BOŽJA LJUBAV

(propoved za PEC - četvrtak, 22. maj 2014.)

(Ova propoved nastala je na osnovu propovedi brata Zaka Ponena)

Reč Božja, koju je On sam objavio ljudima, otkriva Njegovu prirodu. Ko je on, šta je on, gde je on, kako mi možemo da ga vidimo i da ga prepoznamo.
Postoje učenja u svetu koja govore da je Bog isto što i priroda, tj. sve što nas okružuje, da Bog nema ime, i da je to samo opšti naziv za sve što ne razumemo. Neka učenja idu i dalje, i kažu da je Bog samo jedan i da svako može da ima ime za svog Boga.

Međutim, naš Bog ima ime, on je storio tu prirodu, On jeste i biće. Ono što našeg Bog posebno izdvaja od svih bogova koje ljudi mogu da smisle je ljubav.
Naš “Bog je ljubav” kaže apostol Jovan u svojoj prvoj poslanici 4:8.
Zbog toga je ljubav najveća od svega, i pored vere i nade, jedino je što nam preostaje kada sve prođe.
Zbog toga je ljubav ta koja omogućava zajedinštvo, i ljudi sa Bogom, i ljudi sa ljudima.
Zbog toga je ljubav ta koja pokriva mnoštvo greha, ljubav je ta koju oblačimo na sebe, ona je plod Duha, ... Ljubav je i subjekat i predikat, i objekat. Ona je imenica i glagol, ali i pridev.

Ljubav je ta koja nas definiše i potvrđuje naš identitet. “Po po tome što imate ljubavi među sobom će vas poznati da ste moji” kaže Isus. (Jovan 13:35)

Iako je tako sve prisutna, sveobuhvatna, esencijalna, nezamenljiva i prosto neizbežna, ljubav predstavlja temu o kojoj je najteža da se govori.
Teško je zbog toga što je očigledno da mnogi od nas (da ne govorim o onima u svetu) nisu razumeli koliko nas Bog voli. To nepoznavanje Božije ljubavi postaje uzrok mnogih problema sa kojima se svakodnevno rvemo.
Teško je osećati se slobodno u nečemo što ne poznaješ. Kad se moja porodica preselila na Cerak, imali smo velikih problema da se opustimo u tom naselju. Nismo ga poznavali, jednom ili dva puta smo čak zalutali. Onda smo odredili neke tačke na koje smo se oslanjali da bismo sa sigurnošću stigli do našeg ulaza. Danas toliko dobro poznajemo naš kraj da bismo, verujem, mogli zatvorenih očiju da dođemo dao stana, bez obzira odakle pošli.

Tako je i sa životom u Božjoj ljubavi. Živimo u svetu neizvesni, u bukvalnom smislu. Pogledajte samo situaciju u kojoj se nalazimo od pre nedelju dana. Ko je od nas, a pogotovo, ko je od onih jadnika koji su sve izgublili, mogao prošlog četvrtka da zamisli da će danas biti bez ičega. Ali, ni to nije sve, budućnost tek treba da se otkrije, i toliko je stvari koje mogu da pođu loše, da su srca ljudi bukavalno zarobljena strahom. I oni koji nisu postradali bore se sa mnogim poteškoćama i problemima. Neki od tih problema su tako veliki da normalan čovek teško može da ih razume.
Najgore od svega je činjenica da mnogi, glavom bez obzira, jure u pakao.
A Božja ljubav ima rešenje za sve što sam rekao, samo što to nema ko da im kaže. Da bismo im to rekli, moramo, pre svega mi, da budemo sigurni u Božju ljubav i da se osećamo slobodni u njoj.

Božja ljubav menja sve u našem životu. Ona menja odnose unutar porodice, odnose u zajednici. Ona menja naše stavove, od osuđivačkih do zastupničkih. Ako smo sigurni i slobodni u Božjoj ljubavi, možemo da, umesto da budemo deo problema, budemo deo rešenja problema.

Nepoznavanje Božije ljubavi

Bog je velik, i širok i u njegovoj ljubavi ima mesta za sve. Mi smo ti koji ograničavamo Božiju ljubav.
Kao što su to činili fariseji, koji su od Zakona napravili Boga, a od Boga nekoga kome ni ime ne sme da se spomene, tako smo i mi, Boga ljubavi pretvorili u boga pravila i zakona.
U svojim razmišljanjima i telesnim mudrovanjima, mi smo postavili zakone i pravila, na osnovu kojih prosuđujemo ljude, određujemo granice, propisujemo norme, pravimo modele i ramove u koje mora da se uklopi svaki čovek, ako želi da ga mi smatramo ispravnim. Što je još tužnije, ubeđeni smo da će nas Bog podržati u tome, jer sledimo pravila. E pa, neće! Niti je podržao fariseje, niti će podržati nas.
Ograničenost našeg uma nema nikakvog uticaja na širinu Božje ljubavi. Božja ljubav deluje na osnovu milosti, a ne na osnovu pravila. Cela Biblija, od početka do kraja svedoči o tome.
Na nekoliko mesta Bog ponavlja “Jer je meni milost mila, a ne žrtve”, a i sam Isus upućuje ljude na to da nauče šte to znači.  

