(propoved za PEC - četvrtak, 22. maj 2014.)
(Ova propoved nastala je na osnovu propovedi brata Zaka Ponena)
Reč Božja, koju je On sam objavio ljudima, otkriva Njegovu prirodu. Ko je on, šta je on, gde je on, kako mi možemo da ga vidimo i da ga prepoznamo.
Postoje učenja u svetu koja govore da je Bog isto što i priroda, tj. sve što nas okružuje, da Bog nema ime, i da je to samo opšti naziv za sve što ne razumemo. Neka učenja idu i dalje, i kažu da je Bog samo jedan i da svako može da ima ime za svog Boga.
Međutim, naš Bog ima ime, on je storio tu prirodu, On jeste i biće. Ono što našeg Bog posebno izdvaja od svih bogova koje ljudi mogu da smisle je ljubav.
Naš “Bog je ljubav” kaže apostol Jovan u svojoj prvoj poslanici 4:8.
Zbog toga je ljubav najveća od svega, i pored vere i nade, jedino je što nam preostaje kada sve prođe.
Zbog toga je ljubav ta koja omogućava zajedinštvo, i ljudi sa Bogom, i ljudi sa ljudima.
Zbog toga je ljubav ta koja pokriva mnoštvo greha, ljubav je ta koju oblačimo na sebe, ona je plod Duha, ... Ljubav je i subjekat i predikat, i objekat. Ona je imenica i glagol, ali i pridev.
Ljubav je ta koja nas definiše i potvrđuje naš identitet. “Po po tome što imate ljubavi među sobom će vas poznati da ste moji” kaže Isus. (Jovan 13:35)
Iako je tako sve prisutna, sveobuhvatna, esencijalna, nezamenljiva i prosto neizbežna, ljubav predstavlja temu o kojoj je najteža da se govori.
Teško je zbog toga što je očigledno da mnogi od nas (da ne govorim o onima u svetu) nisu razumeli koliko nas Bog voli. To nepoznavanje Božije ljubavi postaje uzrok mnogih problema sa kojima se svakodnevno rvemo.
Teško je osećati se slobodno u nečemo što ne poznaješ. Kad se moja porodica preselila na Cerak, imali smo velikih problema da se opustimo u tom naselju. Nismo ga poznavali, jednom ili dva puta smo čak zalutali. Onda smo odredili neke tačke na koje smo se oslanjali da bismo sa sigurnošću stigli do našeg ulaza. Danas toliko dobro poznajemo naš kraj da bismo, verujem, mogli zatvorenih očiju da dođemo dao stana, bez obzira odakle pošli.
Tako je i sa životom u Božjoj ljubavi. Živimo u svetu neizvesni, u bukvalnom smislu. Pogledajte samo situaciju u kojoj se nalazimo od pre nedelju dana. Ko je od nas, a pogotovo, ko je od onih jadnika koji su sve izgublili, mogao prošlog četvrtka da zamisli da će danas biti bez ičega. Ali, ni to nije sve, budućnost tek treba da se otkrije, i toliko je stvari koje mogu da pođu loše, da su srca ljudi bukavalno zarobljena strahom. I oni koji nisu postradali bore se sa mnogim poteškoćama i problemima. Neki od tih problema su tako veliki da normalan čovek teško može da ih razume.
Najgore od svega je činjenica da mnogi, glavom bez obzira, jure u pakao.
A Božja ljubav ima rešenje za sve što sam rekao, samo što to nema ko da im kaže. Da bismo im to rekli, moramo, pre svega mi, da budemo sigurni u Božju ljubav i da se osećamo slobodni u njoj.
Božja ljubav menja sve u našem životu. Ona menja odnose unutar porodice, odnose u zajednici. Ona menja naše stavove, od osuđivačkih do zastupničkih. Ako smo sigurni i slobodni u Božjoj ljubavi, možemo da, umesto da budemo deo problema, budemo deo rešenja problema.
Nepoznavanje Božije ljubavi
Bog je velik, i širok i u njegovoj ljubavi ima mesta za sve. Mi smo ti koji ograničavamo Božiju ljubav.
Kao što su to činili fariseji, koji su od Zakona napravili Boga, a od Boga nekoga kome ni ime ne sme da se spomene, tako smo i mi, Boga ljubavi pretvorili u boga pravila i zakona.
