Blago u zemljanim posudama

Slabost čoveka i jednakost pred Bogom

Često se dešava da ljudi počinju da misle o sebi više nego što je potrebno i više nego što priliči, a kao rezultat dobijemo omalovažavajući stav svega što nisu oni. Ipak reč nas uči da smo pred Bogom svi isti – zemljani sudovi, obični, krhki, jeftini, svakodnevni. Niko se ničim ne može izdići pred Bogom kako bi sebi podigao cenu. Naprotiv, što više pokušavamo da se izdignemo to se više udaljavamo od Boga.

Slabost zemljanih posuda ogleda se u tome što se zlopate sa problemima ovog sveta, kao što je to Hrist radio. A to ima smisla samo u jednom, da može da se propoveda Evanđelje

Slika ovih zemljanih sudova sasvim odgovara našim lomljivim životima i oni su opisani ovde, u Bibliji, da bi nas podsetili na naše sopstvene slabosti. Ali, ako je naš život poput zemljanog suda, mi imamo onoga koji je sposoban da, čak i razbijeni, sud  sastavi sve komade da opet funkcionišemo dobro. Božje oblikovanje glinenih sudova je u skladu sa Njegovim planovima.

Cela crkva sastavljena je od zemljanih sudova – od ljudi koji nemaju svoje vlastite sile. Bogu nisu potrebni mudri, silni i plemeniti da provedu njegov plan. Ako zaboravimo da je Božje blago smešteno u zemljane posude, stvaramo ozbiljan problem crkvi. Ako zaboravimo da je Bog stavio svoje blagu u zemljane posude, tada veoma brzo izgubimo strpljenje sa onima koji žive pored nas, sa kojima radimo pa i sa onima koji su sluge crkve.

Blago

Evanđelje je blago koje je Bog odlučio staviti u tako krhke sudove kao što smo mi. Evanđelje ima čudesnu vrednost i niko ga sa lakoćom ne može dobiti. Nije slučajno to što se evanđelje upoređuje sa dragocenim biserom. Što se tiče Isusa njegova vrednost je tolika da svako od nas ima blago. Birajući ovo blago mi smo izabrali blago koje nije zemaljsko i koje ne može biti uništeni ni ukradeno. To blago potiče sa nebesa odakle niko i ništa ne može da ga odnese. "Gde je vaše blago" rekao je Isus "tamo će biti i vaše srce" (Mt 6,21).

Sila Božija

Da bismo mogli da prenosimo evanđelje potrebna nam je izvanredna snaga. Ta snaga nalazi se u sili živoga Boga koji deluje u nama. Ako Bog radi kroz zemljane posude, sila je očigledno njegova.

Bog izabrao da se njegova sila otkrije u ljudskoj slabosti (2. Korinćanima 12,9; 13,4) da ta sila i slava ne bi bile ničim pomućene. Slabost krsta je mesto gde je Božja sila najočiglednija.

Bog nas koristi za ispoljavanje svoje sile, ne zbog toga da bi NAS afirmisao, nego da bi smo Njega proslavili. Ako prihvatimo ovu poruku sa svom ozbiljnošću koja je potrebna, veoma lako ćemo otkriti istinske opasnosti koje prete kad sebe, svoju službu i svoju crkvu pokušavamo graditi inficirani svetskim standardima snage i uspeha.

Pobeda u svakoj prilici

Zahavljujući toj sili možemo da se izborimo sa svim nevoljama sa kojima se suočavamo i da prenesemo blago onima do koji dolazimo.  

Kako bismo lakše razumeli ovu pogledajmo kako je apostola Pavle u 2. Korinćanima 4:8,9 ukazao na svoj život zemljane posude.

U prvom delu svake paralele on opisuje svoju lomljivost. On trpi "nevolje"; on je u "nedoumici"; njega "proganjaju"; on je "oboren". Ove slike nam opisuju onoga koji je pobeđen jer je slabašan u odnosu na sile koje su protiv njega.

Ali takve stvari ga nisu uništile. Hrišćani se odlikuju duhom koji govori sa poverenjem - ali nismo pritešnjeni; ali nismo beznadežni; ali nismo napušteni; ali nas ne uništavaju.

Reč "pritisnut" na grčkom "thilipsis"ne znači stisnut ili prignječen nego mrvljen.

Preduslov za otkrivanje Božje sile u našoj službi nije u zadobijanju najutecajnijih ljudi za naše prijatelje, u imanju mnogih talenata, u stvaranju mnogih olakšica kako bismo činili dobre stvari, niti u prihvatnaju svetovnih pravila igre za naše delovanje.

Božja sila je prisutna kada se ne plašimo opasnosti koje nam prete, i kada shvatimo da smo zemljani sudovi. Božja sila se najdramatičnije iskazala kroz iskustvo čoveka koji je umro ne braneći se od mučenja. Moramo se uvek podsećati da je Isus samog sebe lišio slave i da je postao običan, zemljani sud. Kada to znamo tada smo spremni da prihvatimo slavu vaskrsenja.

Božja sila se pokazuje kroz slabosti i samo lomljiva priroda može da dobije silu vaskrsenja. Naš život je deo Hristovog života. Reči ali nas ne su reči poverenja onih koji znaju da Hristovu silu dele oni koji dele njegove slabosti. Kao što apostol Pavle govori „Kada sam slab onda sam silan“ (2. Korinćanima 12,10).