NEODLUČNOST

(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, proučavanje četvrtkom, 24. januar 2019.)

1. Mojsijeva 19:15-17 “Kad je svanulo, anđeli počeše da požuruju Lota, govoreći “Brzo! Izvedi svoju ženu i svoje dve kćeri koje su ovde, da i ne budete uništeni kada kaznimo grad.” A Lot je oklevao. Zato oni ljudi uzeše za ruku njega, njegovu ženu i njegove dve kćeri i izvedoše ih van grada, jer im se Gospod smilovao. Kad su ih izveli, jedan od njih reče: “Bežite glavom bez obzira! Ne osvrćite se i ne zaustavljajte se nigde u ravnici! Bežite u planine, da ne budete uništeni!”

Priča o Lotu započinje, u 1. Mojsijevoj 13, opisom velikog blagoslova koji je ovaj čovek zadobio, jer je bio poslušan Bogu zajedno sa Avramom. Taj blagoslov je bio toliko velik da je nastala potreba da se odvoji od svog strica, i da svako nastavi da živi u delu zemlje koji izabere, a završava u 19 poglavlju strašnom tragedijom koja se izrodila kao plod godina neodlučnosti i kompromisa između svetovnog uspeha i poslušnosti Bogu. 

Iako je bio stariji, Avrama je izbor dela zemlja u kojem će živeti prepustio nećaku, koji je izabrao ono što mu se činilo primamljivijim – bogatu i prostrana ravnica uz Jordan, sa bogatim gradovima. Iako je dugo godina bio sa Avramom, očigledno je da nije naučio najvažniju lekciju u odnosu sa Bogom. I to je početak kraja. 

Kad propustimo tako važne lekcije u životu, teško je očekivati da će se stvari odvijati povoljno po nas. 

 

Lot je očigledno uživo u svom izboru jer čitamo da je pomerao svoje šatore duž cele te oblasti. Ipak, u jednom trenutku tom seljakanju došao je kraj. Da li je to sam odlučio ili je bilo pritiska od strane porodice – žena, deca, poslovi, ne znam, ali odjednom vidimo da više nije u šatorima, nego se preselio u grad. 

On nije odmah, pošto se rastao od Avrama prešao da živi u grad, već se najpre pomerio prema Sodomu, a zatim je ušao u sam Sodom. 

Neko bi rekao, to je normalna stvar, uvek treba težiti napretku i naravno, da je trebao da se preseli u grad – tamo ima više mogućnosti za posao, njegovi sinovi će moći upoznati devojke koje će uzeti za žene, a i za kćeri će se naći bolji zetovi. 

Bog dozvoljava da izaberemo put kojim ćemo ići, ali dozvoljava i da se suočimo sa posledicama svojih izbora. 

Ipak, Lot je na pogrešnom mestu

Međutim, koliko god da se gradovi bili prosperitetni i koliko god je mogućnosti za uspeh postojalo u njima, oni nisu bili dobar izbor. Sodomljani su bili "zli i grešili su protiv Boga" (13:13). 

Zbog takvog načina života Bog je odlučio da ih upozori i ukaže im na propast koja se približava ako se ne pokaju. Alijansa nekih kraljeva napala je Sodom i Gomor, opljačkala ih i odveli u roblje. Među njima bio je i Lot.

Mi se ponekad pitamo, zašto Bog dozvoljava da nam se dešavaju neke neugodne, pa rekao bih i vrlo bolne stvari. Zar nas Bog ne štiti? To je često i glavna primedba Božjih protivnika, koji vas pitaju kad svedočite, zašto nam se dešavaju iste stvari kao i drugima. 

Kao što sam već rekao – sa izborom mogućnosti, prihavatamo i posledice tog izbora. 

I tako, misleći da smo dobro izabrali, odjednom shvatimo da se nalazimo na mestu koje je za nas potpuno pogrešno, a tamo smo je smo bili privučeni sjajem, mogućnostima i prilikama za uspeh, a iz jednog prostog razloga - nismo zadovoljni Božjim izborom za nas.

Šta je Lotu trebalo da se nastani u Sodomu, kad je živeo u blagostanju od Boga?  Realno? Ništa! 

Bog je čuo i primio na znanje zloću Sodoma i Gomore, i njegovom strpljenju došao je kraj. Odlučio je da uništi oba grada. 

Ipak, na Avramovo moljakanje, dva anđela poslata su Lotu da ga upozore, kako bi imao priliku da spasi sebe i svoju familiju, a eventualno i ceo grad. 

Anđeli su bili jasni i nedvosmisleni u prenošenju upozorenja, a onda čitamo i možemo samo da se čudimo "A Lot je oklevao". 

On nije želeo da bude uništen, ali …

Možda ćete pomisliti: "Kad bi anđeli došli i upozorili me, ja bih se odmah spakovao i otišao!" 