Bog voli ljude, čak i one koje mi osuđujemo. U stvari, takve pogotovo voli. Bog ne voli greh, ali ljudi su mu omiljeni. Ljubav prevazilazi svaku prepreku koju ljudski um može da postavi. 

Zbog toga što ne poznajemo Božju ljubav, postajemo ljubomorni na one oko nas. Zavidimo na darovima koje drugi imaju, na službama koje drugi obavljaju. Snebivamo se nad slobodom koju neki uživaju. 
Kad bismo bili sigurni u Boga i njegovu ljubav, znali bismo da je nama dao upravo ono šta je najbolje za nas.
Neko će uvek imati više nego ja, moći bolje nego ja, biti mudriji nego ja - ali ako sam ja siguran u to da me Bog voli, to neće biti problem za mene. Naprotiv radovaću se, jer ono što ja ima i ono što neko drugi ima potiče iz istog izvora.

Teško je govoriti o Božjoj ljubavi, zato što je gotovo nemoguće opisati ono što ona jeste.
Mnogo je lakše govoriti o zakonu, o pravilima, o tradiciji, o obredima, o crkvenoj modi, o ispravnom ponašanju, ... Jako je lako govoriti o svemu tome, ali to ne rešava ni jedan moj niti jedan vaš problem.
Možda ćemo postati religiozniji, disciplinovaniji, ili bolji fariseji, na kraju krajeva.
Međutim, ako utonemo u Božju ljubav to stvarno može da promeni naš svet, a može da promeni i svet oko nas.

Rimljanima 5:5 “A nada nas ne izneverava jer se Božja ljubav već izlila u naša srca kroz Svetoga Duha, koji nam je dat”.

Dokaz krštenja Duhom Svetim – Božja ljubav u srcu

Božja ljubav se izlila u naša srca kad nas je Sveti Duh preplavio. To izlivanje Božje ljubavi potpuno je promenilo moj život tako što je:  
Prvo, učinio da svim svojim bićem - telom, umom i srcem razumeo sam Božiju ljubav prema meni. Sveti Duh je ispunio moje srce poznanjem Božije ljubavi. 
Drugo, Sveti Duh je podstako u meni veliku ljubav za Isusa.
I treće, On je ispunio moje srce ljubavlju za sve ljude.

To je pravi i jedinstveni znak ispunjenja Duhom. Mnogo ljudi tvrdi da su ispunjeni Duhom, a nemaju ovo u svojim srcima. To ne može biti istina. I Jovan se pita, kako neko može da kaže da voli Boga, a ne voli svoga brata.
Da, Bog može da vam da i druge darove - govorenja u jezicima, dar tumačenja jezika, razlikovanja duhova, sposobnost da isterujete demone, da prorokujete, dar učenja… Ali to nije glavna stvar! To su sve izrazi Njegove ljubavi prema nama. Glavna stvar ispunjenja Duhom je Ljubav - prema Bogu Ocu, Bogu Sinu i svim ljudima.

Recimo da ti otac pokloni, npr. auto i ti si toliko srećan da si prosto obuzet tim autom a ne ocem, to je tužno! A to se mnogima i dešava. Kad dobiju dar od Boga postanu opsednuti tim darom, a zaborave darodavca. Budite uvek usmereni da darodavca, a sve ostalo on će onda nadodati.
Kada shvatite veličinu Božije ljubavi koju vam On sam iskazuje, moći ćete da se osećate sigurni, slobodni i bezbedni. Jedino tad. 
Kad se to desi nema više potrebe da se pretvaramo i da glumimo da smo nešto što nismo.

Među hrišćanima postoji jaka tendencija da impresioniramo jedni druge. Zašto?

