(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, 14. maj 2023.)
4. Mojsijeva 13, 14; 5. Mojsijeva 1:19-46»Ne tresite se od straha, ne bojte ih se. GOSPOD, vaš Bog, koji ide pred vama, boriće se za vas kao što je naočigled vama činio u Egiptu i u pustinji, gde ste videli kako je, kao što otac nosi svoga sina, GOSPOD, vaš Bog, nosio vas celim putem koji ste prešli dok niste stigli do ovog mesta.« (5. Mojsijeva 1:30,31)
Živimo u svetu punom kompleksa - od ličnih do nacionalnih. Izgleda kao da niko nije zadovoljan onim u čemu je, šta je i kakav je.
Ili imamo kompleks manje vrednosti pa mislimo da je svako bolji od nas i da je svakom bolje nego nama. Ili ima kompleks više vrednosti pa mislimo da niko nije tako dobar kao mi, da sve znamo, da smo u svemu prvi, da nema nas sve bi propalo ...
Kompleksi, naravno, uzrokuju raznorazne mentalne probleme koji zahtevaju angažovanje stručnjaka. Zbog svega toga ljudi sve više tonu u laž, pa se ili plašimo svega ili smo bezumno smeli i drski.
I ne bih ja mnogo pričao o tome niti bih zalazio u neke analize - imamo mi stručnjake koje se time bave, koji su kompetentni da o tome govore. Ono što mene, kao laika brine je to da iste boljke pogađaju Božji narod, dakle i nas hrišćane.
Jedan od kompleksa, možda i najopasniji od svih za hrišćane je, ne znam da li ste to ikad čuli ali ima Biblijski koren, kompleks skakavaca.
Ni jedno stanje u životu hrišćana nije tako loše, toliko razorno, kao ovo. To stanje može da uništi hrišćanski život, da ugasi vatru vere, da spreči crkvu da raste i napreduje i natera je da se stalno vrti u krug, dok ne nestane.
Razmislite malo o ovome. Koliko hrišćana znate, a možda ste i sami među njima, koji su sasvim zadovoljni time što su verni, i jedino se trude (ako se uopšte i trude) da zadrže ono što imaju. Da to nekako zaštite i sačuvaju koliko god da je moguće. “Spasen sam, i to mi je sasvim dovoljno.” kažu.
Možda i nisu zadovoljni onim što imaju, ali im se čini da je to što imaju sasvim dovoljno za njih, i da više od toga ne mogu da postignu, i to je to.
Ali, hrišćanski život nema tačku kad se dalje ne može rasti ili napredovati. Bog želi da rastemo i napredujemo. Ako ništa drugo, ono zbog toga evanđelja koje treba da prenesemo drugima, jer to je naš poziv i naše poslanje - Dela 1:8 “Primićete silu kad na vas siđe Sveti Duh i bićete moji svedoci u Jerusalimu, u celoj Judeji i Samariji, i sve do kraja zemlje.”
Jesmo li primili silu? Jesmo, zar ne!?
Pa eto, onda naš posao nije završen.
Bog želi da zaposednemo zemlju, da objavimo evanđelje svakom stvorenju, da ih naučimo da drže ono što je naredio ...
Šta nas sprečava u tome?
Pa eto, kompleks sakavaca, recimo.
Hajde da čujemo šta Bog ima da kaže na ovu temu.
KOMPLEKS SKAKAVCA: ŠTA JE TO?
Biblijska priča se nalazi u Brojevima 13, 14 i Ponovljeni zakoni 1.
Svi znate tu priču - Izrael je, posle vekovnog ropstva, spektakularnog oslobađanja, svih peripetija, opasnosti, izazova, susretanja sa Bogom, došao pred obećanu zemlju. Obećanje koje je Bog dao njihovim praocima trebalo je da se ostvari. Ali oni nešto oklevaju, nešto nisu sigurni. Predlažu da prethodno ode neko da istraži da li je sve u redu sa onim što im je Bog obećao dati.