U svojim razmišljanjima i telesnim mudrovanjima, mi smo postavili zakone i pravila, na osnovu kojih prosuđujemo ljude, određujemo granice, propisujemo norme, pravimo modele i ramove u koje mora da se uklopi svaki čovek, ako želi da ga mi smatramo ispravnim. Što je još tužnije, ubeđeni smo da će nas Bog podržati u tome, jer sledimo pravila. E pa, neće! Niti je podržao fariseje, niti će podržati nas.
Ograničenost našeg uma nema nikakvog uticaja na širinu Božje ljubavi. Božja ljubav deluje na osnovu milosti, a ne na osnovu pravila. Cela Biblija, od početka do kraja svedoči o tome.
Na nekoliko mesta Bog ponavlja “Jer je meni milost mila, a ne žrtve”, a i sam Isus upućuje ljude na to da nauče šte to znači.
Bog voli ljude, čak i one koje mi osuđujemo. U stvari, takve pogotovo voli. Bog ne voli greh, ali ljudi su mu omiljeni. Ljubav prevazilazi svaku prepreku koju ljudski um može da postavi.
Zbog toga što ne poznajemo Božju ljubav, postajemo ljubomorni na one oko nas. Zavidimo na darovima koje drugi imaju, na službama koje drugi obavljaju. Snebivamo se nad slobodom koju neki uživaju.
Kad bismo bili sigurni u Boga i njegovu ljubav, znali bismo da je nama dao upravo ono šta je najbolje za nas.
Neko će uvek imati više nego ja, moći bolje nego ja, biti mudriji nego ja - ali ako sam ja siguran u to da me Bog voli, to neće biti problem za mene. Naprotiv radovaću se, jer ono što ja ima i ono što neko drugi ima potiče iz istog izvora.
Teško je govoriti o Božjoj ljubavi, zato što je gotovo nemoguće opisati ono što ona jeste.
Mnogo je lakše govoriti o zakonu, o pravilima, o tradiciji, o obredima, o crkvenoj modi, o ispravnom ponašanju, ... Jako je lako govoriti o svemu tome, ali to ne rešava ni jedan moj niti jedan vaš problem.
Možda ćemo postati religiozniji, disciplinovaniji, ili bolji fariseji, na kraju krajeva.
Međutim, ako utonemo u Božju ljubav to stvarno može da promeni naš svet, a može da promeni i svet oko nas.
Rimljanima 5:5 “A nada nas ne izneverava jer se Božja ljubav već izlila u naša srca kroz Svetoga Duha, koji nam je dat”.
Dokaz krštenja Duhom Svetim – Božja ljubav u srcu
Božja ljubav se izlila u naša srca kad nas je Sveti Duh preplavio. To izlivanje Božje ljubavi potpuno je promenilo moj život tako što je:
Prvo, učinio da svim svojim bićem - telom, umom i srcem razumeo sam Božiju ljubav prema meni. Sveti Duh je ispunio moje srce poznanjem Božije ljubavi.
Drugo, Sveti Duh je podstako u meni veliku ljubav za Isusa.
I treće, On je ispunio moje srce ljubavlju za sve ljude.
To je pravi i jedinstveni znak ispunjenja Duhom. Mnogo ljudi tvrdi da su ispunjeni Duhom, a nemaju ovo u svojim srcima. To ne može biti istina. I Jovan se pita, kako neko može da kaže da voli Boga, a ne voli svoga brata.
Da, Bog može da vam da i druge darove - govorenja u jezicima, dar tumačenja jezika, razlikovanja duhova, sposobnost da isterujete demone, da prorokujete, dar učenja… Ali to nije glavna stvar! To su sve izrazi Njegove ljubavi prema nama. Glavna stvar ispunjenja Duhom je Ljubav - prema Bogu Ocu, Bogu Sinu i svim ljudima.
Recimo da ti otac pokloni, npr. auto i ti si toliko srećan da si prosto obuzet tim autom a ne ocem, to je tužno! A to se mnogima i dešava. Kad dobiju dar od Boga postanu opsednuti tim darom, a zaborave darodavca. Budite uvek usmereni da darodavca, a sve ostalo on će onda nadodati.
