(PEC Beograd, 17. januar 2021. godine, on line)
„A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je
ranjen, da Ga Bog bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za
naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se
iscelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki od nas se okrenu svojim putem, i
Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.“ Isaija 53:4-6
Slava Bogu i Ocu Gospoda našega Isusa Hrista, Ocu milosrđa i Bogu svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo mi mogli da tešimo one koji su u svakoj nevolji - utehom kojom nas same Bog teši.“ 2.Kor 1:3,4
Ovo su reči ohrabrenja i utehe koje su nam danas potrebne, jer u savremenom svetu, u kojem živimo, neiscrpni su izvori tuge, suza, strahova, neizvesnosti, očaja. Svaki dan je dan neke nove strahote, malo malo pa neki zemljotres, ili poplave, novi soj virusa svakojakih bolesti; na sve to ljudi svojom neposlušnoću, nemoralom i nemarom izazivaju nesreće, ubijaju jedni druge, varaju, kradu, razaraju porodice, bogati su sve bogatiji, a siromašni sve više tonu u bedu...
Čovek se zapita, ne samo, kako ostati normalan u svemu tome i ne obeshrabriti se, nego kako uopšte preživeti. I, kako ljudi bez Bog uopšte opstaju?
Jer verujući, iako nisu pošteđeni svega onoga u čemu su i drugi ljudi, imaju sklonište u Božijem prisustvu, ima za njih dobra vest, a to je da ih Bog neće napustiti ni u jednom trenutku, i da će, osim svega drugog, kroz svoju Reč dati pravu utehu i osvetliti tamu koja želi da sve preplavi. Jer Bog voli svoje stvorenje i svoju decu i zato govori reči punih nade: „Kao kad koga mati njegova teši tako ću ja vas tešiti, ...“ (Isaija 66:13).
Deca znaju da ih majka uvek dočekuje sa iskrenom ljubavi, da njoj mogu da se obrate sa svim pitanjima i problemima, slabostima, pogreškama, i da ća u njenom srcu uvek naći razumevanje, pouku, ohrabrenje, utehu ...
Bog je pun ljubavi prema svima koji se okrenu k njemu. Na mnogo mesta u Pismu, Bog - Stvoritelj i Upravitelj svega stvorenog, je tu ljubav pružao svom narodu, posebno u vremenu velikih nevolja, ratova, loših vladara, izgubljenih bitaka, pa i zatočeništva. U svakoj od tih situacija On je bio spreman da uteši i da pomogne, pozivajući ih da se okrenu njemu i prihvate utehu i obilje blagoslova koje ima za njih. Da, Svemogući Bog, je voljan da pomogne i uteši.
Ni jedan problem nije veći od Boga i zato se treba pouzdati prepustiti ga Njemu, a On će da učiniti ono što je najbolje, u pravvo vreme i u skladu sa njegovom voljom.
Bog nas je stvorio i dao nam život, snagu, razum, volju, mudrost, telo u koje je udahnuo svoj dah da bismo postali žive duše. Mi nismo mrtve tvari, niti smo biljke, nismo ni životinje, nego ljudi, stvorenu na sliku Božiju. Imamo osećanja, um i savest. Bog Sveznajući zna naše sposobnosti i naša ograničenja, talente, snagu i slabosti.
Takvi, kakvi smo stvoreni, “Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio - da u njima živimo.” (Efescima 2:10). Dakle, postoji plan za svakog od nas, dar za svakog od nas, posao za svakog od na i mesto za svakog odd nas.
Bog brine o svemu što je vezano za nas. On zna gde je naš početak i gde je naš kraj, zna sa kakvim ćemo se iskušenjima sretati i boriti, i s kim ćemo provesti vreme na tom putu, šta ćemo raditi, čime ćemo se baviti – i ima najbolje za nas, ako želimo da mu se prepustimo i prihvatimo njegovo vodstvo.