Savremenim jezikom govoreći - predlažu da se napravi odbor koji će ispitati, odvagati, proceniti, i odlučiti da li je to dobro ili ne.
Vidite, npr., kad političari i vlast želi nešto da NE učini, ona oformi odbor.
Isto je i u crkvi - kad crkva nešto baš i ne želi da uradi, ona napravi crkveni odbor koji će se time baviti.
Sve ima jedan te isti koren - najčešće je to neodlučnost, pa strah i nespremnost da se stvari promene.
Sve u svemu, kada želimo nešto da ubijemo mi napravimo nekakav odbor.
Ipak, Bog i pored toga dozvoljava da se napravi grupa predstavnika od svih plemena koja će otići i izvideti Hanan (obećanu zaemlju), a sve radi toga da Izraelci steknu sliku o zemlji koju trebaju da zauzmu i da se pripreme za taj poduhvat.
Iz svakog plemena izabran je jedan mladi čovek koji će se svojim očima uveriti o tome kakva je zemlja.
Pa eto, kompleks sakavaca, recimo.
Hajde da čujemo šta Bog ima da kaže na ovu temu.
KOMPLEKS SKAKAVCA: ŠTA JE TO?
Biblijska priča se nalazi u Brojevima 13, 14 i Ponovljeni zakoni 1.
Svi znate tu priču - Izrael je, posle vekovnog ropstva, spektakularnog oslobađanja, svih peripetija, opasnosti, izazova, susretanja sa Bogom, došao pred obećanu zemlju. Obećanje koje je Bog dao njihovim praocima trebalo je da se ostvari. Ali oni nešto oklevaju, nešto nisu sigurni. Predlažu da prethodno ode neko da istraži da li je sve u redu sa onim što im je Bog obećao dati.
Savremenim jezikom govoreći - predlažu da se napravi odbor koji će ispitati, odvagati, proceniti, i odlučiti da li je to dobro ili ne.
Vidite, npr., kad političari i vlast želi nešto da NE učini, ona oformi odbor.
Isto je i u crkvi - kad crkva nešto baš i ne želi da uradi, ona napravi crkveni odbor koji će se time baviti.
Sve ima jedan te isti koren - najčešće je to neodlučnost, pa strah i nespremnost da se stvari promene.
Sve u svemu, kada želimo nešto da ubijemo mi napravimo nekakav odbor.
Ipak, Bog i pored toga dozvoljava da se napravi grupa predstavnika od svih plemena koja će otići i izvideti Hanan (obećanu zaemlju), a sve radi toga da Izraelci steknu sliku o zemlji koju trebaju da zauzmu i da se pripreme za taj poduhvat.
Iz svakog plemena izabran je jedan mladi čovek koji će se svojim očima uveriti o tome kakva je zemlja.
Iako je Bog već ranije objavio da:
- je zemlja dobra - 2. Mojsijeva 3:8 i 33:3 “... dobru i prostranu zemlju kojom teče med i mleko ...”,
- će uz njegovu pomoć moći da proteraju stanovnike te zemlje - 2. Moj 32:34; 33:2; - “pred tobom ću poslati anđela ...” i tako dalje, narod želi da to sam proveri, i Bog to odobrava.
Ako mi ne želimo da činimo onako kako Bog traži, On nas neće primoravati na to. Na žalost, posledice koje iz toga proizilaze mogu da bude veoma teške.
Oni odlaze, i vraćaju se nakon četrdeset dana. Ali ne donose svi dobre vesti.
Grupa koja je prikupljala informacije izlazi pred narod, noseći i ogromni grozd koji su usput pokupili.
Spremni su da narodu predoče svoja zapažanja. Deset, od njih dvanaest, govori poraznu istinu -
»Bili smo u zemlji u koju si nas poslao, i njome zaista teče med i mleko. Evo njenih plodova. Ali narod koji tamo živi jak je, a gradovi su utvrđeni i veoma veliki. Čak smo tamo videli i Anakove potomke. Amalečani žive u Negevu, Hetiti, Jevusejci i Amorejci u Gorju, a Hanaanci uz more i duž reke Jordan.” 4. Mojs 13:27-29
Ništa oni nisu izmislili, problem je u tome kako su ovu istinu predstavili, u kom duhu i kako.