Kada shvatite veličinu Božije ljubavi koju vam On sam iskazuje, moći ćete da se osećate sigurni, slobodni i bezbedni. Jedino tad.
Kad se to desi nema više potrebe da se pretvaramo i da glumimo da smo nešto što nismo.
Među hrišćanima postoji jaka tendencija da impresioniramo jedni druge. Zašto?
Zašto duhovna gluma, zašto pretvaranje? Zato što se ne osećamo bezbedni u Božijoj ljubavi.
Želimo da impresioniramo druge našim darom ili našim pevanjem ili muzikom, našom službom, nečim što će ostati i kad nas više ne bude među njima.
Ali, kada poznaješ Božiju ljubav tada nemaš potrebu da ikoga impresioniraš.
Nema potrebe da ljudi budu impresionirani nama. Ako impresioniram ljude onim šta jesam, ili šta mogu, ili šta umem, oni će misliti da sam ja veliki. Međutim ako pomažem ljudima da upoznaju onoga ko stvarno može da reši njihove probleme, oni će verovati da je Isus veliki.
Dakle, na meni je da odlučim šta želim? Da li želim da ljudi misle da sam ja veliki propovednik ili da je Isus veliki Spasitelj?“
Ne želim da iko išta misli o meni više nego što je potrebno. Ne želim ime, ni bilo šta od toga. Ljudi moraju videti Isusa kao velikog Spasitelja“, kao što je Jovan krstitelj rekao: „On treba da raste, a ja da se umanjujem.“
Bog neće dati svoju slavu drugome
Iako nam je to dobro poznato, ipak volimo da se pohvalimo - „kako me je Bog koristio, kako sam pomogao ovome ili onome, kako me je Bog čudesno izlečio, kako sam divno pričao, kako sam ja mudro odgovorio kad me on pitao, ...” Međutim Bog ne dozvoljava da se neko hvali u Njegovoj prisutnosti. Postoje mnoge stvari koje nam Bog daje: Njegovu silu, Njegovu prirodu, Njegovu reč, Njegovu mudrost, Njegovu ljubav, ali postoji jedna stvar koju nam Bog nikada neće dati, a to je Njegova slava.
Isaiji je zapisao Božje reči (42:8) „Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neću dati drugome.“
Mnogo se snage troši među vernima zato što ljudi žele da dosegnu slavu Božiju, pa uzvisuju sami sebe, čak i u darovima Duha. Postoje zaista spektakularni darovi, čuda, isceljenja, proroštva… To su zaista fantastične stvari. O tome čitamo u 1. Korinćanima 12.
Ipak pogledajte jednu zanimljivost koju tu nalazimo. Među svim tim darovima koji puno toga urade u crkvi, kome Bog daje čast? Pogledajte šta piše u 22, 23 i 24. stihu: „Štaviše, mnogo su potrebniji oni udovi koji se čine slabiji. I one udove koje smatramo nečasnijima, okružujemo većom čašću, i s nepristojnim udovima pristojnije postupamo, dok s pristojnima to nije potrebno. Ali, Bog je sastavio telo pa je veću čast dao onom udu koji je nema.“
Da li si ti jedan od tih kojima nedostaje dar i niko ti u crkvi ne daje nikakvu čast zato što ne umeš da sviraš, ne možeš da pevaš, ne možeš da propovedaš, ne poznaješ puno Reč… Ali ti voliš Isusa, iako nemaš nikakav dar. Misliš o sebi: „Ja nemam ništa“. Želim da ti kažem, Bog ti daje čast zato što si ti deo tela Njegovog Sina. Treba da ceniš sebe kao deo Hristovog tela. Ovde kaže da ti Bog daje izobilnu čast. Ti drugi ljudi dobijaju čast od drugih ljudi: starešine, propovednici, muzičari, hor… Njima ne treba slava od Boga, ali Bog gleda na one pojedince koji tamo sede, koji se osećaju mali, koji se osećaju da su ništa u crkvi. I Bog im kaže: „Želim da znaš da ti ja dajem izobilnu čast.“
Treba da cenite sebe. Možda vas ljudi u crkvi ne cene, ali ako volite Isusa, čak i ako je vaš prošli život bio potpuni haos, ako dođeš Isusu i kažeš: „Isuse, želim da budem nova osoba“, On će te voleti ljubavlju koju ti ne možeš razumeti.
