LJUBAV PONEKAD BOLI

(propoved za PEC u Beogradu - četvrtak, 26. jun 2014.)

Ljudi se, generalno, muče sa odgovorima na pitanja: Šta je to ljubav? Kako je definisati? Kako ću znati da li nekoga stvarno volim ili je to samo moja mašta?

U vezi sa tim, čak se ni apostol Pavle nije upuštao u definicije, već je umesto toga nabrojao sve kvalitete i karakteristike ljubavi u jednoj od svojih poslanica. 

Ljubav koja nas interesuje je agape, Božja ljubav. Želim večeras je da govorimo o toj ljubavi, da je analiziramo. Tekst koji želim da pročitamo je jedno od najljubavnijih poglavlja u celoj Biblji. Verujem da većina zna koje je to poglavlje.
Ne, nije 1. Korinćanima 13!
Govorim o poglavlju koje više od svih u biblji govori o ljubavi - 1. Jovanova 4, a prčitaćemo stihove od 7 do 21 sa posebnim naglaskom na stih 10.
( )
Više od pedeset referenci na ljubav nalazi se u pet  kratkih poglavlja 1. Jovanove, a trećina od njih nalazi se u 4. poglavlju. Čak je i reč “Dragi moji” izvedena od reči “agape”. U tom kontekstu nalazimo ovaj stih koji nam govori - “U ovome je ljubav: ne u tome da smo mi zavoleli Boga, nego da je on zavoleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu za za naše grehe.” (1. Jovan 4:10).

Ovaj stih počinje rečima - “u ovome je ljubav”. U onome šta sledi, ljubav je objašnjena, definisana i razjašnjena. Želim da proučimo ovaj stih, u kontekstu u kom se nalazi, i da vidimo šta iz njega možemo da naučimo o ljubavi. Nećemo naučiti sve o ljubavi, ali nekoliko veoma važnih stvari će sigurno postati mnogo jasnije.

LJUBAV JE LIČNA
Jedna od grčkih reči za ljubav je agape. Iako se ona u sekularnoj literaturi koristi vema šaroliko, u hrišćanskoj literaturi ona ima svoje specifično značenje. Sam Isus je ovu reč pretvorio u znak prepoznavanja svoji učenika (Jovan 13:34,35). Grčki jezik ima i više reči za ljubav ali večeras nećemo o njima, ali ćemo uporediti dve od njih. Jedna je agape, a druga filia.
Filija je zasnovana na osećanjima, a agape je utemeljena na volji. Tj. kod filije govorimo o emocijama, a kod agape govorimo o odlukama - tj. o ličnoj odluci.
Ako kažete u nekoj situaciji da su vas ponela osećanja - tada skoro sigurno govorite o filiji.
Međutim kod agape, uvek govorite o razumskoj odluci, o aktivnoj dobronamernosti.

Najbolje definicja agape ljubavi je da ona traži dobrobit  za objekat ljubavi.

Možda to zvuči pomalo suvoparno, ali to jeste suština agape ljubavi. Pogledajte samo tekst. Zbog ljubavi - zbog toga što nam želi isključivo dobro, Bog aktivno deluje da nas oslobodi greha. On polazi od naše potrebe da bi nam obezbedio oslobođenje od grehe. On ostaje uskraćen da bi smo mi obilovali; on je sam sebe osiromašio, da bismo se mi obogatili.
On ni jednog treutka nije dozvolio da ga ponesu osećanja - jer bi nas tada smoždio. Čak i u najvećem gnevu ostavio je one koji mogu da nastave ljudski rod.

Ne postoji ništa ličnije od toga da aktivno radiš za dobrobit nekog drugog. Ovde nema izgovora * svi tako rade - čak i da svi tako rade, ono što ti voliš ima poseban tretman.
* kako meni tako i njemu - nema merenja, nema upoređivanja,
* on to ne zaslužuje - ali mu je to potrebno
* to mi se neće isplatiti - ne činim da bi mi se vratilo (sve ostale vrste ljubavi to čine); 

Možete li sebe da stavite u tu ulogu? Da činite nešto, samo zato što tražite dobrobit nekog drugog, ne očekujući ništa za uzvrat.
Stvarno! To je agape, to je Božja ljubav!

