POSLANICA APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA - UVOD

Tokom svog trećeg misionarskog putovanja, apostol Pavle je odlučio da, po napuštanju Efesa ode u Makedoniju, potom u Ahaju, pa u Jerusalim i na kraju u Rim (Dela 19,21). U Delima 20,1-3 čitamo da je otišao u Makedoniju, a onda da je u Grčkoj proveo tri meseca.

Tokom boravka u Korintu, u kući izvesnog Gaja, koji je bio starešina crkve, negde oko 57. godine, napisao je ovu poslanicu.

Ovo je najduža, od 13, poslanica koje je apostol Pavle napisao. Iako nije prva koju je napisao ona se nalazi na prvom mestu jer po svojoj strukturi i sadržaju to zaslužuju.

Izneta teologija ponekad može da zbuni, ali ako se udubimo u proučavanje i oslonimo se na vodstvo Duha Svetoga, dobićemo punu meru znanja, mudrosti i razumevanja onog što je Pavle napisao.

Kao što je i apostol Petar pisao “... kao što vam je i naš dragi brat Pavle po danoj mu mudrosti pisao, kako piše u svim poslanicama u kojima o ovome govori; u njima ima nekih teško razumljivih stvari, koje nenaučeni i neutvrđeni - kao i ostala Pisma - izvrću na svoju sopstvenu propast.” 2. Petrova 3:15,16

CRKVA U RIMU I APOSTOL PAVLE

• Očigledno da Pavle nije bio u Rimu pre pisanja ove poslanice, ali u vreme pisanja tamo su bili neki ljude koje su Pavle i njegovi saradnici lično poznavali i sa kojima su ranije sarađivali.

• Ne zna se sigurno kad je crkva u Rimu osnovana ni ko ju je osnovao, ali postoje razne pretpostavke.

• Jedna od njih je da su crkvu osnovali hrišćani Jevreji koji su pod pritiskom napustili Jerusalim i nastanili se u Rimu.

• Druga, da su crkvu osnovali oni koji su bili na hodočašću u Jerusalimu (i Jevreji i obraćenici na Judaizam) u vreme Pedesetnice kada se izlio Duh Sveti i kad je rođena Crkva (Dela 2:10).

• Postoji i treća pretpostavka, da su crkvu osnovali Jevreji misionari koji su pre Pavla obilazili one krajeve a koje je Pavle poznavao ili ih čak i podučio i spremio za ovaj posao.

• U samom Rimu Jevreje su smatrali ateistima, jer su odbijali da se klanjaju mnoštvu bogova pa i kultu cara. Zbog toga je došlo do naredbe da svi Jevreji napuste Rim.

• To je dovelo do toga da je zajednica hrišćana ostala sastavljena mahom od bivših mnogobožaca koji iza sebe nisu imali Jevrejsku tradiciju. Ipak nakon nekog vremena, kad su se Jevreji hrišćani vratili u Rim, problem sa Jevrejskim nasledstvom je ponovo otvoren, što uopšte nije bilo čudno za ono vreme. Otvaranje tog pitanja, naravno, odnosilo se i na pitanje Zakona i milosti.

• Pošto je Pavle nameravao da, nakon što iz Grčke ode u Jerusalim kako bi predao pomoć koja je prikupljena za svete, nastavi svoje putovanje u Španiju a preko Rima, jasno je da se informisao o zajednici vernih sa kojom će se sresti na svom putovanju. Na taj način je cela ova situacija, o kojoj čitamo u poslanici, bila predočena Pavlu, a on je, vođen Duhom Svetim, dao odgovor na njih.

GLAVNE TEME POSLANICE

“Ja se, naime, ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božija na spasenje svakome ko u njega veruje, prvo Judejinu, a i Grku. Jer se u njemu otkriva pravednost Božija, iz vere u veru, kao što je napisano: »Pravednik će živeti od vere«. Rimljanima 1:16,17

Jedinstvo u Hristu i spasenje za sve ljude

Jedan od najvažnijih izraza u Rimljanima je jednostavan izraz SVI

· SVI su zgrešili (3,23)
· SVI će izaći na sud pred Hrista (14,10)
· SVI su pod Božjim gnevom zbog greha
· SVI koji veruju u Hrista mogu da prime spasenje (1,16).
· Bog je Isusa dao za SVE nas (8,32)
· Avram je otac SVIH (4,11)
· Božji volja je da SVIMA ukaže milost (11,32)
· Hrišćanima treba da žive u miru sa SVIM ljudima, koliko do njih zavisi (12,18)

Besplatni dar milosti

Milost se odnosi na Božje prihvatanje čoveka nezavisno od njegovih dela.
Izraz milost [blagodat] Pavle koristi dvadeset i dva puta u poslanici.
· Božja milost je dar (3:24),
· Milost vernima donosi opravdanje i večni život (5:21).
· Milost isključuje sva dela kao temelj za spasenje (11:6),
· Milost nije dozvola za neodgovorno ponašanje (6:1,15).
· Milost je stanje u kome hrišćani mogu da žive(5:2) u miru sa Bogom i ljudima

Poslušnost u veri

· Vera je čovekov odgovor na Božju ukazanu milost.
· Vera znači predavanje Bogu sa punim poverenjem, oslanjanje na njegovu reč i obećano spasenje.
· Vera isključuje svako ljudsko hvalisanje i oholost (3,27).
· “sve što nije po veri greh je” (14,23).

Hristova pravda

· Pravednik će živeti od vere
· Kroz Hrista imamo novi odnos sa Bogom. Taj novi odnos menja naš status i naše stavove. To je iskustvo “pravednih”, onih koji žive od vere.