(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, 08. januar 2023. godine)
Kao i svake godine naši najmlađi su svojom predstavom ispričali priču o Isusovom rođenju. Pročitali smo stihove koji govore o tome, a koji se nalaze u Matejevem i Lukinom evanđelju.Ipak, ja bih voleo u ovovj propovedi da kažem nešto o tome šta je napisao Matej. Dakle, Matej 1:1—2:23.
Pratićemo stihove od “Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidovog, sina Avraamovog:
pa preko ... Jakovu se rodio Josif, muž Marije koja je rodila Isusa zvanog Hristos.
do kraja drugog poglavlja ... Tako se ispunilo ono što je rečeno preko proroka: ‘zvaće se Nazarećanin’”
Interesantno je, da i nakon više od dve hiljade godina, ova priča ne gubi na svojoj važnosti i svežini, i svaki put, koliko god da smo je čitali, slušali i ovako gledali, ona izaziva naše divljenje i radost zbog vesti koju donosi.
Bog je došao da bude sa nama. Jer taj Isus je otelovljenje našeg Boga, naš Bog sam.
Ipak, mnogim ljudima iz sveta, pa i velikom broju onih koji se nazivaju hrišćani, ta priča zvuči sve neverovatnije, i sve je više onih koji se pitaju - imali ona uopšte nekog smisla, da li je to stvaran događaj, da li se desio baš tad, ko je, u stvari, taj Isus bio, ako je bio ... itd.
Pre 35 godina Martin Skorseze je napravio film “Poslednje Hristovo iskušenje” po romanu Nikosa Kazancakisa. Jedno užasno filmsko (ne)delo, ali koje je mnoge podstaklo na to da postave pitanje “Ko je stvarno Isus Hrist?”
Sasvim sigurno neočekivano za Skorsezea, film je podstakao mnoge da uporede njegovo viđenje Isusa sa onim šta piše u Bibliji. Zahvaljući tome mnogi koji su se skoro ugasili ponovo su krenuli da gore vatrom evanđelja; neki nautvrđeni u istini su, na žalost, otpali; a neki su nezainteresovano, bez ličnog uplitanja, ispratili sve što se dešavalo. U svakom slučaju ponovo je bilo podstaknuto javno mnjenje da razmišlja o tome ko je Isus, i taj podsticaj nije došao od vernih nego od strane protivnika.
Opet je potvrđena stara istina da je Isus Hrist jedinstven, i da sem njega, nije postojala ni jedna osoba na svetu koja je tako uticala na svet i njegovo društvo kao On.
Pa i danas, više od dve hiljade godina kasnije On utiče na ljudske živote podjednako upečatljivo - na ovaj ili onaj način.
Iskreno, situacija se nije mnogo promenila za ova dva milenijuma. Svetu je i dalje potreban Isus, i zato su i dalje potrebne ovakve predstave, i zato je i dalje potrebno da ponavljamo tu priču uvek kad za to imamo priliku.
Priča koju mi pričamo zapisana je u Novom zavetu, a ne u nekom romanu.
Znamo da Novi zavet, započinje spisima koje zovemo evanđelja ili dobre vesti. Te dobre vesti su u stvari jedna vest - izveštaj o Isusovom rođenju, životu, smrti i vaskrsenju.
Ona su nadahnuta od strane Duha Svetoga, a onda napisana od Mateja, Marka, Luke i Jovana, ne da nam ispričaju neku lepu, izmišljenu priču nego da objave istinu, da objave Isusa Hrista, da nas ubede da verujemo u Njega, da ga sledimo i uzvratimo mu ljubav koju je On nama ukazao.
A evanđelja, započinju ovom pričom.
Kad, kao hrišćani, stanemo nasuprot sveta potrebno je, ne samo da ispričamo ovu priču, ovako lepo, iskreno i prostodušno kao što to ova naša dečica čine, nego treba da smo potpuno uvereni u njenu istinitost i sigurni u poruku koju nam ona šalje.
Sva četiri izveštaja su različita, a opet govore o istoj stvari. Na mnogo mesta se podudaraju, a na drugima se dopunjuju, da bi priča bila kompletna.
Ja ću danas da podelim sa vama ono što je Matej zapisao. Kod njega sve počinje rodoslovom, a završava zapovešću za veliku misiju.
Duh Sveti je nadahnjivao Mateja da svojim kazivanjem prikaže Isusa kao Cara, objavi Njegovo carstvo i život kojim žive oni koji su u Carstvo pozvani.
