi to bilo moguće. Sam je postao kao mi, da bismo mi mogli biti kao on.
Gledajući na to sigurni smo da je slava Božja najvidljivija u Isusu Hristu!
Čitajući reči apostola Jovana, koji, na samom početku svog evađelja, kaže “I Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu, slavu Jedinorođenog od Oca, punog milosti i istine.” Jovan 1:14 razumemo suštinu te slave.
Čitajući stihove Novog zaveta, vidimo to o čemu Jovan piše. Vidimo Isusa koji podiže umrle, isceljuje bolesne, vraća slepima vid i gluvima sluh; čujemo njegove reči ohrabrenja, oproštenja, saveta, prekora … slušamo njegove priče i njegove pouke, i kao i ljudi koji su sedeli u njegovom prisustvu tada, i mi danas znamo da je on Taj, Emanuel, Bog među nama. Jer slava njegova nije se smanjila. On je danas isti kao i tada.
Ali, kao što to i danas mnogi čine, neki su propustili da je vide iako se, dok je hodao prašnjavim drumovima Hanana Božja slava silno razlivala i pokazivala svakome ko je želeo da je vidi. Na žalost, neki su sumnjali, neki se javno protivili, a malo je onih koji su u njoj uživali.
Sve što je vezano za Isusa ukazivalo je na slavu, ali je ona najvidljivija na krstu. Uzdignut iznad celog sveta, pomirljiv, pun milosti i oproštenja On je proslavio Boga. Čak je i tama zavladala u trenutku njegove smrti, da bi svetlo njegove slave nakon toga bilo što vidljivije. Posle toga ništa više nije bilo isto.
Božja slava utemeljena je na ljubavi, poniznosti i žrtvi, a to je najvidljivije na ovom mestu, gde je Onaj koji je bez greha, stradao da bi sapasio one koji su u grehu.
Četrdesetak dana nakon smrti i vaskrsenja Isus je bio podignut na nebo i tako se vratio na mesto koje mu pripada – u Slavu živoga Boga koju je doneo do nas. Ali ni to ne bez razloga i dobrobiti za nas – nego da bismo i mi mogli da uđemo, idući za njim, u istu tu slavu.
BOŽJA SLAVA I MI
Pre neki dan, razgovaram sa poznanikom, i on me pita – Šta vi, u stvari, radite u to vašoj crkvi? Ponekad oni kojima svedočite postavite baš interesentna pitanja o kojima najčešće ni ne razišljate?
Stvarno, šta mi radimo ovde?
Možemo da damo mnoštvo odgovora. Neko će reći da je došao da čuje propoved, drugi opet da bi se našao sa nekim, treći da je tako navikao, pa opet neko će reći da je došao da se ohrabri … svako će izabrati neki motiv, neki valjani ralog.
Ipak, jedan od motiva za dolazak u zajednicu trebao da bude, uvek, na prvom mestu. Taj motiv je potreba, želja, namera da proslavimo Boga. Da Bogu damo slavu koja mu pripada.
Nisam od onih koji tvrde da samo na ovom mestu možete da se sretnete sa Bogom, ili da samo ovde možete da slavite Boga. Naprotiv! Taj susret može da se desi bilo gde, bilo kada i bilo da ste sami ili ste okupljeni sa drugim vernima.
Ali, biti na ovom mestu, sada, je posebna prilika, kad mi kao zajedničari istog poziva imamo priliku da proslavimo Boga zajedno. Osim toga, Bog voli da vidi svoju decu na okupu.
Crkva je za vernike, kao kasarna za vojnike. U njoj možete da nađete odmor, da se nahranite, očistite, presvučete, možete da se uvežbate, možete da se naoružate, drugim rečima, možete da dobijete sve ono što vam je potrebno za duhovni rat koji vas čeka čim izađete na ulicu.
Okupljati se sa drugim hrišćanima je od suštinske važnosti za svakog pojedinca. Zajednica vernih ima posebnu snagu. Jer “
Ljudi se često, veoma trude da velikim delima pokažu na Boga – neki grade hramove, drugi zadužbine, neki daju velike priloge, drugi se bave humanitarnim radom, neki opet misionare po svetu ….
