(PEC Beograd, četvrtak 16. jun 2016. godine)
U poglavljima od 13 do 17 Jovan je zapisao još jedan od događaj sa Isusom i apostolima. Čitamo kako Isus priprema apostole za svoj odlazak.
Veoma su nam važni ovakvi zapisi evađelista jer kroz njih najbolje možemo da sagledamo čovečnost i božanstvo Isusa Hrista, Sina Čovečijeg i Sina Božijeg.
Osim toga ovi delovi Pisma nam govore koliko Bog razume i vodi računa o našim osećanjima i našoj krhkosti. Ipak, bez obzira na to, On računa na nas i koristi nas u svojim Božanskim planovima.
Posle tri godine zajedničkog života, pred apostolima je bio važan i težak period. Pre svega suočiće se sa mučnim događajima Hristovog suđenja i raspeća, a zatim počinje njihova misija, Sve što će od sad morati raditi sami, do tad su samo gledali i učestvovali pod Isusovim vodstvom. Sad ih On ih ostavlja i odlazi, pa strpljivo i sa puno ljubavi, ali bez lažne utehe, priprema apostole za predstojeće vreme i događaje. .
Nikad nije lako reći zbogom. Opraštanje je uvek teško, čak i kad smo svesni da onaj od koga se opraštamo odlazi na bolje, ili lepše. Posebno je teško ako znamo da je odlazak definitivan.
Ponekad ljudi jednostavno moraju da odu iz našeg života, koliko god da se mi tome protivili. Neko odlazi jer ga život nosi dalje, a neko jer ga smrt primora na to. Čak ni Isus u telu nije ostao za stalno. Niko ne ostane. Za svakoga dođe vreme kad je potrebno “preseliti” se. Za svakoga dođe vreme kad ovo privremeno treba da zameni ono večno i nepropadljivo.
Mudri ljudi pripremaju i sebe i druge za to vreme.
Ali, čini mi se da je isto tako teško ostati i otpustiti nekoga da ode.
Kad je Petar shvatio da Isus odlazi (Jovan 13) bio je, najblaže rečeno, u panici. Ceo njegov svet se raspao. Hteo je da pođe sa Isusom. Da pogine za Njega ako treba. To mu se činilo jednostavnije i lakše nego ostati i nastaviti.
Isus ga razume i prepoznaje u njemu i ono što Petar ne zna o sebi. I zato mudro priprema svoj odlazak i daje uputstva. Isus je Bog, i ne želi da napusti one u čijim životima je našao svoje mesto. Zato čini još jedan korak više od svega što je ikad bilo viđeno ili je neko čuo. On ne ostavlja svoje mesto prazno. Na svoje mesto, On šalje Svetog Duha.
U Jovan 16 čitamo to obećanje za Svetog Duha. Mislim i verujem da je ovo pojedinačno najvažnije obećanje za hrišćane. Ostvarenjem tog obećanja sve počinje da dobija smisao.
Po obećanju, Duh će biti ono što je Isus bio i činiće ono što je Isus činio; a mi smo danas svedoci te činjenice.
Duh Sveti je Božanska osoba koja obitava u nama; onaj koji nam daje snagu, identitet i objavljuje nam Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista.
I tu bio mogao biti kraj propovedi.
OGOLJENA ISTINA, SUROVA ISKRENOST
Ipak, nije sve tako jednostavno? Sve bi trebalo biti mnogo lakše i jednostavnije. On u nama, mi u njemu - ko i šta može da se meri sa tim? Ali, izgleda da je baš u tome problem - biti sa Isusom! To je bio problem od samog početka -- od trenutka kad se rodio.
Slediti Njega nije lako ni jednostavno. Hrišćanstvo nije evanđelje prosperiteta, hrišćani ne spavaju na ružinim laticama.
