IGRE SA ISTINOM

 (Protestantska evanđeoska crkva Beograd, četvrtak 16. jun 2022. - audio propoved)

Živimo u vreme kad je sve relativizovano, pa čak i istina.
Zbog toga želim da kažem nekoliko reči o Istini.
U Jovan 8:32 čitamo da je Isus je rekao: "I saznaćete istinu, i istina će vas osloboditi."
O istini se govori na još mnogo mesta u Biblji, na primer u Posl 23:23a gde piše "Pribavi istinu i ne prodaj je,"

Do istine se, često ne dolazi lako, potrebno je vremena i energija kako bi smo je saznali, ali kad je zadobijemo treba da zadržimo i da je čuvamo kao najveću dragocenost koju smo stekli.
Najdragocenija istina koju možemo da spoznano je ona koja nam dolazi od Boga. To nam potvrđuju reči mnogih proroka i vernih slugu, pa i samog Isusa koji, o istini koja dolazi od Boga: "Njegove reči su istina" (Jv 17:17). David se molio "Ti si Bog, tvoje su riječi istinite" (2.Sam 7:28). U psalmu 119:142,151,160 čitamo ove reči: "Tvoj Zakon istina je prava ... zapovesti sve su ti istina ... istina je srce Tvojih reči"
Božja istina nam je, dakle, otkrivena kroz Njegovu reč i možemo lako da dođemo do nje.
Zbog toga smo silno blagosloveni i privilegovani.
Bog nam je, svojom istinom, objavio sebe, svog Sina, istinu o čoveku i padu u greh, ali i o putu sapsenja i konačnog izbavljenja.
Dakle, pitanje koje mi sebi treba da postavimo nije: Šte je istina? kao što se to pitao Pilat, nego Šta ćemo uraditi sa istinom? Koju poznajemo.

Ljudi svaša rade za i oko istine - neki je traže (Jer 5:1), neki prosto veruju i napreduju u spoznaju istine (1.Tim 4:3), mnogo joj se pokoravaju (1.Pet 1:22), neki je prenose i hrabro je govore (Zah 8:16; Ef 4:15), mnogi hodaju u istini i podržavaju je (1.Car 2:4; 3:6; Ps 86:11, 1.Tim 3:15)
Doduše ima i onih koji pokušavaju da je sakriju, uguše, zamene za laž, odbijaju da joj se pokore, suprotstavljaju joj se, okreću se od nje, pa čak i progone one koji govore i prenose istinu. (Ps 40:10, Rim 1:18, 1:25, 1:28; Gal 5:17l 2.Tim 3:8, 4:4; Tit 1:4)

Dakle, ljudi su različiti i njihov stav prema istini je različiti - od ispravnog korišćenja do zloupotrebe.