Bog nas voli kao što je voleo Isusa
Stih koji može da promeni život se nalazi u Evanđelju po Jovanu 17:23 - “Ja u njima i Ti u meni, da budu savršeno u jedinstvu, da svet može poznati da si me Ti poslao, i da si ih voleo kao što si mene voleo.“
Bog nas voli, ali ponekad zaboravimo koliko nas mnogo voli. Da li verujete da nas Bog toliko mnogo voli koliko je voleo Isusa? Znam da je većina sklonija da kaže: „Znam da voli, ali toliko kao Isusa, to teško! Kako bi moga da voli mene grešnika isto kao i svog Sina?“
Znate li da je to izjava nevere! To nije poniznost, ako ste mislili da jeste, to je nevera. Često živimo u toj neveri, neki ceo život provedu u tome. Njihov život obojen je porazima, depresijama, obeshrabrenošću, legalizmom. Oni su ti koji stavljaju teške terete na leđa drugih ljudi, njihove oči su tvrde kao oči Simona fariseja, samo zato što ne mogu da shvate Božiju ljubav prema sebi. Oni glumataju, pretvaraju se, žive u ubeđenju da su veliki, a svi drugi su mali.
Isus se nikada nije ponašao tako da bi se drugi ljudi osećali manje vredni ili mali. Uvek se ponašao tako da se drugi osećaju važni.
Oni koji žive stvarni, duhovni, slobodni hrišćanski život, ponašaju se tako da se drugi ljudi osećaju važni. Da li su ti drugi zaista važni? Naravno da su važni!
Isus je umro za njih. Oni su vredni isto toliko koliko i krv Hristova. Neprocenjivo.
Bog se brine za nas kao što je brinuo za Isusa
On brine o nama kao što je brinuo za Isusa. Da li se sećate kako je Irod hteo da ubije Isusa kad je bio beba? On je poslao svoje vojnike koji su ubijali svu decu u okolini Vitlejema, ali pre nego što su vojnici došli da ubiju Isusa, Bog ga je odveo daleko odatle. Bog tako brine i za nas.
Bog se nije ništa promenio u poslednjih dve hiljade godina. Kakav je bio tada, takav je i danas. Kako je brinuo za Isusa, tako brine i za nas.
To nije nešto što treba da nas učini emocionalnima za nekoliko trenutaka. Emocije mogu biti samo prevara. To treba da potstakne posvećenje i odlučnost da ceo život položimo pred Njegove noge!
Želim da vam Sveti Duh pokaže Božju ljubav. Kada je vidite ona će promeniti vaš život. Kad se vaš živt promeni, možete da pomognete drugima da se menjaju.
Danas je moderno da se priča - ako se ne pokajete idete u pakao. Moderno je plašiti ljude skorim krajem, drugim Hristovim dolaskom i ko zna čime. Moderno je živeti u strahu od moguće kazne, od propasti, u strahu od straha.
Jednom, kad sam još bio vema mlad hrišćanin, na vrata mog stana došli su JW i ja sam ih pozvao u kuću da se osveže. Rekoh, oni hrišćani, ja hrišćanin, da ih malo podržim u njihovim naporima. Osim toga, kad sam otvorio vrata, oni su se predstavili kao neko ko širi dobru vest. Pošto volim da čujem dobre vesti, pomoislih što da ne!? Prva rečenica koju su ti ljudi rekli kad smo počeli razgovor bila je “Znate li da će uskoro smak sveta?” Pa zar je to dobra vest, zar treba da se radujem što će toliki, koji ne poznaju Isusa propasti?
Hajde da ne budemo moderni. Oni koji žive po i u Božjoj ljubavi, ne žive u strahu od kazne, niti propasti, niti bilo čega drugog. Oni viču - dođi Isuse. Dakle, promenite priču - govorite “Svi koji se pokajete idete kod Isusa”. “Jer je Bog tako zavoleo svet da je dao svog jedinorodnog sina, da svako ko u njega veruje ne propadne nego da ima život večni.”
Strah, pravila i zakon, ne menja ljude, samo čine da postaju još okoreliji.
Ali ljubav .... Ona sve može da promeni.
Govorite jedni drugima, Bog te voli! Ali, ne kao parolu, nego kao da stvarno to i mislite.