Čitamo
“Isključiće vas iz sinagoge; čak će doći čas da će svaki koji vas ubije pomisliti da Bogu služi. I ovo će [vam] činiti zato što nisu upoznali Oca - ni mene. A ja sam vam ovo kazao, da se vi setite toga - kada dođe vreme toga - da sam vam kazao. Nisam vam ovo rekao od početka, zato što sam bio sa vama.” Jovan 16:2-4
Isus je surovo iskren. Nema skrivanja, nema lažnih obećanja, nema snishodljive utehe koja zamagljuje realnost. Oni koji ostaju, suočiće se sa poteškoćama kakve do sad nisu doživeli. Hrišćanstvo nije bajka, nije idila, nije put svetske slave i priznanja.
Pravo i istinito hrišćanstvo je surova borba na život i smrt , između sila tame i svemoćne Božije sile.
Apostoli će biti izbačeni iz sinagoga. Za njih to je bio kao da je kraj svega poznatog u čemu su živeli. Biti izbačen iz Sinagoge nije značilo samo fizičko izbacivanje. Ona je značilo isključivanje iz svega - društva, porodice, posla. To je značilo uskraćivanje prava, zlostavljanje, zlopaćenje, pa na kraju i čist progon. Oni su izgubili sve. Mnogi od njih i goli život.
To obećanje se odnosi i na hrišćane, koje i dan danas ubijaju, jer ne odstupaju od svoje vere.
Kaže priča da je na jednu hrišćansku službu upala grupa naoružnih ljudi. Zauzeli su strateške tačke u sali, a glavni među njima je došao do propovedaonice gde je stajao pastor, i rekao je “Ko je spreman da umre za Isusa, neka ostane, ostali možete slobodno da idete.”
Sala se uskoro skoro sasvim ispraznila. Ostalo je možda desetak ljudi. I pastor! Cevi su bile uperene prema toj grupici koja se potiho molila i čekala.
Tada je ponovo progovorio onaj što je stajao pored pastora “Sad možete da nastavite propoved, ovi što su ostali sigurno veruju u Onog o kome pričate.”
Nadam se da je ovo samo pričica. Ipak poenta je jasna, vera u Hrista, podrazumeva i spremnost umreti za svoju veru.
Biblijia nas tako uči. Često slušamo i učimo se iz primera raznih heroja vere iz Bbilije. Na primer, divimo se priči kao je Bog spasio Danila iz lavovske jame. Ipak, osim što se radujemo srećnom završetku, ne bismo smeli da zaboravimo da je Danilo u jami završio zbog svoje vere, koju je postojano ispovedao.
Vera, poput Danilove, izaziva reakciju, a to često može biti smrtonosna pretnja.
Sadrah, Mešah i Avdenago bačeni su u užarenu peć jer su verovali da treba da se klanjaju samo jednom Bogu i spaseni su iz nje po svojoj veri. Radujemo se jer vidimo da Bog deluje i kad sve izgleda beznadežno, zato što mu ljudi veruju i pouzdaju se u Njega.
Ali, ono što je još važnije je činjenica da su, pre svega, bačeni u peć zbog te vere .
Bog nas spasava iz situacija, iskušenja i opasnosti u koje upadnemo zbog svoje vere.
Ali ne želim da preskočim da kažem, za iskušenja i opasnosti, u koje upadnemo zbog svoje neposlušnosti i nevere, uvek snosimo posledice. Posle se pitamo - zašto je Bog to dozvolio? - zato što si to tražio ili izabrao.
Pogledajmo još malo u ovaj tekst. Mi često, bez ikakve kontrole, napadamo i osuđujemo one koji nas progone, omalovažavaju i napadaju (Iako Isus traži da prema njima postupamo sasvim drgačije -Luka 6)
Međutim, Isus kaže da su neke loše stvari učinjene iz sasvim dobrih i iskrenih motiva. Njegovi progonitelji su bili ubeđeni da služe Bogu svojim akcijama. Oni su bili potpuno posvećeni svojoj religiji. Isus ih ne opravdava, ali ih ni ne spaljuje ognjem sa neba. Oni nisu upoznali ni Boga ni Mesiju. Oni su toliko zaglibili u svoju tradiciju da više nisu ni mogli da prepoznaju Boga. Apostol Pavle kaže z Rim 10:2 “Jer im svedočim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravilnog saznanja.”