Svet je osuđen na propast zbog svoje iskvarenosti i odlučnosti da ne prihvati Boga i njegovu žrtvu. I čini mi se da ta iskvarenst i odlučnost raste iz dana u dan.
Iako je Bog jasno iskazao želju da svet izmiri sa sobom, ako se svet pokaje i prihavati Sina Božijeg i njegovu žrtvu, to se ne dešava. Spasenje nije nikom uskraćeno, ali ga neće svako uzeti – neki zbog toga što im je to besmisleno, drugi jer nemaju vremena za to, jedni zato što im je svet zamaglio vidike,... Ipak, neće svi propasti. Dobra vest je da će se spasiti oni koji će poverovati u Sina.
„Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život..“ (Jovan 3:16).
Bog svakodnevno radi sa svetom preko onih koje je poslao da budu so i svetlo u svetu, ali i sa nama koji smo već poverovali. Jer i nama je potrebna svakodnevno obnovljenje, ispunjenje, očišćenje ... Potreban nam je svakodnevni razgovor sa Bogom, kroz molitvu, čitanje Pisma, pokajanje. I Bog je spreman da nas podiže svakog dana, sve dok se ne ispuni vreme i sastanemo se sa Njim.
Kad smo poverovali u Njegog Sina, on nas je primio k sebi, dao nam svog Svetog Duha i zapečatio nas za sebe. I tu se prvi deo našeg puta završava, jer možemo reći da se ispunilo njegovo obećanje „Tražićete me i naći ćete me, ako me tražite svim srcem svojim.“ (Jeremija 29:13)
Hrist je u naš svet, pun patnje i neizvesnosti, došao iz ljubavi i sažaljenja. Posle mnogih, bezuspešnih, pokušaja da zaštiti svoj narod, zbog čega je i zaplakao „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem one koji su tebi poslani, koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu kao kvočka svoje piliće pod krila, ali niste hteli.“ (Lk. 13:34) Bog je poslao svog Sina, sa jasnom namerom »da objavi radosnu vest siromašnima, da javi zarobljenima da će se pustiti i slepima da će progledati, da otpusti potlačene, da najavi prijatnu godinu Gospodnju«. Luka 4:18,19
U potpunosti je ispunio to poslanje saosećajući sa umornima, tužnima, siromašnima u.
Učenike koje je pozvao, smatrao je prijateljima, a ne slugama, bio je vođa koji je služio i brinuo se za one koji su mu povereni, učitelj koga su razumeli, jasan i nedvosmilen, spreman da pohvali, ohrabri i ukori kad je trebalo.
Razumeo je ljudske slabosti, iako ih nije opravdavao, nego je sve činio da se slab oseti vredan i dobrodošao u njegov prisustvo, da primi oproštenje i podstrek za novi početak.
Razumeo je tugu i gubitke, bio je milostiv prema bolesnima izlečivši mnoge, i prema gladnima nahranivši mnoštvo.
Voleo je čak i svoje neprijatelje, za koje se, na samom samrtnom času, molio da im budu oprošteni gresi.
Kao kruna svega, podneo je najveću žrtvu, dao je svoj život, da bi platio za grehe koje su ljudi počinili, da bi spasio svakog ko to želi.
Greh celog svet je pao na njega, iako on sam nije učinio nikakav greh.
Svojom žrrtvom otkupio je svet, uspostavio je pravednost i mir sa Bogom i pripremio nas da možemo da primimo Božijeg Svetog Duha – utešitelja, učitelja i pomagača, kojim smo zapečaćeni za usinovljenje.
Svako ko se pokaje, prihvati Hristovo isceljujuće
milosrđe, susreće se sa Božijom ljubavlju i prima Svetog Duha, koji je duh
utehe i istine po Hristovom obećanju za sve koji se spasavaju „I ja ću moliti Oca, (molio je Isus) pa će vam dati drugog pomagača -
utešitelja da bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet ne može da primi, jer
ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i biće u
vama.“ (Jovan
14:16-26; 15:26-27; 16:7-14).
