(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, nedelja 19. jun 2022. godine)
Petrova 3:4-16“Stoga, dragi moji, pošto to iščekujete, potrudite se da vas naš Gospod zatekne u miru, bez ljage i besprekorne. A njegovu strpljivost smatrajte spasenjem, kao što vam je, u skladu s mudrošću koja mu je data, pisao i naš dragi brat Pavle. On tako piše u svim poslanicama kada o ovome govori. Ima u njima nekih stvari koje je teško razumeti, koje, kao i ostala Pisma, neuki i nepostojani ljudi iskrivljuju na sopstvenu propast.”
Zamislite čoveka koji je zaglavio na pustom i negostoljubivom ostrvu posle brodoloma. On zna da je uspeo da pošalje poziv u pomoć i da je neko čuo taj poziv, da je uspešno poslao koordinate i da je brod za spasavanje poslat da ga spasi. Ono što ne zna je kad će taj brod da stigne. Svakog dana on odlazi na plažu, hoda pustim peskom i gleda prema pučini ne bi li video obrise spasilačkog broda, koji će ga vratiti u zemlju svetlosti i života.
Ta slika veoma podseća na priču svakog hrišćanina koji željno iščekuje Hristov povratak. Biblija nam, kroz reči apostola Pavla, (2. Korinćanima 5:2, 4) tačno opisuje naše stanje iščekivanja: “Zato i uzdišemo i čeznemo da se obučemo u svoje nebesko boravište ... Mi, naime, koji smo u ovom šatoru, uzdišemo pod teretom, “
Petar je, takođe, izrazio ovo osećanje opisujući ga kao iščekivanje i požurivanje (3:12).
Ne samo da verujemo nego smo i potpuno ubeđeni u drugi Hristov dolazak. U tome leži suština naše nade u Boga. Čekamo da dođe i da nas povede sa sobom u nebeski stan koji je pripremio za nas.
Ali, izgleda kao da smo se zaglavili u čekanju.
Svako, ko je ikad morao da čeka bilo šta, zna koliko nemira ima kad se nešto čeka. Ako se desi da ono što se čeka i kasni, e onda je situacija još gora jer čekanje izgleda beskonačno dugo. I ponekad dovodi do obeshrabrivanja.
Blizak nam je aktualni primer čekanja da, kao zemlja, budemo primljeni u EU. Taj proces se toliko otegao da je više od dve trećine ljudi postalo skeptično po tom pitanju i ubeđeni su da se taj proces neće nikad ni desiti.
Dakle, čekanja su iritantna i depresivna i obeshrabrujuća.
Ponekad, kao u pesmi Desanke Maksimović, Strepnja, čekanje je lepo. Iako je to samo poezija ona nam daje jedan smislen odgovor.
I stvarno, čekanje je besmisleno, ako je samo čekanje. Postoji i u čekanju lepota ako ima smisla, ako je ono šta se čeka, vredno čekanja. Postoji i mnogo toga što možemo da činimo dok čekamo. I to ne, samo da bismo prekratili vreme, nego da bismo poboljšali svoj status pre nego što se desi ono što čekamo.
Ovi Petrovi stihovi, koje smo pročitali, napisani su upravo radi toga što čekanje, može da izazove sumnju da je ono što se čeka, odloženo ili ukinuto. To naravno, može da izazove uznemirenje, može da izazove ruganje našoj veri i nadi.
Prošli put sam rekao - ako se oni rugaju vama zbog vaše vere, rugajte se i vi njima zbog njihove. Pri tom nisam imamo nameru da kažem da treba da budemo neprijatni, i da se rugamo ljudima. Jer, kao što odvajamo greh od čoveka, i razotkrivamo ga, tako i i odvajamo uverenja tj. veru od čoveka, i možemo da pokažemo kakva je. Naravno, pri tom treba da budemo blagi, ali odlučni. Nema potrebe da se povlačimo pred onima koji se izruguju onome što verujemo, naprotiv, kao što Petar kaže na jednom mestu - budite uvek spremni da svima date odgovor za razlog vaše nade. (1.Petrova 3:15,16)
Vratimo se čekanju dolaska. Petar razume problem i daje savet kako da ga pravilno prihvatimo i kako da se ponašamo u skladu sa tim, jer kao što sam rekao, ako je vredno čekanja, onda čekanje može i da predstavlja priliku za još malo doterivanja i možda pokoju popravku.