Danas bih voleo da nas, na jednom biblijskom primeru podsetim na posledice koje se dešavaju kad istinu pokušavamo da izvrnemo, ignorišemo i odbacimo.
Pročitajmo 1. Carevima 22 poglavlje.
Ahavova smrt (2. Let 18,2-34)
"Tri godine nije bilo rata između Arama i Izraela. Treće godine, Josafat, car Jude, dođe u posetu izraelskom caru.
Izraelski car reče svojim službenicima: »Znate li vi da Ramot Gilad pripada nama, a mi ne preduzimamo ništa da ga povratimo od aramejskog cara?«
Onda upita Josafata: »Hoćeš li sa mnom u rat protiv Ramot-Gilada?«
Josafat odgovori izraelskom caru: »Ja, moja vojska i konji stojimo ti na raspolaganju.«
Ali Josafat reče izraelskom caru i ovo: »Prvo potraži savet od GOSPODA.«
Stoga izraelski car okupi proroke, njih oko četiri stotine, i upita ih: »Da li da idem u rat protiv Ramot-Gilada ili da odustanem?«
»Idi«, odgovoriše oni, »jer Gospod će ga predati u careve ruke.«
Ali Josafat reče: »Zar ovde nema još neki Jahveov prorok, da i njega upitamo?«
Izraelski car odgovori Josafatu: »Ima još jedan čovek, Mihej sin Jimlin, preko koga možemo da pitamo Jahvea. Ali ja ga mrzim jer mi nikad ne prorokuje ništa dobro, nego samo zlo.«
Josafat na to reče: »Neka car ne govori tako.«
Tada izraelski car pozva jednog svog evnuha i reče: »Odmah dovedi Miheja sina Jimlinog.«
Obučeni u svoje carske odore, car Izraela i Josafat, car Jude, sedeli su na svojim prestolima na gumnu pred ulazom samarijske kapije, a svi proroci su prorokovali pred njima.
Cidkija sin Kenaanin napravio je gvozdene rogove i rekao: »Ovako kaže GOSPOD: ‚Ovim ćeš probadati Aramejce sve dok ne budu dokrajčeni.‘«
Tako su prorokovali i svi drugi proroci i govorili: »Napadni Ramot Gilad i uspećeš, jer GOSPOD će ti ga predati u ruke.«
A glasnik koji je otišao da pozove Miheja reče mu: »Eno svi proroci kao jedan proriču caru uspeh. Neka se tvoja reč složi s njihovom, zato govori povoljno.«
Ali Mihej reče: »Tako mi JAHVEA živoga, govoriću samo ono što mi kaže JAHVE.«
Kada je stigao caru, car ga upita: »Miheje, da li da idemo u rat protiv Ramot-Gilada ili da odustanemo?«
»Napadni i uspećeš«, odgovori Mihej, »jer JAHVE će ga predati u careve ruke.«
Car mu reče: »Koliko puta treba da tražim od tebe da se zakuneš da ćeš mi govoriti samo istinu u JAHVEOVO ime?«
Tada Mihej odgovori: »Videh sav Izrael raštrkan po brdima kao ovce bez pastira, a JAHVE reče:
»‚Ovaj narod nema gospodara.
Neka se svako vrati kući u miru.‘«
Tada izraelski car reče Josafatu: »Nisam li ti rekao da nikad ne prorokuje ništa dobro o meni, već samo zlo?«
Mihej reče: »Pošto je tako, čuj reč JAHVEOVU. Videh JAHVEA kako sedi na svom prestolu, a sva nebeska vojska stoji mu sa desne i leve strane.
»JAHVE reče: ‚Ko će da namami Ahava da napadne Ramot Gilad i da tamo pogine?‘
»Jedni predložiše ovo, drugi ono, 21dok na kraju ne dođe jedan duh, stade pred JAHVE i reče: ‚Ja ću ga namamiti.‘
»‚Čime?‘ upita JAHVE.
»‚Izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka‘, reče onaj.
»‚Uspećeš da ga namamiš‘, reče JAHVE. ‚Idi i učini to.‘
»Tako je sada JAHVE stavio lažljivog duha u usta svih ovih tvojih proroka. JAHVE ti je odredio nesreću.«
Tada priđe Cidkija sin Kenaanin i ošamari Miheja.
»Kojim putem je JAHVEOV duh otišao od mene da bi govorio tebi?« upita on.
A Mihej odgovori: »Videćeš onog dana kada budeš išao da se sakriješ u zadnjoj odaji.«
Tada izraelski car reče: »Uhvatite Miheja i odvedite ga zapovedniku grada Amonu i mom sinu Joašu, pa recite: ‚Ovako kaže car: Bacite ovoga u tamnicu i ne dajte mu ništa osim hleba i vode dok se ja ne vratim živ i zdrav.‘«
Mihej reče: »Ako se ti ikada vratiš živ i zdrav, JAHVE nije govorio kroz mene.«
Onda dodade: »Upamti moje reči, sav narode!«

Jedan od najlepših delova 22 poglavlja 1. carevima je ovaj stih:
»Koliko puta treba da tražim od tebe da se zakuneš da ćeš mi govoriti samo istinu u JAHVEOVO ime?«

Nesreća je samo to što je ove reči izgovorio baš onaj koji je ignorisao Božju istinu ili je omalovažavao.

Većina od nas, zapitana "Želiš li da čuješ istinu?" odgovora nedvosmileno i odlučno "Naravno!"
Međutim, sve ono čemu smo svakodnevno svedoci govori nam o tome kako nismo baš pohlepni za istinom.
Mi se često igramo sa istinom. I ovde, na početku ovog poglavlja vidimo kako to igranje izgeda.

Evo nekoliko očiglednih stvari:
1) Kompromis
Kompromisi su postali sastavni deo našeg svakodnevnog života. Oni su najčešće negativni iako ih mi, gledajući ih u svetlu sveta, smatramo za pozitvne.
Pozitivni su samo zato toga što nam obezbeđuju komforan život, bez nekih velikih naprezanja, nevolja i problema.
Najuspešniji ljudi u svakom vremenu su ljudi koji su spremni na kompromise. Svakve vrste. Naravno za to treba imati dobar stomak i nemati skrupule. O moralu i etici da i ne govorimo.

Ovde čitamo o takvoj vrsti trulog kompromisa. Vidimo jednog dobrog cara koji je odlučio da se igra sa istinom i napravi ozbiljan kompromis. U stvari on je već napravio taj kompromis samo je sada, izgleda, krenuo i da ga produbi.
Realno, bio je ovo značajan događaj. Posle mnogo vremena judejski car sastaje se sa carem Izrailja, a da nisu u ratu. Nije jasan baš razlog, osim ako poseta nije bila stvar politike kojom je Josafat hteo da zaokruži svoju vladavinu. Već je, ranije, dozvolio da njegov sin oženi Ahavovu i Jezaveljinu kćer, Atalju. van bojišta. Možda je hteo da ostane upamćen kao obnovitelj i pomiritelj Jakovljvih plemena, ko zna. U svako slučaju, on nije bio savršen, ali je ipak bio dobar car Jude. (stih 43). U suprotnosti sa Josafatovim dobrim životom, Ahav je bio najgori car koga je Izrailj ikada imao. Nema sumnje, Josafatovi motivi su bili uzvišeni, međutim ono što je uradio je loše u principu, katrastrofalno u praksi i skoro fatalno po svojim posledicama.
Istina je da uvek trebno težiti miru, ali on nikad ne sme biti plaćen kompromisom na račun istine. Mudar čovek je rekao "Pribavi istinu i ne prodaj je," (Posl 23:23a).

