IMA LI JOVANA? (dn.č.mk1:1-8)

Marko 1
Jovan Krstitelj priprema put 
1 Početak evanđelja o Isusu Hristu, Sinu Božijem. 
2 Kao što piše kod proroka Isaije - "Evo, šaljem svoga glasnika ispred tebe, koji će ti pripremiti put" ; 3 "glas onoga koji viče u pustinji: 'Pripremite put Gospodnji, poravnajte mu staze!'" - 
4 pojavio se Jovan, krštavajući u pustinji i propovedajući pokajničko krštenje za oproštenje greha. 5 Dolazila mu je cela Judeja i svi Jerusalimljani i priznavali svoje grehe, a on ih je krštavao u reci Jordanu. 6 Jovan je nosio odeću od kamilje dlake i kožni pojas oko bokova, a jeo je skakavce i divlji med. 
7 Propovedao je govoreći: "Za mnom dolazi jedan moćniji od mene - ja nisam dostojan ni da se sagnem i da odvežem remenje na njegovoj obući. 8 Ja sam vas krstio vodom, a on će vas krstiti Svetim Duhom." 

Ovo je evanđelje, dobra vest, Božji plan postoji i funkcioniše besprekorno. Od Isaije do Jovana mnogo je vremena prošlo i mnogo je vode proteklo Jordanom, ali pripremljeni plan koji je Bog imao u odnosu na spasenje ljudi nije zbog toga pretrpeno nikakve promene. Onako, kako je rečeno kroz usta Božjeg čoveka, tako je izvršeno i potvrđeno delom i rečima Božijeg čoveka. Bog u svakom vremenu ima svoje ljude preko kojih prenosi poruke važne za spasenje i Njegov plan. Kroz njih on priprema puteve za buduća vremena i događaje.

Ponekad smo obeshrabreni jer se oko nas, pa često i u nama, dešavaju stvari koje nas obeshrabruju pa ne vidimo kakav im je smisao. Ali ova reč nam govori upravo o tome da smisao postoji, videli ga mi ili ne, i da se Božji plan ostvaruje u pravo vreme i na pravi način.

Sem toga, često mislimo da moramo da budemo agresivni, da idemo od vrata do vrata i primoravamo ljude da slušaju našu poruku. Ipak, ovde vidimo stvari u malo drugačijem svetlu. Božji reč privlači ljude, čak i kad se propoveda u pustinji. Bog je magnet koji privlači ljude, a ne čovek koji je propoveda. Zato i vidimo jednog neuglednog i, na oko veoma čudnog, glasnika, kroz koga Bog govori. On razume šta Bog čini i, u ulozi koja mu je poverena, daje sve od sebe, prihvatajući da u njemu nema dostojanstva, već je dostojanstvo u onome koga navešćuje i koji dolazi.

Kao ljudi skloni smo da prihvatamo pohvale, nagrade, tapšanja, prva mesta, titule, itd. To hrani naš ego, podiže naše samopouzdanje, daje nam osećaj dostojanstva. To nije ni loše sve dok ne počinjemo da mislimo o sebi više nego što je potrebno. Svetom danas kruže „veliki evangelizatori“ lično, ili audio i video snimci njihovih propovedi, njihovih misli, recepata i preporuka  ... Njihove misije, bez obzira na rezultate koje prikazuju, su baš njihove jer nose njihova imena. Da li su i Božije, Bog će presuditi.  

Jovanova poruka bila je Božija poruka, i njegova misija bila je Božja misija, i rezultat poruke Bio je božji uspeh.   

Od Jovana do danas proteklo je mnogo vremena, ali Bog i dalje treba one, koji će kao Jovan, govoriti poruku koju je Bog ostavio ovom svetu. One koji neće tražiti svoje dostojanstvo nego će ukazivati na dostojanstvo Onoga koji dolazi u život onome ko ga pozove, koji će razumeti da su uključeni u realizaciju Božijeg plana, ne zbog svojih sposobnosti već po Božijem izboru, i koji su spremni da prihvate da će sve, što će Bog čini kroz njih, On činiti na svoj način i u svoje vreme, na svoju slavu i dostojanstvo.