Nije Petar jedini pisac koji se bavi ovi problemom. O tome su pisali i Luka 12:37-40; Jovan 14:3; 1. Korinćanima 1:7; 11:26; Filipljanima 3:20; itd.
Kao i o svim drugim problemima, Biblija je iskrena i jasna i ukazuje na to da postoji vreme čekanja i da vreme između Hristovog vaznesenja i Njegovog drugog dolaska, nije određeno trajanjem već je zasnovano na Očevoj odluci, i da to nije nešto nenormalno, nego da je u skladu sa Božjim planom.
Ali čak i pored toga, i pored očiglednog objavljivanja istog, opet ima onih koji postavljaju pitanje „Zašto se čeka tako dugo?“.
Dakle da utvrdimo znanje - Bog nas ne ostavlja u neizvesnosti. Istina je, čekamo konačni događaj, čekanje se odužilo, i dok čekamo, postoji mnogo stvari koje mogu da se urade, a za šta je čekanje, više nego korisno. Petar, govori upravo o tome u ovim stihovima.
OVO VREME NAM JE DATO ZA PRIPREMU I UTVRĐIVANJE (3:14)
Pre svega, dato nam je vreme da utvrdimo svoje stajanje pred Bogom.
Pre svega, “da vas naš Gospod zatekne u miru” (3:14).
Ovo upućivanje na mir, odnosi na sve ono gde je mir potreban. Pre svega to je mir sa Bogom, onda mir sa sobom, i naravno mir sa drugima. Sve to zajedno gradi jedan zdrav i ispravan stav člana Hristovog tela - u crkvi, u svetu i u ličnom odnosu sa Bogom.
Naravno, možda nema potrebe nagalašavati, ali ću ipak to reći, najvažnije je imati mir sa Bogom. I to ne bilo kakav mir, nego onaj o kome govori apostol Pavle u Rimljanima 5:1: „Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom kroz našega Gospoda Isusa Hrista.”
Dakle, mir sa Bogom, koji nastaje kao posledica opravdanja po veri u Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Ne postoji ni jedan drugi način da se ostvari mir sa Bogom, da se otkloni njegov gnev, i da mu se priđe.
Prilikom svog drugog dolaska, Gospod će gledati upravo na te, tj. doći će po one koji su opravdani po veri jer su verovali i prihvatili Njegovu žrtvu na krstu.
Kako se dolazi do tog mira, čitamo, opet u poslanici Rimljanima 6 poglavlje, gde Pavle govori da je neophodno da čovek krštenjem “umre” sebi, a vaskrsne sa Hristom. Onaj ko je umro sebi, umro je i grehu, i sad živi, sjedinjen sa Hristom, u miru sa Bogom.
Petar, na samom početku ove svoje poslanice u (1:4) govori da samo takvi, koji su uspeli da “umaknu od pokvarenosti koja je u svetu” mogu da uzmu udela u božanskoj prirodi.
Dakle, neprestano treba da proveravamo da li smo i dalje u miru sa Bogom, da li smo i dalje mrtvi za greh, i da li uspevamo da umaknemo pokvarenostima ovog sveta.
Sve dok Hrist ponovo ne dođe imamo otvoreno vreme da radimo na tom miru, utvrđujemo ga i gradimo.
Sem brige za mir sa Bogom, treba da razmišljamo i o svakodnevnom životu, koji provodimo na zemlji, dok čekamo Hristov povrtatak.
Petar je ovde upotrebio ove dve reči za taj život - “bez ljage i besprekoran” koje su u direktnoj suprotnosti sa “ljage i rugobe” iz 2:13
Pošto su ovi izrazi, koje Petar koristi, iz svakodnevnog života, razumljivo je da se odnose na svakodnevni život vernika u svetu, tj. u svom okruženju. Hrišćanin bi trebao, za razliku od svetovnog čoveka, da živi život bez ljage i bez prekora.
Drugim rečima hrišćani bi trebali da odbace poroke ovoga sveta, koji ih samo prljaju.
Sve u svemu, hrišćani bi trebalo da žive kao što je i njihov Gospod živeo, bez mane i bez ljage kako je to Petar napisao u (1.P 1:19)
Svakodnevno ispitivanje svog života kroz Reč i molitvu, pomaže hrišćanima da urede svoj život tako da budu spremni za Gospodnji povratak, kad god da se on desi.
Dok se to ne desi, ne treba da smo uplašeni strepnjama i brigama ovog sveta, nego da budemo vredni i ozbiljni i iskoristimo ovo vreme za to da se što bolje pripremimo za taj događaj.
