ISUS - SIN BOŽJI I BOG SIN

Da bi smo upoznali puninu mudrosti Sina, moramo, pre svega, da ga vidimo kao očevu mudrost. Ona se nama prvo pokazala kroz stvaranje. Od večnosti pojavio se Bog Sina kao izraz Božiji kroz koga i za koga, je tada nastalo vreme, univerzum i naš svet.

Da pogledano šta je bilo pre početka ispitujući ono što nam je Bog otkrio poslednje da bi smo bolje razumeli ono što je otkrio prvo. To ćemo uraditi tako što ćemo pogledati novozavetnu perspektivu Isusa kao mudrosti Božije pre stvaranja.

»Mudrost pak  govorimo među savršenima, ali ne mudrost ovoga sveta, niti vladara ovog sveta koji propadaju, nego govorimo Božiju mudrost u tajni, skrivenu mudrost, koju je Bog pre svih vekova predodredio za našu slavu, koju ni jedan od vladara ovoga sveta nije upoznao; jer da su je upoznali, nebi raspeli Gospoda slave. Nego propovedamo kao što je napisano: »Što oko ne vide, i uho ne ču, i u ljudsko srce ne dođe, što ugotovi Bog onima koji ga ljube«. A vama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Božije.« (1. Kor 2,6-10)

Čudesna istina nije bila poznata pre apostolskog vremena zbog toga što je tek tada Bog otkrio tajnu koja je bila sakrivena u prošlosti. Ova otkrivena tajna je otvorila prozor čudesa za nas. Ovaj pasus predstavlja most između prošlih vremena i krsta Hristovog. Kad je taj most postao očigledan mudrost Božija se otkrila u Isusu.

Sledeća identifikacija Isusa kao mudrosti Božije nalazimo u Pavlovoj poslanici crkvi u Kolosima. Izgleda da je tamo postojao određeni problem sa učiteljima koji su u svojoj »mudrosti« minimizirali ličnost i delo Hristovo, posebno u stvaranju i otkupljenju. Pavle je reagovao tako što je insistirao na tome da je tajna Božija koja je sada otkrivena

»(Hrist) u kome je skriveno sve blago mudrosti i znanja.« (Kol. 2,3)

Kad je Pavle na ovakav način govorio o Hristu, on nije rekao da je Hrist poseduje delimičnu mudrost. On je objavio da kao Bog, Isus objavljuje puninu Božije mudrosti. Pavle je još ranije objavio da je Hrist potpuna slika Božija. Sem toga, on  naglašava predpostojanje Sina Božijeg u odnosu na stvaranje.

U jednom od najuzvišenijih biblijskih pasusa, Kol. 1,16.17, on ustvrđuje:

»jer u njemu je stvoreno sve što je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom  stvoreno i za njega. I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje.« 

Sin je u ovoj poslanici opisan kao stvaralačka mudrost Božija a ne samo Sin Božiji. On je Bog Sin. Isto tako

»u njemu (Hristu) telesno obitava sva punina Božanstva.« (Kol. 2,9)

Grčka reč pleroma (punina) postoji i u prethodnim stihovima ove poslanice.

»Jer je Bog blagoizvoleo da se u njemu (Hristu) nastani sva punina.« (Kol. 1,19)

Drugim rečima, suština Božija obitava u Hristu. Suština Božija je duh (Jv. 4,24). Kološanima 2,9 je jedino mesto u Novom zavetu gde se pojavljuje grčka reč theotes (božanstvo). Istinska priroda (suština) Boga vidljiva je u Hristu. Ovo je, naravno, večni odnos koji, u kontekstu poslanice Kološanima, uključuje i istorijskog Isusa.

VIDLJIV U OTKUPLJENJU

Gledanje na Isusa kao na mudrost Božju nije uobičajno početno polazište za saznavanje o njemu. Većina od nas po prvi put je upoznala Isusa kao Sina Božijeg, koji, kroz svoju ličnost, iskazuje ljubav, milost i slavu Boga Oca. Veličina Očeve ljubavi za nas vidljiva je u prinošenju vlastitog Sina na krst radi našeg otkupljenja. Tada, kad se predamo Isusu, on postaje naš Spasitelj i mi se podižemo sa njim kroz veru u sili Božjoj, koji ga je podigao iz mrtvih. To je dobra vest, to je Evanđelje o Hristu. Što više istražujemo o Hristu uviđamo da je on pokazao mnogo više od Božije ljubavi, milosti i slave. On nam je takođe Božiju mudrost učino jasno razumljivom.