Naravno to je sve potrebno i dobro! Međutim, hrišćani treba da proslavljaju Boga svakog dana, svakog trena. Sve što se tiče nas treba da proslavlja Boga. Apostol Pavle kaže, pišući Korinćanima 10:31 “Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božju.”
Ne treba da težimo velikim stvarima da bismo pokazali kakva je Božja slava.
U današnje vreme, kad je sve narušeno, kad se porodice raspadju, kad se moralne vrednosti srozavaju, nema boljeg načina da ukažemo na Božju slavu nego što je poniznost, podnošenje, strpljivost i ljubav.
Ljubeći jedni druge, podnoseći slabost slabih, pomažući i starajući se jedni za druge pokazujemo na Isusa Hrista u kome je sva slava Božja.
U vreme kad se molimo i težimo za probuđenja vreme je da se i sami probudimo. Verujem da je upravo sada vreme da ponovo preispitamo svoj odno s prema Božjoj slavi, prema onome šta je Bog stavio pred nas i u čemu želimo da budemo.
Nije moguće da istovremeno budemo u Slavi svegućeg Boga, i težimo da se domognemo zemaljske slave. U jednom ćemo sigurno pasti.
I za kraj, želim da vas podsetim ovih stihova
“I tom gradu nije potrebno sunce, ni mesec, da mu svetle, jer ga slava Božija obasja, i Jagnje je njegovo svetilo.” Otkrivenje 21:23
Naš život će svetleti samo ako je obasjan Božjom slavom. I koliko to važi za nas, važi i za one oko nas. Zato, ne štedimo truda da molitvom, pozivom, ohrabrenjem, i na svaki drugi mogući način, to Božje svetlo, tu Slavu Božju, unesemo u živote ljudi –bližnjih i onih koji to baš nisu.
Nekima kao nešto novo, a nekima samo da pomognemo da se skloni zavesa koje je zaklanja.
I da ponovim pitanje. Da li biste voleli da ste slavni?
Nema veće slave od one koju već imamo – da se zovemo i da jesmo deca Božja.
Ali to je problem sa ljudskom slavom. Nikad ne znaš na čemu si.
Ipak, ceo svet traga za slavom. Za malo slave, za delić, za trenutak - ljudi su spremni sve da žrtvuju – svoje porodice, prijatelje, talente, ličnost, privatnost, pa čak i život.
Ljudi se penju stepenicama slave, ali se još niko nije popeo tako visko da, pre ili kasnije ne bi pao.
Čak i oni najskromniji, ponekad podlegnu iskušenju i krenu da se penju ako im se ukaže prilika.
A šta to, u stvari, znači biti slavan?
Slavan je onaj ko je prepoznatljiv, poznat mnogim ljudima, neko ko prednjači u nečemu (bilo u dobrom ili lošem), neko ko je moćan ili bogat. Slava može biti pozitivna i negativna, u zavisnosti od toga na čemu je zasnovana. Možete biti slavan naučnik, ali i slavan kriminalaca. Ponekad mi se čini da, što si gori, to su slaviniji. Po onoj narodnoj “Dobar glas daleko se čuje, a loš još dalje.”
Da li biste voleli da ste slavni?
SLAVA I HRIŠĆANSTVO
Celo hrišćanstvo je, u stvari, pitanje slave. U Bibliji je, od korica do korica, opisana slava Božja. Svaki stih, svako poglavlje, svaka knjiga govori o Slavi Svemogućeg Boga!!
Bog Jahve je slavan Bog, Bog Isus je slavan Bog i Bog Duh Sveti je slavan Bog. Slava svake osobe Božanstva proslavlja Sveto Trojstvo.
Naš Bog opšte poznat - sveprisutan, on je iznad svega, on je u svemu prvi, on je najmoćniji, sve je u njegovim rukama. Takva slava je jedna i jedinstvena i ni jedna druga je ne može zaseniti. Sva zemaljska slava, bez obzira na veličinu, bledi i nestaje, ali Božja slava nikad.