Bog te voli. On je poslao svog Sina da umre za tebe, mene, i svakog ko prizove njegovo ime.
Amin!
Postoje učenja u svetu koja govore da je Bog isto što i priroda, tj. sve što nas okružuje, da Bog nema ime, i da je to samo opšti naziv za sve što ne razumemo. Neka učenja idu i dalje, i kažu da je Bog samo jedan i da svako može da ima ime za svog Boga.
Međutim, naš Bog ima ime, on je storio tu prirodu, On jeste i biće. Ono što našeg Bog posebno izdvaja od svih bogova koje ljudi mogu da smisle je ljubav.
Naš “Bog je ljubav” kaže apostol Jovan u svojoj prvoj poslanici 4:8.
Zbog toga je ljubav najveća od svega, i pored vere i nade, jedino je što nam preostaje kada sve prođe.
Zbog toga je ljubav ta koja omogućava zajedinštvo, i ljudi sa Bogom, i ljudi sa ljudima.
Zbog toga je ljubav ta koja pokriva mnoštvo greha, ljubav je ta koju oblačimo na sebe, ona je plod Duha, ... Ljubav je i subjekat i predikat, i objekat. Ona je imenica i glagol, ali i pridev.
Ljubav je ta koja nas definiše i potvrđuje naš identitet. “Po po tome što imate ljubavi među sobom će vas poznati da ste moji” kaže Isus. (Jovan 13:35)
Iako je tako sve prisutna, sveobuhvatna, esencijalna, nezamenljiva i prosto neizbežna, ljubav predstavlja temu o kojoj je najteža da se govori.
Teško je zbog toga što je očigledno da mnogi od nas (da ne govorim o onima u svetu) nisu razumeli koliko nas Bog voli. To nepoznavanje Božije ljubavi postaje uzrok mnogih problema sa kojima se svakodnevno rvemo.
Teško je osećati se slobodno u nečemo što ne poznaješ. Kad se moja porodica preselila na Cerak, imali smo velikih problema da se opustimo u tom naselju. Nismo ga poznavali, jednom ili dva puta smo čak zalutali. Onda smo odredili neke tačke na koje smo se oslanjali da bismo sa sigurnošću stigli do našeg ulaza. Danas toliko dobro poznajemo naš kraj da bismo, verujem, mogli zatvorenih očiju da dođemo dao stana, bez obzira odakle pošli.
Tako je i sa životom u Božjoj ljubavi. Živimo u svetu neizvesni, u bukvalnom smislu. Pogledajte samo situaciju u kojoj se nalazimo od pre nedelju dana. Ko je od nas, a pogotovo, ko je od onih jadnika koji su sve izgublili, mogao prošlog četvrtka da zamisli da će danas biti bez ičega. Ali, ni to nije sve, budućnost tek treba da se otkrije, i toliko je stvari koje mogu da pođu loše, da su srca ljudi bukavalno zarobljena strahom. I oni koji nisu postradali bore se sa mnogim poteškoćama i problemima. Neki od tih problema su tako veliki da normalan čovek teško može da ih razume.
Najgore od svega je činjenica da mnogi, glavom bez obzira, jure u pakao.
A Božja ljubav ima rešenje za sve što sam rekao, samo što to nema ko da im kaže. Da bismo im to rekli, moramo, pre svega mi, da budemo sigurni u Božju ljubav i da se osećamo slobodni u njoj.
Božja ljubav menja sve u našem životu. Ona menja odnose unutar porodice, odnose u zajednici. Ona menja naše stavove, od osuđivačkih do zastupničkih. Ako smo sigurni i slobodni u Božjoj ljubavi, možemo da, umesto da budemo deo problema, budemo deo rešenja problema.
Nepoznavanje Božije ljubavi
Bog je velik, i širok i u njegovoj ljubavi ima mesta za sve. Mi smo ti koji ograničavamo Božiju ljubav.
Kao što su to činili fariseji, koji su od Zakona napravili Boga, a od Boga nekoga kome ni ime ne sme da se spomene, tako smo i mi, Boga ljubavi pretvorili u boga pravila i zakona.
