(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, 17. septembar 2023.)
AVAKUM 2:1-20
Staću na svoje stražarsko mesto i postaviti se na bedem. Paziću da vidim šta će mi reći
i kako će odgovoriti na moje pritužbe.
GOSPOD odgovori:
»Zapiši viđenje. Čitko ga ureži u pločice da svako može brzo da ga pročita. Ovo viđenje je za određeni čas. Ono govori o kraju i neće se izjaloviti. Ako se zadrži, ti samo čekaj – sigurno će doći i neće zakasniti.
»Pogledaj nadmenoga – nema u njemu čestitosti. Ali pravednik će živeti od vere. Vino je podmuklo. Bahati nema počinka. Pohlepan kao Šeol i nezasit kao smrt, on sebi grabi sve narodnosti i kupi sve narode. Zar mu se svi oni neće obraćati rugalicama i pogrdnim zagonetkama, govoreći: ‚Teško onom ko gomila ono što nije njegovo i bogati se onim što je uzajmio! Dokle će to tako?‘ Zar tvoji poverioci neće iznenada ustati? Zar se neće probuditi i protresti te? Tada ćeš im postati plen. Zato što si opljačkao mnoge narode, preostali narodi opljačkaće tebe. Jer, ti si prolivao ljudsku krv, vršio nasilje nad zemljama i naseljima i svim žiteljima u njima.
»Teško onom ko se obogatio nepoštenim dobitkom, da bi svoje gnezdo svio na visokom mestu ne bi li umakao nesreći! Osramotio si svoj dom snujući propast mnogih naroda i tako prokockao svoj život.
»Kamen iz zida će zavikati, a krovna greda mu odgovoriti. »Teško onom ko grad podiže na prolivenoj krvi i naselje osniva na zločinu. Zar nije GOSPOD nad vojskama odredio da je ljudski trud namenjen ognju i da se narodi muče uzalud?
Jer, zemlja će se ispuniti spoznanjem Slave GOSPODNJE kao što voda prekriva more.
»Teško onom ko bližnjemu daje piće, sipajući ga iz mešine dok se ovaj ne opije, da bi gledao njegovu golotinju. Sramotom ćeš se ispuniti, a ne slavom. Sada je na tebe red! Pij i ti, pa se obnaži. Stiže ti čaša iz desnice GOSPODNJE, pa će beščašće prekriti tvoju slavu.
Preplaviće te nasilje koje si počinio nad Libanom, prestravi te pokolj životinja. Jer, ti si prolio ljudsku krv i izvršio nasilje nad zemljom i naseljima i svim žiteljima u njima.
»Kakva je korist od idola, pošto ga je isklesao čovek? Ili od livenog lika, učitelja laži? Jer, njegov tvorac se uzda u svoje stvorenje, iako je samo nemušto ništavilo načinio. Teško onom ko kaže drvetu: ‚Probudi se!‘ i nemom kamenu: ‚Ustani!‘
Zar to da nekoga uči? Zlatom i srebrom je optočeno, ali životnog daha nema u njemu.
A GOSPOD je u svome svetom Hramu; neka sva zemlja umukne pred njim.«
Jedan naš brat je zapisao misao koja mi se mnogo sviđa -”Potresi u našim životima nisu baš da nas tresnu i sastave nas sa zemljom. Potresi su u našim životima da iluziju i laž istresu iz nas, i sastave nas sa Nebom.” Dražen Radman
Jedna od velikih radosti u životu dolazi onda kada otkrijemo rešenje nekog problema sa kojim smo se mučili. Mislim da nema većeg olakšanja od toga kad kažeš, ’evo i to sam rešio’, sad mogu malo da predahnem. Zar ne?
Ma, osetim veliko olakšanje kad skinem tesnu cipelu, a kamo li neću kad skinem neku brigu s glave.
A tek olakšanje i radost kad u svom hiršćanskom životu uspemo da prebrodimo neku krizu, odupremo se nekom iskušenju, napravimo korak dalje u veri...
