Čim su izašli iz sinagoge, odoše s Jakovom i Jovanom u Simonovu i Andrejinu kuću. A Simonova tašta je ležala u groznici pa Isusu odmah rekoše za nju. On joj priđe, uze je za ruku i podiže je. I groznica je ostavi pa ona poče da ih služi.
Te večeri, kad je sunce zašlo, doneše mu sve bolesne i opsednute demonima. Ceo grad se okupi pred vratima, a on izleči mnoge koji su bolovali od raznih bolesti. Istera i mnoge demone, ali im ne dade da govore jer su znali ko je.
Rano ujutro, dok je još bio mrak, Isus ustade, izađe i ode na jedno pusto mesto, i onde se molio.
A Simon i ostali s njim ga potražiše pa kad su ga našli, rekoše mu: "Svi te traže!" A on im reče: "Hajdemo negde drugde - u obližnja sela - da i onde propovedam jer sam radi toga došao."
I tako je išao po celoj Galileji, propovedao u tamošnjim sinagogama i isterivao demone.
Te večeri, kad je sunce zašlo, doneše mu sve bolesne i opsednute demonima. Ceo grad se okupi pred vratima, a on izleči mnoge koji su bolovali od raznih bolesti. Istera i mnoge demone, ali im ne dade da govore jer su znali ko je.
Rano ujutro, dok je još bio mrak, Isus ustade, izađe i ode na jedno pusto mesto, i onde se molio.
A Simon i ostali s njim ga potražiše pa kad su ga našli, rekoše mu: "Svi te traže!" A on im reče: "Hajdemo negde drugde - u obližnja sela - da i onde propovedam jer sam radi toga došao."
I tako je išao po celoj Galileji, propovedao u tamošnjim sinagogama i isterivao demone.
Kad pročitamo ove stihove, prvo što privuče našu pažnju su izlečenja koja je Isus činio. To je bilo tako snažno sedočanstvo njegove sile, identiteta i prirode, da su ljudi, privučeni time, išli i tražili Ga ne bi li i sami osetili tu silu. Celi gradove do kojih je dolazio izlazili su pred njega da vide svojim očima to što se dešava. S druge strane, opet, izgleda kao da se Isus baš trudio da izbegne tu vrstu publiciteta. Kao da nije želeo da bude identifikovan samo na taj način. Njegovo odvajanje na molitvu u samoći, i česte promene mesta, govore upravo o tome.
Mi se često zadovoljavamo samo time da budemo prepoznati po dobrim delima. Nekako smo ubedili sebe da je naš hrišćanski život ispravan ako činimo dela za koje pretpostavljamo da su hrišćanska. Ubeđeni smo da Bog očekuje od nas da smo uvek ljubazni, pristojni, nasmejani, pozitivni, da dajemo milostinju prosjaku na ulici, da učestvujemo u nekom humanitarno delu, da redovno idemo u crkvu, da dolazimo na zajedničke molitve, čitamo bibliju, posećujemo bolesne, i tome slično. Pa čak i one oko nas prosuđujemo na osnovu tih i takvih dela.
Nažalost, to je jedna od najvećih grešaka koje činimo u svom hrišćanskom životu.
Zašto je Isus došao? Zašto smo mi hrišćani?
Isus je došao da propoveda istinu o Carstvu Božijem, došao je da oslobodi zarobljene, da da život onima koji umiru. Čovek može da bude izlečen od svoje bolesti, ali će svejedno umreti ako ne primi istinu, dobru vest o Carstvu Božijem, da ako veruje ne mora da umre, nego da može da ima večni život. Ta reč je važnija od svakog iscelenja ili izlečenja, od svake milostinje i ljubazne reči, od bilo čega dobrog što neko može da uradi za nekog.
Mi smo hrišćani zato da bismo preneli ove reči drugima. Naša uloga nije da budemo pristojni, dobri, ljubazni, religiozni, samilosni, već da budemo svedoci Istine, koja može ljude da dovede na PUT za večni ŽIVOT.
Sve ove dobre stvari, i dobra dela koja možemo i trebamo činiti, moraju da bude iza istine koju svedočimo, a ne ispred. Zato se i Hrist sklanjao kad su ga tražili zbog čuda koje je činio, i odlazio je tamo gde nisu čuli za njega. Zato i mi treba da odbijamo da budemo prepoznati po dobrim delima. Umesto toga ljudi treba da nas prepoznaju po istini koja ljudima daje život, koja je izvor svakog dobrog dela, ljubaznosti i duhovne revnosti.
Нема коментара:
Постави коментар