LJUBAV JE STRAST
Za agape je neophodna strast. Ovu ljubav nije moguće kompjuterski analizirati. Ne možeš da napišeš recept za nju.
Čak ne možeš da doneseš, jednom za uvek, definisanu odluku da ćeš svoju agape ljubav sprovoditi na određeni način. Svaki put u svakom odnosu, u svakoj situaciji, potrebna je nova odluka, primerena osbobi i situaciji.
Strast isključuje granice, ukida vremena i prostore, ispunjava praznine, ispravlja nedostatke, čini nemoguće stvari mogućim i izvedivim.
Možda neko misli da preterujem ako kažem da agape ljubav predstavlja jednu strastvenu ljubav. Pa, možda ste u pravu, ali samo ako mislite da je agape bazirana na osećanjima. Agape ne zavisi od ermocija, već ih stvara, oblikuje i usmerava na pravi način.

Ja mogu da imam veoma negativna osećanja prema svojim neprijateljima, ali agape prevazilazi to, upućujući moja osećanja da traže dobro za onoga koji, po meni, zaslužuju nešto sasvim drugo. (Luka 6:27,28)
Zbog agape, ljubav žene i muža ne zavisi od romantičnih večeri, sveća, mesečine i muzike koja će im stvoriti romantičnu atmosferu. Ne kažem da te stvari nisu dobre, naprotiv veoma su dobrodošle i poželjne! Ali njihova ljubav ne zavisi od toga već od odluke njihovih srca da čine i traže dobro jedno za drugo.
Ni u odnosima u crkvi, osećanja ne smeju da preovladaju, niti na njima smemo da gradimo zajedništvo. Međusobni odnosi moraju da se zasnivaju na odlukama ljubavi kontrolisani i vođeni Duhom Svetim, a ne nošeni našim raspoloženjima, afinitetima, potrebama, naklonostima i željama.
 
Ako dozvolimo da agape oblikuje naša osećanja tada imamo sve šanse da naše zajedništvo jača, napreduje i raste. Tada naša ljubav neće biti mlaka i neće zavisti od trenutnih trendova. Tad će naša ljubav biti puna strasti i želje da svi zajedno rastemo do mere koju nam je Bog odredio.
Možda neko može da misli da strast pripada samo ljubavi koja je zasnovana na osećanjima, da je agape ljubav bez strasti. Daleko od toga. Tamo gde nema strasti nema ni ljubavi. Strast je odlika svake ljubavi, strast je, naime,  skup svih osećanja proizašlih iz jedne ljubavi.

Strast je veoma jako osećanje prema nekome ili nečemu. Strast nije trenutno stanje, nego predstavlja trajno usmerenje čitave čovekove duše.

Strast je za ljubav kao ukus za sol. Kad ljubav ne bi bila stranstvena to bi bilo kao da je sol bez ukusa.
Na to Isus misli kad govori da sol ne sme da obljutavi, tj. da naša ljubav ne sme da ostane bez strasti.
Pogledajte stih koji čitamo! Šta mislite koliko je strasti u ljubavi koju ne Nebeski Otac iskazao prema nama kad je odlučio, da pošalje svog Sina da umre za nas? 

LJUBAV PROŽIMA SVE
Agape ne može da bude ograničena samo na jedan segmen našeg života. Kad neko voli sve u životu mu izgleda drugačije, sve se menja. Agape prožima svaki segmet života zato što svaki segment života učestvuje u donošenju odluke ljubavi. Ova istina posebno je naglašena u ovom stihu - “U ovome je ljubav ... On je zavoleo nas i poslao svog sina kao žrtvu za naše grehe.
Veoma je važno da razumemo Božju ljubav da bismo razumeli šta agape stvarno jeste.
Na dva mesta u ovom poglavlju, Jovan jednostavno kaže “Bog je ljubav”.
Želim posebno da naglasim ovu činjenicu.