Ali, idemo na početka.
ISUS SE RODIO KAO DEČAK
Matej je u 1:1-17 zapisao Isusov rodoslov.
Poneko može biti zbunjen ovakvim početkom evanđelja. Ali, ako imamo u vidu koliko je pitanje rodoslova važno za Jevreje, kojima je ovo evanđelje prvobitno i bilo namenjeno, onda možemo da razumemo ovakav početak.
Rodoslov je važan, ne samo da nam pokaže ko je čiji naslednik, nego i nedvosmisleno govori da je neka osoba, u ovom slučaju Isus, u potpunosti čovek.
Govori nam da je Isus imao roditelje, i kao i svako od nas, babe, dede, rodbinu, imao je pretke, ... sve to nam potvrđuje da se rodio, ovde, na zemlji, među nama.
A činjenica da se rodio, znači da je mogao i da umre, što se i desilo u određenom tenutku. Dakle živeo je i umro kao čovek.
Rodoslov takođe pokazuje da je “taj čovek” onaj kroz koga su se ostvarila sva obećanja data njegovim precima, najpre Avramu pa onda i Davidu.
Dakle, On je obećani Mesija, koji je došao da uspostavi Božje carstvo, potomak Avramov od koga će nastati nebrojeni narod, i obećani naslednik Davidov, koji će zauvek sedeti na tronu.
Sva obećanja koja je Bog dao, ispunjena su u ovom čoveku - Isusu, koji se rodio u Vitlejemu, a koga je Bog predodredio da bude Hrist.
To nam govori rodoslov.
ISUS SE RODIO I NA BOŽANSKI NAČIN
Isus je, nedvosmisleno čovek, kao što smo pročitali u 1:1- 17, sad čitamo dalje i vidimo da On nije samo čovek Matej 1:18-25.
Mnogi ljudi su direktni potomci Avrama i Davida. Svi Jevreji vole da zovu Avrama ocem.
U tu liniju zakonitih naslednika Isus je upisan po svom određenom usvojitelju Josifu.
Ali, Isus je rođen i od Svetoga Duha.
To rođenje je ono drugo što nam je veoma bitno iz ovog evađelja.
Anđeo kaže Josifu: “... jer ono, što je u njoj začeto, je od Svetog Duha.”
To u potpunosti upotpunjuje sliku o Isusu kao Bogočoveku. On je Emanuel, Bog sa nama.
Isus je Bog koji je hodao zamljom kao i mi. Potpuno ljudski, a opet potpuno Božanski.
To je bilo potpuno strano i teško razumljivo za ljude u vremenu u kojem je bio na zemlji, kao što je strano i za mnoge ljude danas.
Za ljude on je bio stolar, Galilejac, ... za poneke i učitelj, pa i prorok. Nekima koji su bili malo više religiozni bio je Ilija, Jovan Krstitelj ... i niko nije pogodio suštinu. Sve je moglo biti istina, ali Istina je sakrivena od ljudskih očiju.
Petar je, u jednom trenutku nebeskog prosvetljenja rekao - “Ti si Hristos, Sin Boga živoga.”, a Isus mu kaže da do te spoznaje nije došao sam nego mu je to objavljeno sa neba, od Oca.
I to je ono što Isus u stvari jeste. To je ono što ne vide ljudi koji telesno sagledavaju stvari, nego oni koji gledaju Duhom pomazanim očima.
Na jednom mestu on kaže za sebe “Otac i ja jedno smo. Ko je video mene, video je i Oca.”
Sve u svemu, prvo poglavlje nam govori - Isus je rođen kroz čoveka, ali od Boga; on je telo ali začeto Duhom; Isus je Car ali i Bog; on je onaj koji je obećan, ali i onaj koji ispunjava obećanja.
ISUS JE ĆE BITI VOLJEN, OMRZNUT I IGNORISAN
Čitamo dalje (Matej 2:1-23) i nailazimo na poznatu priču o „mudracima“ koji su došli izdaleka da se poklone Isusu.
Čitamo o zlom, ljubomornom, paranoičnom Irodu, koji se toliko uplašio proročanstva o rođenju novog kralja da je naredio da se pokolju sva muška deca mlađa od dve godine, da iskoreni sve moguće naslednike prestola. Čitamo o očaju u koji je bacio ljude čija su deca stradala.