Zašto duhovna gluma, zašto pretvaranje? Zato što se ne osećamo bezbedni u Božijoj ljubavi.
Želimo da impresioniramo druge našim darom ili našim pevanjem ili muzikom, našom službom, nečim što će ostati i kad nas više ne bude među njima.
Ali, kada poznaješ Božiju ljubav tada nemaš potrebu da ikoga impresioniraš.
Nema potrebe da ljudi budu impresionirani nama. Ako impresioniram ljude onim šta jesam, ili šta mogu, ili šta umem, oni će misliti da sam ja veliki. Međutim ako pomažem ljudima da upoznaju onoga ko stvarno može da reši njihove probleme, oni će verovati da je Isus veliki.
Dakle, na meni je da odlučim šta želim? Da li želim da ljudi misle da sam ja veliki propovednik ili da je Isus veliki Spasitelj?“
Ne želim da iko išta misli o meni više nego što je potrebno. Ne želim ime, ni bilo šta od toga. Ljudi moraju videti Isusa kao velikog Spasitelja“, kao što je Jovan krstitelj rekao: „On treba da raste, a ja da se umanjujem.“

Bog neće dati svoju slavu drugome

Iako nam je to dobro poznato, ipak volimo da se pohvalimo - „kako me je Bog koristio, kako sam pomogao ovome ili onome, kako me je Bog čudesno izlečio, kako sam divno pričao, kako sam ja mudro odgovorio kad me on pitao, ...” Međutim Bog ne dozvoljava da se neko hvali u Njegovoj prisutnosti. Postoje mnoge stvari koje nam Bog daje: Njegovu silu, Njegovu prirodu, Njegovu reč, Njegovu mudrost, Njegovu ljubav, ali postoji jedna stvar koju nam Bog nikada neće dati, a to je Njegova slava.
Isaiji je zapisao Božje reči (42:8) „Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neću dati drugome.“

Mnogo se snage troši među vernima zato što ljudi žele da dosegnu slavu Božiju, pa uzvisuju sami sebe, čak i u darovima Duha. Postoje zaista spektakularni darovi, čuda, isceljenja, proroštva… To su zaista fantastične stvari. O tome čitamo u 1. Korinćanima 12.
Ipak pogledajte jednu zanimljivost koju tu nalazimo. Među svim tim darovima koji puno toga urade u crkvi, kome Bog daje čast? Pogledajte šta piše u 22, 23 i 24. stihu: „Štaviše, mnogo su potrebniji oni udovi koji se čine slabiji. I one udove koje smatramo nečasnijima, okružujemo većom čašću, i s nepristojnim udovima pristojnije postupamo, dok s pristojnima to nije potrebno. Ali, Bog je sastavio telo pa je veću čast dao onom udu koji je nema.“

Da li si ti jedan od tih kojima nedostaje dar i niko ti u crkvi ne daje nikakvu čast zato što ne umeš da sviraš, ne možeš da pevaš, ne možeš da propovedaš, ne poznaješ puno Reč… Ali ti voliš Isusa, iako nemaš nikakav dar. Misliš o sebi: „Ja nemam ništa“. Želim da ti kažem, Bog ti daje čast zato što si ti deo tela Njegovog Sina. Treba da ceniš sebe kao deo Hristovog tela. Ovde kaže da ti Bog daje izobilnu čast. Ti drugi ljudi dobijaju čast od drugih ljudi: starešine, propovednici, muzičari, hor… Njima ne treba slava od Boga, ali Bog gleda na one pojedince koji tamo sede, koji se osećaju mali, koji se osećaju da su ništa u crkvi. I Bog im kaže: „Želim da znaš da ti ja dajem izobilnu čast.“

Treba da cenite sebe. Možda vas ljudi u crkvi ne cene, ali ako volite Isusa, čak i ako je vaš prošli život bio potpuni haos, ako dođeš Isusu i kažeš: „Isuse, želim da budem nova osoba“, On će te voleti ljubavlju koju ti ne možeš razumeti.

Bog nas voli kao što je voleo Isusa
Stih koji može da promeni život se nalazi u Evanđelju po Jovanu 17:23 - “Ja u njima i Ti u meni, da budu savršeno u jedinstvu, da svet može poznati da si me Ti poslao, i da si ih voleo kao što si mene voleo.“