Znate, ako vam kažem istinu - svi ćemo jednog dana umreti, to je porazna istina. Ali ako vam kažem to isto i nastavim - ali svih ostalih dana nećemo. To deluje sasvim drugačije, zar ne!?
Pogrešan duh prouzrokuje da se, iako Bog preko Mojsija jasno kaže i naglašava - “Ne boj se i ne obeshrabrij se.” , dešava upravo suprotno.
A u sasvim drugom duhu stoji Halev i kaže - pa šta, sve jedno, treba da idemo i da uradimo ono što je potrebno da se uradi.
Uzbuđenje među prisutnima koji se protive Halevu raste i prava istina, zašto je tako, konačno dolazi na videlo - “sebi smo izgledali kao skakavci, a tako smo i izgledali i njima.”
Drugim rečima - mi smo mali, bezvredni, nemoćni, nedostojni, slabi, ... i ajde sad da kukamo nad svojom sudbinom.
I stvarno su kukali i plakali iz sveg glasa svu noć. A onda su počeli da gunđaju, pa da se bune, i da smišljaju planove da sačuvaju svoje živote i nekako se vrate u ropstvo u Egipat.
Poznajete li ljude koji su bili hrišćani ali su se vratili u svet - delimično ili potpuno? Ako ih pitate zašto dobićete odgovore - teško je biti hrišćanin u ovakvoj zemlji, nisu mogli da se bore pritiskom okoline i porodice, zato što im u crkvi nije valjalo... a stvarni razlog je nespremnost da se oni promene i prihvate Božije zahteve. E to vam je ista ova stvar.
Izraelci se otvoreno bune protiv Boga, protiv ljudi koje je On postavi za vođe, protiv plana koji Bog ima sa njima. Čak su imali nameru da kamenuju Haleva i Isusa, jer su ih opominjali na to da ne treba da se bune protiv Boga.
To silno uznemirava Boga, do te mere da želi da ih istrebi.
Objavljuje svoju slavu i sprema je da ih sve zbriše, ali Mojsije se, ponovo, zalaže za njih.
Ipak posledice su neminovne - desetorica koja su išla sa Halevom i Isusom, ginu od pomora, za narod je određeno da cela generacija starija od 20 godina pomre u narednih 40 godina koliko će trajati novo lutanje po pustinji, ... Tek naredna generacija predvođena Isusom Navinom i Halevom ući će u obećanu zemlju jer je u njima, kako sam Gospod kaže “drugačiji duh i iz srca idu za Gospodom.”
I sve zbog kompleksa skakavaca.
Iz ove priče se mogu povući mnoge pouke za nas danas.
Usled naših borbi i Božjih očekivanja, veoma je lako da zapatimo kompleks skakavaca. Naša iskušenja mogu da izgledaju tako velika i nepremostiva, a mi možemo da se osećamo tako mali.
I u pravo zbog toga sam imao na srcu da danas govorim o ovome.
Špijuni su napravili dve kardinalne greške na koje ni mi nismo imuni.
Pre svega, preuveličali su problem.
Činjenica da je nekoliko ljudi bilo mnogo više nego ostalih ljudi, preraslo je u to - da su svi ljudi ekstremno visoki. Na isti način i mi često uveličavamo naše probleme.
Evo nekoliko primera, kako mi to činimo
- kažemo, ne možemo da rastemo, da se širimo, da evageliziramo jer je svet oko nas potpuno bezbožan.
Da, izgleda da je svet sve bezbožniji. Skloni smo da poverujemo da je danas mnogo više bezbožnih ljudi nego u prošlim vremenima.
