Tri drveta i slava Božja

Priča o tri drveta.

Na jednom brdu rasla su tri drveta. Svojim krošnjama pokazivala su prema Bogu i svako drvo sanjalo je svoj san.

Prvo drvo sanjalo je da vidi svet, da okusi uzbuđenja života, da sazna da li i šta ima iza planina koje su okruživale njegovo malo brdo. Maštalo je tome da prevozi bogate, možda i samog kralja.

Drugo drvo maštalo  je o tome da život provede u bogatstvu i sjaju, da se o njemu brinu, da bude ukrašeno i posebno uvažavano.

Treće drvo bilo je neugledno i nije se moglo uporediti sa dva drveta u čijoj seni je raslo. Celog života samo se trudio da se što više ispravi kako bi, kao i njegova braća, mogao svojom krošnjom da pokazuje na Boga. Slušao je on maštarije svoje braće, možda se i sam nadao da bi mogao postati nešto, ali sve što je želeo da pokazuje prema Bogu.

Jednog dana došao je čovek sa svojim drvosečama i posekao sva tri drveta. Kad je video prvo drvo pomislio je, „ovo je odlično drvo, taman da završim čamac koji sa započeo.“ Za drugo je namenio da od njega napravi kovčeg u koji će staviti svoje dragocenosti. Treće drvo, iako je bilo krivo i neugledno, posekao je da se mu se nađe, za svaki slučaj.

Od prvog drveta čovek je napravio brodić. Iako je očekivalo da će prelaziti mora, drvo ugrađeno u brodić, nije nikad preplovilo više od jezera. Od drugog drveta čovek je napravio kovčeg za dragocenosti koji je optočio okovima i sjajnim zakovicama, i ojačavo jakom bravom. Na žalost, blago je brzo potrošeno i kovčeg je poslužio kao kutija za hranu za životinje. A treće drvo? Ostavljeno je u dvorištu i zaboravljeno. Bio je to tužan kraj za tri drveta sa velikim snovima.

Ali jedne večeri, dok je kovčeg ležao na podu pećine koja je služila kao štala, u prostoriju su ušli muškarac i žena. Žene je bila trudna i uskoro se porodila. Muškarac je uzeo kovečeg, napunio ga slamom, i u njega stavio tek rođenu bebu. Drvo je shvatilo da u svom naručju drži najveću dragocenost. Mnogo večeri kasnije brodić je prevozio grupu ljudi preko jezera. Odjednom nastala je velika oluja koja je pretila da ih potopi. Ljudi su bili veoma uznemireni, osim jednog koji je spavao na samo pramcu. Kad su ga probudili on je zapretio jezeru i vetru i sve se smirilo. Drvo je tada shvatilo da prevozi Kralja nad svim kraljevima.

A jednog dana treće drvo je isečeno i jedan njegov deo stavljen je na leđa, od šibanja izmrcvarenog, čoveka koji ga je nosio sve do brda izvan grada. Tada su ga klinovima zakucali na njega, i podigli visoko iznad zemlje. Drvo nije moglo da zamisli ništa gore od ovoga šta su ljudi uradili ovom čoveku. Bilo je postiđeno, a želelo je samo da pokazuje prema Bogu.

Međutim trećeg dana sve se promenilo. Čovek koji je bio prikovan na njega ustao je iz mrtvih i treće drvo je znalo da će od sad uvek kad ljudi pogledaju na njega misliti na Boga.

Sva tri drveta, sa svojim nadama i željama, učestvovala su u proslavljanju Boga, na način na koji je Bog to želeo. 

Slava je veoma važna tema evanđelja koje je napisao Jovan. Na samom početku njegovog evanđelja čitamo „I Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu, slavu Jedinorođenoga od Oca, punog milosti i istine.” Jovan 1:14 Kad, govorimo o Isusu uvek se fokusiramo na slavu. Pročitajte Jovan 12:9-50

BOŽJA SLAVA I ISUS

Na samom početku ovog dela evanđelja nailazimo na neverovatno uzbuđenje koje je zavladalo u Jerusalimu i okolini pošto se pročulo da je Isus tu. Onaj isti Isus koji je vaskrsao Lazara.  Ali, nije bila uzbudljiva samo činjenica da je on tu, već i da namerava da uđe u sam Jerusalim. Ljudi su se pitali, „Kako će doći? Šta će da kaže? Šta će da uradi? Da li je došlo vreme da konačno objavi da je on taj, dugo očekivani, Mesija?“ Sve u svemu, svi su pričali o Isusu. I svi su želeli da ga vide.

Na dan kad je ulazio u Jerusalim oni su izašli pred gradska vrata da ga susretnu. Mahali su palminim granama, stavljali pred njega i vikali „Hosana! 'Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospoda!' Blagosloven Car Izraelov!“ (13 stih) Priredili su Isus carski doček.

Da bi se ispunilo proroštvo koje je Bog dao preko proroka Zaharija 9:9, Isus je ujahao u Jerusalim na mladom magaretu, koje je na čudesan način Bog obezbedio za njega (Luka 19).

