(Propoved u PEC, Beograd, Simina 8. - četvrtak 19. februar 2015. godine)
“A Noje je bio zemljoradnik i zasadio je vinograd. Jednom prilikom je pio vino, pa se opio i legao go u svom šatoru. Ham otac Hanaanov vide svoga oca golog, pa to reče svojoj braći koja su bila napolju. Tada Sim i Jafet uzeše ogrtač, prebaciše ga sebi preko ramena i, idući unazad, pokriše svoga golog oca. Okrenuli su lice na drugu stranu, pa nisu gledali svoga oca golog. Kada se Noje otreznio od vina i saznao šta mu je učinio njegov najmlađi sin, reče: »Proklet bio Hanaan. Najniži sluga biće svojoj braći.« I još reče: »Blagosloven bio Jahve, Bog Simov! Hanaan će biti Simov sluga. Neka Bog raširi Jafeta“ (1. Mojsijeva 9:20-27)
Čak i najboljima se desi da pogreše. Posebno njima. Svakome se desi da pogreši, posebno nama. Kad smo sigurni da stojimo, trebali bismo biti veoma oprezni – da ne padnemo.
Kao što je Noje pogrešio, zaneo se, prevario se, tako i mi, ponekad. Ostanemo otkriveni zbog greha koji smo počinili, zbog situacije koja nas je prevarila.
I drugima, sa kojima živimo, to se dešava. Ponekad reagujemo kao Ham. Kao da smo jedva dočekali, i jedina nam je želja da razotkrivenog grešnika pokažemo svima. Da i drugi vide kakav je.
Međutim, Bog nam je kroz Sima i Jafeta pokazao nešto drugo. Naša prva misao, trebala bi da bude kako zaštiti grešnika, a ne kako njegov greh pokazati svima.
Dobro je razotkrivati greh, ali nije dobro ostaviti grešnika otkrivenog za greh. Treba da mrzimo greh, a da volimo grešnika.
Nama, hrišćanima, gresi su oprošteni žrtvom ljubljenog Gospoda Isusa Hrista. Naša golotinja je pokrivena Božjom žrtvom. Na žalost, to ne znači da se, još uvek, kao Noje, ne ogolimo u grehu.
Zbog toga nas je Bog i postavio u crkvu, zajednicu ljudi koji vole jedni druge. Ta ljubav je znak sigurnosti, da ćeš, ako i padneš, imati nekoga da ti pomogne da ustaneš, i da će, ako se razgolitiš grehom, imati ko da pokrije tvoju golotinju bez sablazni i osuđivanja.
Zato smo tu jedni za druge. Da pomognemo, podupremo, ohrabrimo i pokrijemo, ako treba. A treba! Uvek!
Niko to ne mora da čini svojom snagom, nego silom Svetog Duha. Naime, Bog nam je dao sve što je potrebno da bismo u tome bili uspešni.
On nam je dao sve što nam je potrebno za našu pobožnost, a deo te pobožnosti je da se volimo i brinemo jedni za druge.
1. Petrova 4:8 „Pre svega imajte među sobom istrajnu ljubav, jer ljubav pokriva mnoštvo greha.”
Vrlo je važno da naglasim NE SAKRIVA, nego pokriva.
Petar je dobro naučio ovu lekciju na svom ličnom primeru, dobro je upamtio Isusove reči.
“ Ali ja sam se molio za tebe da tvoja vera ne prestane. I ti, kad se jednom obratiš, utvrdi svoju braću." (Lk. 22:32)
Isus se molio za njega, da bude utvrđen u veri, da bi sam mogao da utvrđuje druge.
Možemo, dakle, i treba, da molimo jedni za druge. Imamo priliku i mogućnost da molitvom zastupamo jedni druge pred Bogom. Zašto je zastupnička molitva tako važna?
Zastupnička molitva je srce svih molitvi. Ona je pokretač zajedništva, razumevanja, saradnje, i dobrih odnosa. Ona isključuje sebičnost, i pokazuje da je onom ko zastupa nekoga u molitvi, stalo i do nekog drugog, sem do samog sebe.