Čitamo o očajničkom begu Isusove porodice u Egipat da spasu život sakrivajući se od pomahintalih ubica.
Zašto to čitamo, zašto nam je to ostavljeno zapisano? Pa vidite, sve ovo, o čemu čitamo govori nam slikovito o tome kakva će atmosfera uvek biti oko Isusa.
Isus nije nikad, i neće nikad, da ostavi ljude ravnodušne. On će ili biti voljen i slavljen, ili biti omrznut i napadan, pa čak i ignorisan.
Pogledajte, mudrace.
Bog je iskoristio njihovu zainteresovanost za proučavanje zvezda i dozvolio ima da otkriju kada i gde će biti rođen Sin Božji.
Kao rezultat toga, „mudraci“ su došli do Isusa da bi se poklonili i darivali ga.
Uvek će postojati ta manjina koja će voleti i obožavati Isusa, istraživaće o Njemu sve što se može naći, pratiće i slušati nebeske objave ili glas proroka ili kao što se to dešava od Pentekosta na ovamo, slušajući ono čemu uči i vodi Sveti Duh.
Biće tu i mnoštvo onih koji će prosta srca, u svoj svojoj jednostavnosti, Njega slaviti zbog svoje pobožnosti, kao pastiri.
Naravno, biće i onih koji će u Isusu videti samo pretnju za sebe, svoj način života, svoju religioznost ... oni će nastojati da ga unište od malena, od jaslica.
Od njih će stradati i potpuno nedužni i bespomoćni samo zato što su zaslepljeni mržnjom prema Isusu.
Oni svoju mržnju šire oko sebe i prenose je na druge.
Oni će se pretvarati da su zainteresovani za njega, ali samo zato da bi našli način kako da mu naude. Njima smetaju i Božić i svetla i ukrasi i priče i čuda i molitve, svaka objava, bilo da je sud ili blagoslov. U stvari smeta im sve što ima bilo kakve veze sa Isusom.
Ponadate se, napadi će prestati ako im se suprotstavite, ako ih pobedite ... ne, na žalost. Napadi ne prestaju, jer na njihova mesta dolaze novi. Zato ih treba zaobići, ostaviti da se kuvaju u svojoj čorbi i nastaviti svojim putem.
Film, koji sam pomenuo na početku, nije jedini takve vrste koji besramno napada Isusa. Sećam se da su se hrišćani tada bunili i tražili da film bude zabranjen. Ali, na žalost to se pokazalo samo kao dobra reklama za film.
Ne možemo svetu da zabranimo da bude svet, niti grešniku da greši. Ne možete nikoga da promenite, obratite, naterate da bude dobar ... to prosto nije moguće, a nije ni naš posao.
Zato, umesto protesta - molitva; umesto pretnje - blagosiljanje; umesto prepirke - ponovna objava Isusa Hrista, onakvog kakav on jeste stvarno.
Ima tu još jedna vrsta ljudi. Oni koji ignorišu Isusa, koji pokušavaju da budu ravnodušni prema svemu što se dešava, kojima je jedino važno da se ništa ne promeni. Ravnodušnost je užasno stanje duha. Gore je od mržnje. I ta ravnodušnost vidljiva je posebno kod onih koji bi trebali da budu najvatreniji, oni koji znaju Pisma.
Mi znamo kakav je Isusov odnos prema takvima “Nisi ni hladan ni vruć. Zato ću te ispljunuti iz svojih usta.”
Takvi su bili sveštenici i knjževnici. Tek, kad je Irod zatražio da mu kažu gde će se Mesija roditi oni su ga odmah obavestili i o proroštvu i o mestu. Dakle, znali su ali im je bilo svejedno. Znali su za proročanstvo proroka Miheja 5:2, ali nije ih bilo briga.
Vitlejem je samo na devet kilometara od Jerusalima, a niko od tih verskih vođa, učitelja zakona, proučavalaca Pisma, nije otišao čak ni da proveri ima li kakve istine u tim proroštvima, a kamo li da mu se poklone.
Možda im je glava bila puna svetih spisa, ali srcu im je bilo sasvim prazno i bez ljubavi za Boga.
Njihovi ravnodušnost prema Isusu je neverovatna, s obzirom na njihovo saznanje da Mesija dolazi i znaju tačno gde.