Da li ste sigurni, da biste baš tako reagovali? 

Razmislite na trenutak i shvatićete da Lot ima svoje savremene kopije u nama.

I u današnje vreme, poput Lota, mnogi od nas sede napogrešnom mestu. Godinama utiremo svoj put prema Sodomu; Sodomu svetovnosti i greha, Sodomu ljudski stvorenih religija, Sodomu duhovne nezainteresovanosti ili nekim drugim Sodomima koji se protive Božjoj volji. Pomeramo svoj šator, mic po mic i tom pravcu. Sve dok u tome ne izgradimo sopstveni apartman – konformizma, kompromisa, oportunizma.

A mi imamo čak i jačeg glasnika nego što je Lot imao. Mi imamo Bibliju u našim domovima – ali je ili slabo čitamo, ili mislimo da se takvo što ne odnosi na nas. 

Svakog četvrtka i svake nedelje, sa ovog mesta možete čuti mnogo različitih propovedi – ali, ili ih ne slušamo ili mislimo da i nije tako strašno, još. 

Pa i jedni druge ponekad upozoravamo i upućujemo na pravi i ispravan put – ali, ili mislimo moj život moja briga ili mislimo da neko nema pametnija posla nego da prati šta se dešava sa nama. 

Sve u svemu obavešteni smo i znamo šta je ispravno, šta treba da radimo i šta treba da budemo. 

Božja poruka upućena nama, u osnovi je ista kao i ona upućena Lotu: "Ako nisi tamo gde duhovno treba da budeš bićeš izložen mom gnevu. I to nije moj izbog nego tvoj."

Božje reči upozorenja nije teško razumeti ni shvatiti. 

Većina od nas tvrdi da mu veruje - ali neki od nas, kao Lot, oklevaju. 

Planiramo da prestanemo da grešimo - jednog dana. 

Bićemo dobri hrišćani - jednog dana. 

Bićemo obnovljeni u dobre hrišćane - jednog dana. 

Bićemo verni Gospodu - jednog dana. 

Kao Lot, nakad davno, nemamo nameru da izgubimo život, ali greha se baš ne bismo odrekli. 

Zašto je Lot oklevao, zašto mi oklevamo, sa stvarima u odnosu na Boga koji su tako očigledne? 

Ne znam o čemu je on razmišljao, ali znam što su najčešći naši razlozi, da odugovlačimo, da se preračunavamo, da pokušavamo da “šepamo na obe noge” kako je to prorok Ilija lepo opisao. 

Siguran sam da je, prevashodni problem koji imamo po tom pitanju, to što je teško poverovati da sve što nas trenutno okružuje može biti istog trena uništeno. 

Sad kad ste dolazili ovamo na službu, išli ste ili se vozili ulicama ovog grada, i sve je onako kako je i uvek. Ovaj grad nikad ne spava, nikad se ne odmara, u njemu sve vri. Ulice su pune šarolikog sveta, ljudi žure, kupuju, prodaju, smeju se, viču, psuju, piju pivo ... 

Došli smo iz kuće ili zgrade u kojma godinama živimo, neki iz doma u kojem su se rodili, izrasli, izrađali svoju decu. 

Postoji specijalno mesto kojim najviše volimo da šetamo. 

Na svakom koraku srećemo poznanike, prijatelje, saradnike. Susrećemo ih sa smeškom i radošću. 

Kako je teško poverovati da je samo pitanje sata, možda čak i minuta, kad će sve to nestati.

Verovali mi ili ne, Božja upozorenja nisu prazna priča. Bog ispunjava svoja obećanja, ali i svoje pretnje.

Dva grada su uništena za tren, tako temeljito da ni dan danas nije moguće sa sigurnošću utvrditi lokacije gde su se nalazili. 

Iako je teško poverovati da će sve to ispariti, i da ni jedan atom neće ostati na svom mestu, ako je Bog tako rekao, tako će i biti. Ne treba da se pitamo da li će se to desiti, već kad će se to desiti, a na to pitanje niko nema odgovor, sem Onog koji je za to odgovoran:

"A dan Gospodnji doći će kao lupež, toga dana nebesa će uz snažnu huku proći, a zažarene stihije će se raspasti, i zemlja će izgoreti sa svim delima koja su na njoj. Kad se sve to tako raspada, kakvi morate biti u svetom vladanju i pobožnosti vi koji očekujete i požurujete dolazak Božjeg dana, kad će se vatrom zapaljena nebesa raspasti i zažarene stihije rastopiti" (2.Pet 3:10-12)

Znam da je teško, ali je jednostavno neophodno da naučimo, ako još nismo, da nismo neuništivi. Evo nas, dišemo, puni života, naše srce snažno kuca – i smrt se dešava nekim drugim ljudima. I onda jednog dana, zamagli ti se pred očima, oduzme ti se dah, i odjednom se nađeš u bolničkoj sobi sa pet stentova u sebi, i možeš računati da si još i dobro prošao. A nije da te Bog nije upozorio, samo si ti, Damire, mislio da se takve stvari ne mogu desiti tebi. Božija istina je da je

"ljudima određeno da jednom umru; a zatim sud." (Jev 9:27)

Ako Hrist ne dođe pre, svako od nas će umreti. Tada ćemo se suočiti s Bogom koji nas je stvorio, položićemo račune za život koji smo vodili.