Zastupnička molitva uključuje razumevanje tuđe slabosti, ali i svest o sopstvenim ograničenjima. Ona isključuje osuđivanje, a uključuje opraštanje. Isključuje pohlepno traženje za sebe, a podrazumeva iskreno staranje za druge. Prevazilazi ljubomoru i zavist i ohrabruje požrtvovanost i darežljivost. Ona gradi prijateljstva, saosećanje, krotkost i ljubaznost.
Zastupnička molitva uključuje odluku da Bog menja mene, kako bih mogao da učestvujem u promeni drugih.
Isus je molio za Petra. I to za onog Petra koji će pasti, i za onog Petra koji treba da ustane i da se obrati. Isus podjednaku važnost pridaje svakom stanju kroz koje prolazi onaj za koga se moli.
To nas uči da naša zastupnička molitva treba da je takva – molimo za celu osobu, onakvu kakva jeste, i onakvu kakva će biti.
Ne treba da očekujemo da, ako se za nekog molimo, on neće imati trenutaka slabosti, već se molimo, da te trenutke uspešno prebrodi, kao i za njegovo napredovanje kad sve to prođe.
Isusova molitva nije sprečila Petrov pad, ali je pokazala da, čak ni u tim trenuci Bog ne odustaje od njega. Iako je pao, Petar nije otpao. Isus je pokrio njegovo stanje greha i sačuvao ga za vreme kad će utvrđivati druge.
To je princip zastupničke molitve – ne odustati od onoga za koga se moliš, čak ni u trenucima njegovih slabosti.
Mnogo je primera zastupničke molitve u Pismu
Avram je prototip svih zastupnika u molitvi. Dobro poznati događaji sa Lotom i Sodomom i „cenjkanje“ sa Bogom, je skoro neverovatna priča. Njegov stav u zastupanju Lota pokazuje apsolutno poverenje u Božju dobronamernost za ljude koje stvorio, ali i pravednost koju iskazuje pred celokupnim stvorenjem. Njegov stav odiše odsustvom bilo kakvog straha dok razgovara sa svojim Bogom, ali takođe pokazuje i neverovatno strahopoštovanje prema Svemogućem.
To su stvari o kojima uvek, kad smo u molitvi, posebno u zastupničkoj, treba da vodimo računa: Bog je dobronameran, pravedan, i dostojan svakog strahopoštovanja, ali spreman da čuje one koji se iskreno mole.
Avramov primer zastupanja ima sve ono što nam je potrebno da znamo kad stojimo za nekoga u molitvi.
Mojsijev primer je takođe neprocenjiv. U 2. Mojsijevoj 32 čitamo još jednu fascinantnu priču, kroz koju možemo videti Boga, Mojsija i zastupničku molitvu u sasvim drugačijem svetlu.
Mislim da svi znamo ovaj deo priče o Izraelu, koji čeka Mojsija da siđe da Sinaja, gde je 40 dana razgovarao sa Bogom. Dugo je to vreme. Aron im je načinio "zlatno tele". Međutim, kad ljudi greše oni izazivaju Božiji gnev! Njegov gnev je ogroman, i preti uništenjem. Bog saopštava Mojsiju da će uništiti Izraelce i da će od njega podići novi narod.
Međutim Mojsijev odgovor je zapanjujući. On se usudio da protivureči Bogu, rizikovao je da i sam bude uništen. Odbio je da prihvati status novog „oca nacije“, pozivajući se na obećanja koje je sam Bog dao njegovim precima, i zatražio je od Boga da se odvrati od svog gneva. I, Bog je promenio svoje mišljenje. Izrael je bio osuđen, a onda pomilovan, a da o tome nisu imali pojma. Nisu znali da je Bog bio na samoj ivici da izlije svoj gnev, niti su čuli Mojsijevu molitvu.
Mojsije je nagrađen pobedom jer se podjednako žarko brinuo za Božiji ugled kao i za spasenje Izraela. Svojim stavom i molbama Mojisije je zastupao i Boga i narod. On je iskreno voleo Boga i svoj narod.
Njegov primer nas uči, pored onih Avramovih, još i ovome: kad molimo zastupničke molitve, moramo podjednako da vodimo računa o Božjim planovima, koliko i o dobrobiti onih za koje se molimo.