Duh Sveti, pre svega, uzvisuje Isusa Hrista, našeg Spasitelja i Iskupitelja. Ovo je veoma važno da znamo, jer je to način na koji možemo sa sigurnošću da prepoznamo da li u našem životu stvarno deluje Sveti Duh, ili je duh vremena ili neki drugi duh koji želi da nas prevari.
Sveti Duh nam otkriva istinu o Bogu, o nama i o budućnosti. On otvara naše oči da vidimo istinu božanskim očima, da bi naša vere bila utvrđena na pravim temeljima, na kojima možemo da gradimo našu duhovnu građevinu da bismo u pravo vreme mogli da primimo obećanu nagradu.
Sveti Duh je i biće sa nama svakog trenutka našeg života, jer On nikad ne napušta svoj hram, a to smo mi, 1 Kor 3:16 „Zar ne znate da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama?“
Duh istine nam pomaže da spoznamo pravu istinu, posebno u ovakvim vremenima kad pokušavaju da nas slude sa raznim teorijama zavere, poluistinama, raznim naukama koje češkaju uši onih koji ih žele čuti;
On nam pomaže i u trenucima frustracija i padova. On nam pruža ohrabrenje, sigurnost, mir i zaštitu od opasnosti koje vrebaju. Nadahnjuje nas da živimo mudro, ponizno i krotko, daje nam pobedu nad grehom koji želi da nas uništi, i uči nas kako da sve to odbacimo i ostanemo čisti.
Pomaže nam da zračimo Božju ljubav koju smo primili, da budemo dobri i ljubazni i da na taj način proslavljamo našeg dobrog Boga.
Duh nam daje sposobnost da prenosimo reč koju smo primili, pomaže nam da budemo hrabri i odvažni kad je potrebno da tu reč govorimo, i da tu reč potvrđujemo svojim delima i ponašanjem.
On nas ispunjava rečima zahvaljivanja i molitve, otkrivajući našeg duhovnog čoveka i dajući mu mogućnost da govori, čak i jezicima koje sam ne razume, i da tako slavi svog stvoritelja.
Sve što Duh Sveti čini usmereno je k tome da bismo darove, koje smo primili, mogli da podelimo sa drugima koji tek treba da upoznaju Boga, ali i da podržavamo jedni druge. Kao što je apostol Pavle napisao i kako smo pročitali.
Umesto ovakvih pitanja, razmišljajmo ovako.
Ponekad Bog dozvoljava da neke stvari traju dugo, jer postoji, njemu znana, potreba za tim. Mnogi u nestrpljenju ili u nerazumevanju, ispituju Božju volju i razloge, procenjuju situaciju, plaše se da će se ljubav ohladiti, ... bave se svim i svačim, a propuštaju najvažnije, a to je činjenica da je Bog suverni vladar nad stvorenjem koje je stvorio, i da ništa, što se sa tim stvorenjem događa, nije van njegovog saznanja i njegove kontrole.
U kjnizi o Jovu čitamo odgovor ovog mučenika na nagovor da prokune Boga i da se reši muka, pa da na miru umre: „dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati?“
Ali, iznad svega toga je Božija odluka, obećanje, za one koji se u njega pouzdaju: „Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe.“ Isaiija 49:15
Pomolimo
se: Dragi naš nebeski Oče! Hvala ti za dobrotu i milost tvoju. Hvala ti što
znamo da nas nisi napustio, nego si se, svojim Svetim Duhom uselio u nas, i
vodiš nas putevima koje si nam odredio da pređemo dok smo na ovom svetu.
Slavimo i hvalimo tvoje sveto ime, tvog Sina, našeg Gospoda Isusa Hrista, uvereni da je njegov dolazak blizu, i sa nestrpljenjem išćekujući taj dan kad ćemo biti podignuti Njemu u susret.