Bog nas voli, ali ponekad zaboravimo koliko nas mnogo voli. Da li verujete da nas Bog toliko mnogo voli koliko je voleo Isusa? Znam da je većina sklonija da kaže: „Znam da voli, ali toliko kao Isusa, to teško! Kako bi moga da voli mene grešnika isto kao i svog Sina?“
Znate li da je to izjava nevere! To nije poniznost, ako ste mislili da jeste, to je nevera. Često živimo u toj neveri, neki ceo život provedu u tome. Njihov život obojen je porazima, depresijama, obeshrabrenošću, legalizmom. Oni su ti koji stavljaju teške terete na leđa drugih ljudi, njihove oči su tvrde kao oči Simona fariseja, samo zato što ne mogu da shvate Božiju ljubav prema sebi. Oni glumataju, pretvaraju se, žive u ubeđenju da su veliki, a svi drugi su mali. 
Isus se nikada nije ponašao tako da bi se drugi ljudi osećali manje vredni ili mali. Uvek se ponašao tako da se drugi osećaju važni.
Oni koji žive stvarni, duhovni, slobodni hrišćanski život, ponašaju se tako da se drugi ljudi osećaju važni. Da li su ti drugi zaista važni? Naravno da su važni!
Isus je umro za njih. Oni su vredni isto toliko koliko i krv Hristova. Neprocenjivo.

Bog se brine za nas kao što je brinuo za Isusa
On brine o nama kao što je brinuo za Isusa. Da li se sećate kako je Irod hteo da ubije Isusa kad je bio beba? On je poslao svoje vojnike koji su ubijali svu decu u okolini Vitlejema, ali pre nego što su vojnici došli da ubiju Isusa, Bog ga je odveo daleko odatle. Bog tako brine i za nas.

Bog se nije ništa promenio u poslednjih dve hiljade godina. Kakav je bio tada, takav je i danas. Kako je brinuo za Isusa, tako brine i za nas.

To nije nešto što treba da nas učini emocionalnima za nekoliko trenutaka. Emocije mogu biti samo prevara. To treba da potstakne posvećenje i odlučnost da ceo život položimo pred Njegove noge!

Želim da vam Sveti Duh pokaže Božju ljubav. Kada je vidite ona će promeniti vaš život. Kad se vaš živt promeni, možete da pomognete drugima da se menjaju.

Danas je moderno da se priča - ako se ne pokajete idete u pakao. Moderno je plašiti ljude skorim krajem, drugim Hristovim dolaskom i ko zna čime. Moderno je živeti u strahu od moguće kazne, od propasti, u strahu od straha. 
Jednom, kad sam još bio vema mlad hrišćanin, na vrata mog stana došli su JW i ja sam ih pozvao u kuću da se osveže. Rekoh, oni hrišćani, ja hrišćanin, da ih malo podržim u njihovim naporima. Osim toga, kad sam otvorio vrata, oni su se predstavili kao neko ko širi dobru vest. Pošto volim da čujem dobre vesti, pomoislih što da ne!? Prva rečenica koju su ti ljudi rekli kad smo počeli razgovor bila je “Znate li da će uskoro smak sveta?” Pa zar je to dobra vest, zar treba da se radujem što će toliki, koji ne poznaju Isusa propasti?
 
Hajde da ne budemo moderni. Oni koji žive po i u Božjoj ljubavi, ne žive u strahu od kazne, niti propasti, niti bilo čega drugog. Oni viču - dođi Isuse. Dakle, promenite priču - govorite “Svi koji se pokajete idete kod Isusa”. “Jer je Bog tako zavoleo svet da je dao svog jedinorodnog sina, da svako ko u njega veruje ne propadne nego da ima život večni.”
Strah, pravila i zakon, ne menja ljude, samo čine da postaju još okoreliji.

Ali ljubav .... Ona sve može da promeni.
Govorite jedni drugima, Bog te voli! Ali, ne kao parolu, nego kao da stvarno to i mislite.
Bog te voli. On je poslao svog Sina da umre za tebe, mene, i svakog ko prizove njegovo ime.
Amin!

LJUBAV PONEKAD BOLI

(propoved za PEC u Beogradu - četvrtak, 26. jun 2014.)

Ljudi se, generalno, muče sa odgovorima na pitanja: Šta je to ljubav? Kako je definisati? Kako ću znati da li nekoga stvarno volim ili je to samo moja mašta?

U vezi sa tim, čak se ni apostol Pavle nije upuštao u definicije, već je umesto toga nabrojao sve kvalitete i karakteristike ljubavi u jednoj od svojih poslanica. 

Ljubav koja nas interesuje je agape, Božja ljubav. Želim večeras je da govorimo o toj ljubavi, da je analiziramo. Tekst koji želim da pročitamo je jedno od najljubavnijih poglavlja u celoj Biblji. Verujem da većina zna koje je to poglavlje.
Ne, nije 1. Korinćanima 13!
Govorim o poglavlju koje više od svih u biblji govori o ljubavi - 1. Jovanova 4, a prčitaćemo stihove od 7 do 21 sa posebnim naglaskom na stih 10.
( )
Više od pedeset referenci na ljubav nalazi se u pet  kratkih poglavlja 1. Jovanove, a trećina od njih nalazi se u 4. poglavlju. Čak je i reč “Dragi moji” izvedena od reči “agape”. U tom kontekstu nalazimo ovaj stih koji nam govori - “U ovome je ljubav: ne u tome da smo mi zavoleli Boga, nego da je on zavoleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu za za naše grehe.” (1. Jovan 4:10).

