Prorok Isaija je rekao da će doći vreme kad će ljudi svoje mačeve raskovati u raonike[1] i kad će vuk i jagnje zajedno pasti. Njegove reči odnose se na dolazak Božjeg carstva. Božji ljudi biće mirotvorci, oni koji idu za mirom, govore o miru i trude se da žive u miru sa ostalim ljudima.[2]
Naravno, mir sa drugima nije uvek moguć, niti mir sme biti plaćen cenom zaobilaženja volje Božije[3].
Možda nam se čini da mi nemamo silu i moć da utičemo na mir u ovom svetu. Međutim, postoji nekoliko mesta gde svaki hrišćanin može da se pokaže kao mirotvorac. I ne samo da može, nego je neophodno potrebno da to i radi. Želim da kažem samo za neke, iako ih ima mnogo više. U svojim molitvama i razmišljanjima svakako ćete otkriti mnogo novih polja gde možete da delujete.
Mir u našem domu, porodici. Svako je svestan situacije u svom domu i koliko pravih malih ratova svakodnevno vodi. Kako je moguće da imamo mir?
U Rimljanima 14,19 piše „Starajmo se stoga za ono što stvara mir i doprinosi uzajamnom nazidanju.”
Tomas Kempis je mudro primetio “Svi ljudi žude za mirom, ali ih je veoma malo koji žude za stvarima koje stvaraju taj mir.” Drugim rečima, svi volimo da imamo mir, ali ako je moguće da nam ga obezbedi neko drugi.
Pet velikih neprijatelja mira uvek nosimo sa sobom – pohlepa, ambicija, ljubomora, ljutina (bes, gnev) i ponos. Kad bismo uspeli njih da iskorenimo iz našeg života imali bi smo nepomućeni mir ili “mir koji prevazilazi svaki um.”
Ispitajte se, koliko često nešto od ovoga iskrsne u vašem domu i poremeti mir porodice.
Mir u crkvi. Jedan od najlepših pasusa Novog zaveta i jedan od najvećih izazova nalazi se u Efescima 4,3 „Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da živite dostojno zvanja u koje ste pozvani, sa svakom poniznošću i krotošću, sa strpljivošću, podnoseći jedan drugoga u ljubavi, starajući se da svezom mira održite duhovno jedinstvo.“
Veza mira satkana je od poniznosti, krotosti i strpljivosti - ojačana ljubavlju. Ljudi koji dolaze sa nama u crkvu su isti kao i mi. Potrebno im je isto što i svakome – malo strpljenja, malo podnošenja, malo ljubaznosti, malo razumevanja. Te sitnice daju aromu odnosima među nama, grade neraskidivu duhovnu vezu među decom Božjom i čine crkvu snažnom.
Neki ljudi se bore za mir u crkvi tako što ignorišu one koji ih „uznemiravaju“. Moramo da imamo na umu jednu stvar – mir nije odsustvo rata – mir je vrlina, stanje uma, spremnost za milost i milosrđe.
Govoreći o miru, znamo da ima mir koji je svojstven grobljima. U crkvi mora da postoji mir koji je sušta suprotnost ovgrobljanskom miru.
Mir sa svetom. Iako izgleda kao da je univerzalni, globalni mir, skoro nedostižan – to ne sme da bude razlog da kažem da ne treba da radimo kako bismo obezbedili mir ovom svetu koliko je god to moguće. Hrišćani treba svim silama da deluju i da se mole[4] za takav svet u kome će moći da prožive tih, miran i dobar život.
Može da se desi da neko od hrišćana ima negde nakakvu ulogu na uspostavljanju mira. Međutim, većina hrišćna, kao ja, ne može da uradi za svetski mir više od toga nego da živimo jedan miran i uzoran život.
Stara kineska poslovica kaže: „Ko je pravedan u svom srcu, imaće lep karakter, ko ima lep karakter imaće sklad u svom domu, kad postoji sklad u domu biće i reda u državi, ako ima reda u državi biće i mira u svetu.“
Naš pogled je često uperen daleko u široki svet. Počinjemo da očajavamo kako ništa ne možemo da promenimo jer je sve tako komplikovano i često nerazumljivo.
Međutim, da bismo bili u miru sa svetom, potrebno je da naučimo da budemo u miru sa bližnjima. Onim do nas, pored nas. Sa našim komšijama, saradnicima, prodavcima, vlastima, ...
Izmirenje sa svetom ne počinje tako što ćemo promeniti svet već tako što ćemo imati mir u sebi. Svetski mir zavisi od mira koji mi stvorimo u našem okruženju.
Bez obzira na sve nikad nemojte da odustanete od izgradnje mira. Odnosite se prema tome kao da samo od vas zavisi, a Bog će odgovoriti po svojoj milosti. Šta više već je i odgovorio, a njegovu milost vidimo u njegovom Sinu rođenom u Vitlejemu. On je Knez Mirni, i svaki put kad se toga setimo treba da slavimo i hvalimo Boga na njegovoj neizmernoj milosti.
U tom slavlju “Slava Bogu na visini i na zemlji mir među ljudima koji su po Božjoj volji.“ Luka 2:14, neka nam i reči apostola Pavla budu i poziv i ohrabrenje „Uostalom, braćo, radujte se, usavršavajte se, tešite se, budite jednomišljenici, živite u miru, pa će Bog ljubavi i mira biti sa vama.” 2.Korinćanima 13,11
[1] Isaija 2,4; 11,6
[3] Judejski car Josafat sklopio je savez sa Ahavam, zbog čega se Bog razgnevio na njega. 2. Dnevnika 19,1.2
[4] 1.Timoteju 2,1.2
Нема коментара:
Постави коментар