Nikad ne prodaj istinu za mir, to je previsoka cena.

Kad je Josafat stigao u Samariju Ahav je pripremio veličanstven doček, ali ovaj dočak imao je skrivne namere. Ahav je planirao da svog gosta pozove u savezništvo i rat.
Truli savezi koje je Ahav sklapao sa protivnicima, u ovom slučaju Sirijskim carem Ven Adaom su propali, i rat je bio na pommolu. Ahav je bio isviše slab da se sam suprotstavi tome, pa ne naumio da od Josafata dobije pojačanje.
Iznenađuje što je Josafat pristao iz ko zna kojih razloga - možda je bio bio zabrinut jer je sirijska kontrola nad Ramot Gileadom bila indirektna pretnja i Judi, na kraju krajeva ovaj grad je bio na samo 60 kilometara od Jerusalima. Možda je pak to zbog toga jer je Ahav bio dobar trgovac.
Bez obzira na razlog Bog nije bio zadovoljan njegovom odlukom. Kada se vratio iz bitke u Judeju dočekao ga je Božji prorok sa ne baš ohrabrujućim rečima:

"Zar da pomažeš bezbožniku i da ljubiš Jahvine mrzitelje? Zato i udara na te srdžba Jahvina." (2.Dn 19:2)

Bog nikad nije zadovoljan sa onima koji su mu se predali a prave kompromise sa zlom, bez obzira koliko dobri bili njihovi motivi.
Stvaranje kompromisa sa zlom je kao grudva snega puštena niz padinu, ispočetka ne izgleda nešto strašno ali kasnije se pretvori u ogromnu grudvu koja uništava sve pred sobom.

2. "Kaži-mi-ono-šta-želim-da-čujem"

Lažni proroci su igrali igru "Kaži-mi-ono-što-želim-da-čujem". U 5. stihu vidimo da je Josafat ipak imao strah pred Bogom i da svoje odluke, ipak nije donosio samo tako. Izgleda da je imao običaj (dobar običaj) da se pre donošenja neke odluke posavetuje sa Bogom preko Njegovih proroka. Zbog toga je predložio Ahavu da prvo proveri šta Jahve kaže na ove planove da se krene u rat.
U svakoj prilici kad je potrebno da donesemo neku važnu i ozbiljnu odluku potrebno je da sa time izađemo pred Boga i da se zapitamo šta je Njegova volja u svemu onome što nameravamo preduzeti. Ali ovo ne treba samo da bude ono izlaženje da se čuje Božja Reč na koju zaboravimo čim se okrenemo. Ne! U svakoj prilici moramo da potražimo Božji odgovor na naš problem i da prihvatimo taj odgovor, bez obzira sviđalo nam se to ili ne. Vidimo da je Ahav prikupio oko četiri stotine proroka i svi oni govorili su ono šta je Ahav hteo da čuje.
Ahav ih je pitao: Hoću li ići u rat protiv Ramota Galadskog ili da se okanim toga? (stih 6). Oni su mu nonšalantno odgovorili: Idi jer će ti to Bog dati u ruke.
Ni jedan nije rekao: Ovako govori Gospod ... što pravi proroci nikad nisu zaboravljali. U stvari oni uopšte nisu pozivali Jahvu.
U ovim stihovima kada su govorili o Bogu oni su koristili reč adonai, što znači Gospod - izraz koji se generalno koristi za bog, što znači da može da se odnosi i na Vala. U stvari, konačni odgovor koji je došao od proroka u ovom obliku:

idi, jer će ga Gospod dati u ruke caru.

Zgodna konstrukcija- samo nisu objasnili koji Bog? Jahve ili Val? i kome caru - Izrailjskom ili Sirijskom. Jer će ga - na koga "njega" se uopšte odnosi ova reč? Može se odnositi na bilo šta i bilo koga, pa čak i to da će Ahav biti predan u ruke Ven Adadu. Način proroštva kao i sama poruka ovih proroka identična je sadržajima današnjih horoskopa koje možemo naći u svim novinama, i na TV ekranima. Možemo nači reč koja može značiti bilo šta, zavisno od onoga šta želite čuti. Uopšte me ne iznenađuje Josafatova reakcija, kad je zapitao Ahava: Imaš li ti još nekog proroka?
Ahav je zbog svoje sujete i greha koristio samo one proroke koji nisu bili protiv njega i koju su mu stvarno govorili ono što je želeo da čuje. Međutim Josafat (setimo se da je sledio put svoga oca i da je štovao Jahvu) nije bio zadovoljan proroštvom u kojem nema sigurnosti Božjeg obećanja.