O takvim situacijama čitamo ovde u knjizi proroka Avakuma. On se borio sa mnogim zbunjujućim situacijama, životno važnim pitanjima. U tom svom pokušaju da se izbori sa svim tim pitanjima došao je do trenutka da kaže ”Dokle ću da zapomažem, Gospode, a ti da ne čuješ? Ili da vičem ’nasilje’ a ti da ne spaseš?” (1:1)
Ponekad je stvarno teško, kao što je Avakumu bilo, razumeti zbunjuće, kako ih mi zovemo ”životne nepravde”, i razloge zbog kojih ih Bog toleriše, pa čak i koristi one koji čine zlo da bi postigao svoje ciljeve. Problematično je razumeti očiglednu protvurečnost između Božjeg karaktera i Božjeg delovanja.
Najčešće, koliko god da se trudili da to izbegnemo, upadnemo u vrzino kolo razmišljanja i ne dođemo ni do kakvog zaključka, sem što shvatimo da je, ipak, najbolje da sačekamo priliku da nam Bog sam, na nama razumljiv način, otkrije odgovore koje tražimo.
Jedan od dgovora koji nam Bog daje, nalazi se ovde u 2 poglavlju Avakumove knjige (1–20).
Posebno treba naglasiti 4 i 5 stih, jer je to suštinski tekst o razumevanju načina na koji Bog rešava probleme koji nas muče. Bog kaže: “Pogledaj nadmenoga – nema u njemu čestitosti. Ali pravednik će živeti od vere. Vino je podmuklo. Bahati nema počinka. Pohlepan kao Šeol i nezasit kao smrt, on sebi grabi sve narodnosti i kupi sve narode.”
Reči, koje je Bog objavio Avakumu dobile su svoju puninu u evanđelju koje je nama objavljeno, jer se tim evanđeljem ”otkriva Božje delo pravednosti, od početka do kraja zasnovano na veri, kao što je zapisano ”Pravednik će živeti od vere.”” čitamo u Rimljanima 1:17, pa zatim u Galtima 3:11 i Jevrejima 10:38
Dakle, pravedan čovek može biti siguran za svoj život, ako se drži istine koja dolazi od Boga. Pouzdanje i poverenje u Boga, daje nam odgovor za svaku životnu nepravednost i dilemu sa kojom se srećemo.
Često mora da prođe vreme dok ne postanemo svesni Božijeg odgovora ili jednostavno mora da prođe vreme dok se ne ispuni vreme nepravednosti da bi Bog delovao u skladu sa svojim principima.
Da, i nepravednost ima svoje vreme, da bi sve bilo zatvoreno pod Božju pravednost.
To treba znati i prihvatiti iz prostog razloga da ne bismo pomislili da nas Bog ignoriše i ne želi da nam odgovori na naše vapaje, ali i zato da ne malakšemo u pravednosti i ne gubimo nadu, pogotovo kad vidimo kako ”nepravednici” napreduju i koriste Božju dobrotu da bi im bilo bolje.
Primetite ovde u stihovima da je naglasak na kažnjavanju zlih i nepravednih, koji je Bog iskoristio da bi se razotkrio greh i pokazala se Njegova izvanredna pravednost.
Od kakve će to vere živeti pravednik?
Od vere koja ne sumnja, koja se potčinjava, postojana je, plodonosna, beskompromisna, ...
Bog deluje u svakom čoveku koji veruje i vodi ga do razumevanja svih životnih nedoumica, dilema, problema, ”nepravdi”. Verna osoba je u stanju da sagleda stvari dalje od trenutnog stanja u kome se nalazi, on ili celo društvo. On razume da će doći do konačnog obračuna ili računa, do vremena kad će Bog podvući crtu. Tada će pravednik živeti od svoje vere, a nepravedan će se naći kriv. I svako će primiti svoju platu.