Jedan mudar čovek je rekao: “Ne postoji ništa izvesnije od smrti, niti neizvesnije od trenutka kad ćemo umreti. Zbog toga ću biti spreman i za jedno i za drugo. Neću požurivati smrt, ali ću sebi ulepšati vreme dok ona ne dođe”.
Meni deluje korisno i mudro.
Dok se Hrist ne vrati, iskoristimo svaki trenutak vremena da se uverimo da smo spremni za njegovo dolazak. Neka naš stav bude, kao stav psalimiste, kao pesma koju pevamo: “Neka ti budu mile reči mojih usta i misli moga srca, GOSPODE, Steno moja, Otkupitelju moj.” Psalam 19:14
OVO VREME JE ZA ONE KOJI SE SPASAVAJU (3:15a)
Kao i sve drugo u Božijem planu, tako i ovo vreme čekanja na drugi Hristov dolazak ima neku svrhu. Ta svrha je jasna i očigledna.
Bog daje vreme da što više ljudi dođe do spasenje, jer je Njegova želja da se svi ljudi spasu.
Biblija je i po tom pitanju jasna - neće se svi spasiti, ali to ne znači da ponuda spasenja neće biti dostupna svima.
Bog ima strpljenja, Bog ima saznanja, Bog ima vreme za sve one koji će prihvatiti spasenje.
Što se pak tiče ovog izraza “kašnjenje”, koji neki pominu, o tome želim da kažem ovo:
- kašnjenje ne postoji. Ako ništa drugo, ono zbog toga što niko ne zna “dan i čas” tog dođaja sem Oca. Ono što, sa sigurnošću znamo, je da će se to desiti. A kad će, to nam niko nije rekao, pa da sad možemo da pričamo o kašnjenju. Možemo da govorimo samo o vremenu kome nam je Bog, po svojoj milosti, stavio na raspolaganje.
- pošto ne znamo “dan i čas” dolaska, ne znamo dan i čas zatvaranja vrata milosti. Mnogima bi moglo da se desi da budu zatečeni, kao nemudre udavače koje su čekale ženika nespremne. Jednom kad se vrata zatvore, biće zatvoreno.
- to nas dovodi do naše uloge koja je veoma važna u ovom vremenu. Ta uloga odnosi se na širenje dobre vesti, na propovedanje evanđelja, na traženje onih koji će se spasavati.
To je vrlo ozbiljan posao, jer je to u stvari, Božije delo. Setite se da je Isus rekao da je Njegovo “... jelo (je) da izvršava(m) volju Onoga koji ga (me) je poslao i da dovrši(m) njegovo delo.”
Pa, to je i naš posao. Isus kaže “Zar i vi ne kažete: ‚Još četiri meseca, pa žetva?‘ Kažem vam: otvorite oči i pogledajte polja – zrela su za žetvu. Žetelac već prima platu i skuplja rod za večni život, da se i sejač i žetelac zajedno raduju.” Jovan 4:35,36
TRUDIMO SE DA PISMO RAZUMEMO ISPRAVNO U SKLADU SA BOŽIJOM NAMISLI (3:15b, 16)
Sveto pismo je nedvosmisleno i istinito. Ipak, mnogi će pokušati da ga diskredituju - izrugivanjem njegovim istinama, pogrešnim tumačenjem, zloupotrebljavanjem stihova, iskrivljavanjem sadržaja, sumnjom u verodostojnost ...
Sve, samo da bi nekako ostali u pravu u odnosu na njega.
To nije izum našeg vremena. Očigledno je da su taj problem imali već hrišćani na početku svog puta.
Bukvalno, svaka poslanica u Novom zavetu suočava se sa problemom lažnih učenja i suprotstavljanja istini.
Pavle je, npr. imao problem sa Imenejm i Filitom, o čemu piše i Timoteju (2.Tim 2:17,18) govoreći da takvi uništavaju nekima veru.
Dakle, to obično nije problem koji bi neki učitelj ili propovednik mogao da ima jer ste se suprotstavili njegovom mišljenju, to je problem koji uništava hrišćane govoreći lažne nauke. Najmanji je problem ako srušite sujetu nekog učitelja, ali je užasno veliki problem ako na taj način uništite nečiju veru i obeshrabrite ga na Božijem putu.
Isus je rekao “Sablazni moraju da dođu, ali teško onom po kome dođu.”