Božja slava ogleda se u svemu što je stvoreno. Cela priroda diše po njegovoj reči. Sve se odvija po planu koji je on osmislio i pokrenuo.
Ponekad se zagrcnemo, i ponekad stvari i ne idu kako bi trebalo pa ljudi stradaju. Ali Božja slava se pokazuje tako što se priroda izbori i sa ovakvim poteškoćama. Sećam se onog čoveka koji se, za vreme velike oluje, molio “Hvala ti Bože, što nije svaki dan ovako.”
I Istina je, posle svake oluje pokaže se vedro nebo; posle svake poplave pokaže se plodna zemlja; … Božja slava postane vidljiva u svemu novom što se pokazuje.
Sve dok postoji vidljivo stvorenje ono će objavljivati slavu Boga Stvoritelja.
Božja slava ogleda se u čudima koja je činio. Ko može da razdvoji more, sem našeg Boga? Ko može da učini da sa neba pada mana, sem našeg Boga? Ko može da zaustavi Zemlju da se ne okreće, sem našeg Boga? … Čuda pokazuju na Onog ko je naslavniji!
Božji slava ogleda se o Božijem Zakonu? U zapovestima vidimo da se Bog brine za najmanje i za najveće, za žrtvu i za hram, za sveštenika i običnog čoveka, za dete i za majku, za udovicu i za sirotu, za robove i za slobodnjake, ali i za cara i vlasti.
Božja slava ogleda se i u Njegovoj mudrosti koja je iskazana je u preko 600 zapovesti, a opet se sve može svesti u, samo, dve – Ljubi Boga i ljubi bližnjega svoga.
Božja slava ogleda se u planu spasenja koji je pripremio za sve ljude. Po tom planu, svako ko želi spasenje, može i da ga dobije. Bog je svog Sina dao da bi to bilo moguće. Sam je postao kao mi, da bismo mi mogli biti kao on.
Gledajući na to sigurni smo da je slava Božja najvidljivija u Isusu Hristu!
Čitajući reči apostola Jovana, koji, na samom početku svog evađelja, kaže “I Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu, slavu Jedinorođenog od Oca, punog milosti i istine.” Jovan 1:14 razumemo suštinu te slave.
Čitajući stihove Novog zaveta, vidimo to o čemu Jovan piše. Vidimo Isusa koji podiže umrle, isceljuje bolesne, vraća slepima vid i gluvima sluh; čujemo njegove reči ohrabrenja, oproštenja, saveta, prekora … slušamo njegove priče i njegove pouke, i kao i ljudi koji su sedeli u njegovom prisustvu tada, i mi danas znamo da je on Taj, Emanuel, Bog među nama. Jer slava njegova nije se smanjila. On je danas isti kao i tada.
Ali, kao što to i danas mnogi čine, neki su propustili da je vide iako se, dok je hodao prašnjavim drumovima Hanana Božja slava silno razlivala i pokazivala svakome ko je želeo da je vidi. Na žalost, neki su sumnjali, neki se javno protivili, a malo je onih koji su u njoj uživali.
Sve što je vezano za Isusa ukazivalo je na slavu, ali je ona najvidljivija na krstu. Uzdignut iznad celog sveta, pomirljiv, pun milosti i oproštenja On je proslavio Boga. Čak je i tama zavladala u trenutku njegove smrti, da bi svetlo njegove slave nakon toga bilo što vidljivije. Posle toga ništa više nije bilo isto.
Božja slava utemeljena je na ljubavi, poniznosti i žrtvi, a to je najvidljivije na ovom mestu, gde je Onaj koji je bez greha, stradao da bi sapasio one koji su u grehu.
Četrdesetak dana nakon smrti i vaskrsenja Isus je bio podignut na nebo i tako se vratio na mesto koje mu pripada – u Slavu živoga Boga koju je doneo do nas. Ali ni to ne bez razloga i dobrobiti za nas – nego da bismo i mi mogli da uđemo, idući za njim, u istu tu slavu.