3. "Želim-istinu-tako-dugo-dok-se-slaže-sa-mojim-mišljenjem"
Ahav je bukvalno igrao ovu igru. Otkrio nam je mnogo o svom karakteru odgovarajući na Josafatovo pitanje. Rekao mu da postoji takav čovek, ali da ga on mrzi jer mu uvek prorokuje samo loše stvari. Taj prorok zvao se Mihej.
On je bio još jedan od proroka, pored Ilije, koji se u ovom vremenu suočio sa Ahavom i njegovom zlom vladavinom.
Vidite, istina nije uvek prijatna. Ahav je pod istinom podrazumevao samo dobre vesti (kao i većina od nas). Istina, međutim, nije uvek dobra - ponekad je jako neprijatna, čak veoma loša. Oduvek se kaže da istina boli.
Mada, istina ponekad leči, često je mač koji nemilosrdno seče.
Kad je izgovaramo sa dovoljno brige ona može proizvesti da joj se poklonimo kad je čujemo.
Kada dozvolimo da je izgovorimo ne vodeći računa o efektu koji će ona proizvesti može se desiti da izazove sasvim suprotne efekte. Svako od nas kaže da želi čuti istinu, ali da li je to stvarno?
Kad odemo kod doktora da proverimo svoje zdravstveno stanje da li želimo da čujemo istinu ili želimo da čujemo da je sa nama sve u redu.

Ahav nije želeo istinu. Radije je hteo da mu se kaže ono šta voli da čuje.
Apostol Pavle pisao je o takvom stavu u drugoj poslanici Timoteju 4:3,4
"Jer će doći vreme kada neće podnositi zdrave nauke, nego će shodno svojim prohtevima nakupiti sebi učitelje da im golicaju uši, pa će odvratiti uši od istine i okrenuće se pričama."

Ahav je bio okružen ljudima koji su bili spremni da golicaju njegove uši. Sasvim sigurno nije žudeo za nekim poput Miheja i njegovom iritirajućom istinom.
Interesantno je da preko ovakvog stava nije mogao preći čak ni Josafat. Upozorio je Ahava da ne govori tako o proroku Božjem.
Ali, Ahav je igrao svoju igru, nije želeo da izgubi ponuđenu pomoć pa je brzo pozvao Miheja koji je,zbog svog jezika, bio u zatvoru.
Dok su čekali da se Mihej pojavi, zauzeli su svoja mesta na prestoljima, a pred njima se odigravala proročka predstava, sa svim pratećim efektima i rekvizitima. Prorokovali su ono što su dva cara želela da čuju.

4. "Dozvoli-da-ti-kažem-šta-je-dobro-za-tebe"
Glasnik koji je trebao da dovede Miheja pred careve nije hteo da propusti priliku da ga posavetuje korisnim savetom - "za dobro svih". Njegov savet je tako prijateljski, logičan i čini se veoma dobronameran - "oni tamo proriču ono sa čim se svi slažu. Nemoj da se izlažeš, zašto da ti budeš inadžija i da ti budeš jedini koji se buni. Svi su protiv tebe, šta ti to treba. Svi znamo tvoj stav, znamo da se uvek buniš, i da si uvek protiv. Budi fin bar jednom, za promenu. Kaži nešto lepo."
Ovaj glasnik kao da govorio reči proroka Isaije koji je zapisao šta su govorili prorocima njegovog vremena (30:10)
"Vidovitima oni govore: Okanite se viđenja! a vidiocima Ne prorokujte istinu! Govorite nam što je ugodno, opsjene nam prorokujte."

Ali Mihej je bio prorok Božji i jedini način na koji je mogao govoriti bilo je da govori Božju istinu. Kad se pojavio pred njima Ahav ga je pitao za mišljenje, ali ga stvarno nije interesovalo šta Mihej ima da kaže. Svim silama se trudio da zadovolji Josafatovu želju. Mihej je znao šta Ahav želi, Ahav je znao da Mihej zna njegovu nameru, a Mihej je znao da Ahav zna da Mihej zna . . . i Mihej je odlučio da se poigra sa njima. Dao je isti odgovor koji su davali i lažni proroci, ali primetite da ni Mihej nije rekao "tako govori Jahve". Očigledno je da nije mislio ono što je rekao. Ahav je znao da to nije ono što bi Mihej kao istiniti prorok mogao reći.
Kako je ovo dirljiva scena. Oh, kako ovo liči na one koji zapomažu pred svojim propovednicima i učiteljima u naše vreme: "Mi želimo da nam govoriš istinu, ništa sem istine u ime Boga. Daj nam istinu, celu istinu, i ništa sem istine."