Ovaj stih počinje rečima - “u ovome je ljubav”. U onome šta sledi, ljubav je objašnjena, definisana i razjašnjena. Želim da proučimo ovaj stih, u kontekstu u kom se nalazi, i da vidimo šta iz njega možemo da naučimo o ljubavi. Nećemo naučiti sve o ljubavi, ali nekoliko veoma važnih stvari će sigurno postati mnogo jasnije.

LJUBAV JE LIČNA
Jedna od grčkih reči za ljubav je agape. Iako se ona u sekularnoj literaturi koristi vema šaroliko, u hrišćanskoj literaturi ona ima svoje specifično značenje. Sam Isus je ovu reč pretvorio u znak prepoznavanja svoji učenika (Jovan 13:34,35). Grčki jezik ima i više reči za ljubav ali večeras nećemo o njima, ali ćemo uporediti dve od njih. Jedna je agape, a druga filia.
Filija je zasnovana na osećanjima, a agape je utemeljena na volji. Tj. kod filije govorimo o emocijama, a kod agape govorimo o odlukama - tj. o ličnoj odluci.
Ako kažete u nekoj situaciji da su vas ponela osećanja - tada skoro sigurno govorite o filiji.
Međutim kod agape, uvek govorite o razumskoj odluci, o aktivnoj dobronamernosti.

Najbolje definicja agape ljubavi je da ona traži dobrobit  za objekat ljubavi.

Možda to zvuči pomalo suvoparno, ali to jeste suština agape ljubavi. Pogledajte samo tekst. Zbog ljubavi - zbog toga što nam želi isključivo dobro, Bog aktivno deluje da nas oslobodi greha. On polazi od naše potrebe da bi nam obezbedio oslobođenje od grehe. On ostaje uskraćen da bi smo mi obilovali; on je sam sebe osiromašio, da bismo se mi obogatili.
On ni jednog treutka nije dozvolio da ga ponesu osećanja - jer bi nas tada smoždio. Čak i u najvećem gnevu ostavio je one koji mogu da nastave ljudski rod.

Ne postoji ništa ličnije od toga da aktivno radiš za dobrobit nekog drugog. Ovde nema izgovora * svi tako rade - čak i da svi tako rade, ono što ti voliš ima poseban tretman.
* kako meni tako i njemu - nema merenja, nema upoređivanja,
* on to ne zaslužuje - ali mu je to potrebno
* to mi se neće isplatiti - ne činim da bi mi se vratilo (sve ostale vrste ljubavi to čine); 

Možete li sebe da stavite u tu ulogu? Da činite nešto, samo zato što tražite dobrobit nekog drugog, ne očekujući ništa za uzvrat.
Stvarno! To je agape, to je Božja ljubav!

LJUBAV JE STRAST
Za agape je neophodna strast. Ovu ljubav nije moguće kompjuterski analizirati. Ne možeš da napišeš recept za nju.
Čak ne možeš da doneseš, jednom za uvek, definisanu odluku da ćeš svoju agape ljubav sprovoditi na određeni način. Svaki put u svakom odnosu, u svakoj situaciji, potrebna je nova odluka, primerena osbobi i situaciji.
Strast isključuje granice, ukida vremena i prostore, ispunjava praznine, ispravlja nedostatke, čini nemoguće stvari mogućim i izvedivim.
Možda neko misli da preterujem ako kažem da agape ljubav predstavlja jednu strastvenu ljubav. Pa, možda ste u pravu, ali samo ako mislite da je agape bazirana na osećanjima. Agape ne zavisi od ermocija, već ih stvara, oblikuje i usmerava na pravi način.

Ja mogu da imam veoma negativna osećanja prema svojim neprijateljima, ali agape prevazilazi to, upućujući moja osećanja da traže dobro za onoga koji, po meni, zaslužuju nešto sasvim drugo. (Luka 6:27,28)
Zbog agape, ljubav žene i muža ne zavisi od romantičnih večeri, sveća, mesečine i muzike koja će im stvoriti romantičnu atmosferu. Ne kažem da te stvari nisu dobre, naprotiv veoma su dobrodošle i poželjne! Ali njihova ljubav ne zavisi od toga već od odluke njihovih srca da čine i traže dobro jedno za drugo.
Ni u odnosima u crkvi, osećanja ne smeju da preovladaju, niti na njima smemo da gradimo zajedništvo. Međusobni odnosi moraju da se zasnivaju na odlukama ljubavi kontrolisani i vođeni Duhom Svetim, a ne nošeni našim raspoloženjima, afinitetima, potrebama, naklonostima i željama.
 