Da li ste se nekad zapitali koliko puta je vaš život bio dodirnut molitvama drugih? Koliko puta vam se desilo da, na izmaku snaga, dobijete novi polet i nastavite kao novi? Koliko puta se desilo da se „izvučete“ iz nekog škripca iako bi bilo sasvim normalno da ste se tu zaglavili? Svaki put, nečija molitva, bila je uslišena, i dobili ste ono što vam je trebalo.
Zahvaljujući Avramovom zastupanju, Lot je izbavljen iz Sodoma; zahvaljujući Mojsijevim zastupanjima, blagoslove su doživeli njegovi najbliži srodnici – Aron i Mirijam, i ceo Izraelski narod, koji je upadao iz jedne neposlušnosti u drugu.
Jezdra i Nemija ispovedali su greh svojih otaca i svog naroda zastupajući ih pred Bogom.
Simon vračar je tražio od Petra da se moli za njega.
Apostol Pavle je molio za Timoteja, crkvu, careve i vlasti.
Jedan, skoro komičan, incident opisan je u Delima 12. Petar je bio u tamnici. Crkva se molila za njega. Božji anđeo oslobodio je Petra i doveo ga do kuće gde se crkva molila. Kad se on pojavio na vratima, crkva nije verovala da je to moguće. Samo je sluškinja Ruža prepoznala njegov glas i verovala da je to stvarno Petar. Kao vrhunac svega čitamo da su molioci bili „van sebe od zaprepašćenja“! Zaprepastili su se što im je molitva uslišena!
Pitam se: Da li verujemo da će se desiti ono za šta se molimo?
Vera, da će se desti, mora biti sastavni deo naše zastupničke molitve. Veruj, čak i kad svi kažu da je gotovo – Božija je uvek zadnja.
Zastupnička molitva ima veliku ulogu u sitacijama kad se borimo sa raznim iskušenjima, napadima, grehom. Teško je kad si sam u velikim borbama, teško je ako nemaš nikoga ko bi te podržao u tvojim molitvama i molbama. Ponekad, smo toliko zaokupljeni nekim problemom, da ne možemo da vidimo očigledno rešenje.
Jakov je u 5:16 napisao: "Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe i molite se Bogu jedan za drugoga, da budete isceljeni. Mnogo može delotvorna molitva pravednika."
Stajanje u nečemu sa nekim, zastupanje u teškim situacijama je najpraktičnija stvar koju možemo da uradimo. Nakon toga dolazi sve ostalo.
Ali, da bismo do toga došli, potrebno je da se naučimo da ne budemo kao Ham, nego da naš stav bude kao Simov i Jafetov. Ko će imati poverenja da otkrije šta ga muči, ako nije siguran da se to neće saznati? Niko! Ne kažem da treba da skrivamo greh, nego da se trudimo da uklonimo posledice, i da onemogućimo da se drugi sablazni.
Zastupanje se ne odnosi samo na one u crkvi. Veoma je važno i potrebno da se molimo za naše neprijatelje (Mt 5:43-48). Znate li da naši neprijatelji nemaju nikog da se moli za njih sem nas? Jedino mi vidimo njihovo lice u tom svetlu. Molite se da dožive blagoslov koji smo mi doživeli. Oni mogu da postanu naša braća ili sestre.
Često čujete ljude koji se mole za svet, za obnovu, za bolesne. To su dobre molitve, ali jako uopštene. U njima najčešće koristimo fraze kao što su "Gospode ti znaš ko su oni. Gospode ti znaš šta njima treba. Gospode ti znaš ...."
On zna! Da li vi znate!? Zastupnička molitva treba, pre svega, da je lična. Ne možemo da zastupamo ceo svet, ni sve bolesne, ni globalno probuđenje – ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što to nije naš posao, već Božiji.
Molite se za svet koji vas neposredno okružuje, bolesne koje lično znate, promenu kod osoba sa kojima živite. Malo manje molite za probuđenje u Kini, a mnogo, mnogo više za probuđenje u vašem komšiluku.
Zastupnička molitva ima svoj rok trajanja. Znate li da postoji vreme kada treba da prekinemo sa molitvom za nekoga? Ta činjenica je pomalo zastrašujuća!