Pomozi nam da razumemo vreme u kojem živimo i naše mesto u njemu. Pomozi nam da vreme koje nam je dato iskoristimo da se utvrđujemo u veri, da iskoristimo ono što nam je dato da ostanemo u zajedništvu čak i ako ne možemo da budemo zajedno na jednom mestu.
Iznad svega, Gospode, želimo da ti damo svu hvalu, čast i slavu koja Tebi jedinom pripada.
U imenu Oca, Sina i Svetog Duha.
Amin!
Slava Bogu i Ocu Gospoda našega Isusa Hrista, Ocu milosrđa i Bogu svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo mi mogli da tešimo one koji su u svakoj nevolji - utehom kojom nas same Bog teši.“ 2.Kor 1:3,4
Ovo su reči ohrabrenja i utehe koje su nam danas potrebne, jer u savremenom svetu, u kojem živimo, neiscrpni su izvori tuge, suza, strahova, neizvesnosti, očaja. Svaki dan je dan neke nove strahote, malo malo pa neki zemljotres, ili poplave, novi soj virusa svakojakih bolesti; na sve to ljudi svojom neposlušnoću, nemoralom i nemarom izazivaju nesreće, ubijaju jedni druge, varaju, kradu, razaraju porodice, bogati su sve bogatiji, a siromašni sve više tonu u bedu...
Čovek se zapita, ne samo, kako ostati normalan u svemu tome i ne obeshrabriti se, nego kako uopšte preživeti. I, kako ljudi bez Bog uopšte opstaju?
Jer verujući, iako nisu pošteđeni svega onoga u čemu su i drugi ljudi, imaju sklonište u Božijem prisustvu, ima za njih dobra vest, a to je da ih Bog neće napustiti ni u jednom trenutku, i da će, osim svega drugog, kroz svoju Reč dati pravu utehu i osvetliti tamu koja želi da sve preplavi. Jer Bog voli svoje stvorenje i svoju decu i zato govori reči punih nade: „Kao kad koga mati njegova teši tako ću ja vas tešiti, ...“ (Isaija 66:13).
Deca znaju da ih majka uvek dočekuje sa iskrenom ljubavi, da njoj mogu da se obrate sa svim pitanjima i problemima, slabostima, pogreškama, i da ća u njenom srcu uvek naći razumevanje, pouku, ohrabrenje, utehu ...
Bog je pun ljubavi prema svima koji se okrenu k njemu. Na mnogo mesta u Pismu, Bog - Stvoritelj i Upravitelj svega stvorenog, je tu ljubav pružao svom narodu, posebno u vremenu velikih nevolja, ratova, loših vladara, izgubljenih bitaka, pa i zatočeništva. U svakoj od tih situacija On je bio spreman da uteši i da pomogne, pozivajući ih da se okrenu njemu i prihvate utehu i obilje blagoslova koje ima za njih. Da, Svemogući Bog, je voljan da pomogne i uteši.
Ni jedan problem nije veći od Boga i zato se treba pouzdati prepustiti ga Njemu, a On će da učiniti ono što je najbolje, u pravvo vreme i u skladu sa njegovom voljom.
Bog nas je stvorio i dao nam život, snagu, razum, volju, mudrost, telo u koje je udahnuo svoj dah da bismo postali žive duše. Mi nismo mrtve tvari, niti smo biljke, nismo ni životinje, nego ljudi, stvorenu na sliku Božiju. Imamo osećanja, um i savest. Bog Sveznajući zna naše sposobnosti i naša ograničenja, talente, snagu i slabosti.
Takvi, kakvi smo stvoreni, “Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio - da u njima živimo.” (Efescima 2:10). Dakle, postoji plan za svakog od nas, dar za svakog od nas, posao za svakog od na i mesto za svakog odd nas.