Religija je prepreka koja stoji između čoveka i Boga, iako nigde nećete čuti toliko reči o Bogu koliko ih čujete u religiji. Dakle, religija je problem, a ne čovek. I zbog tog problema, teškoće onih koji veruju će se nastaviti, dok Isus ponovo ne dođe, po svoje, jer će se uvek naći neko ili neki koji će želeti da vas uklope u svoje viđenje boga.
I zbog tog problema, potreba da se svedoči i bude primer odnosa sa Bogom, će se nastaviti do Njagovog dolaska.
OBEĆANI SVETI DUH
Dakle, sve dok Isus ne dođe po nas, naš zadatak je veoma jasan. Treba da budemo Njegovi svedoci za dela koja je činio i koja čini u ovom svetu i za ovaj svet, počevši od svakog od nas.
Dolazak Duha Svetog je deo savršenog plana spasenja koji je Bog osmislio. Taj plan je veoma jednostavan - Bog želi da se svi ljudi spasu. I zato je svedočanstvo hrišćana od suštinske važnosti. Svugde i svakome.
Niko na ovom svetu ne sme da ostane u zabludi da postoji drugi način odnosa sa Bogom ili da postoji drugi put spasenja osim onog koji se ostvaruje kroz Isusa Hrista
To je i osnovno svedočanstvo Duha Svetog. Čitamo
“I kada on (Duh Sveti)dođe, dokazaće svetu da ima greha, i pravednosti, i suda. U pogledu greha - što ne veruju u mene; u pogledu pravednosti - što odlazim Ocu i nećete me više videti; u pogledu suda - što je vladar ovoga sveta osuđen.” Jovan 16:8-11
Dakle, Duh će “Dokazati svetu da ima greha, i pravednosti i suda”.
To je osnov sveg našeg delovanja koje mi, kao Hristovi svedoci treba da činimo. Sve što radimo samo je nadgradnja na postavljeni temelj. Ne treba ništa da smišljamo i izmišljamo.
Pogledajete ovo, Dela 2; tim dokazima počinje prva evanđeoska Petrova propoved na dan Pedesetnice.
Svedočanstvo Duha - “U pogledu greha - što ne veruju u mene”
Petar govori - Dap 2:21 “I biće spasen svako ko prizove ime Gospodnje.«
Svet je pokvaren i truo. Ali Sveti Duh nije ovde zbog toga da bi potvrdio tu istinu koju znamo i zbog koje je svet već osuđen.
Ono zbog čega Jovan sve ovo piše je vera, i to ne bilo kakva vera, nego vera u Isusa Hrista (20:30,31). Sveti Duh proslavlja Hrista, utvrđuje njegovu ulogu i odgoni svaku sumnju da spasenje može da zadobije onaj ko ne veruje da je Isus Gospod, i ko se ne pozove na njegovo Gospodstvo. Nadam se da razumemo šta je priziv ili poziv?
Dakle Duh ima specifičan zadatak da svet uveri u specifičan “greh” - neverovanja u Hrista, neverovanje u Njegov vrhovni autoritet. Greh nije problem (ako smem tako da kažem), problem nastaje onda kad ne priznajemo Onoga čijim posredstvom je greh uklonjen.
Svedočanstvo Duha - “u pogledu pravednosti - što odlazim Ocu i nećete me više videti”
Petar govori - Dap 2:33 “Podignut tako Božijom desnicom on je primio od Oca obećanog Duha Svetoga i izlio ovo što gledate i slušate.”
Isus je žrtva pomirenja i na taj način se uspostavlja pravednost koju Bog zahteva u donosu na greh. Rim 3:25 “koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja - njegovom krvlju - koja se verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opraštao grehe učinjene u prošlosti, “
Kad je Isus završio svoju misiju, vratio se u zajednicu sa Ocem, i nikad više ni njegova, ni bilo kakva druga žrtva neće biti potrebna. Njegovor delo je trajno i svedovoljno.
To što je Isus sada sa Ocem i što više nije sa nama na zemlji, i što ga nikad više niko na zemlji neće videti u ulozi u kojoj je bio, svedočanstvo je da je Njegovo delo savršeno završeno.