U svojim razmišljanjima i telesnim mudrovanjima, mi smo postavili zakone i pravila, na osnovu kojih prosuđujemo ljude, određujemo granice, propisujemo norme, pravimo modele i ramove u koje mora da se uklopi svaki čovek, ako želi da ga mi smatramo ispravnim. Što je još tužnije, ubeđeni smo da će nas Bog podržati u tome, jer sledimo pravila. E pa, neće! Niti je podržao fariseje, niti će podržati nas.
Ograničenost našeg uma nema nikakvog uticaja na širinu Božje ljubavi. Božja ljubav deluje na osnovu milosti, a ne na osnovu pravila. Cela Biblija, od početka do kraja svedoči o tome.
Na nekoliko mesta Bog ponavlja “Jer je meni milost mila, a ne žrtve”, a i sam Isus upućuje ljude na to da nauče šte to znači.
Bog voli ljude, čak i one koje mi osuđujemo. U stvari, takve pogotovo voli. Bog ne voli greh, ali ljudi su mu omiljeni. Ljubav prevazilazi svaku prepreku koju ljudski um može da postavi.
Zbog toga što ne poznajemo Božju ljubav, postajemo ljubomorni na one oko nas. Zavidimo na darovima koje drugi imaju, na službama koje drugi obavljaju. Snebivamo se nad slobodom koju neki uživaju.
Kad bismo bili sigurni u Boga i njegovu ljubav, znali bismo da je nama dao upravo ono šta je najbolje za nas.
Neko će uvek imati više nego ja, moći bolje nego ja, biti mudriji nego ja - ali ako sam ja siguran u to da me Bog voli, to neće biti problem za mene. Naprotiv radovaću se, jer ono što ja ima i ono što neko drugi ima potiče iz istog izvora.
Teško je govoriti o Božjoj ljubavi, zato što je gotovo nemoguće opisati ono što ona jeste.
Mnogo je lakše govoriti o zakonu, o pravilima, o tradiciji, o obredima, o crkvenoj modi, o ispravnom ponašanju, ... Jako je lako govoriti o svemu tome, ali to ne rešava ni jedan moj niti jedan vaš problem.
Možda ćemo postati religiozniji, disciplinovaniji, ili bolji fariseji, na kraju krajeva.
Međutim, ako utonemo u Božju ljubav to stvarno može da promeni naš svet, a može da promeni i svet oko nas.
Rimljanima 5:5 “A nada nas ne izneverava jer se Božja ljubav već izlila u naša srca kroz Svetoga Duha, koji nam je dat”.
Dokaz krštenja Duhom Svetim – Božja ljubav u srcu
Božja ljubav se izlila u naša srca kad nas je Sveti Duh preplavio. To izlivanje Božje ljubavi potpuno je promenilo moj život tako što je:
Prvo, učinio da svim svojim bićem - telom, umom i srcem razumeo sam Božiju ljubav prema meni. Sveti Duh je ispunio moje srce poznanjem Božije ljubavi.
Drugo, Sveti Duh je podstako u meni veliku ljubav za Isusa.
I treće, On je ispunio moje srce ljubavlju za sve ljude.
To je pravi i jedinstveni znak ispunjenja Duhom. Mnogo ljudi tvrdi da su ispunjeni Duhom, a nemaju ovo u svojim srcima. To ne može biti istina. I Jovan se pita, kako neko može da kaže da voli Boga, a ne voli svoga brata.
Da, Bog može da vam da i druge darove - govorenja u jezicima, dar tumačenja jezika, razlikovanja duhova, sposobnost da isterujete demone, da prorokujete, dar učenja… Ali to nije glavna stvar! To su sve izrazi Njegove ljubavi prema nama. Glavna stvar ispunjenja Duhom je Ljubav - prema Bogu Ocu, Bogu Sinu i svim ljudima.
Recimo da ti otac pokloni, npr. auto i ti si toliko srećan da si prosto obuzet tim autom a ne ocem, to je tužno! A to se mnogima i dešava. Kad dobiju dar od Boga postanu opsednuti tim darom, a zaborave darodavca. Budite uvek usmereni da darodavca, a sve ostalo on će onda nadodati.
Kada shvatite veličinu Božije ljubavi koju vam On sam iskazuje, moći ćete da se osećate sigurni, slobodni i bezbedni. Jedino tad.
Kad se to desi nema više potrebe da se pretvaramo i da glumimo da smo nešto što nismo.
