(propoved u PEC Beograd, četvrtak 17. jul 20014.)
Šta hrišćani imaju od toga da se u svemu oslanjaju na Isusa!
To je ono poznato pitanje koje su apostoli postavili Isusu “Šta ćemo mi dobiti, vidi sve smo ostavili”? (Matej 19:27)
Ali to su veoma često pitanja koje vam postavljaju ljudi kojima svedočite o Hristu.
Zašto Isus? Što baš Isus? Zar nije dovoljno samo verovati u Boga? Zar svi ne veruju u istog Boga?...
Ja bih večeras želeo da dam barem jedan odgovor na pitanje “Zašto Isus?” I mislim da je to onaj najvažniji.
Ako iskreno pogledate svet oko sebe, ljude koji vas okružuju, primetićete da ljudi koji ne poznaju Isusa žive sasvim dobro. Životni vek im se ni po čemu ne razlikuje od hrišćana. Ima ih veoma plodonosnih, srećni su, u njihovom životu postoje mnoge perspektive i opcije, ljudi ih poštuju i žive jedan život ispunjen u svakom pogledu. Često mnogo lakše prolaze u životu od hrišćana, mnogo su uspešniji i često, naizgled, bolji .
Čak je psalmista bio na trenutak zaveden ovom činjenicom. Čitamo to u Psalmu 73:2-4 “A ja — zamalo mi noge ne posrnuše, zamalo se ne okliznuh koračajući, jer sam zavideo bahatima gledajući blagostanje opakih. Nikakvu patnju ne trpe, telo im zdravo i snažno. Nemaju briga kao drugi, niti ih ljudske nevolje pogađaju.”
Očigledno, odgovor na pitanje “Zašto Isus?” nije - zato što nam on obezbeđuje život pun ovozemaljskog blaga.
Često čujem hrišćane kako kažu “Hrist je moj život!” Da li je to samo fraza kojom želimo da pokažemo kako smo duhovni ili je to zaista stvarnost našeg života.
Šta podrazumevamo pod tim, kad tako kažemo? O kakvom životu mi pričamo?
Neki hrišćanski pravci su potpuno zastranili i smatraju da, ako je Isus naš život, onda niko ne sme biti bolestan, siromašan, neuspešan ... Ipak, činjenica je da se razboljevamo, da smo siromašni, da nas ima neuspešnih. Život, na koji oni misle svakako će ih, pre ili kasnije razočarati, i svakako nije onaj koji Isus daje.
Zato večeras želim da govorim o tom pravom, Božanskom, životu, koji nije ograničen imanjem ili nemanjem, već je neograničen onoliko koliko je sam Bog neograničen.
Jovan 10:1–14
"Zaista, zaista, kažem vam, ko ne ulazi u ovčiji tor na vrata, nego prelazi s druge strane, taj je lopov i razbojnik. A ko ulazi na vrata pastir je ovcama. Ovome vratar otvara, i ovce slušaju njegov glas, i svoje ovce zove po imenu i izvodi ih. Kada sve svoje ovce istera, ide pred njima i ovce idu za njim, jer znaju njegov glas. Za tuđinom neće ići, nego će bežati od njega, jer ne poznaju glasa tuđinaca. Isus im kaza ovu priču, ali oni nisu razumeli šta im je govorio. Reče im opet Isus: zaista, zaista, kažem vam, ja sam vrata za ovce. Svi koji su došli pre mene - lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene, biće spasen, ulaziće i izlaziće, i pašu će nalaziti. Lopov dolazi samo da ukrade, zakolje i upropasti; ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju. Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaže svoj život za ovce. Najamnik, koji nije pastir, kome ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, te ostavlja ovce i beži, a vuk ih grabi i raspudi, jer je najamnik i ne mari za ovce. Ja sam dobri pastir, i znam svoje i moje ovce poznaju mene."
Voleo bih ovde da ukažem na nekoliko važnih stvari.
- život koji mi, ljudi živimo i kojem, na žalost često, dajemo prioritet, i onaj koji Isus donosi su dve različite stvari
- život koji Hrist ima može da dobije svako ko želi da ga primi
- ne postoji drugi način za dobijanje ovog života sem kroz Isusa Hrista
Da bismo ovo dobro razemeli moramo da pođemo od temelja - Isusa Hrsita.
Ko je Isus Hristos?
Isus Hrist je Bog.
Bez svake sumnje, on je pravi, istininiti, svemogući, večni, nepobedivi, neprikosnoveni, i sveprisutni Bog.
U poslednje vreme često trpimo napade od onih koji žele da dokažu kako u Pismu nigde ne stoji da je Isus za sebe tvrdio da o je Bog.
Kažu, Isus nigde nije rekao “Ja sam Bog!” pa onda to znači da on u stvari nije Bog ...
Međutim, evanđelje po Jovanu sadrži mnoge Isusove izjave koje on počinje sa izrazom “ja sam”.
Šta nam to govori? Izraz je isti onaj koji je korišćen u grčkom prevodu SZ, 2. Mojsijeve 3:14 “A Gospod reče Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama.”