Te nauke su, obično, lepo upakovane, dobro prožvakane i lake za konzumaciju.
Međutim, Božija istina je ponekad teška, bolna, stroga, bespoštedna ... Takva je bila istina koju je apostol Pavle pisao crkvama, a neki su je onda menjali, ublažavali, prilagođavali, do te mere da je sam Pavle morao da napiše Galatima 1:8 - “Ali, čak kada bismo vam mi, ili kada bi vam anđeo sa neba propovedao evanđelje različito od onog koje smo vam mi propovedali, neka je proklet.”
Dakle, Reč Božija ne može da se tumači kako ko hoće, jer će tako, onaj koji to čini, nakopati na sebe, i na one koji ga slušaju, propast. Pismo potvrđuje sebe, i to mora tako da bude ili se radi o prevari.
Npr. ako u Pismu piše Marko 13:32 “»A o tom danu ili o tom času ne zna niko – ni anđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac.” to znači da NIKO ne zna, da ne može da se izračuna, niti da se pogodi čitajući Pismo. Znači da ne postoje nikakvi proroci, nikakve babe vračare i spiritiskinje, kojima bi to bilo javljeno ili objavljeno. Znači da je svako, ko se usudi da objavi ovakve stvari, lažni prorok i da treba bežati od njega.
Tako piše u Pismu ili smo možda pametniji od Reči Božje.
U vezi sa tim, onda ne razumem, kako ljudi i danas odlaze, okupljaju se i slede učenje lažnih proroka i raznih svedoka. Bog ih je razotkrio, pokazao da su njihove “objave” bile laž, ali ljudi i danas odlaze na njihova zagađena pojila, neki čak i odavde.
Dok još ima vremena, ne trošite ga mučeći se sa nevažnim stvarima na koje ne možete da utičete, ne jurite na mesta gde će vam golicati uši, ne budite zavedeni slatkorečivošću i bižuterijom, nego se učvršćujte u poznanju Pisma i istine i budite u skladu sa tim.
Neka naš odnos sa istinitom Božjom reči bude kao iz Psalma 119:10,16, 24
“Svim svojim srcem tebi se okrećem. Ne daj da zastranim od tvojih zapovesti ...
Mile su mi tvoje uredbe, tvoju reč neću zaboraviti... Tvoji propisi moja su naslada, moji savetnici.”
Dok čekamo na Hristov povratak, Bog nam je ostavio Bibliju da nas, uz pomoć Svetog Duha, vodi, savetuje i uči.
Primenjujmo to u našem životu, sve vreme.
U suprotnom možemo da budemo zatečeni, kao što sam već pomenuo.
Umesto toga, budimo vredni, marljivi, hrabri i ljubazni i pomireni sa Bogom.
Amin!
Pre svega, dato nam je vreme da utvrdimo svoje stajanje pred Bogom.
Pre svega, “da vas naš Gospod zatekne u miru” (3:14).
Ovo upućivanje na mir, odnosi na sve ono gde je mir potreban. Pre svega to je mir sa Bogom, onda mir sa sobom, i naravno mir sa drugima. Sve to zajedno gradi jedan zdrav i ispravan stav člana Hristovog tela - u crkvi, u svetu i u ličnom odnosu sa Bogom.
Naravno, možda nema potrebe nagalašavati, ali ću ipak to reći, najvažnije je imati mir sa Bogom. I to ne bilo kakav mir, nego onaj o kome govori apostol Pavle u Rimljanima 5:1: „Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom kroz našega Gospoda Isusa Hrista.”
Dakle, mir sa Bogom, koji nastaje kao posledica opravdanja po veri u Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Ne postoji ni jedan drugi način da se ostvari mir sa Bogom, da se otkloni njegov gnev, i da mu se priđe.
Prilikom svog drugog dolaska, Gospod će gledati upravo na te, tj. doći će po one koji su opravdani po veri jer su verovali i prihvatili Njegovu žrtvu na krstu.
Kako se dolazi do tog mira, čitamo, opet u poslanici Rimljanima 6 poglavlje, gde Pavle govori da je neophodno da čovek krštenjem “umre” sebi, a vaskrsne sa Hristom. Onaj ko je umro sebi, umro je i grehu, i sad živi, sjedinjen sa Hristom, u miru sa Bogom.
Petar, na samom početku ove svoje poslanice u (1:4) govori da samo takvi, koji su uspeli da “umaknu od pokvarenosti koja je u svetu” mogu da uzmu udela u božanskoj prirodi.