Svedočanstvo Duha - “u pogledu suda - što je vladar ovoga sveta osuđen.”
Petar govori - »Reče Gospod Gospodu mome: sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje kao podnožje tvojih nogu«.
To je dokaz da je neprijatelj osuđen i pobeđen. To je poruka sa krsta.
1. Kor 15:55 “Smrti, gde ti je pobeda? Smrti, gde ti je žalac?”
Dakle, Duh Sveti je, izlivanjem na verne svedoke, konačno i nedvosmisleno, pokazao apsolutnu nepravednost sveta, kao i konačnu propast od koje se spasavaju samo oni koji veruju, žive i deluju u skladu sa voljom Božijom, verujući u Spasiteljsko delo SIna Božijeg Isusa Hrista.
I tu nema kompromisa, nema prečica, nema tolerancije, nema gradacije manjih i većih grehova, nema poistovećivanja “sve je to jedan Bog”. Ako vas svet tapše po ramenu, budite sigurni da Bog time nije zadovoljan i da ste na pogrešnom putu.
Samo je Jedan Bog - Trojedini Otac, Sin i Duh Sveti, i nemamo tu o čemu da polemišemo.
Kad to tako kažete, onda u očima ispadate netoleranti, agresivni, zavedeni i štatigajaznamkavisvene, i ne možete očekivati da će vam svet aplaudirati i govoriti kako ste vi dobri i fini. Možete da očekujete samo ozbiljne napade i neprijateljstva.
NAŠA ŽALOST PRETVORIĆE SE U RADOST
Hrist nas ne ostavlja da budemo neobavešeni po tom pitanju. Čitamo
“Zaista, zaista, kažem vam da ćete plakati i tugovati, a svet će se radovati; vi ćete biti žalosni, ali će se vaša žalost obratiti u radost.Žena je žalosna kad rađa, jer je došao njen čas; no kad rodi dete, ne seća se više muke - od radosti što se rodio čovek na svet.
Tako ste i vi sada žalosni; ali videću vas opet, pa će se vaše srce radovati, i tu vašu radost ne može vam niko uzeti.” (20-22)
Kao što sam rekao na samom početku - Isus razume sve izazove sa kojima ćemo se sretati, i zato nas nije ostavio same i bez uputstva. Živeti po tim uputstvima nije lako.
Ali, bez muke nema nauke, kaže naša poslovica. A biblija kaže, ako nema krsta, nema ni krune ili samo krunu od trnja može da zameni kruna Nebeske slave.
Svakoj muci dođe kraj. Bog će učiniti da dođe kraj. On spasava, obnavlja, preporađa. Izbavlja iz peći, iz jama, iz zatvora, od progona, od neprijatelja, od bolesti, od greha. On teši, hrabri, podstiče, ojačava, … Sve to jer je On jači od ovog sveta.
I zato kaže: “U svetu imate nevolju; ali budite hrabri - ja sam nadvladao svet.” (16:33).
A kad se ta pobeda pokaže jasno u našem životu, tada slavimo - kao Danilo, kao Mešah, Sadrah i Avdenago; kao mnogi koji su verovali i prošli kroz patnje i žalost, ali su na kraju radosno pevali i slavili pobedu Gospoda Boga.
Dobro je, da se kao verni svedoci, preispitamo, da li smo stvarno verni onome šta nam Reč govori. Da li smo spremni da se odreknemo kompromisa, komformiteta, sebičnosti i sopstvenih interpretacija Pisma, onako kako se nama sviđa?
“Imam još mnogo da vam govorim, ali sada ne možete da podnesete. A kad on dođe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što sluša, i najaviće vam što će doći. On će me proslaviti, jer će uzeti od mojega i javiti vam. Sve što Otac ima - moje je; zbog toga rekoh da će uzeti od mojega i vama javiti.” Jovan 16:12-15
Svedočanstvo Duha Svetog je sva istina koja nam je potrebna. Ta istina vodi u život nas, i one koji je prihvate. Zbog te istine, ni rastanci nam neće teško pasti, jer sastanci koji nas čekaju obiluju puninom blagoslova kojima Bog obasipa one koji mu veruju.