Pročitajmo šta piše prorok Jeremija u 15:1 „I reče mi Gospod: Da stane Mojsije i Samuilo preda me, ne bi se duša moja obratila k tom narodu; oteraj ih ispred mene, i neka odlaze.“
I šta kaže Gospod Samuilu (1.Samuilova 16:1): „A Gospod reče Samuilu: Dokle ćeš ti plakati za Saulom kad ga ja odbacih da ne caruje više nad Izrailjem?"
Dakle, molimo svoje zastupničke molitve sve dok ima vremena, sve dok Bog jasno ne pokaže da je dalja molitva bespotrebna. Ovo je važna istina koja ističe važnost istrajnosti i zastupanja u molitvi. Samo Bog ima vlast da je prekine, zato nikad ne treba odustati, jer će Bog odgovoriti u svoje vreme. Na ovaj ili onaj način.
Hristov primer
Ceo Hristov život je zastupnička molitva za sve nas. Molio je za Dvanaestoricu, molio je za sve one koji će verovati na njihovu reč, molio je da svi budemo jedno, molio je do poslednjeg daha na krstu.
Svet je pobeđen, Isus ga je pobedio. Mi možemo da uživamo blagodati te pobede, ako smo jedinstveni i istrajni u molitvama. Isus je molio za nas i one koji će preko nas saznati za njegovu pobedu i biti nam pridodati. Mi nastavljamo tu molitvu.
Kako se moliti za sve te ljude?
Molite se uvek i za svakoga, jer Bog čuje naše molitve. To što se vama čini da je neko slab ili da „od njega nema ništa“, nije pravo merilo stvari. Bog vidi ono što je nama nevidljivo, i Bogu je moguće i ono što je nama nezamislivo.
Ipak, moramo uvek imati na umu da Bog neće narušavati ljudsku slobodu u odlučivanju. Zbog toga ne treba da tražimo od Boga da prisili nekoga da učini ono što mu mi želimo. Naše namere su dobre, ali Božji planovi su veći od svih naših želja.
Od Boga možemo da tražimo da nikad ne odustane od onoga za koga se molimo, i da mu svojom molitvom stvaramo nove i nove šanse. Naravno, pri tom, treba da vodimo računa da mi sami ne budemo prepreka ispunjenja te molitve. Naš posao nije da optužujemo, i presuđujemo, namećemo svoju volju i sprovodimo svoje planove, nego da istrajno molimo i svedočimo.
Naše molitve moraju da budu pune vere, obožavanja, pouzdavanja u Boga. One treba da iskazuju naš duboki i lični odnos sa Bogom. Samo tada one otvaraju sva vrata kroz koje Bog može da radi i odgovori na naše molitve. Naš život mora biti u skladu sa našom molitvom.
Često možete da nađete razne knjige koje vas uče kako da se molite. Počev od onih molitvenika, gde imate formulisano sve šta ćete reći, od prvog do poslednjeg slova, pa do priručnika, koji možete da nađete u skoro svakoj protestantskoj crkvi. Možete da ih pročitate, ali oni u stvari nemaju nikakvu veću vrednost od knjige recepata koju ste kupili kad ste planirali da se častite finom „strajnskom“ hranom. Knjiga recepata je potpuno bezukusna i krajnje nejestiva. Da biste okusili nešto od opisanog, morate da zasučete rukave, stavite kecelju i bacite se na kuvanje. Tada, naravno, shvatite najmanje dve stvari (1) za većinu recepata uopšte nemate sastojke, i (2) da vi možete da napišete istu takvu, ako ne i bolju, knjigu o jelima koja znate, i koji će biti „stranjska“ hrana u nekoj nedođiji. Isto je sa knjigama o molitvi. Zašto?
Zato što je hrišćanstvo živa, dinamična, uzbuđujuća, i iznad svega lična vera, sa posebnim naglaskom na lična. Hrišćani ne žive po knjizi recepata, nego imaju aktivan odnos sa Bogom kroz njegovu reč, vođeni Duhom Svetim.
Kakva je vera, takva je i molitva. Ne postoji recept, tehnika ili formula za uspešnu molitvu, posebno ne za zastupničku molitvu. Zato, van Biblije, odgovor na pitanje „Kako da se ispravno molim?“ ne postoji.
Molitva je potčinjavanje Bogu i njegovoj volji, ona je borba, umiranje, posvećivanje. Ne treba da znamo „kako da se molimo?“ već treba da se posvećujemo molitvi i onome za šta se molimo.