“Ja sam!”su, dakle, reči kojima se Bog predstavio Mojsiju, Mojsije je tim rečima predstavio Boga Izraelcima, a Isus se istim rečima predstavio nama.
Možemo da parafraziramo ovaj razgovor Boga i Mojsije.
Kako će ljudi, Isuse, poverovati da si ti Bog?
A Isus kaže, recite im:
“Ja sam živi hleb koji je sišao sa neba” (Jovan 6:51) – onaj koji daje duhovni život
“Ja sam svetlost sveta” (8:12) – onaj koji odagnava mrak
“Ja sam vrata za ovce” (10:7) – onaj koji otvara pristup k Ocu
“Ja sam dobri pastir” (10:11) – onaj koji se brine za ovce, štiti ih i obezbeđuje najbolje za njih.
”Ja sam vaskrsenje i život” (Jovan 11:25) – onaj koji je pobedio smrt
“Ja sam put i istina i život” (14:6) – onaj koji vodi k zajednici sa Ocem
“Ja sam čokot” (15:1 i 5) – zalog plodnosti
I kao vrhunac svega ispovedanje apostola Tome: “Gospod moj i Bog moj” (20:28)
Dakle, Gospod naš i Bog naš.
U stihovima koje smo pročitali Isus opisuje jasnu razliku između sebe koji želi da spasi čoveka i onih koji žele da ljude odvuku u smrt.
Dok varalice i lopovi žele da ukradu, zakolju, upropaste, raščereće Božije stado,
Isus je dobri pastir, koj polaže život za ovce. Ali ne samo što polaže život, on donosi novi život, život u izobilju.
Kad govorimo o životu u izobliju, ne mislimo da svetovana bogatstva, titule, slavu i sve ono za šta mislite da bi vas u ovom trenutku učinilo srećnim.
Govorimo upravo suprotno od toga - o izobilju života.
Naime, ako biste i zadovoljili sve važe želje, ostvarili sve svoje planove, realizovali sve što ste ikad zacrtali, i živeli u izobilju celog svog života, taj život bi jednom prestao. Kraj!
Nema više ničeg za što se se borili, trudili, sekirali, ... Mislim ima, ali to vama više ništa ne znači.
Izobilje života, o čemu Isus govori, znači da možemo da imamo život koji nema kraj, koji se nikad ne završava, koji je uvek nov i savršen.
E, taj život je došao da nam da.
U našim Novim zavetima često čitamo reč život. Iako se kod nas uvek pojavljuje ista reč, u grčkom se pojavljuju druge reči koje mi isto prevodimo, ali one mnogo jasnije govore o čemu se tu radi:
βίος (bios) - život, zemljasko blago; fizičko blagostanje, uopšte postojanje, onaj deo koji delimo zajedno sa celim živim svetom. Bios je onaj deo života, koji počinje pre nego što se išta drugo može raspoznati, onaj deo života gde je upisan naš DNK. Ima svoje trajanje i završava smrću.
ψυχή (psyche) - život, živ, duša, potrebe za životom; psiha definiše našu volju, naše sposobnosti, naše planove, Ima svoje trajanje i završava smrću, osudom ili opravdanjem.
ζωή (zoe) - život koji samo Bog ima i koji dolazi od živog Boga, život večni; suprotno bios i psyche
Ovo je veoma lako prepoznati u tekstu Novog zaveta
“Ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju” (Jovan 10:10) (Zoe)
“U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude.” (Jovan 1:4) (zoe)
“Kada se javi Hristos, naš život, onda ćete se i vi s njim javiti u slavi.” (Kol. 3:4) (zoe)
Ovi stihovi nam govore o jednom, novom i silnom životu koji dolazi do nas, preoblikuje nas, preporađa i daje nam novi smisao i identitet. To je život koji poseduje sam Bog, i daje ga svojoj deci. Nama.
Za razliku od ovog života psihe i bios označajaju naš karakter, naše želje, našu grešnu prirodu, koja je tako lepo opisana u Evinom razmišljanju:
1.Mojsijeva 3:6 “Žena vide da je drvo dobro za jelo, da primamljivo izgleda i da je poželjno zbog mudrosti koju može dati, pa ubra plod sa njega i pojede ga. A dade i svome mužu, koji je bio s njom, pa je i on jeo.”
To je onaj deo života koji mi moramo da predamo Isusu, a koju je On uzeo na sebe da bi je prikovao na krist. Pre svega našu telesnost
“Jer sve što je na svetu, grešna čulna požuda, požuda očiju i razmetanje zemaljskim blagom , nije od Oca, nego od ovoga sveta.” (1 Jovan 2:16) (bios)
“Seme koje je palo u trnje - ti su čuli, ali ih tokom života uguše brige, i bogatstvo, i životna uživanja, te ne donose zrela roda.” (Luka 8:14) (bios)“
A onda i naš mentalni deo.