Bog brine o svemu što je vezano za nas. On zna gde je naš početak i gde je naš kraj, zna sa kakvim ćemo se iskušenjima sretati i boriti, i s kim ćemo provesti vreme na tom putu, šta ćemo raditi, čime ćemo se baviti – i ima najbolje za nas, ako želimo da mu se prepustimo i prihvatimo njegovo vodstvo.
Svet je osuđen na propast zbog svoje iskvarenosti i odlučnosti da ne prihvati Boga i njegovu žrtvu. I čini mi se da ta iskvarenst i odlučnost raste iz dana u dan.
Iako je Bog jasno iskazao želju da svet izmiri sa sobom, ako se svet pokaje i prihavati Sina Božijeg i njegovu žrtvu, to se ne dešava. Spasenje nije nikom uskraćeno, ali ga neće svako uzeti – neki zbog toga što im je to besmisleno, drugi jer nemaju vremena za to, jedni zato što im je svet zamaglio vidike,... Ipak, neće svi propasti. Dobra vest je da će se spasiti oni koji će poverovati u Sina.
„Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život..“ (Jovan 3:16).
Bog svakodnevno radi sa svetom preko onih koje je poslao da budu so i svetlo u svetu, ali i sa nama koji smo već poverovali. Jer i nama je potrebna svakodnevno obnovljenje, ispunjenje, očišćenje ... Potreban nam je svakodnevni razgovor sa Bogom, kroz molitvu, čitanje Pisma, pokajanje. I Bog je spreman da nas podiže svakog dana, sve dok se ne ispuni vreme i sastanemo se sa Njim.
Kad smo poverovali u Njegog Sina, on nas je primio k sebi, dao nam svog Svetog Duha i zapečatio nas za sebe. I tu se prvi deo našeg puta završava, jer možemo reći da se ispunilo njegovo obećanje „Tražićete me i naći ćete me, ako me tražite svim srcem svojim.“ (Jeremija 29:13)
Hrist je u naš svet, pun patnje i neizvesnosti, došao iz ljubavi i sažaljenja. Posle mnogih, bezuspešnih, pokušaja da zaštiti svoj narod, zbog čega je i zaplakao „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem one koji su tebi poslani, koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu kao kvočka svoje piliće pod krila, ali niste hteli.“ (Lk. 13:34) Bog je poslao svog Sina, sa jasnom namerom »da objavi radosnu vest siromašnima, da javi zarobljenima da će se pustiti i slepima da će progledati, da otpusti potlačene, da najavi prijatnu godinu Gospodnju«. Luka 4:18,19
U potpunosti je ispunio to poslanje saosećajući sa umornima, tužnima, siromašnima u.
Učenike koje je pozvao, smatrao je prijateljima, a ne slugama, bio je vođa koji je služio i brinuo se za one koji su mu povereni, učitelj koga su razumeli, jasan i nedvosmilen, spreman da pohvali, ohrabri i ukori kad je trebalo.
Razumeo je ljudske slabosti, iako ih nije opravdavao, nego je sve činio da se slab oseti vredan i dobrodošao u njegov prisustvo, da primi oproštenje i podstrek za novi početak.
Razumeo je tugu i gubitke, bio je milostiv prema bolesnima izlečivši mnoge, i prema gladnima nahranivši mnoštvo.
Voleo je čak i svoje neprijatelje, za koje se, na samom samrtnom času, molio da im budu oprošteni gresi.
Kao kruna svega, podneo je najveću žrtvu, dao je svoj život, da bi platio za grehe koje su ljudi počinili, da bi spasio svakog ko to želi.
Greh celog svet je pao na njega, iako on sam nije učinio nikakav greh.
Svojom žrrtvom otkupio je svet, uspostavio je pravednost i mir sa Bogom i pripremio nas da možemo da primimo Božijeg Svetog Duha – utešitelja, učitelja i pomagača, kojim smo zapečaćeni za usinovljenje.