Ako dozvolimo da agape oblikuje naša osećanja tada imamo sve šanse da naše zajedništvo jača, napreduje i raste. Tada naša ljubav neće biti mlaka i neće zavisti od trenutnih trendova. Tad će naša ljubav biti puna strasti i želje da svi zajedno rastemo do mere koju nam je Bog odredio.
Možda neko može da misli da strast pripada samo ljubavi koja je zasnovana na osećanjima, da je agape ljubav bez strasti. Daleko od toga. Tamo gde nema strasti nema ni ljubavi. Strast je odlika svake ljubavi, strast je, naime,  skup svih osećanja proizašlih iz jedne ljubavi.

Strast je veoma jako osećanje prema nekome ili nečemu. Strast nije trenutno stanje, nego predstavlja trajno usmerenje čitave čovekove duše.

Strast je za ljubav kao ukus za sol. Kad ljubav ne bi bila stranstvena to bi bilo kao da je sol bez ukusa.
Na to Isus misli kad govori da sol ne sme da obljutavi, tj. da naša ljubav ne sme da ostane bez strasti.
Pogledajte stih koji čitamo! Šta mislite koliko je strasti u ljubavi koju ne Nebeski Otac iskazao prema nama kad je odlučio, da pošalje svog Sina da umre za nas? 

LJUBAV PROŽIMA SVE
Agape ne može da bude ograničena samo na jedan segmen našeg života. Kad neko voli sve u životu mu izgleda drugačije, sve se menja. Agape prožima svaki segmet života zato što svaki segment života učestvuje u donošenju odluke ljubavi. Ova istina posebno je naglašena u ovom stihu - “U ovome je ljubav ... On je zavoleo nas i poslao svog sina kao žrtvu za naše grehe.
Veoma je važno da razumemo Božju ljubav da bismo razumeli šta agape stvarno jeste.
Na dva mesta u ovom poglavlju, Jovan jednostavno kaže “Bog je ljubav”.
Želim posebno da naglasim ovu činjenicu.

Ponekad ljudi pogrešno postavljaju stvari i kažu - Ako je bog ljubav, onda je i ljubav Bog. Naravno to nije istina! Bog jeste ljubav, ali ljubav nije Bog. Imajući pogrešnu razumevanje ove stvari ljudi zastranjuju i opravdaju svoje postupke pravdajući ih ljubavlju. Ali ljubav ne može biti opravdanje za greh, ne može biti predmet našeg obožavanja, nije izvor života - ona samo upućuje na onoga koji sve to jeste, na Boga.
Ljubav ne može da definiše Boga, ali Bog definiše ljubav.

Zahvaljujući tome, možemo da razumemo kako Bog deluje u nama kad mi pokazujemo agape. Ako iskazujemo agape, onda je Bog u nama, ali ako nema te ljubavi, nema ni Boga u nama.
Agape nije jednostrana ljubav, ona bukvalno inicira da se uključimo u kolo Božje ljubavi. 
Bog voli mene - ja volim svog brata i Boga - moj brat voli Boga i mene.
Dakle, ako primamo ljubav, tj. ako se ljubavi uselila u nas onda ćemo i mi tu ljubav slati prema drugima. Ako Bog ljubi nas, i mi ćemo ljubiti Njega, ali ćemo takođe ljubiti svoju braću i sestre, svoje prijatelje i svoje neprijatelje.
Drugim rečima nije moguće da volimo Boga, a da ne volimo one koji nas okružuju. 

Agape neće dozvoliti da neke stvari u našem životu ostane nepromenjene i nedirnute Božjim delovanjem, ako smo stvarno primili Boga u naš život.

Naravno, to ne znači da ćemo se uvek slagati sa svima i da nikad nećemo da dođemo u sukob ni sa kim. To naprosto nije istina. Pavle se nije slagao sa Varnavom (Dela 15:36-39).
To ne znači da ćemo odbiti da ispravimo brata ili sestru i ukažemo na ono što je pogrešno. Ako tražimo najbolje jedni za druge onda ne možemo da postupimo drugačije (Galatima 6:1 ili Jakov 5:19,20).
Ali, moramo da budemo oprezni i da se staramo da u svim našim odnosima preovladava ljubav.
Moramo da načimo da živimo sa činjenicom da se u nečem ne složimo, a da ne budemo nesložni.