Amen!
Veoma su nam važni ovakvi zapisi evađelista jer kroz njih najbolje možemo da sagledamo čovečnost i božanstvo Isusa Hrista, Sina Čovečijeg i Sina Božijeg.
Osim toga ovi delovi Pisma nam govore koliko Bog razume i vodi računa o našim osećanjima i našoj krhkosti. Ipak, bez obzira na to, On računa na nas i koristi nas u svojim Božanskim planovima.
Posle tri godine zajedničkog života, pred apostolima je bio važan i težak period. Pre svega suočiće se sa mučnim događajima Hristovog suđenja i raspeća, a zatim počinje njihova misija, Sve što će od sad morati raditi sami, do tad su samo gledali i učestvovali pod Isusovim vodstvom. Sad ih On ih ostavlja i odlazi, pa strpljivo i sa puno ljubavi, ali bez lažne utehe, priprema apostole za predstojeće vreme i događaje. .
Nikad nije lako reći zbogom. Opraštanje je uvek teško, čak i kad smo svesni da onaj od koga se opraštamo odlazi na bolje, ili lepše. Posebno je teško ako znamo da je odlazak definitivan.
Ponekad ljudi jednostavno moraju da odu iz našeg života, koliko god da se mi tome protivili. Neko odlazi jer ga život nosi dalje, a neko jer ga smrt primora na to. Čak ni Isus u telu nije ostao za stalno. Niko ne ostane. Za svakoga dođe vreme kad je potrebno “preseliti” se. Za svakoga dođe vreme kad ovo privremeno treba da zameni ono večno i nepropadljivo.
Mudri ljudi pripremaju i sebe i druge za to vreme.
Ali, čini mi se da je isto tako teško ostati i otpustiti nekoga da ode.
Kad je Petar shvatio da Isus odlazi (Jovan 13) bio je, najblaže rečeno, u panici. Ceo njegov svet se raspao. Hteo je da pođe sa Isusom. Da pogine za Njega ako treba. To mu se činilo jednostavnije i lakše nego ostati i nastaviti.
Isus ga razume i prepoznaje u njemu i ono što Petar ne zna o sebi. I zato mudro priprema svoj odlazak i daje uputstva. Isus je Bog, i ne želi da napusti one u čijim životima je našao svoje mesto. Zato čini još jedan korak više od svega što je ikad bilo viđeno ili je neko čuo. On ne ostavlja svoje mesto prazno. Na svoje mesto, On šalje Svetog Duha.
U Jovan 16 čitamo to obećanje za Svetog Duha. Mislim i verujem da je ovo pojedinačno najvažnije obećanje za hrišćane. Ostvarenjem tog obećanja sve počinje da dobija smisao.
Po obećanju, Duh će biti ono što je Isus bio i činiće ono što je Isus činio; a mi smo danas svedoci te činjenice.
Duh Sveti je Božanska osoba koja obitava u nama; onaj koji nam daje snagu, identitet i objavljuje nam Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista.
I tu bio mogao biti kraj propovedi.
OGOLJENA ISTINA, SUROVA ISKRENOST
Ipak, nije sve tako jednostavno? Sve bi trebalo biti mnogo lakše i jednostavnije. On u nama, mi u njemu - ko i šta može da se meri sa tim? Ali, izgleda da je baš u tome problem - biti sa Isusom! To je bio problem od samog početka -- od trenutka kad se rodio.
Slediti Njega nije lako ni jednostavno. Hrišćanstvo nije evanđelje prosperiteta, hrišćani ne spavaju na ružinim laticama.
Čitamo
“Isključiće vas iz sinagoge; čak će doći čas da će svaki koji vas ubije pomisliti da Bogu služi. I ovo će [vam] činiti zato što nisu upoznali Oca - ni mene. A ja sam vam ovo kazao, da se vi setite toga - kada dođe vreme toga - da sam vam kazao. Nisam vam ovo rekao od početka, zato što sam bio sa vama.” Jovan 16:2-4
Isus je surovo iskren. Nema skrivanja, nema lažnih obećanja, nema snishodljive utehe koja zamagljuje realnost. Oni koji ostaju, suočiće se sa poteškoćama kakve do sad nisu doživeli. Hrišćanstvo nije bajka, nije idila, nije put svetske slave i priznanja.