Ponekad ljudi pogrešno postavljaju stvari i kažu - Ako je bog ljubav, onda je i ljubav Bog. Naravno to nije istina! Bog jeste ljubav, ali ljubav nije Bog. Imajući pogrešnu razumevanje ove stvari ljudi zastranjuju i opravdaju svoje postupke pravdajući ih ljubavlju. Ali ljubav ne može biti opravdanje za greh, ne može biti predmet našeg obožavanja, nije izvor života - ona samo upućuje na onoga koji sve to jeste, na Boga.
Ljubav ne može da definiše Boga, ali Bog definiše ljubav.

Zahvaljujući tome, možemo da razumemo kako Bog deluje u nama kad mi pokazujemo agape. Ako iskazujemo agape, onda je Bog u nama, ali ako nema te ljubavi, nema ni Boga u nama.
Agape nije jednostrana ljubav, ona bukvalno inicira da se uključimo u kolo Božje ljubavi. 
Bog voli mene - ja volim svog brata i Boga - moj brat voli Boga i mene.
Dakle, ako primamo ljubav, tj. ako se ljubavi uselila u nas onda ćemo i mi tu ljubav slati prema drugima. Ako Bog ljubi nas, i mi ćemo ljubiti Njega, ali ćemo takođe ljubiti svoju braću i sestre, svoje prijatelje i svoje neprijatelje.
Drugim rečima nije moguće da volimo Boga, a da ne volimo one koji nas okružuju. 

Agape neće dozvoliti da neke stvari u našem životu ostane nepromenjene i nedirnute Božjim delovanjem, ako smo stvarno primili Boga u naš život.

Naravno, to ne znači da ćemo se uvek slagati sa svima i da nikad nećemo da dođemo u sukob ni sa kim. To naprosto nije istina. Pavle se nije slagao sa Varnavom (Dela 15:36-39).
To ne znači da ćemo odbiti da ispravimo brata ili sestru i ukažemo na ono što je pogrešno. Ako tražimo najbolje jedni za druge onda ne možemo da postupimo drugačije (Galatima 6:1 ili Jakov 5:19,20).
Ali, moramo da budemo oprezni i da se staramo da u svim našim odnosima preovladava ljubav.
Moramo da načimo da živimo sa činjenicom da se u nečem ne složimo, a da ne budemo nesložni.

Jedan od predivnih komentara ovih Jovanovih stihova kaže “Nabolja stvar koju možeš da uradiš za Boga je da voliš Njegovu decu.” 

Ako se Bog ljubavlju uselio u naša srca, to će definitivno uticati ne sve stvari u našem životu, ujključujući i to kako se ponašamo prema drugima.

LJUBAV  PRIMEĆUJE
Naglasio bih ponovo da agape traži najbolje za one koje voli. To podrazumeva akciju kako bi se pobrinuli za potrebe, a za to nam je potrebna sposobnost da prepoznamo šta su stvarme potrebe. 
U ovom stihu čitamo da se Bog, vođen ljubavlju, pobrinuo za naše duhovne potrebe. To se nije desilo slučajno. Pre svega, kao što čitamo u 1.Jovanova 1:8 Bog je prepoznao naše potrebe “Ako tvrdimo da nemamo greha, sami sebe zavaravamo i u nama nema istine.”
Problem čovečansta je problem greha, najurgentnija potreba ljudi je oslobađanje od krivice za taj greh. Jasno nam je da greh dovodi do duhovne smrti i gubitka večnog života.
Hvala Bogu što je, videvši naše potrebe učinio sve što je potrebno da bismo mi imali spasenje.