Jedan od predivnih komentara ovih Jovanovih stihova kaže “Nabolja stvar koju možeš da uradiš za Boga je da voliš Njegovu decu.” 

Ako se Bog ljubavlju uselio u naša srca, to će definitivno uticati ne sve stvari u našem životu, ujključujući i to kako se ponašamo prema drugima.

LJUBAV  PRIMEĆUJE
Naglasio bih ponovo da agape traži najbolje za one koje voli. To podrazumeva akciju kako bi se pobrinuli za potrebe, a za to nam je potrebna sposobnost da prepoznamo šta su stvarme potrebe. 
U ovom stihu čitamo da se Bog, vođen ljubavlju, pobrinuo za naše duhovne potrebe. To se nije desilo slučajno. Pre svega, kao što čitamo u 1.Jovanova 1:8 Bog je prepoznao naše potrebe “Ako tvrdimo da nemamo greha, sami sebe zavaravamo i u nama nema istine.”
Problem čovečansta je problem greha, najurgentnija potreba ljudi je oslobađanje od krivice za taj greh. Jasno nam je da greh dovodi do duhovne smrti i gubitka večnog života.
Hvala Bogu što je, videvši naše potrebe učinio sve što je potrebno da bismo mi imali spasenje.

I naša ljubav mora da primećuje potrebe svih oko nas. I ne samo da ih primećuje i prepoznaje nego i da uvidi kako da deluje kako bi pomogla onima koji su u potrebi - u našoj crkvi, domu, komšiluku. 
Znači, ljubav ne postavlja samo pitanje - ŠTA? već takođe veoma važno pitanje KAKO? Odgovori na oba pitanja podjednako su važni za one koje volimo.

Na primer, u delu spasenja koje je po milosti, postoji put spasenje koji poznajemo kao vera. Milost i vera deluju zajedno i primereni su svakom čoveku. Milost je besplatna i dostupna svakom čoveku koji veruje. Onom koji ne veruje milost nije uskraćena ali je neće primiti. Vera nije uslov spasenja, ali je jedini put primanja spasenja.
Tako je i kod naše ljubavi. Moramo činiti dela ljubavi koja uključuju našu pomoć ali i učestvovanje onoga koga volimo. Možemo da postavimo čašu vode pred čoveka, ali on sam mora da je uzme i da pije iz nje. Ako to nije u mogućnosti, treba da mu pomognemo, ali on mora sam da guta.
Ljubav nas ospobljava da primećujemo i šta i kako?

LJUBAV JE PRAKTIČNA
Dakle, ljubav ne samo da vidi potrebe ljudi ona takođe i preuzima brigu oko tih potreba.

Ljubav nije ljubav ako se praktikuje samo rečima. Reči su lepe, ali nisu jestive; reči su snažne ali ne podižu; reči ima mnogo ali ne prave društvo; reči mogu samo da opišu ono što činimo, ali ako nema dela nema ni smisla za reči.

Dakle, mora da postoji određeni trud, neka akcija, neka delovanje da bi se ljubav pokazala.
Kad čitamo u ovim stihovim da nas je Bog zavoleo, vidimo da je poslao Sina. On nas nije samo voleo nego je i praktično učinio da sve što je u njegovoj moći da ispuni sve naše potrebe.

To je ljubav koju moramo da praktikujemo jedni prema drugima.
Ja želim da verujem da mi volimo jedni druge, ali da bih stvarno bio uveren u to, moram da vidim i da se nešto dešava po tom pitanju.

U čemu se ogleda ta praktičnost? Ili Kako najbolje da pokažemo ljubav prema Bogu i prema braći?

Bog je svog Sina dao da bi postao žrtva za naše grehe. On sam se odrekao svog prava na osvetu, i predao je najdragocenije što je imao da bi nama bilo dobro.
Čega biste se vi odrekli da biste zadobili dobro za svog brata ili sestru (da ne pitam za neprijatelja)? Da li biste se odrekli novca, položaja, ugleda, života ili sopstvenog deteta?

Ali da ne idem tako daleko, teška su to pitanja?

Da li ste spremni prihvatiti Božje zapovesti i živeti u skladu sa njima?
Mi svi tvrdimo da smo hrišćani, ali naše reči, dela i životi često nisu u skladu sa tom našom tvrdnjom.
Praktični način pokazivanja ljubavi prema braći i prema Bogu je držanje njegovih zapovesti.

