Hrišćani?!

Ko su, kakvi su, gde su, kako se ponašaju, šta rade, čime se bave, šta veruju? … samo su neka od mnogobrojnih pitanja koja se čuju u savremenom svetu u odnosu na hrišćane i hrišćanstvo.

Pitanje o pravoj crkvi i pravom hrišćanstvu, iako možda ne izgleda tako, predstavlja osnov opstanka evanđeoskih zajednica i hrišćana, jer se kroz njega suočavamo i sa mnogim drugim pitanjima. Iz tog razloga bi zajednice i pojedinci trebalo da barem periodično preispitaju sebe po pitanju vere, doktrine i prakse.

Odgovori na pitanja koja ćemo sebi postaviti pomoći će nam da vidimo sebe u svetlu Svetog pisma, i da otklonimo sve ono što predstavalja svetovni standard jer nam se u nekom trenutku učinio boljim i praktičnijim. Bez obzira koliko standard ovog sveta izgledao bolji, primereniji situaciji, pa čak i pravedniji i tolerantniji on nas ipak odvaja od Božijih standarda.

Kako, dakle, prepoznati prave hrišćane i pravo hrišćanstvo? Koji je znak prepoznavanja hrišćana?

Pronaći odgovor u svetu koji nas okružuje predstavlja nemoguću misiju. Svet nema i ne može da ima takvu vrstu odgovora. Njega je moguće naći samo kod nas samih. Na žalost, često ćemo, upravo u evanđeoskim zajednicama, dobiti toliko različitih odgovora da, umesto rešenje, ostanemo potpuno zbunjeni. Na primer:

• U nekim zajednicama stoji tvrdnja da je pravi hrišćanin onaj koji oseća Boga, Njegovo prisustvo, i znake koji potvrđuju njihovu službu.
• Drugi opet govore da je lični i zajednički prosperitet osnovno merilo pravih hrišćana.
• Treći tvrde kako pravi hrišćani moraju da imaju neke rezultate svog delovanja – npr. broj novih članova se uvećave, nove misijske stanice se stalno osnivanju, itd.
• Neki opet kažu kako se prava crkva i pravih hrišćani prepoznaju po tome koliko su društveno aktivni, pa čak i politički angažovani.

Svi ovi odgovori postavljaju jednan standard koji onda primorava crkvene zajednice da njihovo ponašanje, program, propovedi i druge aktivnosti budu što atraktivnije i zanimljivije kako bi privukli što više ljudi.

Zbog toga mnogo je onih koji, da bi uspeli da se pokažu kao pravi, pribegavaju raznim trikovima i metodama preuzetim od sveta. Međutim, posle nekog vremena tako stvorene slike sasvim izblede i hrišćani se vraćaju na početak. Dolazi do krize identiteta.

S druge strane ima mnogo hrišćana koji, ne samo da ne žele da razgovaraju na ovu temu, već nisu ni prepoznali da su oni sami, njihova zajednica i radnici u crkvi u problemima. Mnogi su u strahu da će, ako oni nešto pokušaju, taj njihov pokušaj omalovažiti značaj crkve, Svetog Duha ili Isusa Hrista koji je glava Crkve.

Međutim nije cilj, niti pak Bog očekuje, da MI nešto menjamo. Ono što Bog traži od nas je da sebe sagledamo u svetlu njegovih principa zapisanih u Svetom pismu.