Oni su slika miliona današnjih ljudi koji znaju za Isusa, neki se čak i kriju iza njegovog imena, čak vas i zadive svojim poznavanjem Pisma, ali mu ne služe, nisu na njegovom putu niti u njegovoj istini.
Možda čak i govore “Gospode, Gospode”, ali to je isprazno i snishodljivo blebetanje.
Naravno, ne mogu da prevare Isusa, ne dajte ni da prevare vas.
ISUS SE RODIO U SKLADU SA PROROŠTVIMA
Pet puta u 1. i 2. poglavlju, Matej citira starozavetna proročanstva da pokaže da je Isus ispunjenje tih proroštva. Čitajte i videćete.
Osim tih proroštva vidimo nekoliko Božjih intervencija u vremenu kad se Isus rodio.
To nam govori da je Bog imao potpuno kontrolu nad događajima oko rođenja svog Sina, od samog početka kad ga je najavio pa do dana rođenja.
Znači ništa ne nije desilo slučajno, i to samo potvrđuje istinu da je Isus zaista Mesija kojeg je Bog obećao Izrailju i celom svetu.
ISUS SE RODIO KAO SPASITELJ SVIH
I ono najbolje..
Matejevo evanđelje često opisuju kao „Jevrejsko“ evanđelje, zato što pokazuje izuzetnu vezanost za stari zavet i izabrani narod, ispunjene proročanstva i dolazak obećanog Mesije. I ova tema o Isus kao Mesiji pomenuta je više nego u ostala tri evanđelja.
Ipak, iako možda deluje kao “jevrejsko” Matej pokazuje da je Isus više nego Izraelski Mesija - on je Spasitelj sveta, i jevreja i neznabožaca.
Pogledajte ovo:
- od tri žene navedene u u ovom Isusovom rodoslovu (Tamara, Rava i Ruta), dve od njih (Rava i Ruta) su neznaboškinje.
- „Mudraci“ su neznabošci, ali su došli da se poklone Isusu. Oni su nešto kao “prethodnica neznabožaca koji će doći k Bogu.“ Oni su odgovor na pitanje koje nam ponekad postave - šta mi imamo da se klanjamo Isusu kad nismo Jevreji.
- među navedenima u rodoslovu nisu svi bili čisti i pobožni. Tamara je bila preljubnica (Postanak 38), Rava je bila bludnica (Isus Navin 6), Isak, Jakov i David,... svi su počinili neki greh koji je zaslužio najgoru kaznu. Ipak, Isus je njihov Mesija i Spasitelj!
On nije samo Mesija za Izrael — On je svačiji Mesija!
I NA KRAJU
Kada je anđeo rekao Josifu da se ne plaši da uzme Mariju za svoju ženu, uverio ga je da je dete koje ona nosi “začeto od svetog Duha.“
Zatim je dodao: „Rodiće sina, a ti ćeš mu dati ime Isus , jer će on svoj narod spasti od greha.” (Matej 1:21). (Isus je grčki oblik jevrejskog imena Jehošua, koje znači »Jahve spasava«.)
Zato je Bog poslao svog Sina u svet da nas spase od naših greha, zato ga mi proslavljamo, zato mu se klanjamo.
Zato su ova priča, ova predstava, ovo podsećanja na ovaj deo evanđelja, toliko važno za nas. I ne samo za nas.
Mir Božji, Hristos se rodi!
Amin!
To rođenje je ono drugo što nam je veoma bitno iz ovog evađelja.
Anđeo kaže Josifu: “... jer ono, što je u njoj začeto, je od Svetog Duha.”
To u potpunosti upotpunjuje sliku o Isusu kao Bogočoveku. On je Emanuel, Bog sa nama.
Isus je Bog koji je hodao zamljom kao i mi. Potpuno ljudski, a opet potpuno Božanski.
To je bilo potpuno strano i teško razumljivo za ljude u vremenu u kojem je bio na zemlji, kao što je strano i za mnoge ljude danas.
Za ljude on je bio stolar, Galilejac, ... za poneke i učitelj, pa i prorok. Nekima koji su bili malo više religiozni bio je Ilija, Jovan Krstitelj ... i niko nije pogodio suštinu. Sve je moglo biti istina, ali Istina je sakrivena od ljudskih očiju.
Petar je, u jednom trenutku nebeskog prosvetljenja rekao - “Ti si Hristos, Sin Boga živoga.”, a Isus mu kaže da do te spoznaje nije došao sam nego mu je to objavljeno sa neba, od Oca.