I naša ljubav mora da primećuje potrebe svih oko nas. I ne samo da ih primećuje i prepoznaje nego i da uvidi kako da deluje kako bi pomogla onima koji su u potrebi - u našoj crkvi, domu, komšiluku. 
Znači, ljubav ne postavlja samo pitanje - ŠTA? već takođe veoma važno pitanje KAKO? Odgovori na oba pitanja podjednako su važni za one koje volimo.

Na primer, u delu spasenja koje je po milosti, postoji put spasenje koji poznajemo kao vera. Milost i vera deluju zajedno i primereni su svakom čoveku. Milost je besplatna i dostupna svakom čoveku koji veruje. Onom koji ne veruje milost nije uskraćena ali je neće primiti. Vera nije uslov spasenja, ali je jedini put primanja spasenja.
Tako je i kod naše ljubavi. Moramo činiti dela ljubavi koja uključuju našu pomoć ali i učestvovanje onoga koga volimo. Možemo da postavimo čašu vode pred čoveka, ali on sam mora da je uzme i da pije iz nje. Ako to nije u mogućnosti, treba da mu pomognemo, ali on mora sam da guta.
Ljubav nas ospobljava da primećujemo i šta i kako?

LJUBAV JE PRAKTIČNA
Dakle, ljubav ne samo da vidi potrebe ljudi ona takođe i preuzima brigu oko tih potreba.

Ljubav nije ljubav ako se praktikuje samo rečima. Reči su lepe, ali nisu jestive; reči su snažne ali ne podižu; reči ima mnogo ali ne prave društvo; reči mogu samo da opišu ono što činimo, ali ako nema dela nema ni smisla za reči.

Dakle, mora da postoji određeni trud, neka akcija, neka delovanje da bi se ljubav pokazala.
Kad čitamo u ovim stihovim da nas je Bog zavoleo, vidimo da je poslao Sina. On nas nije samo voleo nego je i praktično učinio da sve što je u njegovoj moći da ispuni sve naše potrebe.

To je ljubav koju moramo da praktikujemo jedni prema drugima.
Ja želim da verujem da mi volimo jedni druge, ali da bih stvarno bio uveren u to, moram da vidim i da se nešto dešava po tom pitanju.

U čemu se ogleda ta praktičnost? Ili Kako najbolje da pokažemo ljubav prema Bogu i prema braći?

Bog je svog Sina dao da bi postao žrtva za naše grehe. On sam se odrekao svog prava na osvetu, i predao je najdragocenije što je imao da bi nama bilo dobro.
Čega biste se vi odrekli da biste zadobili dobro za svog brata ili sestru (da ne pitam za neprijatelja)? Da li biste se odrekli novca, položaja, ugleda, života ili sopstvenog deteta?

Ali da ne idem tako daleko, teška su to pitanja?

Da li ste spremni prihvatiti Božje zapovesti i živeti u skladu sa njima?
Mi svi tvrdimo da smo hrišćani, ali naše reči, dela i životi često nisu u skladu sa tom našom tvrdnjom.
Praktični način pokazivanja ljubavi prema braći i prema Bogu je držanje njegovih zapovesti.

Pogledajte stih 2:4 ove poslanice “Onaj ko kaže “Upoznao sam ga”, a ne drži se njegovih zapovesti, lažljivac je i u njemu nema istine”.
Ako se ne držimo njegovih zapovesti, ako smo lažljivi, kakvu onda ljubav možemo pokazati prema braći i sestrama. Ako kršimo zapovesti onoga koji je silniji od nas, kakvi li smo tek sa onima koji su slabiji od nas?

Agape je praktična, ona nije ljubav na rečima nego na delima, koja počinju držanjem zapovesti Hristovih. 

LJUBAV JE SILNA
Silu ljubavi možete da vidite svugde. Mi smo svi svedoci iskazivanja te ljubavi.
Sila ljubavi može da promeni život onog koji voli, kao i život onoga koji zna da je voljen.