Duh Sveti, pre svega, uzvisuje Isusa Hrista, našeg Spasitelja i Iskupitelja. Ovo je veoma važno da znamo, jer je to način na koji možemo sa sigurnošću da prepoznamo da li u našem životu stvarno deluje Sveti Duh, ili je duh vremena ili neki drugi duh koji želi da nas prevari.
Sveti Duh nam otkriva istinu o Bogu, o nama i o budućnosti. On otvara naše oči da vidimo istinu božanskim očima, da bi naša vere bila utvrđena na pravim temeljima, na kojima možemo da gradimo našu duhovnu građevinu da bismo u pravo vreme mogli da primimo obećanu nagradu.
Sveti Duh je i biće sa nama svakog trenutka našeg života, jer On nikad ne napušta svoj hram, a to smo mi, 1 Kor 3:16 „Zar ne znate da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama?“
Duh istine nam pomaže da spoznamo pravu istinu, posebno u ovakvim vremenima kad pokušavaju da nas slude sa raznim teorijama zavere, poluistinama, raznim naukama koje češkaju uši onih koji ih žele čuti;
On nam pomaže i u trenucima frustracija i padova. On nam pruža ohrabrenje, sigurnost, mir i zaštitu od opasnosti koje vrebaju. Nadahnjuje nas da živimo mudro, ponizno i krotko, daje nam pobedu nad grehom koji želi da nas uništi, i uči nas kako da sve to odbacimo i ostanemo čisti.
Pomaže nam da zračimo Božju ljubav koju smo primili, da budemo dobri i ljubazni i da na taj način proslavljamo našeg dobrog Boga.
Duh nam daje sposobnost da prenosimo reč koju smo primili, pomaže nam da budemo hrabri i odvažni kad je potrebno da tu reč govorimo, i da tu reč potvrđujemo svojim delima i ponašanjem.
On nas ispunjava rečima zahvaljivanja i molitve, otkrivajući našeg duhovnog čoveka i dajući mu mogućnost da govori, čak i jezicima koje sam ne razume, i da tako slavi svog stvoritelja.
Sve što Duh Sveti čini usmereno je k tome da bismo darove, koje smo primili, mogli da podelimo sa drugima koji tek treba da upoznaju Boga, ali i da podržavamo jedni druge. Kao što je apostol Pavle napisao i kako smo pročitali.
Umesto ovakvih pitanja, razmišljajmo ovako.
Ponekad Bog dozvoljava da neke stvari traju dugo, jer postoji, njemu znana, potreba za tim. Mnogi u nestrpljenju ili u nerazumevanju, ispituju Božju volju i razloge, procenjuju situaciju, plaše se da će se ljubav ohladiti, ... bave se svim i svačim, a propuštaju najvažnije, a to je činjenica da je Bog suverni vladar nad stvorenjem koje je stvorio, i da ništa, što se sa tim stvorenjem događa, nije van njegovog saznanja i njegove kontrole.
U kjnizi o Jovu čitamo odgovor ovog mučenika na nagovor da prokune Boga i da se reši muka, pa da na miru umre: „dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati?“
Ali, iznad svega toga je Božija odluka, obećanje, za one koji se u njega pouzdaju: „Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe.“ Isaiija 49:15
Slavimo i hvalimo tvoje sveto ime, tvog Sina, našeg Gospoda Isusa Hrista, uvereni da je njegov dolazak blizu, i sa nestrpljenjem išćekujući taj dan kad ćemo biti podignuti Njemu u susret.
Pomozi nam da razumemo vreme u kojem živimo i naše mesto u njemu. Pomozi nam da vreme koje nam je dato iskoristimo da se utvrđujemo u veri, da iskoristimo ono što nam je dato da ostanemo u zajedništvu čak i ako ne možemo da budemo zajedno na jednom mestu.
Iznad svega, Gospode, želimo da ti damo svu hvalu, čast i slavu koja Tebi jedinom pripada.
U imenu Oca, Sina i Svetog Duha.
Amin!
Нема коментара:
Постави коментар