Međutim, da budemo iskreni, savremeni svet nije toliko bezbožan koliko je bio u vreme, recimo, apostola Pavla. Ako želite da znate koliko su ljudi bili bezbožni pročitajte 1. poglavlje poslanice Rimljanima, ili Jovanov opis Vavilona u Otkrivenju 17.
U tom i takvom okruženju Pavle je mnoge ljude dovodio Hristu, dopirući čak do carskog doma (Fil. 4:22).
Očigledno je da, što je mrak bezbožnosti veći, to su hrišćani koji svetle sve vidljiviji.
- kažemo, svet nije samo bezbožan, nego je, možda, čak i veći problem što je potpuno ravnodušan. Na sve. Ljjudi su potpuno okrenuti materijalizmu, zanima ih telesno a ne duhovno u njihovom životu.
Da, to je istina. Mnogi izgledaju potpuno nezainteresovani za duhovne stvari. Čak i kad je u pitanju naizgled duhovnost, ona je opet usmerena na materijalno dobrobitnost. Barem u ovim društvima u kojima mi živimo - bez obzira da li je u pitanju istok ili zapad.
Zašto? Zato što u savremenom svetu nema puno izazova i patnje, nema osećanja stida i griže savesti. Sve je dozvoljeno u grabljenju sopstvene sreće. U tome su izgubljene mnoge vrednosti, počev od porodičnih, etičkih, moralih, ... zašto bi neko želeo da menja sistem koji, naizgled funkcioniše u njegovu korist.
Čini nam se da u takvim okolnostima nemamo nikakve šanse da svetu prenesemo Hristova učenja i vrednosti.
A da li je baš tako?
Bez obzira na sve, veliki broj ljudi i dalje šalje decu na versku nastavu. I lično verujem da mnogo ljudi žele ono što mi, kao hrišćani, imamo.
Imamo, da! Radost, mir, razboritost, jake i skladne porodice, iskrene prijatelje, ljude spremne da pomognu i da podele svoje sa drugima.
Sve to nama dolazi kao plod odnosa koji imamo sa Hristom na Hristov način, i to je ono što treba da govorimo ljudima.
- kažemo, da ljudi koji su zainteresovani za ovo već imaju neku svoju religiju.
Da, mnogo ljudi je religiozno. Ipak, jako malo ih je pobožno. Pobožnost je jedno, a religioznost nešto ipak drugo.
Religiozna osoba manifestuje svoju religioznost na razne načine. Može da bude veoma revnosna, apsolutno uverena da služi bogu. Može da bude ubeđena da njena religioznost predstavlja pravu veru.
Međutim, kao što apostol Pavle kaže u poslanici Rimljanima 10:2,3: “Svedočim, naime, za njih (Izraelce) da imaju revnosti za Boga, ali ona nije zasnovana na znanju. Ne znajući šta je Božija pravednost i tražeći da uspostave svoju, nisu se potčinili Božijoj pravednosti.”
Dakle, naše je, ne da nudimo neki novi religijski poredak ili zakon ili običaj ili red ili ritual, nego čistu i neopterećenu slobodu verovanja, dakle pobožnost kroz lični odnos sa Bogom i ništa sem toga. Tako i čitamo u 2. Petrovoj 1:3 “Njegova božanska sila darovala nam je sve što je potrebno za život i pobožnost kroz spoznanje Onoga koji nas je pozvao svojom slavom i dobrotom.”
Neko može da bude veoma skeptičan po tom pitanju, ali nemojte da isključite mogućnost da se veoma religiozna osoba može preobratiti, i postati slobodan u Hristu. To naime ne zavisi od nas, nego od Boga, jer on čini što je ljudima nemoguće.
Na kraju krajeva, imamo i odličan primer u apostolu Pavlu koji je bio izrazito i školovano religiozan, a opet, tek nakon susrerta sa Hristom postao je koristan za Božje delo.
Dakle, jednostavna vera u Biblijskog Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista, uvek je najbolji početak za to.