BOŽJA SLAVA I MI
Pre neki dan, razgovaram sa poznanikom, i on me pita – Šta vi, u stvari, radite u to vašoj crkvi? Ponekad oni kojima svedočite postavite baš interesentna pitanja o kojima najčešće ni ne razišljate?
Stvarno, šta mi radimo ovde?
Možemo da damo mnoštvo odgovora. Neko će reći da je došao da čuje propoved, drugi opet da bi se našao sa nekim, treći da je tako navikao, pa opet neko će reći da je došao da se ohrabri … svako će izabrati neki motiv, neki valjani ralog.
Ipak, jedan od motiva za dolazak u zajednicu trebao da bude, uvek, na prvom mestu. Taj motiv je potreba, želja, namera da proslavimo Boga. Da Bogu damo slavu koja mu pripada.
Nisam od onih koji tvrde da samo na ovom mestu možete da se sretnete sa Bogom, ili da samo ovde možete da slavite Boga. Naprotiv! Taj susret može da se desi bilo gde, bilo kada i bilo da ste sami ili ste okupljeni sa drugim vernima.
Ali, biti na ovom mestu, sada, je posebna prilika, kad mi kao zajedničari istog poziva imamo priliku da proslavimo Boga zajedno. Osim toga, Bog voli da vidi svoju decu na okupu.
Crkva je za vernike, kao kasarna za vojnike. U njoj možete da nađete odmor, da se nahranite, očistite, presvučete, možete da se uvežbate, možete da se naoružate, drugim rečima, možete da dobijete sve ono što vam je potrebno za duhovni rat koji vas čeka čim izađete na ulicu.
Okupljati se sa drugim hrišćanima je od suštinske važnosti za svakog pojedinca. Zajednica vernih ima posebnu snagu. Jer “
Ljudi se često, veoma trude da velikim delima pokažu na Boga – neki grade hramove, drugi zadužbine, neki daju velike priloge, drugi se bave humanitarnim radom, neki opet misionare po svetu ….
Naravno to je sve potrebno i dobro! Međutim, hrišćani treba da proslavljaju Boga svakog dana, svakog trena. Sve što se tiče nas treba da proslavlja Boga. Apostol Pavle kaže, pišući Korinćanima 10:31 “Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božju.”
Ne treba da težimo velikim stvarima da bismo pokazali kakva je Božja slava.
U današnje vreme, kad je sve narušeno, kad se porodice raspadju, kad se moralne vrednosti srozavaju, nema boljeg načina da ukažemo na Božju slavu nego što je poniznost, podnošenje, strpljivost i ljubav.
Ljubeći jedni druge, podnoseći slabost slabih, pomažući i starajući se jedni za druge pokazujemo na Isusa Hrista u kome je sva slava Božja.
U vreme kad se molimo i težimo za probuđenja vreme je da se i sami probudimo. Verujem da je upravo sada vreme da ponovo preispitamo svoj odno s prema Božjoj slavi, prema onome šta je Bog stavio pred nas i u čemu želimo da budemo.
Nije moguće da istovremeno budemo u Slavi svegućeg Boga, i težimo da se domognemo zemaljske slave. U jednom ćemo sigurno pasti.
I za kraj, želim da vas podsetim ovih stihova
“I tom gradu nije potrebno sunce, ni mesec, da mu svetle, jer ga slava Božija obasja, i Jagnje je njegovo svetilo.” Otkrivenje 21:23
Naš život će svetleti samo ako je obasjan Božjom slavom. I koliko to važi za nas, važi i za one oko nas. Zato, ne štedimo truda da molitvom, pozivom, ohrabrenjem, i na svaki drugi mogući način, to Božje svetlo, tu Slavu Božju, unesemo u živote ljudi –bližnjih i onih koji to baš nisu.
Nekima kao nešto novo, a nekima samo da pomognemo da se skloni zavesa koje je zaklanja.
I da ponovim pitanje. Da li biste voleli da ste slavni?
Nema veće slave od one koju već imamo – da se zovemo i da jesmo deca Božja.