Nije na odmet primetiti da su ove reči došle od osobe koji se poigrava sa istinom i čija je jedina namera da ispoštuje tuđu želju od čega će on imati koristi. I Mihej mu je sasuo istinu u lice.
Nije koristio nove reči, podsetite se da je ove reči koristio i Mojsije u 4. knjizi 27:16,17.
Izrailj se prikazuje bez gospodara što je trebalo biti jasno svima koju su bili prisutni da proroštvo govori o Ahavovoj smrti. Proroštvo o smrti trebalo je Ahava baciti na kolena, jer je potvrdilo prvobitno proroštvo o njegovoj smrti (1.Car 21:27), ali nije.
Car se pravio uvređen. Iskoristio je prorokove reči kao dokaz da je bio u pravu kad je govorio da on ne može prorokovati ništa dobro kad je on u pitanju. Ahav nije iskoristio istinu, sve što je on uradio bilo je nastavljanje igre sa njom.
Ahav je čuo proroštvo lažnih proroka i bio je obmanut. Zapazimo da je i Josafat čuo isto to, ali on nije bio obmanut.
Ovaj princip uočen ovde isti je kao i onaj kojeg nalazimo u 2.Sol 2:10 Pavle govori o onima koji podležu satanskim aktivnostima zbog toga što nisu prihvatili ljubav prema istini da se spasu, i onda kaže:
"I zato im Bog šalje zabludnu delatnost - da poveruju laži da budu osuđeni svi koji ne poverovaše istini, nego se opredeliše za nepravdu."

Borimo se sa ovim izrazom: Bog im šalje uzaludnu delatnost ... Ne znam šta se sve podrazumeva pod ovim izrazom, ali znam da je Bog fer i pravedan. Ako budemo obmanuti, to neće biti Božjom krivicom, nego našom jer nismo imali ljubavi prema istini.

Nema pitanja važnijeg od ovoga: Da li volite istinu?

Onima koju su bili prisutni nije predstavljalo nikakav problem shvatiti bit Mihejeve priče. Sidkija, jedan od lažnih proroka, napao je Miheja i ošamario ga. Njegov postupak bio je i odgovor na njegovo pitanje. Svojim nastupom je definitivno potvrdio da Jahvinog duha nema u njemu.
Mihej je vraćen u zatvor da čeka Ahavov slavni povratak iz rata, kada će biti ubijen.
Ahav i Jošafat nastavili su sa svojim planom.

Za kraj, da kažem šta sve ovo znači nama.
Istina ne može biti odvojena od Hrista i njegove reči. Isus je rekao: JA sam istina (Jv14:6). U Efescima 4:21 Pavle naglašava da je istina u Isusu. Kada je Isus napustio ovu zemlju, On je poslao svog Duha Svetog da uputi apostole u svu istinu (Jv 16:13), stvarajući otkrivenje koje mi nazivamo Novi Zavet Isusa Hrista.

Sa Isusom ne možemo da pravimo kompromis. Ili smo na njegovoj strani ili nismo.

Od Isusa nećemo da čujemo samo ono što želimo da čujemo, nego ono što je važno za naše spasenje - komplet.

Naše mišljenje se, često, neće slagati sa onim šta Isus govori, ali to ne znači da smo mi u pravu nego da je On u pravu.

Mi ne govorimo Isusu šta treba da se radi, nego On govori nama šta smo dužni činiti, i šta iz toga sledi.

Neka nam Bog pomogne da verujemo u istinu o Isusu i da budemo poslušni toj istini koja nam je otkrivena preko apostola.    

Amin!

DOK ČEKAMO

 (Protestantska evanđeoska crkva Beograd, nedelja 19. jun 2022. godine)

Petrova 3:4-16
“Stoga, dragi moji, pošto to iščekujete, potrudite se da vas naš Gospod zatekne u miru, bez ljage i besprekorne. A njegovu strpljivost smatrajte spasenjem, kao što vam je, u skladu s mudrošću koja mu je data, pisao i naš dragi brat Pavle. On tako piše u svim poslanicama kada o ovome govori. Ima u njima nekih stvari koje je teško razumeti, koje, kao i ostala Pisma, neuki i nepostojani ljudi iskrivljuju na sopstvenu propast.”

Zamislite čoveka koji je zaglavio na pustom i negostoljubivom ostrvu posle brodoloma. On zna da je uspeo da pošalje poziv u pomoć i da je neko čuo taj poziv, da je uspešno poslao koordinate i da je brod za spasavanje poslat da ga spasi. Ono što ne zna je kad će taj brod da stigne. Svakog dana on odlazi na plažu, hoda pustim peskom i gleda prema pučini ne bi li video obrise spasilačkog broda, koji će ga vratiti u zemlju svetlosti i života.

