Svaka nevolja ima utehu!

Predivna vezana za  patnje i teškoćama u hrišćanskom životu je činjenica da i za takve stvari možemo da zahvaljujemo Bogu. Mi ne prolazimo kroz takve stvari bez ikakvog razloga već, pre svega, da bi se i na ovaj način susreli sa silom Božijom i, da bi smo naučili neopohodne stvati koje inače ne bismo iskuisili. Zato apostol započinje svoju 2. poslanicu ovim rečima "Slava Bogu i Ocu Gospoda našeg Isusa Hrista, Ocu milosrđa i Bogu svake utehe. " pri čemu je naglasak je na milosti i utehi.

Pavle je mogao da izdrži u svojim nevoljama jedino zahvaljujući tome što ga je Bog sam tešio. To znači da se sa teškoćama koje su se javljale u njegovom život nikad nije morao boriti sam.

Kada je Pavle govorio o Bogu svake utehe, on se podsetio i na istoriju svog naroda. Bog nije sprečio patnju, ali je ostao Bog utehe.

Reč uteha može biti toliko istrošena i obezvređena da počne da gubi smisao. Zbog toga možemo da propustimo pobednički duh koji se oseća u Pavlovom opisu Boga koja nas teši u svim našim nevoljama. Možemo doći u iskušenje da ovu reč upotrebimo samo u vezi sa osobom koja je zbog nečeg tužna. Najčešće govorio o utehi u smislu utešnog dobitka ili doma gde ćemo se utešiti. U Biblji, međutim, reč uteha znači mnogo više od sredstva za smirenje. Božja uteha je moć koja će nas osnažiti i spasiti. Božja uteha je njegova sila kojom nas oslobađa i leči.

Međutim u trenutku očajanja Pavle je shvatio da stvarna sila dolazi od Boga, a ne od nas. Božja uteha nije ograničena našim lepim rečima. To je sila koja oslobađa od smrtne opasnosti i koja daje snagu za nastavak službe. U tom trenutku Pavle je shvatio da nas je on već izbavio (1,10).

Istinski hrišćani karakterišu se po tome što su uvek otvoreni za primanje Božje pomoći bez obzira na vrstu problema u kojem se nalaze. Naša služba često omane zbog toga što nismo voljni da imamo veru, kao što je imao Pavle, u onoga koji koji nas teši u našim nevoljama. U nekim delovima mi upravljamo našom službom po svojim sopstvenim snagama, ne stvarajući mesta za Božju tešiteljsku silu. Međutim istinska služba poznaje i poteškoće i božansku utehu. Odbacivanje jednog od ova dva dela znači slabljenje službe.