Među hrišćanima postoji jaka tendencija da impresioniramo jedni druge. Zašto?
Zašto duhovna gluma, zašto pretvaranje? Zato što se ne osećamo bezbedni u Božijoj ljubavi.
Želimo da impresioniramo druge našim darom ili našim pevanjem ili muzikom, našom službom, nečim što će ostati i kad nas više ne bude među njima.
Ali, kada poznaješ Božiju ljubav tada nemaš potrebu da ikoga impresioniraš.
Nema potrebe da ljudi budu impresionirani nama. Ako impresioniram ljude onim šta jesam, ili šta mogu, ili šta umem, oni će misliti da sam ja veliki. Međutim ako pomažem ljudima da upoznaju onoga ko stvarno može da reši njihove probleme, oni će verovati da je Isus veliki.
Dakle, na meni je da odlučim šta želim? Da li želim da ljudi misle da sam ja veliki propovednik ili da je Isus veliki Spasitelj?“
Ne želim da iko išta misli o meni više nego što je potrebno. Ne želim ime, ni bilo šta od toga. Ljudi moraju videti Isusa kao velikog Spasitelja“, kao što je Jovan krstitelj rekao: „On treba da raste, a ja da se umanjujem.“
Bog neće dati svoju slavu drugome
Iako nam je to dobro poznato, ipak volimo da se pohvalimo - „kako me je Bog koristio, kako sam pomogao ovome ili onome, kako me je Bog čudesno izlečio, kako sam divno pričao, kako sam ja mudro odgovorio kad me on pitao, ...” Međutim Bog ne dozvoljava da se neko hvali u Njegovoj prisutnosti. Postoje mnoge stvari koje nam Bog daje: Njegovu silu, Njegovu prirodu, Njegovu reč, Njegovu mudrost, Njegovu ljubav, ali postoji jedna stvar koju nam Bog nikada neće dati, a to je Njegova slava.
Isaiji je zapisao Božje reči (42:8) „Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neću dati drugome.“
Mnogo se snage troši među vernima zato što ljudi žele da dosegnu slavu Božiju, pa uzvisuju sami sebe, čak i u darovima Duha. Postoje zaista spektakularni darovi, čuda, isceljenja, proroštva… To su zaista fantastične stvari. O tome čitamo u 1. Korinćanima 12.
Ipak pogledajte jednu zanimljivost koju tu nalazimo. Među svim tim darovima koji puno toga urade u crkvi, kome Bog daje čast? Pogledajte šta piše u 22, 23 i 24. stihu: „Štaviše, mnogo su potrebniji oni udovi koji se čine slabiji. I one udove koje smatramo nečasnijima, okružujemo većom čašću, i s nepristojnim udovima pristojnije postupamo, dok s pristojnima to nije potrebno. Ali, Bog je sastavio telo pa je veću čast dao onom udu koji je nema.“
Da li si ti jedan od tih kojima nedostaje dar i niko ti u crkvi ne daje nikakvu čast zato što ne umeš da sviraš, ne možeš da pevaš, ne možeš da propovedaš, ne poznaješ puno Reč… Ali ti voliš Isusa, iako nemaš nikakav dar. Misliš o sebi: „Ja nemam ništa“. Želim da ti kažem, Bog ti daje čast zato što si ti deo tela Njegovog Sina. Treba da ceniš sebe kao deo Hristovog tela. Ovde kaže da ti Bog daje izobilnu čast. Ti drugi ljudi dobijaju čast od drugih ljudi: starešine, propovednici, muzičari, hor… Njima ne treba slava od Boga, ali Bog gleda na one pojedince koji tamo sede, koji se osećaju mali, koji se osećaju da su ništa u crkvi. I Bog im kaže: „Želim da znaš da ti ja dajem izobilnu čast.“
Treba da cenite sebe. Možda vas ljudi u crkvi ne cene, ali ako volite Isusa, čak i ako je vaš prošli život bio potpuni haos, ako dođeš Isusu i kažeš: „Isuse, želim da budem nova osoba“, On će te voleti ljubavlju koju ti ne možeš razumeti.