Pravo i istinito hrišćanstvo je surova borba na život i smrt , između sila tame i svemoćne Božije sile.
Apostoli će biti izbačeni iz sinagoga. Za njih to je bio kao da je kraj svega poznatog u čemu su živeli. Biti izbačen iz Sinagoge nije značilo samo fizičko izbacivanje. Ona je značilo isključivanje iz svega - društva, porodice, posla. To je značilo uskraćivanje prava, zlostavljanje, zlopaćenje, pa na kraju i čist progon. Oni su izgubili sve. Mnogi od njih i goli život.
To obećanje se odnosi i na hrišćane, koje i dan danas ubijaju, jer ne odstupaju od svoje vere.
Kaže priča da je na jednu hrišćansku službu upala grupa naoružnih ljudi. Zauzeli su strateške tačke u sali, a glavni među njima je došao do propovedaonice gde je stajao pastor, i rekao je “Ko je spreman da umre za Isusa, neka ostane, ostali možete slobodno da idete.”
Sala se uskoro skoro sasvim ispraznila. Ostalo je možda desetak ljudi. I pastor! Cevi su bile uperene prema toj grupici koja se potiho molila i čekala.
Tada je ponovo progovorio onaj što je stajao pored pastora “Sad možete da nastavite propoved, ovi što su ostali sigurno veruju u Onog o kome pričate.”
Nadam se da je ovo samo pričica. Ipak poenta je jasna, vera u Hrista, podrazumeva i spremnost umreti za svoju veru.
Biblijia nas tako uči. Često slušamo i učimo se iz primera raznih heroja vere iz Bbilije. Na primer, divimo se priči kao je Bog spasio Danila iz lavovske jame. Ipak, osim što se radujemo srećnom završetku, ne bismo smeli da zaboravimo da je Danilo u jami završio zbog svoje vere, koju je postojano ispovedao.
Vera, poput Danilove, izaziva reakciju, a to često može biti smrtonosna pretnja.
Sadrah, Mešah i Avdenago bačeni su u užarenu peć jer su verovali da treba da se klanjaju samo jednom Bogu i spaseni su iz nje po svojoj veri. Radujemo se jer vidimo da Bog deluje i kad sve izgleda beznadežno, zato što mu ljudi veruju i pouzdaju se u Njega.
Ali, ono što je još važnije je činjenica da su, pre svega, bačeni u peć zbog te vere .
Bog nas spasava iz situacija, iskušenja i opasnosti u koje upadnemo zbog svoje vere.
Ali ne želim da preskočim da kažem, za iskušenja i opasnosti, u koje upadnemo zbog svoje neposlušnosti i nevere, uvek snosimo posledice. Posle se pitamo - zašto je Bog to dozvolio? - zato što si to tražio ili izabrao.
Pogledajmo još malo u ovaj tekst. Mi često, bez ikakve kontrole, napadamo i osuđujemo one koji nas progone, omalovažavaju i napadaju (Iako Isus traži da prema njima postupamo sasvim drgačije -Luka 6)
Međutim, Isus kaže da su neke loše stvari učinjene iz sasvim dobrih i iskrenih motiva. Njegovi progonitelji su bili ubeđeni da služe Bogu svojim akcijama. Oni su bili potpuno posvećeni svojoj religiji. Isus ih ne opravdava, ali ih ni ne spaljuje ognjem sa neba. Oni nisu upoznali ni Boga ni Mesiju. Oni su toliko zaglibili u svoju tradiciju da više nisu ni mogli da prepoznaju Boga. Apostol Pavle kaže z Rim 10:2 “Jer im svedočim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravilnog saznanja.”