Dakle, neprestano treba da proveravamo da li smo i dalje u miru sa Bogom, da li smo i dalje mrtvi za greh, i da li uspevamo da umaknemo pokvarenostima ovog sveta.
Sve dok Hrist ponovo ne dođe imamo otvoreno vreme da radimo na tom miru, utvrđujemo ga i gradimo.
Sem brige za mir sa Bogom, treba da razmišljamo i o svakodnevnom životu, koji provodimo na zemlji, dok čekamo Hristov povrtatak.
Petar je ovde upotrebio ove dve reči za taj život - “bez ljage i besprekoran” koje su u direktnoj suprotnosti sa “ljage i rugobe” iz 2:13
Pošto su ovi izrazi, koje Petar koristi, iz svakodnevnog života, razumljivo je da se odnose na svakodnevni život vernika u svetu, tj. u svom okruženju. Hrišćanin bi trebao, za razliku od svetovnog čoveka, da živi život bez ljage i bez prekora.
Drugim rečima hrišćani bi trebali da odbace poroke ovoga sveta, koji ih samo prljaju.
Sve u svemu, hrišćani bi trebalo da žive kao što je i njihov Gospod živeo, bez mane i bez ljage kako je to Petar napisao u (1.P 1:19)
Svakodnevno ispitivanje svog života kroz Reč i molitvu, pomaže hrišćanima da urede svoj život tako da budu spremni za Gospodnji povratak, kad god da se on desi.
Dok se to ne desi, ne treba da smo uplašeni strepnjama i brigama ovog sveta, nego da budemo vredni i ozbiljni i iskoristimo ovo vreme za to da se što bolje pripremimo za taj događaj.
Jedan mudar čovek je rekao: “Ne postoji ništa izvesnije od smrti, niti neizvesnije od trenutka kad ćemo umreti. Zbog toga ću biti spreman i za jedno i za drugo. Neću požurivati smrt, ali ću sebi ulepšati vreme dok ona ne dođe”.
Meni deluje korisno i mudro.
Dok se Hrist ne vrati, iskoristimo svaki trenutak vremena da se uverimo da smo spremni za njegovo dolazak. Neka naš stav bude, kao stav psalimiste, kao pesma koju pevamo: “Neka ti budu mile reči mojih usta i misli moga srca, GOSPODE, Steno moja, Otkupitelju moj.” Psalam 19:14
OVO VREME JE ZA ONE KOJI SE SPASAVAJU (3:15a)
Kao i sve drugo u Božijem planu, tako i ovo vreme čekanja na drugi Hristov dolazak ima neku svrhu. Ta svrha je jasna i očigledna.
Bog daje vreme da što više ljudi dođe do spasenje, jer je Njegova želja da se svi ljudi spasu.
Biblija je i po tom pitanju jasna - neće se svi spasiti, ali to ne znači da ponuda spasenja neće biti dostupna svima.
Bog ima strpljenja, Bog ima saznanja, Bog ima vreme za sve one koji će prihvatiti spasenje.
Što se pak tiče ovog izraza “kašnjenje”, koji neki pominu, o tome želim da kažem ovo:
- kašnjenje ne postoji. Ako ništa drugo, ono zbog toga što niko ne zna “dan i čas” tog dođaja sem Oca. Ono što, sa sigurnošću znamo, je da će se to desiti. A kad će, to nam niko nije rekao, pa da sad možemo da pričamo o kašnjenju. Možemo da govorimo samo o vremenu kome nam je Bog, po svojoj milosti, stavio na raspolaganje.
- pošto ne znamo “dan i čas” dolaska, ne znamo dan i čas zatvaranja vrata milosti. Mnogima bi moglo da se desi da budu zatečeni, kao nemudre udavače koje su čekale ženika nespremne. Jednom kad se vrata zatvore, biće zatvoreno.
- to nas dovodi do naše uloge koja je veoma važna u ovom vremenu. Ta uloga odnosi se na širenje dobre vesti, na propovedanje evanđelja, na traženje onih koji će se spasavati.
To je vrlo ozbiljan posao, jer je to u stvari, Božije delo. Setite se da je Isus rekao da je Njegovo “... jelo (je) da izvršava(m) volju Onoga koji ga (me) je poslao i da dovrši(m) njegovo delo.”