U međuvremenu, proći kroz sve to moguće je onome koji ima veru i gleda u Boga kao pravednog Sudiju i Upravitelja. Kad gledamo na Boga, lako ćemo se pomiri sa onim što se dešava oko nas, pa i sa očiglednom nepravdom. Onaj koji nema vere podlegne satanskom obeshrabrenju i posustane; njegova pitanja ostaju bez odgovora jer se ne pouzdaju u živog Boga.
Svet u kome živimo je svet kontrasta, a najveći kontrast se ogleda u razumevanju ili prihvatanju Boga. Ovde nam Avakum prenosi sliku sveta kako je Bog vidi. Ovo nije samo kontrast u nekom idejnom, modnom ili socijalnom smislu, ovde smo suočeni za kontrastom između života i smrti.
U tome smo mi aktivni učesnici, i hteli mi ili ne, pripadamo ili jednoj ili drugoj strani i sagledavamo ovaj svet na jedan ili drugi način. Nema sredine, nema kompromisa!
Prvo je pogled na svet onako kao svet vidi sam sebe. Svet je ponosan, nadmen, bahat, ohol, ogrehovljen, nepokoran Bogu, samoživ, srebroljubiv, hvalisav, samoljubiv, nezahvalan, bezosećajan, surov (pogledaje ceo spisak u 2. Timoteju 3.) pa određuje svoje mere i stavove kako njemu odgovara.
Primetićete da tu u stvari nema nekih čvrstih oslonaca ni stavova. Sve je više manja u stilu – može bit’ bitne, a može bit’ jok. Nema toga, jer ih ni ne može biti, pošto je sve ono na šta oni žele da se oslone nestabilno, nestalno i vrlo subjektivno.
Većina svetovnih stavova oslanjaju se na ugao gledanja – kako ja to vidim; tradiciju – tako su to naši preci; kulturu – svako vreme nosi svoji stil; istorijski momenat – mi smo nekad ...
Zbog svega toga i ljudsko znanje je neadekvatno za tako kompleksne probleme kao što je pitanje života ili smrti, ali to uopšte ne sprečava svet da odbije da prizna da je ljudski potencijali, bez obzira kako je velik i koliko deluje razumno, nema rešenje za najveće probleme čovečanstva.
Oslanjanje na ”svetovnu, naduvanu mudrost” koja ”sve zna”, oslanjanje na samopouzdanje smrtnog čoveka u samog sebe, koja isključuje Boga iz svih mogućih odgovora, u startu je osuđeno na propast.
Priznajem, ljudsko znanje je ogromno, i sve sve više povećava. U ovom trenutku toliko je poraslo da je preraslo samo sebe i traži izlaz u veštačkoj inteligenciji.
A što se tiče životnih pitanja, svetovna mudrost je uspešna jedno u pronalaženju sve većih i nerešivijih problema i sve više dilema. Mnoštvo dilema proizvodi ogromno nepoverenje i neprihvatanje, pa smo svedoci i savremenici nebrojenih teorija zavere, antivakserskih lobija, protivnika 5G, HAARP i NLO histerije, GMO paranoje ... i mnogo čega drugog.
Bilo bi smešno da nije ovako žalosno.
Činjenica je da, kad ljudska mudrost želi da ispravi jednu nepravdu, ona najčešće izazove nekoliko novih nepravdi; kada želi da da prava jednoj manjini, ona oduzme prava većini; kad da slobodu jednima, nametne ropstvo drugima ...
Tužno je to da se, umesto sve većeg razumlja, pojavljuje sve veće bezumlje.
Oni koji se oslanjaju na mudrosti sveta glorifikuju svetovnu mudrost i moć. Oni traže odgovore od umnih ovog sveta verujući da je ljudska mudrost u stanju da odgovori na svaki problem, izleči svaku bolest, pronikne u najdublje tajne i misterije ... idealizirajući ljudski potencijal i pripisujući mu atribute koji mu svakako ne pripadaju. Gde god da se okrenete u ovom svetu ovo je narativ koji se ponavlja u beskonačnost, ubeđujući ljude da je to prava istina.