Religija je prepreka koja stoji između čoveka i Boga, iako nigde nećete čuti toliko reči o Bogu koliko ih čujete u religiji. Dakle, religija je problem, a ne čovek. I zbog tog problema, teškoće onih koji veruju će se nastaviti, dok Isus ponovo ne dođe, po svoje, jer će se uvek naći neko ili neki koji će želeti da vas uklope u svoje viđenje boga.
I zbog tog problema, potreba da se svedoči i bude primer odnosa sa Bogom, će se nastaviti do Njagovog dolaska.
OBEĆANI SVETI DUH
Dakle, sve dok Isus ne dođe po nas, naš zadatak je veoma jasan. Treba da budemo Njegovi svedoci za dela koja je činio i koja čini u ovom svetu i za ovaj svet, počevši od svakog od nas.
Dolazak Duha Svetog je deo savršenog plana spasenja koji je Bog osmislio. Taj plan je veoma jednostavan - Bog želi da se svi ljudi spasu. I zato je svedočanstvo hrišćana od suštinske važnosti. Svugde i svakome.
Niko na ovom svetu ne sme da ostane u zabludi da postoji drugi način odnosa sa Bogom ili da postoji drugi put spasenja osim onog koji se ostvaruje kroz Isusa Hrista
To je i osnovno svedočanstvo Duha Svetog. Čitamo
“I kada on (Duh Sveti)dođe, dokazaće svetu da ima greha, i pravednosti, i suda. U pogledu greha - što ne veruju u mene; u pogledu pravednosti - što odlazim Ocu i nećete me više videti; u pogledu suda - što je vladar ovoga sveta osuđen.” Jovan 16:8-11
Dakle, Duh će “Dokazati svetu da ima greha, i pravednosti i suda”.
To je osnov sveg našeg delovanja koje mi, kao Hristovi svedoci treba da činimo. Sve što radimo samo je nadgradnja na postavljeni temelj. Ne treba ništa da smišljamo i izmišljamo.
Pogledajete ovo, Dela 2; tim dokazima počinje prva evanđeoska Petrova propoved na dan Pedesetnice.
Svedočanstvo Duha - “U pogledu greha - što ne veruju u mene”
Petar govori - Dap 2:21 “I biće spasen svako ko prizove ime Gospodnje.«
Svet je pokvaren i truo. Ali Sveti Duh nije ovde zbog toga da bi potvrdio tu istinu koju znamo i zbog koje je svet već osuđen.
Ono zbog čega Jovan sve ovo piše je vera, i to ne bilo kakva vera, nego vera u Isusa Hrista (20:30,31). Sveti Duh proslavlja Hrista, utvrđuje njegovu ulogu i odgoni svaku sumnju da spasenje može da zadobije onaj ko ne veruje da je Isus Gospod, i ko se ne pozove na njegovo Gospodstvo. Nadam se da razumemo šta je priziv ili poziv?
Dakle Duh ima specifičan zadatak da svet uveri u specifičan “greh” - neverovanja u Hrista, neverovanje u Njegov vrhovni autoritet. Greh nije problem (ako smem tako da kažem), problem nastaje onda kad ne priznajemo Onoga čijim posredstvom je greh uklonjen.
Svedočanstvo Duha - “u pogledu pravednosti - što odlazim Ocu i nećete me više videti”
Petar govori - Dap 2:33 “Podignut tako Božijom desnicom on je primio od Oca obećanog Duha Svetoga i izlio ovo što gledate i slušate.”
Isus je žrtva pomirenja i na taj način se uspostavlja pravednost koju Bog zahteva u donosu na greh. Rim 3:25 “koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja - njegovom krvlju - koja se verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opraštao grehe učinjene u prošlosti, “
Kad je Isus završio svoju misiju, vratio se u zajednicu sa Ocem, i nikad više ni njegova, ni bilo kakva druga žrtva neće biti potrebna. Njegovor delo je trajno i svedovoljno.
To što je Isus sada sa Ocem i što više nije sa nama na zemlji, i što ga nikad više niko na zemlji neće videti u ulozi u kojoj je bio, svedočanstvo je da je Njegovo delo savršeno završeno.
Svedočanstvo Duha - “u pogledu suda - što je vladar ovoga sveta osuđen.”