I sami učenici bili su zbunjeni svime što se dešavalo. To odavanje časti, ta slava koja je prizivana na Isusa, bila im je veoma čudna. Ipak, sve što je vezano za Isusa ukazivalo je na slavu, koja je najvidljivija na krstu. Svet uvek vezuje slavu za bogatstvo i moć, ali slava Božija može da se vidi jedino u ljubavi, poniznosti i žrtvi. Svo troje Isus je pokazao na krstu, u smrtnom uzdahu.

Naime, Hrist je sve vreme govorio upravo o tome da seme mora da umre kako bi dalo ploda. I Njegova slava bila je upravo to – smrt nakon koje će doći plod, večni život. Njegovo predavanje Bogu, i Božije potvrđenje glasom sa neba govori o važnosti toga. Božji glas neki su čuli kao grmljavinu, nekima se činilo da su čuli glas anđela. I jedni i drugi čuli su Božji glas koji je govorio za njih, za njihovo spasenje.

Hristova slava je poziv onima koji ga slede da ne oklevaju da svoj život predaju u Božije ruke, jer samo u Bogu možemo sačuvati život, a bez Boga ga sigurno gubimo. Bog proslavlja i proslavljaće one koji su njegovi. Mnogi nisu, pa ni danas ne razumeju, Isusov postupak. I mnogi ne veruju i pored svega što Hrist čini. Jevreji su se pozvali na Zakon koji su njihovi očevi primili preko Mojsija na gori. I tada, stotinama godina pre, oni su na kratko čuli Božji glas, i videli dim, na kratko su bili svedoci Božje slave. Ipak, nakon toliko godina mogli su da vide mnogo veću slavu u Hristu nego što su njihovi očevi mogli i da zamisle. Ipak, i pored svega što je Isus činio, činjenica da se popeo na krst i da je na njemu umro potpuno je poremetila sva njihova očekivanja. Kad su ga kao cara dočekali na vratima Jerusalima, oni su se oslanjali na ono što je učinio sa Lazarom, Vartimejem, uzetim kod Vitezde, oživljenim u Nainu, i još neka čuda. Međutim kad je u celosti otkrio svoju prirodu, svoj identitet, način na koji će se proslaviti, oni su se odvratili od njega. Poveli su se za onima koji su vikali “Raspni ga“.

Jovan je taj nedostatak vere protumačio kroz proroštvo proroka Isaija „Ko verova propovedanju našem, i mišica Gospodnja kome se otkri?“ (53:1) “Učini da odeblja srce tom narodu i uši da im otežaju, i oči im zatvori, da ne vide očima svojim i ušima svojim da ne čuju i srcem svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscele.“ (6:10)

Isaija je govorio o Hristu jer je, u veri, video njihovu neveru i njegovu slavu. 

BOŽJA SLAVA I MI

Kako se ono što je Isus govorio o sebi i Božjoj slavi odnosi na nas, kakav uticaj ima ili treba da ima na naš život?

Kad je Isus rekao da je došao čas da se proslavi Sin Čovečji i objasnio neophodnost svoje smrti, nastavio je : „Ko voli svoj život - upropašćuje ga, a ko mrzi svoj život na ovom svetu - sačuvaće ga za večni život. Ako ko meni služi - neka ide za mnom, i gde sam ja, onde će biti i moj služitelj; ako ko meni služi, njega će poštovati Otac.“ (25,26 stih) 

Hrist je morao da umre da bi bio  proslavljen. On je to uradio i za svakog od nas, ali traži od nas da učinimo isto šta i on. Naravno, to ne znači da svako od nas treba da se popne na krst na Golgoti, ili bilo gde drugde. Ono što On traži od nas je da naš ponos, sebičnost i ljubav prema svetu umre kao rezultat poslušnosti Bogu. Ono što Hrist traži od nas je direktno suprotno od onoga što su činili tajni vernici o kojima čitamo „Ipak su mnogi od starešina poverovali u njega, ali zbog fariseja nisu javno ispovedali, da ih ne bi isključili iz sinagoge; jer su više voleli ljudsku slavu, nego li slavu Božiju.“ (42,43 stih)

Ljudska slava je okrenuta samo sebi i ima za cilj proslavljanje samog sebe. Božja slava računa na poniznost, žrtvu, potčinjavanje, podnošenje, razumevanje, …

Hrišćani bi trebalo da žive tako da proslavljaju Boga. Sve što se nas tiče treba da proslavlja Boga „Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božiju.“ 1. Korinćanima 10:31.

Ljudi se često trude da velikim delima pokažu na Boga - grade hramove, zadužbine, organizuju velike humanitarne projekte, društveno korisne akcije, spasavanje gladnih, žednih, siromašnih, zavisnih … ali Isus poziva da malim stvarima pokazuju na slavu Božju. Nema boljeg načina da ukažete na Boga od ljubavi prema bližnjem, nošenjem slabosti slabih, pomaganjem i staranjem da svi zajedno dočekamo Hristov dolazak.

Mi smo primili slavu Božiju u naš život i sad treba da je - u poniznosti, podnošenju, strpljivosti i ljubavi - pokazujemo drugim ljudima.

Ona tri drveta iz priče na početku imala se velike snove i očekivanja za svoj život, i želje kako da ugode Bogu. Međutim, tek kad su posečena, isečenana delove i ostavljena Bog ih je iskoristio na najlepši moguči način da pokaže svoju slavu. Dozvolimo Bogu da on odluči kako ćemo mi pokazati njegovu slavu.