Pogledajte stih 2:4 ove poslanice “Onaj ko kaže “Upoznao sam ga”, a ne drži se njegovih zapovesti, lažljivac je i u njemu nema istine”.
Ako se ne držimo njegovih zapovesti, ako smo lažljivi, kakvu onda ljubav možemo pokazati prema braći i sestrama. Ako kršimo zapovesti onoga koji je silniji od nas, kakvi li smo tek sa onima koji su slabiji od nas?

Agape je praktična, ona nije ljubav na rečima nego na delima, koja počinju držanjem zapovesti Hristovih. 

LJUBAV JE SILNA
Silu ljubavi možete da vidite svugde. Mi smo svi svedoci iskazivanja te ljubavi.
Sila ljubavi može da promeni život onog koji voli, kao i život onoga koji zna da je voljen.

Jedna od demonstracija Hristove ljubavi koja je vrlo poučna za nas, desila se upravo u životu apostola Jovana, koji je pisao ovu poslanicu. On je bio onaj učenik (Luka 9:54) koji je od Isusa tražio da pozove grom sa neba i da spali one koju su mu se suprotstavi. Njega i njegovog brata Isus je nazvao “sinovi groma” (Marko 3:17) - a onda ga vidite, starog i mudrog, kako stoji ispred crkve u Efesu i neprestano govori: “Dečice, volite jedni druge ....”
Kao da se radi o dve potpuno različite osobe. Jovan se promenio tokom godina silom Božje ljubavi koja je delovala u njegovom životu.
Ljubav je dovoljno jaka da učini ono što mora da bude učinjeno.

Ljudima je bilo potrebno da neko bezgrešan umre za njih. Jedini ko je za to bio savršen je Sin Božji i Bog je poslao svog Sina da učini šta mora da bude učinjeno. Ljubav je ta sila koja je pokrenula i završila delo koje je moralo da bude učinjeno da bismo mi danas sedeli ovde.

Ljudi imaju velikih problema sa razumevanjem i praktikovanjem ove istine:
- roditelji kažu “previše ga volim da bih ka kaznio”
- propovednici kažu “previše volim svoju braću i sestre da bih im rekao da greše! - ali ti propovednici ne vole braću nego previše vole sebe.
Pavle je pisao Galatima 4:16 “Zar sam vam postao neprijatelj, zato što vam govorim istinu?”

 Ako dozvoljavamo da ljudi propadaju zato što ne želimo da ih suočimo sa istinom onda im ne iskazujemo ljubav, nego im postajemo neprijatelji.

Ljubav ponekad boli, posebno kad je u pitanju iznošenje istine, disciplinovanje, upozoravanje, ispravljanje. Ali sila ljubavi na kraju menja mišljenje i stavove, isceljuje rane i obnavlja povređeni ponos.

Ne kažem da sad moramo da se pretvorimo u lovce na greške, roditelje koji tuku decu ili one koji će zavoditi gvozdenu disciplinu - ali neke stvari moramo da činimo, svidele se one nama ili ne, radi duhovnog život i zdravlja ljudi sa kojima živimo.

Ali i da se naučimo da primamo korekcije i savete.

LJUBAV JE POSTOJANA
Kad nastojimo da izrazimo našu ljubav, moramo da računamo na to da možemo biti razočarani. Ljudi ponekad ne cene ono šta mi nastojimo da uradimo. Naša nam ljubav možda neće biti uzvraćena, ali to ne sme da nas obeshrabruje.
Ono što je važno za agape je da je istrajna i da ne odustaje. Pošto ne zavisi od osećanja, može da nastavi da traži najbolje za one koje voli bez obzira na okolnosti. Apostol Pavle kaže da ljubav nikad ne prestaje (1.Kor 13:8).

Ovaj naš stih nam govori u punini o tome. Jovan pominje žrtvu koju je Hrist učinio na krstu u prošlosti, a onda govori o ljubavi u sadašnjosti. Ono što je ranije uređano nastavlja da deluju i dan danas, za spasenje ljudi.
Ljubav nije prestala smrću na krstu, nego je nastavila da deluje i delovaće sve do drugog dolaska.

Ako smo odlučni da volimo istinski, agape, tada nas ništa u tome ne sme ni sprečiti ni zaustaviti. Prava ljubav se nikad ne predaje.

Da bismo ovako voleli potreban je napor. Nema većeg izazova za hrišćane od agape ljubavi. Ona će promeniti naš odnos sa Bogom i odnos jednih sa drugima. Tako promenjeni onda možemo da svetlimo u svetu novom svetlošću koja će osvtljavati ljudske živote ljubavlju i istinom.

Neka nam Bog pomogne da razumemo o kakvoj ljubavi je Jovan ovde pisao, a zatim da nam pomogne da u njoj i rastemo.

Amin!