Kad je Pavle pisao korinćanima, podsetio ih je na činjenicu da je Božja mudrost sakrivena od mnogih zbog toga što je ne traže na pravom mestu ili na pravi način. Jevreji su tražili znake. Hteli su da vide čuda (Mt.12,38.39). Grci su, umesto toga, tražili mudrost, ali mudrost ovog sveta. Umesto svega toga, Pavle kaže sledeće:

»Mi propovedamo Hrista raspetoga – Judejima sablazan, mnogobošcima ludost, a samim pozvanima, kako Judejima tako i Grcima, Hrista kao silu Božiju i mudrost Božiju.« (1.Kor. 1,23.24) 

Dakle, Božijim planom spasenja za nas, Hrist je postao

»mudrost od Boga, pravednost i osvećenje i izbavljenje.« (1.Kor. 1,30b)

Zbog toga, u svom otkupiteljskom delu, Sin odslikava mudrost Oca.

VIDLJIV KOD STVARANJA

Bog nikad nije rekao nešto besmisleno jer je sveznajući, niti je, po svojoj prirodi, nešto neuhvatljivo ili neprepoznatljivo jer je sveprisutan. U njegovoj prirodi je da bude punina mudrosti kao što je u njegovoj prirodi da bude svemoguć. Zbog toga nas ne iznenađuje da vidimo Božiju mudrost u Isusu, njegovom Sinu. On je otkrivenje Božiije mudrosti, jer je sa njim od uvek i za uvek – kako u stvaranju, tako u istorijskom delu spasenja kad se otkrio u svojoj punini, a i danas kada silom Duha Svetoga živi u svakom ko u njega veruje.

Sad kad imamo prilike da gledamo Božiju mudrost izbliza u Isusu, pogledajmo malo i u nazad na trenutak početka stvaranja. Mudrost je i tamo. Da li nas to iznenađuje? Naravno da ne. Gledajući na Božiju prirodu (koja sadrži svu mudrost), i na svetlo kasnijeg otkrivanja Božije mudrosti u Isusu (Novi zavet), stvarno bismo bili iznenađeni kad ne bismo otkrili da je ona postojala i pre stvaranja.

Novozavetno učenje objedinjuje Isusa i Božiju mudrost. Istina koju tu nalazimo pokazuje nam da je Božija mudrost večna i da je učestvovala prilikom stvaranja. Očigledno, iz perspektive novozavetnih pisaca, večna Božija mudrost koju vidimo tokom Božijeg stvaranja je Božiji Sin. Koliko smo povlašćeni što i mi to možemo da vidimo očima ljudi kojima je, Duhom Svetim, data dubina spoznaje Božije prirode. Kroz njih mi vidimo istinu koju čak ni proroci i anđeli nisu mogli u potpunosti da vide (1.Pet. 1,10-12; 2.Pet. 1,19-21). Da li to znači da je Bog sprovodio »progresivno otkrivenje«? Da, jeste! Bez obzira na jezik Biblije, mi vidimo Boga potpunije u Novom nego u Starom zavetu.  Progresivno otkrivenje Boga i njegove volje za nas nalazimo u Pismu i ograničeno je Pismom. To nam potvrđuju oba Zaveta (5. Mojsijeva 4,2; 12,32; Priče 30,5.6; Otkrivenje 22,18.19). Primeri Božije brige za otkrivenja i Reč su česta.

Kroz pisanje, Bogom nadahnutih, novozavetnih pisaca možemo da vidimo više nego što je video pisac poslovica Priče 8,22-31. On je video mudrost kao jedan od pokazatelja Božije slave koje se iskazala u stvaranju. Mi takođe to možemo da vidimo u ovom pasusu. Dobijanjem kasnijeg novozavetnog otkrivenja, mi takođe možemo da vidimo mudrost kao puninu prirode (suštinu) Božiju koja se izrazila u jednoj Osobi – ali ne više kao poetska usporedba ili neki apstraktni koncept mudrosti. Drugim rečima mi vidimo Boga Sina koji isijava Božije mudrosti u stvaranju.

Hrist, kao mudrost Božija, odražava tu mudrost u stvaranju i otkupljenju sveta. Ovo je sve objedinjeno u Bibliji kako bi smo mi mogli da imamo korist od toga. Očigledno, hrišćani mogu da zaključe – kao što je i Pavle zaključio – da je Hrist Božija mudrost (1. Kor. 1,24)

Ovaj zaključak obezbeđuje nam nekoliko važnih stvari, potrebnih za život u vremenu u kome živimo.

1. Mudrost Božja kroz Isusa Hrista živi u nama danas. Ne moramo da tražimo svoje mudrosti, već je dovoljno da prihvatimo ono šta Bog ima za nas.

2. Mudrost Božja, kroz Isusa Hrista, bila je delotvorna na početku vremena, delovala je i kad se ispunilo vreme da se pojavi spasitelj, a deluje i danas privodeći vreme kraju. Kakva je bila na početku takva je i na kraju. Oni koji prihvataju ovu mudrost u njoj će i živeti.