A prava istina je sasvim drugačija. Svetovna mudrost jednostavno ne može da pruži pravi i potpun odgovor ni na jedno, životno važno, pitanje.
Svetovna mudrost može da objasni, eventualno, princip ali ne može da objasni suštinu.
Čim nema suštine nema ni života u takvim stvarima.
Sveto pismo nas upozorava na to i uči nas: ”Teško onima koji su mudri u svojim očima i sami pred sobom pametni.” Isaija 5:21; „Nestaće mudrost mudrih, iščeznuti umnost umnih.“ Isaija 29:14b; „Ko je mudar neka se ne hvali svojom mudrošću, . . . Nego, onaj ko se hvali, neka se hvali time da razume i zna mene“ Jeremija 9:23,24
Bog je davno upozorio čoveka: ”Ne budi mudar u svojim očima, boj se Gospoda i kloni se zla. To će biti lek tvome telu i okrepa tvojim kostima.” Poslovice 3:7,8
Jer “Ima put koji čoveku izgleda prav, a na kraju vodi u smrt.” Poslovice 16:25.
A činjenica je da svi svetski putevi vode u smrt.
Drugo, nasuprot ovom tu je stav prema životu i pogled na svet koga se drže Božji pravednici. Pravedni pred Bogom su oni koji su se ponizili i pokorili se Njegovom vodstvu, pa žive novi „život“ i to život u izobilju.
Temelj te pravednosti i pravedničkog života je vera u Boga. Vera nas uvodi u poniznost, pokornost i zavisnost od Božjih zapovesti.
Oni koji se oslanjaju na Boga, jasno će videti da je ljudsko mudrovanje neadekvatno da objasni život i da jedino verovanje u Božjoj Reči može da nam pomogne tome.
Ovo se može steći istrajnim i marljivim proučavanje Božije reči. Pravednici se drže Božijeg obećanja „Naučiću te i pokazati put kojim treba da ideš. Savetovaću te i držati na oku“ Psalam 32:8.
Verni se odupiru iskušenju da sami objašnjavaju životne dileme i događaje svetovnom mudrošću i tako izbegavaju veće probleme.
Apostol Pavle nas uči velikoj mudrosti po tom pitanju i kaže ”Neka se niko ne zavarava. Ako neko među vama misli da je mudar na ovom svetu, neka postane lud da bi bio mudar.” 1. Korinćanima 3:18.
Oni koji se potčine Bogu imaju poseban dar od Boga Poslovica 28:5: „Zli ljudi ne razumeju pravdu, a oni koji traže Gospoda razumeju sve.”
Ipak, vera u Boga ne nudi direktno objašnjenje za svaku dilema, već nas upućuje na činjenicu da će Bog na kraju ispraviti nepravde.
Kada ste suočeni sa dilemama koje pokazuju koliko je život zaista nepravedan, možete koristiti samo jedan siguran metod za otkrivanje istinskog mira, a to je vera u Božiju moć i uverenje da će On u svoje vreme sve dovesti u sklad koji je po Njegovoj volji.
Tako priznajemo i objavljujemo da Bog ima snagu i rešenje za sve životne dileme, a da je sam čovek slab i nedovoljan za takve stvari.
Kada se suočite sa životnim dilemama, setite se da imate ove dve mogućnosti.
Da verujete mudrosti sveta, i nadate se da će se na kraju ipak desiti nešto vama u korist, ili
da se oslonite na Boga. Iako rešenje nije odmah na vidiku, ali znate da će se Bog na kraju pobrinuti za sve i to vama na dobro.
Šta može da se desi ako, ipak, padnemo u iskušenje i budemo zavedeni svetovnom mudrošću?