I to je ono što Isus u stvari jeste. To je ono što ne vide ljudi koji telesno sagledavaju stvari, nego oni koji gledaju Duhom pomazanim očima.
Na jednom mestu on kaže za sebe “Otac i ja jedno smo. Ko je video mene, video je i Oca.”
Sve u svemu, prvo poglavlje nam govori - Isus je rođen kroz čoveka, ali od Boga; on je telo ali začeto Duhom; Isus je Car ali i Bog; on je onaj koji je obećan, ali i onaj koji ispunjava obećanja.
ISUS JE ĆE BITI VOLJEN, OMRZNUT I IGNORISAN
Čitamo dalje (Matej 2:1-23) i nailazimo na poznatu priču o „mudracima“ koji su došli izdaleka da se poklone Isusu.
Čitamo o zlom, ljubomornom, paranoičnom Irodu, koji se toliko uplašio proročanstva o rođenju novog kralja da je naredio da se pokolju sva muška deca mlađa od dve godine, da iskoreni sve moguće naslednike prestola. Čitamo o očaju u koji je bacio ljude čija su deca stradala.
Čitamo o očajničkom begu Isusove porodice u Egipat da spasu život sakrivajući se od pomahintalih ubica.
Zašto to čitamo, zašto nam je to ostavljeno zapisano? Pa vidite, sve ovo, o čemu čitamo govori nam slikovito o tome kakva će atmosfera uvek biti oko Isusa.
Isus nije nikad, i neće nikad, da ostavi ljude ravnodušne. On će ili biti voljen i slavljen, ili biti omrznut i napadan, pa čak i ignorisan.
Pogledajte, mudrace.
Bog je iskoristio njihovu zainteresovanost za proučavanje zvezda i dozvolio ima da otkriju kada i gde će biti rođen Sin Božji.
Kao rezultat toga, „mudraci“ su došli do Isusa da bi se poklonili i darivali ga.
Uvek će postojati ta manjina koja će voleti i obožavati Isusa, istraživaće o Njemu sve što se može naći, pratiće i slušati nebeske objave ili glas proroka ili kao što se to dešava od Pentekosta na ovamo, slušajući ono čemu uči i vodi Sveti Duh.
Biće tu i mnoštvo onih koji će prosta srca, u svoj svojoj jednostavnosti, Njega slaviti zbog svoje pobožnosti, kao pastiri.
Naravno, biće i onih koji će u Isusu videti samo pretnju za sebe, svoj način života, svoju religioznost ... oni će nastojati da ga unište od malena, od jaslica.
Od njih će stradati i potpuno nedužni i bespomoćni samo zato što su zaslepljeni mržnjom prema Isusu.
Oni svoju mržnju šire oko sebe i prenose je na druge.
Oni će se pretvarati da su zainteresovani za njega, ali samo zato da bi našli način kako da mu naude. Njima smetaju i Božić i svetla i ukrasi i priče i čuda i molitve, svaka objava, bilo da je sud ili blagoslov. U stvari smeta im sve što ima bilo kakve veze sa Isusom.
Ponadate se, napadi će prestati ako im se suprotstavite, ako ih pobedite ... ne, na žalost. Napadi ne prestaju, jer na njihova mesta dolaze novi. Zato ih treba zaobići, ostaviti da se kuvaju u svojoj čorbi i nastaviti svojim putem.
Film, koji sam pomenuo na početku, nije jedini takve vrste koji besramno napada Isusa. Sećam se da su se hrišćani tada bunili i tražili da film bude zabranjen. Ali, na žalost to se pokazalo samo kao dobra reklama za film.
Ne možemo svetu da zabranimo da bude svet, niti grešniku da greši. Ne možete nikoga da promenite, obratite, naterate da bude dobar ... to prosto nije moguće, a nije ni naš posao.
Zato, umesto protesta - molitva; umesto pretnje - blagosiljanje; umesto prepirke - ponovna objava Isusa Hrista, onakvog kakav on jeste stvarno.
Ima tu još jedna vrsta ljudi. Oni koji ignorišu Isusa, koji pokušavaju da budu ravnodušni prema svemu što se dešava, kojima je jedino važno da se ništa ne promeni. Ravnodušnost je užasno stanje duha. Gore je od mržnje. I ta ravnodušnost vidljiva je posebno kod onih koji bi trebali da budu najvatreniji, oni koji znaju Pisma.