Jedna od demonstracija Hristove ljubavi koja je vrlo poučna za nas, desila se upravo u životu apostola Jovana, koji je pisao ovu poslanicu. On je bio onaj učenik (Luka 9:54) koji je od Isusa tražio da pozove grom sa neba i da spali one koju su mu se suprotstavi. Njega i njegovog brata Isus je nazvao “sinovi groma” (Marko 3:17) - a onda ga vidite, starog i mudrog, kako stoji ispred crkve u Efesu i neprestano govori: “Dečice, volite jedni druge ....”
Kao da se radi o dve potpuno različite osobe. Jovan se promenio tokom godina silom Božje ljubavi koja je delovala u njegovom životu.
Ljubav je dovoljno jaka da učini ono što mora da bude učinjeno.

Ljudima je bilo potrebno da neko bezgrešan umre za njih. Jedini ko je za to bio savršen je Sin Božji i Bog je poslao svog Sina da učini šta mora da bude učinjeno. Ljubav je ta sila koja je pokrenula i završila delo koje je moralo da bude učinjeno da bismo mi danas sedeli ovde.

Ljudi imaju velikih problema sa razumevanjem i praktikovanjem ove istine:
- roditelji kažu “previše ga volim da bih ka kaznio”
- propovednici kažu “previše volim svoju braću i sestre da bih im rekao da greše! - ali ti propovednici ne vole braću nego previše vole sebe.
Pavle je pisao Galatima 4:16 “Zar sam vam postao neprijatelj, zato što vam govorim istinu?”

 Ako dozvoljavamo da ljudi propadaju zato što ne želimo da ih suočimo sa istinom onda im ne iskazujemo ljubav, nego im postajemo neprijatelji.

Ljubav ponekad boli, posebno kad je u pitanju iznošenje istine, disciplinovanje, upozoravanje, ispravljanje. Ali sila ljubavi na kraju menja mišljenje i stavove, isceljuje rane i obnavlja povređeni ponos.

Ne kažem da sad moramo da se pretvorimo u lovce na greške, roditelje koji tuku decu ili one koji će zavoditi gvozdenu disciplinu - ali neke stvari moramo da činimo, svidele se one nama ili ne, radi duhovnog život i zdravlja ljudi sa kojima živimo.

Ali i da se naučimo da primamo korekcije i savete.

LJUBAV JE POSTOJANA
Kad nastojimo da izrazimo našu ljubav, moramo da računamo na to da možemo biti razočarani. Ljudi ponekad ne cene ono šta mi nastojimo da uradimo. Naša nam ljubav možda neće biti uzvraćena, ali to ne sme da nas obeshrabruje.
Ono što je važno za agape je da je istrajna i da ne odustaje. Pošto ne zavisi od osećanja, može da nastavi da traži najbolje za one koje voli bez obzira na okolnosti. Apostol Pavle kaže da ljubav nikad ne prestaje (1.Kor 13:8).

Ovaj naš stih nam govori u punini o tome. Jovan pominje žrtvu koju je Hrist učinio na krstu u prošlosti, a onda govori o ljubavi u sadašnjosti. Ono što je ranije uređano nastavlja da deluju i dan danas, za spasenje ljudi.
Ljubav nije prestala smrću na krstu, nego je nastavila da deluje i delovaće sve do drugog dolaska.

Ako smo odlučni da volimo istinski, agape, tada nas ništa u tome ne sme ni sprečiti ni zaustaviti. Prava ljubav se nikad ne predaje.

Da bismo ovako voleli potreban je napor. Nema većeg izazova za hrišćane od agape ljubavi. Ona će promeniti naš odnos sa Bogom i odnos jednih sa drugima. Tako promenjeni onda možemo da svetlimo u svetu novom svetlošću koja će osvtljavati ljudske živote ljubavlju i istinom.

Neka nam Bog pomogne da razumemo o kakvoj ljubavi je Jovan ovde pisao, a zatim da nam pomogne da u njoj i rastemo.

Amin!