Druga stvar zbog koje oklevamo su veze koje imamo sa drugim ljudima i okolinom koja nas okružuje. Najčešće one pogrešne, rekao bih. 

Vidite, Lot se nije samo uselio u Sodom, nego je na određeni način dozvolio da se Sodom useli u njega. Nema sumnje da je tamo imao prijatelje, i njegova žena ih je svakako imala. Imao je i poslovne partnere i saradnike. Njegove ćerke trebale su da se udaju ovde, znači imao je potencijalne zetove koji su bili stanovnici Sodoma. 

Veze koje ostvarujemo su najčešći razlog zbog kojih ne uradimo ono što bismo trebali da uradimo. Napavite listu svojih kontakata i proverite – koje su to poslovne veze kojih se ne želite ili ne možemo odreći; koji su to "prijatelje" koje ne želite da napustite iako znate da će vas ismejati ako priznate da ste predali život Gospodu; koja su to društva u koja ste uključeni, a koja vas samo opterećuju, a vi ih podnosite jer – ne možemo živeti mimo sveta. I videćete da Lotova priča i nije tako starozavetna kao što možda izgleda.

Ipak, iznad svega, najveći problem, o kojem je i najteže govoriti i koji izaziva najviše nerazumevanja, predstavljaju porodične veze - bračni drug, roditelji, dede, babe, čak i naša deca. Vrlo je malo stvari koje izazivaju toliko problema u odnosima sa Bogom koliko je to slučaj sa porodičnim vezama. 

Isus ide tako daleko da govori da su ovi odnosi nešto kao bojno polje i kaže "Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čoveka od njegovog oca i kćer od njezine majke i snahu od njezine svekrve, i neprijatelji čovekovi su njegovi domaći. Ko ljubi oca ili majku više nego mene, nije mene dostojan, i ko ljubi sina ili kćer više nego mene, nije mene dostojan; i koji ne uzima krsta svoga i ne ide za mnom, nije mene dostojan." (Mt 10:34-37)

Da ne bi bilo nesporazuma, Isus ne insistira na tome da se odreknemo porodice, naprotiv. On govori da je, radni našeg i njihovog dobra, neophodno potrebno uspostaviti prioritete, u kojima je na prvom mestu Bog. 

Isus nas uči da će to pitanje isplivati na površinu, i da treba beskompromisno odogovoriti na njega. 

Setite se samo: da je Ruta napustila svoje rođake i svoju religiju da bi postala i ostala deo Božjeg izabranog naroda; da to nije uradila, ne bi imala udela u porodičnom stablu našeg Gospoda; i da rani hrišćani nisu bili spremni da odnos sa Bogom stave ispred porodičnih veza, danas ne bi bilo hrišćanina, ni hrišćanstva ni crkve.

Kakve su posledice ove neodlučnosti i kompromisa?

Interesantne stihove o ovome nalazimo u 2.Pet 2:6 koji kaže da je Lota, sve vreme boravka u Sodomu "mučio razuzdani život bezakonika, . . . jer je ovaj pravednik, živeći među njima, gledajući i slušajući mučio svoju pravednu dušu iz dana u dan njihovim bezakonim delima". (2.Pet 2:7,8).

Sve, vreme dok je bio tamo nije imao mir u svojim mislima. Sve te godine, borio se sa odlukom da li da ode ili da ostane u tom lošem okruženju. Bio je toliko razočaran svime da je, umesto u gredu, sedeo ispred gradskih kapija, gde je i sreo anđele. 

Razlozi, o kojima sam malo pre govorio, prikovali su ga na ovom užasnom mestu. 

Prorok Isaija je često naglašavao da nema mira za zle, ali nema mira ni za pravedne koji idu “veće bezbožničko”. Možda možeš ostati pravedan okružen zlima, ali ne možeš biti spokojan okružen zlom. Ne može se naći mir u nemiru, kao što se ne može naći svetlost u tami. 

Neodlučnost i nespremnost da se odvojimo od onoga što nije dobro za nas, je razlog mnogih besanih noći, i sve dok ostajemo u tome odvajamo sebe od "mira Božjeg koji prevazilazi svaki um" (Fil 4:7a)

Ne znam kako će vam ovo zvučati, ali činjenica je da Bog nije tako gde je zlo. To nam jasno pokazuje i govori cela ova priča oko Sodome. 