Mi znamo kakav je Isusov odnos prema takvima “Nisi ni hladan ni vruć. Zato ću te ispljunuti iz svojih usta.”
Takvi su bili sveštenici i knjževnici. Tek, kad je Irod zatražio da mu kažu gde će se Mesija roditi oni su ga odmah obavestili i o proroštvu i o mestu. Dakle, znali su ali im je bilo svejedno. Znali su za proročanstvo proroka Miheja 5:2, ali nije ih bilo briga.
Vitlejem je samo na devet kilometara od Jerusalima, a niko od tih verskih vođa, učitelja zakona, proučavalaca Pisma, nije otišao čak ni da proveri ima li kakve istine u tim proroštvima, a kamo li da mu se poklone.
Možda im je glava bila puna svetih spisa, ali srcu im je bilo sasvim prazno i bez ljubavi za Boga.
Njihovi ravnodušnost prema Isusu je neverovatna, s obzirom na njihovo saznanje da Mesija dolazi i znaju tačno gde.
Oni su slika miliona današnjih ljudi koji znaju za Isusa, neki se čak i kriju iza njegovog imena, čak vas i zadive svojim poznavanjem Pisma, ali mu ne služe, nisu na njegovom putu niti u njegovoj istini.
Možda čak i govore “Gospode, Gospode”, ali to je isprazno i snishodljivo blebetanje.
Naravno, ne mogu da prevare Isusa, ne dajte ni da prevare vas.
ISUS SE RODIO U SKLADU SA PROROŠTVIMA
Pet puta u 1. i 2. poglavlju, Matej citira starozavetna proročanstva da pokaže da je Isus ispunjenje tih proroštva. Čitajte i videćete.
Osim tih proroštva vidimo nekoliko Božjih intervencija u vremenu kad se Isus rodio.
To nam govori da je Bog imao potpuno kontrolu nad događajima oko rođenja svog Sina, od samog početka kad ga je najavio pa do dana rođenja.
Znači ništa ne nije desilo slučajno, i to samo potvrđuje istinu da je Isus zaista Mesija kojeg je Bog obećao Izrailju i celom svetu.
ISUS SE RODIO KAO SPASITELJ SVIH
I ono najbolje..
Matejevo evanđelje često opisuju kao „Jevrejsko“ evanđelje, zato što pokazuje izuzetnu vezanost za stari zavet i izabrani narod, ispunjene proročanstva i dolazak obećanog Mesije. I ova tema o Isus kao Mesiji pomenuta je više nego u ostala tri evanđelja.
Ipak, iako možda deluje kao “jevrejsko” Matej pokazuje da je Isus više nego Izraelski Mesija - on je Spasitelj sveta, i jevreja i neznabožaca.
Pogledajte ovo:
- od tri žene navedene u u ovom Isusovom rodoslovu (Tamara, Rava i Ruta), dve od njih (Rava i Ruta) su neznaboškinje.
- „Mudraci“ su neznabošci, ali su došli da se poklone Isusu. Oni su nešto kao “prethodnica neznabožaca koji će doći k Bogu.“ Oni su odgovor na pitanje koje nam ponekad postave - šta mi imamo da se klanjamo Isusu kad nismo Jevreji.
- među navedenima u rodoslovu nisu svi bili čisti i pobožni. Tamara je bila preljubnica (Postanak 38), Rava je bila bludnica (Isus Navin 6), Isak, Jakov i David,... svi su počinili neki greh koji je zaslužio najgoru kaznu. Ipak, Isus je njihov Mesija i Spasitelj!
On nije samo Mesija za Izrael — On je svačiji Mesija!
I NA KRAJU
Kada je anđeo rekao Josifu da se ne plaši da uzme Mariju za svoju ženu, uverio ga je da je dete koje ona nosi “začeto od svetog Duha.“
Zatim je dodao: „Rodiće sina, a ti ćeš mu dati ime Isus , jer će on svoj narod spasti od greha.” (Matej 1:21). (Isus je grčki oblik jevrejskog imena Jehošua, koje znači »Jahve spasava«.)
Zato je Bog poslao svog Sina u svet da nas spase od naših greha, zato ga mi proslavljamo, zato mu se klanjamo.
Zato su ova priča, ova predstava, ovo podsećanja na ovaj deo evanđelja, toliko važno za nas. I ne samo za nas.
Mir Božji, Hristos se rodi!
Amin!