Petar govori - »Reče Gospod Gospodu mome: sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje kao podnožje tvojih nogu«.
To je dokaz da je neprijatelj osuđen i pobeđen. To je poruka sa krsta.
1. Kor 15:55 “Smrti, gde ti je pobeda? Smrti, gde ti je žalac?”
Dakle, Duh Sveti je, izlivanjem na verne svedoke, konačno i nedvosmisleno, pokazao apsolutnu nepravednost sveta, kao i konačnu propast od koje se spasavaju samo oni koji veruju, žive i deluju u skladu sa voljom Božijom, verujući u Spasiteljsko delo SIna Božijeg Isusa Hrista.
I tu nema kompromisa, nema prečica, nema tolerancije, nema gradacije manjih i većih grehova, nema poistovećivanja “sve je to jedan Bog”. Ako vas svet tapše po ramenu, budite sigurni da Bog time nije zadovoljan i da ste na pogrešnom putu.
Samo je Jedan Bog - Trojedini Otac, Sin i Duh Sveti, i nemamo tu o čemu da polemišemo.
Kad to tako kažete, onda u očima ispadate netoleranti, agresivni, zavedeni i štatigajaznamkavisvene, i ne možete očekivati da će vam svet aplaudirati i govoriti kako ste vi dobri i fini. Možete da očekujete samo ozbiljne napade i neprijateljstva.
NAŠA ŽALOST PRETVORIĆE SE U RADOST
Hrist nas ne ostavlja da budemo neobavešeni po tom pitanju. Čitamo
“Zaista, zaista, kažem vam da ćete plakati i tugovati, a svet će se radovati; vi ćete biti žalosni, ali će se vaša žalost obratiti u radost.Žena je žalosna kad rađa, jer je došao njen čas; no kad rodi dete, ne seća se više muke - od radosti što se rodio čovek na svet.
Tako ste i vi sada žalosni; ali videću vas opet, pa će se vaše srce radovati, i tu vašu radost ne može vam niko uzeti.” (20-22)
Kao što sam rekao na samom početku - Isus razume sve izazove sa kojima ćemo se sretati, i zato nas nije ostavio same i bez uputstva. Živeti po tim uputstvima nije lako.
Ali, bez muke nema nauke, kaže naša poslovica. A biblija kaže, ako nema krsta, nema ni krune ili samo krunu od trnja može da zameni kruna Nebeske slave.
Svakoj muci dođe kraj. Bog će učiniti da dođe kraj. On spasava, obnavlja, preporađa. Izbavlja iz peći, iz jama, iz zatvora, od progona, od neprijatelja, od bolesti, od greha. On teši, hrabri, podstiče, ojačava, … Sve to jer je On jači od ovog sveta.
I zato kaže: “U svetu imate nevolju; ali budite hrabri - ja sam nadvladao svet.” (16:33).
A kad se ta pobeda pokaže jasno u našem životu, tada slavimo - kao Danilo, kao Mešah, Sadrah i Avdenago; kao mnogi koji su verovali i prošli kroz patnje i žalost, ali su na kraju radosno pevali i slavili pobedu Gospoda Boga.
Dobro je, da se kao verni svedoci, preispitamo, da li smo stvarno verni onome šta nam Reč govori. Da li smo spremni da se odreknemo kompromisa, komformiteta, sebičnosti i sopstvenih interpretacija Pisma, onako kako se nama sviđa?
“Imam još mnogo da vam govorim, ali sada ne možete da podnesete. A kad on dođe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što sluša, i najaviće vam što će doći. On će me proslaviti, jer će uzeti od mojega i javiti vam. Sve što Otac ima - moje je; zbog toga rekoh da će uzeti od mojega i vama javiti.” Jovan 16:12-15
Svedočanstvo Duha Svetog je sva istina koja nam je potrebna. Ta istina vodi u život nas, i one koji je prihvate. Zbog te istine, ni rastanci nam neće teško pasti, jer sastanci koji nas čekaju obiluju puninom blagoslova kojima Bog obasipa one koji mu veruju.
Amen!
