Silom prilika, večeras sam morao neko vreme da provedem u čekaonici Doma zdravlja. Iako sam tamo bio veoma kratko podsetio sam se zašto ih ne volim. Nemam ništa protiv njih i razumem da su domovi zdravlja veoma korisni za svakog od nas, ali to ne umanjuje moju averziju prema njima.
Bleda neonska svetla, hodnici koji odzvanjaju, ljudi pritisnuti svojom nevoljom, deca, već unapred uplašena, od svega što su u svojoj glavi smislili da doktor može da im uradi, zdravstveni radnici sa malo ili nimalo empatije ... Tako me je sve to podsetilo na živote koje smo živeli ili živimo, kad u njima ne gori prava svetlost i kad nema oslobođenja od straha i neizvesnosti šta će se desiti sa nama kad se jednom suočimo sa onim koji zna šta nam je.
I odjednom, tamo na klupi, čekajući da se pregled završi, molići se potiho, misli mi uplove u Jovanovo evanđelje, na sam početak.
Jovan 1:4,5 i 9
4 U njoj je bio život i taj život je ljudima bio svetlost. 5 I svetlost svetli u tami i tama je nije obuzela. 9 A on - istinska svetlost koja prosvetljuje svakog čoveka - došao je na svet.
I stvarno, često su nam životi kao domovi zdravlja, sa veštačkom svetlošću koja nestvarno obasjava predmete i ljude, od koje ljudi izgledaju još bolesniji nego što jesu. Čekamo da nas neko primi da kaže kako smo bolesni, kako možda postoji lek. U svojim glavama snimamo filmove najgrozomornijih scenarija o završecima našeg života, strahujemo da će dijagnoza biti loša, iako se potajno nadamo da nas je samo „povukla promaja“. Oko nas žive neki ljudi, navikli na boleštine, nemoćni da pomognu sebi i bez volje da pomognu nama.
A Reč kaže, da je On svetlost. I to ne bilo kakva. Živototvorna i životna sama po sebi. U njoj možemo da se vidimo onakvi kakvi jesmo, i da budemo sigurni da je naša dijagnoza mnogo bolja nego što smo očekivali. Svetlost koja je jednako dobra za nas kao i za one oko nas, svetlost koja pomaže, obnavlja i ozdravlja. Svetlost u kojoj nema tame, niti je tama može zaseniti.
I bilo mi je jasno da će, bez obzira šta doktor kaže i kakav lek da prepiše, Svetlost moga života učiniti da sve bude drugačije i bolje, saobrazno Njemu. Zahvalan sam što sam, u teskobi trenutka, doživeo, ponovo, beskrajno prostranstvo milosti, ljubavi i brige kojom nas On obasipa.