Bog je sveprisutan, i sve vidi i sve zna, a ipak ovde čitamo (18:20): “Gospod reče: “Zato što je povika na Sodomu i Gomoru velika i zato što je njihov greh veoma težak, sići ću onamo da vidim da li zaista čine sve to što sam čuo ili ne?””

Lot je sve ove godine bio odvojen od Boga.  

Kada trošimo svoje vreme odvojeni od Boga, Njemu ništa ne oduzimamo ali zato sebe uništavamo. 

Ponekad, kad pitate nekog šta radi, on vam odgovori – “eto ništa, ubijam vreme", međutim vreme koje utrošimo živeći odvojeni od Gospoda ustvari je "samo ubijanje" 

Biblija nas uči da je svrha našeg života proslavljanje Boga, veličanje njegovog imena. Bog govori o onima koje je na svoju slavu stvorio, koje je sazdao i načinio. Isus je svakog od nas pozvao: 

"Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima." (Mt 5:16)

Tako dugo dok doslovno ne ispunjavamo ono što je potrebno da učinimo, nećemo moći da ispunimo svrhu našeg postojanja.

Po meni, čini se da je najtragičniji rezultat Lotovog oklevanja - gubitak porodice.

Postojala je mogućnost da Sodom i Gomor ne budu uništeni. Da je Lot uspeo da preobrati svoju porodicu stvari bi stajale sasvim drugačije. Bog je rekao da neće uništiti grad ako nađe deset pravednih u njemu. Međutim nije ih našao. A postojale su sve šanse (čini mi se da je Avram računao upravo na to) - u Lotovoj familiji imamo zapise o najmanje četiri člana (ne znamo koliko je sinova imao Lot, anđeli ih spominju ali ne navode broj, ni da li je imao unuke), zatim su tu bili budući zetovi i njihove familije. Sve u svemu Lot je imao prilike da utiče na više od desetoro ljudi. Ipak Lot je izgubio svu svoju porodicu. 

Izgubio je zetove koji su ga ismejali. Izgubio je ženu, koja je, očigledno, stvorila veze koje su je toliko čvrsto privezale uz grad, da nije mogla a da uzdrži, i ne okrene se. 

Izgubio je svoje kćeri koje, iako su izišle iz Sodoma, nisu napustile Sodom koji je bio u njima. Nedugo nakon izlaska, opile su svog oca i počinile incest sa njim. Lot je izgubio sve što je imao.  

Mi roditelji često pravimo takve greške. Dok su nam deca jo mala, vodimo ih sa nama u crkvu, a kako rastu tako ih polako ispuštamo i prepuštamo ih svetu. 

Mnogi roditelji su ubeđeni da ne postoji drugi izbor sem da žive u svetu kojim vlada materijalizam i svetovnost, i da ne postoji druga mogućnost nego da njihova deca postanu uspešna u ovom svetu, pa makar i na uštrb njihovog odnosa sa Bogom. Mora se od nečega živete – često čujete.

Verujem da su mnogi od njih čvrsto odlučili da jednog dana, uskoro, obnove svoj duhovni život i izađu iz te lude trke koja im je nametnuta. I želim da verujem da će uspeti u tome. Međutim, uticaj koje je vreme oklevanja i odlaganja ostavilo na njihovu decu, možda neće moći da se izbriše. Postoji velika mogućnost da njihova deca neće hteti sa njima. 

Kad dođe vreme da naša deca krenu svojim putem, i kad se protive tome da dolaze i učestvuju u životu crkve, dođe vreme i žaljenja i kajanja zbog svega što je trebalo da uradimo, a nismo, jer su nam bile važnije neke druge stvari. Ponekad pomislimo “Uradio bih drugačije, kad bi moglo da se  vrati ono vreme!” 

Ali ne može da se vrati, ubili smo ga, zar se ne sećate. 

Izađite iz Sodoma, sad, odmah! I to nije poziv samo za roditelje, nego i za sve druge. 

Lot je u osnovi bio dobra osoba. Mojsije je pričao o njegovom gostoprimstvu. Petar ga je nazvao "pravednim". Međutim, Lot je napravio fatalnu grešku kad je predugo ostao tamo gde uopšte nije ni smeo da se nalazi.

Ako se zateknete u Sodomu, molim vas izađite pre nego što bude prekasno. Vreme je isuviše kratko da bismo sebi mogli da dozvolimo luksuz oklevanja. Kad bolujete od smrtonosne bolesti, tada ne oklevate da učinite nešto po tom pitanju. Zašto onda oklevati sa svojom dušom, svojim najvećim bogatstvom, jedinim delom vaše ličnosti koji je nepropadljiv. 

Ako istrajete u svom oklevanju, može biti prekasno za vas. I ne samo za vas!