"Dobri pastir polaže svoj život za ovce” (Jovan 10:11) (psyche)
“jer i Sin čovečiji ne dođe da mu služe, nego da posluži i da dade svoj život kao otkup za mnoge.” (Mark 10:45) (psyhe)
Dakle možemo jasno da vidimo da se telesnost i duševnost jasno razlikuju od duhovnosti.
Telesnost i duševnost nas zarobljavaju okovima ovog svega. Čak i najbolji ljudi na svetu, bez obzira na njihove sposobnosti, bogatstva, imanja i imetke, silu, slavu ili bilo šta drugo, na kraju svog života ipak moraju da se pomire sa činjenicom da ništa nisu stekli, da ništa nemaju, da su užasno siromašni, jer nemaju život koji može da traje.
Ponovo se vraćam na Psalam 73:18-20 “Zaista, na klizavo mesto ih stavljaš, u propast ih obaraš. U jednom trenu propadaju, dokraja zbrisani užasom! Kao što čovek zaboravi san kad se probudi, tako ćeš i ti, Gospode, zaboraviti njihov lik kad ustaneš.”
Kako do Božanskog života?
“Bog je Hristom oživeo i vas koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova, u kojima ste nekada živeli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdušnih sila, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti; među ovima smo i mi svi nekada živeli u svojim plotskim požudama čineći plotske želje i smeranja, pa smo kao i ostali po prirodi bili podložni Božijem gnevu. Ali Bog, koji je bogat u milosti, zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo, oživeo je Hristom i nas koji smo bili mrtvi u svojim prestupima, - blagodaću ste spaseni, - i s njim je vaskrsao nas i postavio na nebesima u Hristu Isusu, da u budućim vekovima pokaže preveliko bogatsvo svoje blagodati - svojom dobrotom prema nama u Hristu Isusu. Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio - da u njima živimo.” (Efes. 2:1–10)
Čovek, zbog svog greha, nema Božanskog života u sebi.
Podsetite se šta čitamo na početku Pisma, 1. Mojsijeva 3:22-24 “»Eto«, reče Jahve, Bog, »čovek je postao kao jedan od nas — razlikuje dobro i zlo. Da sad ne pruži ruku i ne ubere i sa drveta života, pa pojede i živi doveka!« Zato ga Jahve, Bog, istera iz edenskog vrta, da obrađuje zemlju iz koje je uzet. Kada je isterao čoveka, postavi istočno od edenskog vrta heruvime i plameni mač, koji se vitlao na sve strane, da čuvaju put ka drvetu života.”
Ali Bog, koji je bogat u milosti, nije želeo da tako ostane, nego nas je oživeo preko Hrista
Šta mi treba da radimo?
Da verujemo, da se pokajemo, da se nanovo rodimo. Da onda živimo novim, datim nam životom, da stvorimo dela koja je Bog unapred pripravio za nas.
Po čemu možemo da poznamo da živimo taj Božanski, zoe, život?
Više volimo da se hranimo duhovnom hranom (Mat. 4:4; 1 Pet. 2:2), nego svetovnom.
Živimo u zajednici sa drugim hrićanima, bodrimo jedni druge, često se okupljamo sa drugima. (Jev. 10:25)
Suprotstavljamo se grehu koji nas zapliće (Jev. 12:1–2) (ne govorimo takav sam i šta sad da radim)
Više pažnje obraćamo na nebesko nego na zemaljsko (Kol. 3:1–4)
Svaki dan živimo u očekivanju povratka Isusa Hirsta (Fil. 3:20–21)
Ako vas ponovo pitaju zašto Isus, odgovorite im slobodno njegovim rečima
“Ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju.” (Jovan 10:10)
Jedini put i način na koji je moguće zadobiti Božanski život je Isus Hrist.
“ja sam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene.” (Jovan 14:6) Kaže Isus
Svi ostali putevi, svi ostali načini, sve ostale tehnike potpuno su bezuspešne i besmislene.
Svi ostali su lopovi, najamnici i vukovi čiji je jedini cilj da zadovolje svoje strasti i rasteraju stado.
Svima nama je potpuno jasno da je svakome od nas potrebno da zadovolji potrebe tela i duha. I Bog to zna. Bog zna da nam je potrebno i jelo i odelo, i znanje i imanje, ali to nije ono što je pravashodno u našem životu - mislim ne bi trebalo da bude. Tražeći Božanski život, Bog će ispuniti naše zemaljske potrebe, kao što je Isus odgovorio apostolima na ono pitanje šta će oni dobiti:
Mt 19:28,29 “A Isus im reče: zaista vam kažem da ćete vi, koji pođoste za mnom, u novome svetu, kada Sin čovečiji sedne na presto slave svoje, i sami sesti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. I svaki koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili ženu, ili decu, ili njive radi moga imena, primiće stostruko i naslediće život večni.”
Zato nam treba Isus, zato je Isus naš život, zato se oslanjamo na njega, zato žudimo da budemo sa njim.
Završio bio rečima apostola Petra iz Jovana 6:68 “Gospode, kome da idemo? Ti imaš reči večnoga života;”
Amin!