Pa, to je i naš posao. Isus kaže “Zar i vi ne kažete: ‚Još četiri meseca, pa žetva?‘ Kažem vam: otvorite oči i pogledajte polja – zrela su za žetvu. Žetelac već prima platu i skuplja rod za večni život, da se i sejač i žetelac zajedno raduju.” Jovan 4:35,36
TRUDIMO SE DA PISMO RAZUMEMO ISPRAVNO U SKLADU SA BOŽIJOM NAMISLI (3:15b, 16)
Sveto pismo je nedvosmisleno i istinito. Ipak, mnogi će pokušati da ga diskredituju - izrugivanjem njegovim istinama, pogrešnim tumačenjem, zloupotrebljavanjem stihova, iskrivljavanjem sadržaja, sumnjom u verodostojnost ...
Sve, samo da bi nekako ostali u pravu u odnosu na njega.
To nije izum našeg vremena. Očigledno je da su taj problem imali već hrišćani na početku svog puta.
Bukvalno, svaka poslanica u Novom zavetu suočava se sa problemom lažnih učenja i suprotstavljanja istini.
Pavle je, npr. imao problem sa Imenejm i Filitom, o čemu piše i Timoteju (2.Tim 2:17,18) govoreći da takvi uništavaju nekima veru.
Dakle, to obično nije problem koji bi neki učitelj ili propovednik mogao da ima jer ste se suprotstavili njegovom mišljenju, to je problem koji uništava hrišćane govoreći lažne nauke. Najmanji je problem ako srušite sujetu nekog učitelja, ali je užasno veliki problem ako na taj način uništite nečiju veru i obeshrabrite ga na Božijem putu.
Isus je rekao “Sablazni moraju da dođu, ali teško onom po kome dođu.”
Te nauke su, obično, lepo upakovane, dobro prožvakane i lake za konzumaciju.
Međutim, Božija istina je ponekad teška, bolna, stroga, bespoštedna ... Takva je bila istina koju je apostol Pavle pisao crkvama, a neki su je onda menjali, ublažavali, prilagođavali, do te mere da je sam Pavle morao da napiše Galatima 1:8 - “Ali, čak kada bismo vam mi, ili kada bi vam anđeo sa neba propovedao evanđelje različito od onog koje smo vam mi propovedali, neka je proklet.”
Dakle, Reč Božija ne može da se tumači kako ko hoće, jer će tako, onaj koji to čini, nakopati na sebe, i na one koji ga slušaju, propast. Pismo potvrđuje sebe, i to mora tako da bude ili se radi o prevari.
Npr. ako u Pismu piše Marko 13:32 “»A o tom danu ili o tom času ne zna niko – ni anđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac.” to znači da NIKO ne zna, da ne može da se izračuna, niti da se pogodi čitajući Pismo. Znači da ne postoje nikakvi proroci, nikakve babe vračare i spiritiskinje, kojima bi to bilo javljeno ili objavljeno. Znači da je svako, ko se usudi da objavi ovakve stvari, lažni prorok i da treba bežati od njega.
Tako piše u Pismu ili smo možda pametniji od Reči Božje.
U vezi sa tim, onda ne razumem, kako ljudi i danas odlaze, okupljaju se i slede učenje lažnih proroka i raznih svedoka. Bog ih je razotkrio, pokazao da su njihove “objave” bile laž, ali ljudi i danas odlaze na njihova zagađena pojila, neki čak i odavde.
Dok još ima vremena, ne trošite ga mučeći se sa nevažnim stvarima na koje ne možete da utičete, ne jurite na mesta gde će vam golicati uši, ne budite zavedeni slatkorečivošću i bižuterijom, nego se učvršćujte u poznanju Pisma i istine i budite u skladu sa tim.
Neka naš odnos sa istinitom Božjom reči bude kao iz Psalma 119:10,16, 24
“Svim svojim srcem tebi se okrećem. Ne daj da zastranim od tvojih zapovesti ...
Mile su mi tvoje uredbe, tvoju reč neću zaboraviti... Tvoji propisi moja su naslada, moji savetnici.”
Dok čekamo na Hristov povratak, Bog nam je ostavio Bibliju da nas, uz pomoć Svetog Duha, vodi, savetuje i uči.
Primenjujmo to u našem životu, sve vreme.
U suprotnom možemo da budemo zatečeni, kao što sam već pomenuo.
Umesto toga, budimo vredni, marljivi, hrabri i ljubazni i pomireni sa Bogom.
Amin!
Нема коментара:
Постави коментар