Pa svetovna mudrost nas odmah pozove na sopstveno znanje, hrabrost, mudrost, status, novac, poreklo, humanost ... na sve ono čime volimo da se ponosimo i onda dođemo u situaciju da shvatimo da to nije dovoljno. Veoma brzo shvatimo da, u stvari, nema rešenja za goruća životna pitanja, jer uprkos svemu nedoumice ostaju, problemi se ne rešavaju, pitanja se samo gomilaju. Nikad ne doživite istinsku radost u onome šta ste izabrali, nešto uvek nedostaje, a nije da se niste potrudili.
Iako vam je nužno potrebna pomoć, svetovna mudrost će vas uputiti da odgovor tražite u sebi. Bilo ko da je mogao da pomogne samom sebi, ne bi tražio pomoć od ovih koji se prave pametni. Jer, ako iko zna koliko smo slabi to zna svako za sebe.
U svojoj oholosti i bahatosti, ako to izaberete, uvek će te imati istomišljenike, sve dok ste na njihovoj strani ili možete da platite ili ste zabavni. Dok je para biće i muzike!
Bahatost i oholost nisu izbirljive, ne pitaju za granice, one mogu sa svima koji ih tetoše. Pogledajte stih 5: on sebi grabi sve narodnosti i kupi sve narode.
S druge strane, oni koji se oslone na Boga, kaže apostol Pavle, nalaze: ”mir, koji prevazilazi svako razumevanje, čuvaće vaše srce i misli u Hristu Isusu.” Filipljanima 4:4–7.
Dakle, možemo da biramo, kao što je Avakum imao mogućnost da se odluči.
NAJBOLJI IZBOR
I vidimo da je Avakum odlučio da ”stane na stražarsko mesto ... i da pazi na to šta će mu Bog reći”. Ukratko izabrao je veru kao odgovor.
Pitanja kao što su - Kako naći odgovor na nejednakosti koje nas okružuju, na grube nepravde koje nas svakog dana skandalizuju?
Kako nalaziti mir i izboriti sa nemirima koji kovitalju u našem srcu i čine nas sve nespokojnijim po pitanju svega toga?
Zašto da mi budemo iskreni, kad su svi drugi licemeri?
Zašto mi da budemo pošteni, kad svi drugi, barem kraduckaju, ako ne i kradu na veliko?
Zašto mi da poštujemo državu, kad ona ne poštuje nas?
Zašto mi da budemo dobri, kad su svi drugi, u najmanju ruku prosti i vulgarni? ....
Imaju samo jedan, univerzalan odgovor.
Moramo da živimo drugačije od svih ostali zato što ”pravednik živi od vere”.
Ne postoji druga opcija za one koji se boje Boga i veruju mu. Znači, ne preostaje nam ništa drugo nego da priznamo da je vernima prirodno da rade ispravno čak i kada svi oko njih rade pogrešno. To je način na koji se živi od vere.
Bog pokazuje Avakumu kako će se stvari završiti. Pokazuje mu na koji način će završiti oni koji se pouzdaju u svet i oni koji se oslanja na Boga. Poziva ga da ostane veran i čeka na Boga, pa još kaže ”... ti samo čekaj, sigurno će doći i neće zakasniti.”
Možemo da zaključimo da je vera u Boga osnov za pravedan, ispunjen i radostan život.
Verom prihvatamo životna iskušenja, jer smo sigurni u Božju nameru, osvedočeni da Bog sve izvodi na dobro onima koji ga ljube.
Pouzdajući se u Boga, izbegavamo neizvesnosti, frustracije, beznadežnost.
”Makar i dolinom senke smrti išao, zla se ne bojim, jer ti si sa mnom.” uverava nas Psalam 23:4, a na drugom mestu kaže ”Pravednik se raduje u Gospodu i u njega se uzda.” Psalam 64:10. Upravo onako kao što je to činio apostol Pavle, o čemu možemo da pročitamo u 2.Korinćanima 4:8–18.
Verom postižemo pravednost na način na koji to Bog gleda. Moram da naglasim da biti pravedan, ne znači biti savršen.