- kažemo, malo je ljudi koji zaista žele ono što mi imamo. Naše učenje je tvrdo i teško, čak i preteško za obične ljudi. Ljudi se osećaju isključeni zbog naših čvrstih stavova o moralu, braku, crkvenoj disciplini ...
Da, pretpostavljam da će neka naša učenja nekim ljudima biti odbojna i da zbog toga neće želeti da imaju ništa sa nama. Ipak, ja verujem da ljdi ipak najviše vole one koji se drže čvrstih i jakih temelja svog učenja.
Da, neka tvrda učenja će isključiti neke, ali siguran sam da ima puno onih koji su umorni od praznih religija, rituala i propisa i besmislenih postavki koja imaju uporišta u ljudskim predanjima. Verujem da ima onih koji čeznu za zajedništvom ljudi koji se drže svojih uverenja i svog odnosa sa Bogom bez posrednika i preduslova.
Desetorica špijuna, nisu samo uvećali svoje probleme, nego su i minimizirali sopstvene resurse. “Sami sebi smo izgledali kao skakavci, a tako smo izgledali i njima”.
Često nipodaštavamo svoje resurse.
- kažemo, mi smo tako mali, i sva nas je manje, da bismo uradili nešto veliko.
To je istina. U našoj zemlji mi se ubrajamo u minornu grupicu protestanskih, evanđeoskih vernika, nema nas ni 1%.
Ali, broj i veličina ne igra skoro nikakvu ulogu u Božijem računanju snaga za bilo šta i u bilo čemu. Setite se samo Davida i Golijata, Gedeonove vojske, 12 apostola, ...
- kažemo, mi smo tako mali, i sva nas je manje, da bismo uradili nešto veliko.
To je istina. U našoj zemlji mi se ubrajamo u minornu grupicu protestanskih, evanđeoskih vernika, nema nas ni 1%.
Ali, broj i veličina ne igra skoro nikakvu ulogu u Božijem računanju snaga za bilo šta i u bilo čemu. Setite se samo Davida i Golijata, Gedeonove vojske, 12 apostola, ...
- kažemo, mi i nemamo šta da ponudimo, mi smo samo jedna obična, mala, malobrojna crkva.
Nemamo ni bend da nas malo prodrma, ni video bim, ni lasere, ... ništa zabavno, kao što imaju mnogi protestantski i evanđeoski hrišćani. Nemamo ni poznate propovednike, ni TV stanicu, niti možemo da zakupimo stadione ...
Nemamo ni zgradu sa zvonikom, a da ne pričam o svetim ikonama, moštima, čudotvornoj vatri, svetoj vodi ...
A sve je to neophodno da bismo doprli do ljudi, zar ne? Ili možda ne!?
Mi imamo sve što nam treba.
Imamo evanđelje - Božju silu za spasenje svakome ko veruje (Rim 1:16). Imamo bogoslužje u kome svako može da nađe svoje mesto, poučavanje istine koja izvire jedino i samo iz Svetog Pisma, imamo dobre starešine - ne savršene, ali revne i verne sluge Božje, imamo dobru zgradu, dobre ljude i ljubav jednih za druge.
KOMPLEKS SKAKAVCA: KAKO MOŽEMO POBEDITI?
Posle novog kruga od četrdeset godina, nova generacija je konačno ušla u zemlju koju im je Bog obećao, pod vodstvom Isusa Navina. Kako su pobedili kompleks skakavaca?
Pa, 40 godina je dosta dug period za razmišljanje. Međutim,
Ja verujem da je rešenje u stavu koji su Halev i Isus Navin imali od početka, a koje čitamo u 4. Mojs 13 i 14.
13:30 “Tada Halev utiša narod oko Mojsija i reče: ‘Treba da smesta da idemo gore i zaposednemo zemlju, jer mi to možemo.’”
Tri stvari - mi, smesta, možemo
Zajedništvo, neodložnost i sposobnost - su ono što treba da krasi crkvi i daje joj sposobnost da izvrši misiju koju joj je Isus namenio.