Bog nas voli kao što je voleo Isusa
Stih koji može da promeni život se nalazi u Evanđelju po Jovanu 17:23 - “Ja u njima i Ti u meni, da budu savršeno u jedinstvu, da svet može poznati da si me Ti poslao, i da si ih voleo kao što si mene voleo.“
Bog nas voli, ali ponekad zaboravimo koliko nas mnogo voli. Da li verujete da nas Bog toliko mnogo voli koliko je voleo Isusa? Znam da je većina sklonija da kaže: „Znam da voli, ali toliko kao Isusa, to teško! Kako bi moga da voli mene grešnika isto kao i svog Sina?“
Znate li da je to izjava nevere! To nije poniznost, ako ste mislili da jeste, to je nevera. Često živimo u toj neveri, neki ceo život provedu u tome. Njihov život obojen je porazima, depresijama, obeshrabrenošću, legalizmom. Oni su ti koji stavljaju teške terete na leđa drugih ljudi, njihove oči su tvrde kao oči Simona fariseja, samo zato što ne mogu da shvate Božiju ljubav prema sebi. Oni glumataju, pretvaraju se, žive u ubeđenju da su veliki, a svi drugi su mali.
Isus se nikada nije ponašao tako da bi se drugi ljudi osećali manje vredni ili mali. Uvek se ponašao tako da se drugi osećaju važni.
Oni koji žive stvarni, duhovni, slobodni hrišćanski život, ponašaju se tako da se drugi ljudi osećaju važni. Da li su ti drugi zaista važni? Naravno da su važni!
Isus je umro za njih. Oni su vredni isto toliko koliko i krv Hristova. Neprocenjivo.
Bog se brine za nas kao što je brinuo za Isusa
On brine o nama kao što je brinuo za Isusa. Da li se sećate kako je Irod hteo da ubije Isusa kad je bio beba? On je poslao svoje vojnike koji su ubijali svu decu u okolini Vitlejema, ali pre nego što su vojnici došli da ubiju Isusa, Bog ga je odveo daleko odatle. Bog tako brine i za nas.
Bog se nije ništa promenio u poslednjih dve hiljade godina. Kakav je bio tada, takav je i danas. Kako je brinuo za Isusa, tako brine i za nas.
To nije nešto što treba da nas učini emocionalnima za nekoliko trenutaka. Emocije mogu biti samo prevara. To treba da potstakne posvećenje i odlučnost da ceo život položimo pred Njegove noge!
Želim da vam Sveti Duh pokaže Božju ljubav. Kada je vidite ona će promeniti vaš život. Kad se vaš živt promeni, možete da pomognete drugima da se menjaju.
Danas je moderno da se priča - ako se ne pokajete idete u pakao. Moderno je plašiti ljude skorim krajem, drugim Hristovim dolaskom i ko zna čime. Moderno je živeti u strahu od moguće kazne, od propasti, u strahu od straha.
Jednom, kad sam još bio vema mlad hrišćanin, na vrata mog stana došli su JW i ja sam ih pozvao u kuću da se osveže. Rekoh, oni hrišćani, ja hrišćanin, da ih malo podržim u njihovim naporima. Osim toga, kad sam otvorio vrata, oni su se predstavili kao neko ko širi dobru vest. Pošto volim da čujem dobre vesti, pomoislih što da ne!? Prva rečenica koju su ti ljudi rekli kad smo počeli razgovor bila je “Znate li da će uskoro smak sveta?” Pa zar je to dobra vest, zar treba da se radujem što će toliki, koji ne poznaju Isusa propasti?
Hajde da ne budemo moderni. Oni koji žive po i u Božjoj ljubavi, ne žive u strahu od kazne, niti propasti, niti bilo čega drugog. Oni viču - dođi Isuse. Dakle, promenite priču - govorite “Svi koji se pokajete idete kod Isusa”. “Jer je Bog tako zavoleo svet da je dao svog jedinorodnog sina, da svako ko u njega veruje ne propadne nego da ima život večni.”
Strah, pravila i zakon, ne menja ljude, samo čine da postaju još okoreliji.
Ali ljubav .... Ona sve može da promeni.
Govorite jedni drugima, Bog te voli! Ali, ne kao parolu, nego kao da stvarno to i mislite.
Bog te voli. On je poslao svog Sina da umre za tebe, mene, i svakog ko prizove njegovo ime.
Amin!
Нема коментара:
Постави коментар