Ta slika veoma podseća na priču svakog hrišćanina koji željno iščekuje Hristov povratak. Biblija nam, kroz reči apostola Pavla, (2. Korinćanima 5:2, 4) tačno opisuje naše stanje iščekivanja: “Zato i uzdišemo i čeznemo da se obučemo u svoje nebesko boravište ... Mi, naime, koji smo u ovom šatoru, uzdišemo pod teretom, “

Petar je, takođe, izrazio ovo osećanje opisujući ga kao iščekivanje i požurivanje (3:12).

Ne samo da verujemo nego smo i potpuno ubeđeni u drugi Hristov dolazak. U tome leži suština naše nade u Boga. Čekamo da dođe i da nas povede sa sobom u nebeski stan koji je pripremio za nas.

Ali, izgleda kao da smo se zaglavili u čekanju.

Svako, ko je ikad morao da čeka bilo šta, zna koliko nemira ima kad se nešto čeka. Ako se desi da ono što se čeka i kasni, e onda je situacija još gora jer čekanje izgleda beskonačno dugo. I ponekad dovodi do obeshrabrivanja.

Blizak nam je aktualni primer čekanja da, kao zemlja, budemo primljeni u EU. Taj proces se toliko otegao da je više od dve trećine ljudi postalo skeptično po tom pitanju i ubeđeni su da se taj proces neće nikad ni desiti.

Dakle, čekanja su iritantna i depresivna i obeshrabrujuća.

Ponekad, kao u pesmi Desanke Maksimović, Strepnja, čekanje je lepo. Iako je to samo poezija ona nam daje jedan smislen odgovor.
I stvarno, čekanje je besmisleno, ako je samo čekanje. Postoji i u čekanju lepota ako ima smisla, ako je ono šta se čeka, vredno čekanja. Postoji i mnogo toga što možemo da činimo dok čekamo. I to ne, samo da bismo prekratili vreme, nego da bismo poboljšali svoj status pre nego što se desi ono što čekamo.

Ovi Petrovi stihovi, koje smo pročitali, napisani su upravo radi toga što čekanje, može da izazove sumnju da je ono što se čeka, odloženo ili ukinuto. To naravno, može da izazove uznemirenje, može da izazove ruganje našoj veri i nadi.

Prošli put sam rekao - ako se oni rugaju vama zbog vaše vere, rugajte se i vi njima zbog njihove. Pri tom nisam imamo nameru da kažem da treba da budemo neprijatni, i da se rugamo ljudima. Jer, kao što odvajamo greh od čoveka, i razotkrivamo ga, tako i i odvajamo uverenja tj. veru od čoveka, i možemo da pokažemo kakva je. Naravno, pri tom treba da budemo blagi, ali odlučni. Nema potrebe da se povlačimo pred onima koji se izruguju onome što verujemo, naprotiv, kao što Petar kaže na jednom mestu - budite uvek spremni da svima date odgovor za razlog vaše nade. (1.Petrova 3:15,16)

Vratimo se čekanju dolaska. Petar razume problem i daje savet kako da ga pravilno prihvatimo i kako da se ponašamo u skladu sa tim, jer kao što sam rekao, ako je vredno čekanja, onda čekanje može i da predstavlja priliku za još malo doterivanja i možda pokoju popravku.

Nije Petar jedini pisac koji se bavi ovi problemom. O tome su pisali i Luka 12:37-40; Jovan 14:3; 1. Korinćanima 1:7; 11:26; Filipljanima 3:20; itd.

Kao i o svim drugim problemima, Biblija je iskrena i jasna i ukazuje na to da postoji vreme čekanja i da vreme između Hristovog vaznesenja i Njegovog drugog dolaska, nije određeno trajanjem već je zasnovano na Očevoj odluci, i da to nije nešto nenormalno, nego da je u skladu sa Božjim planom.
Ali čak i pored toga, i pored očiglednog objavljivanja istog, opet ima onih koji postavljaju pitanje „Zašto se čeka tako dugo?“.

Dakle da utvrdimo znanje - Bog nas ne ostavlja u neizvesnosti. Istina je, čekamo konačni događaj, čekanje se odužilo, i dok čekamo, postoji mnogo stvari koje mogu da se urade, a za šta je čekanje, više nego korisno. Petar, govori upravo o tome u ovim stihovima.

OVO VREME NAM JE DATO ZA PRIPREMU I UTVRĐIVANJE (3:14)
Pre svega, dato nam je vreme da utvrdimo svoje stajanje pred Bogom.
Pre svega, “da vas naš Gospod zatekne u miru” (3:14).
Ovo upućivanje na mir, odnosi na sve ono gde je mir potreban. Pre svega to je mir sa Bogom, onda mir sa sobom, i naravno mir sa drugima. Sve to zajedno gradi jedan zdrav i ispravan stav člana Hristovog tela - u crkvi, u svetu i u ličnom odnosu sa Bogom.