Osim te sposobnost ima i nešto važnije. O tome čitamo u 14:6-9, poseban naglasak na 8 i 9 stih
“Ako GOSPOD bude zadovoljan nama, uvešće nas u tu zemlju – zemlju kojom teče med i mleko – i daće nam je. Samo nemojte da se bunite protiv GOSPODA i ne bojte se naroda te zemlje, jer će oni za nas biti lak zalogaj. Oni su bez zaštite, a s nama je GOSPOD. Ne bojte ih se.«”
Kakva je ovo poruka za nas?
Ne umanjujete i ne sumnjante u ono što Bog može da učini. Jer Bog je učinio i mnogo više od onoga što možete i zamisliti.
Možda neko za nas misli da smo nula. Ali, kad ispred nule stavite jedan onda to postane deset. Možda su neki od ljudi koji nam se suprotstavljaju divovi, ali čujte šta kaže Božja reč: “On (Bog) sedi na prestolu nad zemljom, čiji su žitelji kao skakavci.” Isaija 40:22
Zašto su Isus Navin i Halev imali takvo poverenje u Gospoda?
Verovali su u obećanja koje je dao Avramu, Isaku i Jakovu.
Verovali su mu zbog onoga što je uradio, kako ih je vodi, hranio, pojio.
Verovali su mu zbog Njegovog prisustva, uvek je bio sa njima i oni su verovali da će tako i ostati.
Ovo je, takođe ključ uspeha i za crkvu danas - da verujemo u njegova obećanja, podsećamo se njegovih dela, i živimo u njegovoj prisutnosti.
A od nas se samo traži volja i želja da se pokrenemo i prihvatimo se posla na koji smo pozvani.
Pre svega, ne umanjujte ono za šta se sposobni, ono šta Bog može da učini sa vama, sa nama.
Verujte Bogu i On će uzvratiti.
Jer bez Njega ništa ne možemo činiti, i zato na Reč govori.
“... Reč koja izlazi iz mojih usta ne vraća se bez ploda.” Isaija 55:11
“Hvala Bogu, koji nam daje pobedu kroz našeg Gospoda Isusa Hrista. Zato braćo moja, budite čvrsti, nepokolebljivi, uvek obilujte Gospodnjim delima, znajući da vaš trud nije uzaludan.” 1. Korinćanima 15:57,58
“Sve mogu u onome koji mi daje snagu.” Filipljanima 4:13
“I evo, ja ću biti s vama svakog dana, sve do kraja sveta.” Matej 28:20
Imamo sve razloge da verujemo Bogu.
Bog želi da crkva raste i napreduje, i očekuje da će se to dešavati. U taj rast On mora biti uključen tako što ćemo se povinovati njegovoj volji.
Dakle, možemo da biramo da budemo kao Šamua, Šafat, Jigal, Palti, Gadiel, Gadi, Amiel, Setur, Nahbi, Geuel — ili možemo da budemo kao Halev i Isus Navin.
Do nas je, da li ćemo biti skakavci ili Božji ljudi!
Nemamo ni bend da nas malo prodrma, ni video bim, ni lasere, ... ništa zabavno, kao što imaju mnogi protestantski i evanđeoski hrišćani. Nemamo ni poznate propovednike, ni TV stanicu, niti možemo da zakupimo stadione ...
Nemamo ni zgradu sa zvonikom, a da ne pričam o svetim ikonama, moštima, čudotvornoj vatri, svetoj vodi ...
A sve je to neophodno da bismo doprli do ljudi, zar ne? Ili možda ne!?
Mi imamo sve što nam treba.
Imamo evanđelje - Božju silu za spasenje svakome ko veruje (Rim 1:16). Imamo bogoslužje u kome svako može da nađe svoje mesto, poučavanje istine koja izvire jedino i samo iz Svetog Pisma, imamo dobre starešine - ne savršene, ali revne i verne sluge Božje, imamo dobru zgradu, dobre ljude i ljubav jednih za druge.