Praktično ispoljavanje prave vere znači prihvatiti Božju volju u svakom delu našeg života.
Kao što sam već pomenuo, mi se ponekad uzoholimo pa ubedimo sebe da mnogo stvari možemo sami, jer smo tako, jelte, dobri. Oholost sprečava da verujemo ikome osim sebi, pa onda ne verujemo ni Bogu.
Zbog toga onda, na bolniji način, shvatimo da nam je potrebna Božja pomoć u životu. Ne samo za stvari lične prirode, nego i za sve ono što se dešava oko nas.
Kad pogledate svet oko sebe, shvatite koliko je tu zla, tuge, bola, nepravde i razumete da kao čovek, pojedinac, ne možete mnogo da promenite ili ispravite ali Bog može, koristeći, ponekad i nas.
Verom prevazilazimo prepreke i iskušenja. Bog kaže Avakumu”pravednik će živeti od vere”.
Život je mnogo više od samog postojanja. Živeti životom na koji Bog misli znači biti ispunjen, pravedan, radostan, siguran, častan...
Vera neće ukloniti iskušenja iz našeg života. Naprotiv, može da se desi da zbog vere budemo posebno napadnuti. Borba sa fizičkim bolestima, emocionalnim bolom, materijalnim izazovima nastaviće se i kad smo verni.
Ono što nam vera čini je da ne dozvoli da nas nedaće savladaju. Kao što je apostol Pavle zapisao: ”U svemu pritisnuti ali ne i pritešnjeni, dvoumeći se ali ne očajavajući, proganjani ali ne i napušteni, obarani ali ne i uništeni ...”
Zato oni koji mu veruju mogu da žive jedan slavan, pozitivan život, jer znamo da ništa ne može da spreči Božje planove, u koje smo i mi uključeni i da će ih on ostvariti u skladu sa svojom voljom.
Vera nam obezbeđuje i nagradu. U Jevrejima 11:6 čitamo ”... ko Bogu pristupa, treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže.”
A sam Isus kaže crkvi u Smirni ”Ne boj se onoga što treba da pretrpiš ... Budi veran do smrti, i daću ti venac života.” Otkrivenje 2:10
Bog nas ohrabruje da budemo postojani i nikad nas neće napustiti i primićemo nagradu na kraju našeg puta. Znajući da pravednost vodi do večnih nagrada, treba da istrajemo.
Zlo želi da nas prevari i da nas drži fokusirane na događaje ovde, na ovom svetu.
Hajde da pogledamo, s verom, dalje od ovog sveta. Ovo nije naš dom i ovo nije naša realnost. Naša vera nam omogućava da sa pouzdanjem čekamo ono čemu se nadamo i budemo uvereni u stvarnost koju još ne vidimo.
ZAKLJUČAK
Najbolji primer primene ovog stiha „Pravednik će živeti od svoje vere“ (2:4) je deo koji nalazimo zapisan u poslanici Rimljanima 8.
Tu vidimo opis života onih koji su opravdani Hristovom krvlju. To opravdanje dovodi do pobeda u svakodnevnom životu. Tako opravdane, živeći pravednim životom, ništa nas ne može odvojiti od Hristove ljubavi, a samim tim ni od pobede koju je On izvojevao na krstu.
Pa tako, i kada se život čini nepravednim, možemo biti sigurni da nas Bog neće ostaviti bez utehe i da će nas uvesti u pobedu. On je obećao da će uvek biti sa nama, čak i kada su okolnosti najteže.
To obećanje kaže: ”ne boj se, jer ja sam s tobom, ne plaši se, jer ja sam tvoj Bog. Ja ću te osnažiti i pomoći ti, ja ću te podupreti svojom desnicom pobedničkom.” Isaija 41:10
Budimo radosni jer je Bog uvek tu, vlada nad svima i deluje na svoj način i u svoje vreme.
Amin!