Naravno, možda nema potrebe nagalašavati, ali ću ipak to reći, najvažnije je imati mir sa Bogom. I to ne bilo kakav mir, nego onaj o kome govori apostol Pavle u Rimljanima 5:1: „Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom kroz našega Gospoda Isusa Hrista.”
Dakle, mir sa Bogom, koji nastaje kao posledica opravdanja po veri u Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Ne postoji ni jedan drugi način da se ostvari mir sa Bogom, da se otkloni njegov gnev, i da mu se priđe.
Prilikom svog drugog dolaska, Gospod će gledati upravo na te, tj. doći će po one koji su opravdani po veri jer su verovali i prihvatili Njegovu žrtvu na krstu.

Kako se dolazi do tog mira, čitamo, opet u poslanici Rimljanima 6 poglavlje, gde Pavle govori da je neophodno da čovek krštenjem “umre” sebi, a vaskrsne sa Hristom. Onaj ko je umro sebi, umro je i grehu, i sad živi, sjedinjen sa Hristom, u miru sa Bogom.
Petar, na samom početku ove svoje poslanice u (1:4) govori da samo takvi, koji su uspeli da “umaknu od pokvarenosti koja je u svetu” mogu da uzmu udela u božanskoj prirodi.
Dakle, neprestano treba da proveravamo da li smo i dalje u miru sa Bogom, da li smo i dalje mrtvi za greh, i da li uspevamo da umaknemo pokvarenostima ovog sveta.
Sve dok Hrist ponovo ne dođe imamo otvoreno vreme da radimo na tom miru, utvrđujemo ga i gradimo.

Sem brige za mir sa Bogom, treba da razmišljamo i o svakodnevnom životu, koji provodimo na zemlji, dok čekamo Hristov povrtatak.
Petar je ovde upotrebio ove dve reči za taj život - “bez ljage i besprekoran” koje su u direktnoj suprotnosti sa “ljage i rugobe” iz 2:13
Pošto su ovi izrazi, koje Petar koristi, iz svakodnevnog života, razumljivo je da se odnose na svakodnevni život vernika u svetu, tj. u svom okruženju. Hrišćanin bi trebao, za razliku od svetovnog čoveka, da živi život bez ljage i bez prekora.
Drugim rečima hrišćani bi trebali da odbace poroke ovoga sveta, koji ih samo prljaju.
Sve u svemu, hrišćani bi trebalo da žive kao što je i njihov Gospod živeo, bez mane i bez ljage kako je to Petar napisao u (1.P 1:19)
Svakodnevno ispitivanje svog života kroz Reč i molitvu, pomaže hrišćanima da urede svoj život tako da budu spremni za Gospodnji povratak, kad god da se on desi.

Dok se to ne desi, ne treba da smo uplašeni strepnjama i brigama ovog sveta, nego da budemo vredni i ozbiljni i iskoristimo ovo vreme za to da se što bolje pripremimo za taj događaj.
Jedan mudar čovek je rekao: “Ne postoji ništa izvesnije od smrti, niti neizvesnije od trenutka kad ćemo umreti. Zbog toga ću biti spreman i za jedno i za drugo. Neću požurivati smrt, ali ću sebi ulepšati vreme dok ona ne dođe”.
Meni deluje korisno i mudro.

Dok se Hrist ne vrati, iskoristimo svaki trenutak vremena da se uverimo da smo spremni za njegovo dolazak. Neka naš stav bude, kao stav psalimiste, kao pesma koju pevamo: “Neka ti budu mile reči mojih usta i misli moga srca, GOSPODE, Steno moja, Otkupitelju moj.” Psalam 19:14

OVO VREME JE ZA ONE KOJI SE SPASAVAJU (3:15a)
Kao i sve drugo u Božijem planu, tako i ovo vreme čekanja na drugi Hristov dolazak ima neku svrhu. Ta svrha je jasna i očigledna.
Bog daje vreme da što više ljudi dođe do spasenje, jer je Njegova želja da se svi ljudi spasu.
Biblija je i po tom pitanju jasna - neće se svi spasiti, ali to ne znači da ponuda spasenja neće biti dostupna svima.
Bog ima strpljenja, Bog ima saznanja, Bog ima vreme za sve one koji će prihvatiti spasenje.
Što se pak tiče ovog izraza “kašnjenje”, koji neki pominu, o tome želim da kažem ovo:
- kašnjenje ne postoji. Ako ništa drugo, ono zbog toga što niko ne zna “dan i čas” tog dođaja sem Oca. Ono što, sa sigurnošću znamo, je da će se to desiti. A kad će, to nam niko nije rekao, pa da sad možemo da pričamo o kašnjenju. Možemo da govorimo samo o vremenu kome nam je Bog, po svojoj milosti, stavio na raspolaganje.