KOMPLEKS SKAKAVCA: KAKO MOŽEMO POBEDITI?
Posle novog kruga od četrdeset godina, nova generacija je konačno ušla u zemlju koju im je Bog obećao, pod vodstvom Isusa Navina. Kako su pobedili kompleks skakavaca?
Pa, 40 godina je dosta dug period za razmišljanje. Međutim,
Ja verujem da je rešenje u stavu koji su Halev i Isus Navin imali od početka, a koje čitamo u 4. Mojs 13 i 14.
13:30 “Tada Halev utiša narod oko Mojsija i reče: ‘Treba da smesta da idemo gore i zaposednemo zemlju, jer mi to možemo.’”
Tri stvari - mi, smesta, možemo
Zajedništvo, neodložnost i sposobnost - su ono što treba da krasi crkvi i daje joj sposobnost da izvrši misiju koju joj je Isus namenio.
Osim te sposobnost ima i nešto važnije. O tome čitamo u 14:6-9, poseban naglasak na 8 i 9 stih
“Ako GOSPOD bude zadovoljan nama, uvešće nas u tu zemlju – zemlju kojom teče med i mleko – i daće nam je. Samo nemojte da se bunite protiv GOSPODA i ne bojte se naroda te zemlje, jer će oni za nas biti lak zalogaj. Oni su bez zaštite, a s nama je GOSPOD. Ne bojte ih se.«”
Kakva je ovo poruka za nas?
Ne umanjujete i ne sumnjante u ono što Bog može da učini. Jer Bog je učinio i mnogo više od onoga što možete i zamisliti.
Možda neko za nas misli da smo nula. Ali, kad ispred nule stavite jedan onda to postane deset. Možda su neki od ljudi koji nam se suprotstavljaju divovi, ali čujte šta kaže Božja reč: “On (Bog) sedi na prestolu nad zemljom, čiji su žitelji kao skakavci.” Isaija 40:22
Zašto su Isus Navin i Halev imali takvo poverenje u Gospoda?
Verovali su u obećanja koje je dao Avramu, Isaku i Jakovu.
Verovali su mu zbog onoga što je uradio, kako ih je vodi, hranio, pojio.
Verovali su mu zbog Njegovog prisustva, uvek je bio sa njima i oni su verovali da će tako i ostati.
Ovo je, takođe ključ uspeha i za crkvu danas - da verujemo u njegova obećanja, podsećamo se njegovih dela, i živimo u njegovoj prisutnosti.
A od nas se samo traži volja i želja da se pokrenemo i prihvatimo se posla na koji smo pozvani.
Pre svega, ne umanjujte ono za šta se sposobni, ono šta Bog može da učini sa vama, sa nama.
Verujte Bogu i On će uzvratiti.
Jer bez Njega ništa ne možemo činiti, i zato na Reč govori.
“... Reč koja izlazi iz mojih usta ne vraća se bez ploda.” Isaija 55:11
“Hvala Bogu, koji nam daje pobedu kroz našeg Gospoda Isusa Hrista. Zato braćo moja, budite čvrsti, nepokolebljivi, uvek obilujte Gospodnjim delima, znajući da vaš trud nije uzaludan.” 1. Korinćanima 15:57,58
“Sve mogu u onome koji mi daje snagu.” Filipljanima 4:13
“I evo, ja ću biti s vama svakog dana, sve do kraja sveta.” Matej 28:20
Imamo sve razloge da verujemo Bogu.
Bog želi da crkva raste i napreduje, i očekuje da će se to dešavati. U taj rast On mora biti uključen tako što ćemo se povinovati njegovoj volji.
Dakle, možemo da biramo da budemo kao Šamua, Šafat, Jigal, Palti, Gadiel, Gadi, Amiel, Setur, Nahbi, Geuel — ili možemo da budemo kao Halev i Isus Navin.
Do nas je, da li ćemo biti skakavci ili Božji ljudi!
Amin!