Jedini primenljivi recept za zastupničku molitvu je – moli svim svojim snagama, iz sveg srca, sve dok ne vidiš da se nešto dešava. Tada nastavi još žešće.
Vrlo česta pitanja, vezana za molitvu su
Mogu li ja, mojom privatnom, ličnom molitvom, da promenim život svom supružniku, roditelju, rođaku, detetu, komšiji ....?
Smem li da se molim za njega bez njegove dozvole ili protiv njegove volje?
Da!
Molite se za sve one koji su vam na srcu. Svaki čovek, kao što sam rekao, ima slobodu da odlučuju o svom životu, ali mi imamo slobodu da molimo da te odluke budu pod Božijom kontrolom. MI smo mnogo bliže jedni drugima nego što to možemo da vidimo ili želimo da priznamo.
Jednom je neko rekao da smo kao morski pesak na plaži. Taremo se jedni o druge i oblikujemo. Međutim, ja mislim da smo mnogo bliže jedni drugima nego pesak na morskoj plaži. Zrnca peska se samo dodiruju, a ljudski životi su isprepleteni i zavise jedni od drugih. Svaka izgovorena reč, napisana knjiga, i učinjeno delo utiče, posredno ili neposredno, na moj život.
To znači da i svaka izgovorena molitva utiče, posredno ili neposredno, na onoga za koga se molimo.
Zastupnička molitva nema zamenu. Ona je nezaobilazni deo duhovnog života svakog hrišćana. U našoj veri ona je specifična zato što ne izvire iz odnosa koji imamo jedni sa drugima, nego iz odnosa koji imamo sa Bogom. On je dozvolio da naša zastupnička molitva ne bude samo spisak lepih želja za nekoga, nego naše aktivno uključivanje u život onih do kojih nam je stalo.
Naravno to ne znači da su oni, za koje se molimo, oslobođeni odgovornosti za svoj život. Nikako! Svako će za sebe dati odgovor pred Bogom.
Posredničkom molitvom mi prinosimo, podržavamo, hrabrimo, osnažujemo, brinemo, nosimo teret, pomažemo, objavljujemo, i volimo. I radujemo se svakom napretku i promeni na bolje.
Želim da završim sa Nojem. Kad je saznao šta se desilo, Noje je izrekao prokletstvo na Hama, a Sim i Jafeta je blagoslovio.
Šta je Ham stvarno uradio? On je ostavio svog oca u grehu, sam se ogrešio o očevu golotinju, i još je o tome obavestio braću, odnosno i njih je pokušao da uvede u greh.
Šta su Sim i Jafet uradili? Pokrili su oca, pa na taj način nije više bio u grehu, i sami se nisu ogrešili o očevu golotinju.
Ceo ovaj događaj govori nam da:
Ništa dobro ne može nam doneti saznanje da je neko u grehu, ako nismo spremni da mu pomognemo da se to ispravi, a pogotovo ako to saznanje širimo dalje. i
Svi oni koji žele da pomognu grešniku, imaju dvostruki blagoslov – za sebe i za onoga kome su pomogli da izađe iz greha. Postoji način kako da zastupamo jedni druge, a da sami ostanemo čisti.
Zastupnička molitva je kao postupak Sima i Jafeta – borimo se protiv greha, prekrivajući grešnika svojom molitvom.
Zato, molimo jedni za druge, čuvajmo jedni druge, radujmo se jedni sa drugima, stvarajmo šanse jedni drugima umesto da budemo kamen spoticanja.
U svakom pogledu ponašajmo se u skladu sa Božjim poučenjem, koje sam na početku pročitao „Pre svega imajte među sobom istrajnu ljubav, jer ljubav pokriva mnoštvo greha.”
Dakle, neka naše zastupničke molitve budu prekrivene ljubavlju, kao što stoji u 1.Korinćanima 13:4-8 „ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, lubav se ne hvali, ne nadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, ne uračunava zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom; ona sve snosi, sve veruje svemu se nada, sve trpi. Ljubav ne prestaje nikada.“
Neka naše zastupničke molitve budu kao ova ljubav i neka nikad ne prestanu!
Amin!