- pošto ne znamo “dan i čas” dolaska, ne znamo dan i čas zatvaranja vrata milosti. Mnogima bi moglo da se desi da budu zatečeni, kao nemudre udavače koje su čekale ženika nespremne. Jednom kad se vrata zatvore, biće zatvoreno.
- to nas dovodi do naše uloge koja je veoma važna u ovom vremenu. Ta uloga odnosi se na širenje dobre vesti, na propovedanje evanđelja, na traženje onih koji će se spasavati.
To je vrlo ozbiljan posao, jer je to u stvari, Božije delo. Setite se da je Isus rekao da je Njegovo “... jelo (je) da izvršava(m) volju Onoga koji ga (me) je poslao i da dovrši(m) njegovo delo.”
Pa, to je i naš posao. Isus kaže “Zar i vi ne kažete: ‚Još četiri meseca, pa žetva?‘ Kažem vam: otvorite oči i pogledajte polja – zrela su za žetvu. Žetelac već prima platu i skuplja rod za večni život, da se i sejač i žetelac zajedno raduju.” Jovan 4:35,36

TRUDIMO SE DA PISMO RAZUMEMO ISPRAVNO U SKLADU SA BOŽIJOM NAMISLI (3:15b, 16)
Sveto pismo je nedvosmisleno i istinito. Ipak, mnogi će pokušati da ga diskredituju - izrugivanjem njegovim istinama, pogrešnim tumačenjem, zloupotrebljavanjem stihova, iskrivljavanjem sadržaja, sumnjom u verodostojnost ...
Sve, samo da bi nekako ostali u pravu u odnosu na njega.
To nije izum našeg vremena. Očigledno je da su taj problem imali već hrišćani na početku svog puta.
Bukvalno, svaka poslanica u Novom zavetu suočava se sa problemom lažnih učenja i suprotstavljanja istini.
Pavle je, npr. imao problem sa Imenejm i Filitom, o čemu piše i Timoteju (2.Tim 2:17,18) govoreći da takvi uništavaju nekima veru.
Dakle, to obično nije problem koji bi neki učitelj ili propovednik mogao da ima jer ste se suprotstavili njegovom mišljenju, to je problem koji uništava hrišćane govoreći lažne nauke. Najmanji je problem ako srušite sujetu nekog učitelja, ali je užasno veliki problem ako na taj način uništite nečiju veru i obeshrabrite ga na Božijem putu.
Isus je rekao “Sablazni moraju da dođu, ali teško onom po kome dođu.”
Te nauke su, obično, lepo upakovane, dobro prožvakane i lake za konzumaciju.
Međutim, Božija istina je ponekad teška, bolna, stroga, bespoštedna ... Takva je bila istina koju je apostol Pavle pisao crkvama, a neki su je onda menjali, ublažavali, prilagođavali, do te mere da je sam Pavle morao da napiše Galatima 1:8 - “Ali, čak kada bismo vam mi, ili kada bi vam anđeo sa neba propovedao evanđelje različito od onog koje smo vam mi propovedali, neka je proklet.”

Dakle, Reč Božija ne može da se tumači kako ko hoće, jer će tako, onaj koji to čini, nakopati na sebe, i na one koji ga slušaju, propast. Pismo potvrđuje sebe, i to mora tako da bude ili se radi o prevari.
Npr. ako u Pismu piše Marko 13:32 “»A o tom danu ili o tom času ne zna niko – ni anđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac.” to znači da NIKO ne zna, da ne može da se izračuna, niti da se pogodi čitajući Pismo. Znači da ne postoje nikakvi proroci, nikakve babe vračare i spiritiskinje, kojima bi to bilo javljeno ili objavljeno. Znači da je svako, ko se usudi da objavi ovakve stvari, lažni prorok i da treba bežati od njega.
Tako piše u Pismu ili smo možda pametniji od Reči Božje.
U vezi sa tim, onda ne razumem, kako ljudi i danas odlaze, okupljaju se i slede učenje lažnih proroka i raznih svedoka. Bog ih je razotkrio, pokazao da su njihove “objave” bile laž, ali ljudi i danas odlaze na njihova zagađena pojila, neki čak i odavde.

Dok još ima vremena, ne trošite ga mučeći se sa nevažnim stvarima na koje ne možete da utičete, ne jurite na mesta gde će vam golicati uši, ne budite zavedeni slatkorečivošću i bižuterijom, nego se učvršćujte u poznanju Pisma i istine i budite u skladu sa tim.
Neka naš odnos sa istinitom Božjom reči bude kao iz Psalma 119:10,16, 24
“Svim svojim srcem tebi se okrećem. Ne daj da zastranim od tvojih zapovesti ...
Mile su mi tvoje uredbe, tvoju reč neću zaboraviti... Tvoji propisi moja su naslada, moji savetnici.”

Dok čekamo na Hristov povratak, Bog nam je ostavio Bibliju da nas, uz pomoć Svetog Duha, vodi, savetuje i uči.
Primenjujmo to u našem životu, sve vreme.
U suprotnom možemo da budemo zatečeni, kao što sam već pomenuo.
Umesto toga, budimo vredni, marljivi, hrabri i ljubazni i pomireni sa Bogom.

Amin!