Lično poznavanje Boga i razumevanje Njegove volje zavisi od čovekovog pogleda na svet i njegovog ponašanja u zajednici u kojoj živi. Oni koji ne veruju u Boga polažu veoma malo na vrednost ljudskog života, dobra dela, dobrotu i ljubaznost. Čak i vernici mogu da budu nezainteresovani po pitanju toga KO je i ŠTA je Bog. Ova opasnost vidljiva je kroz istoriju. Ne tako davno neznabožački narodi smatrali su Boga kao nebo, sunce, mesec, okean, grom ili neko od drugih prirodnih čudesa. Drugi su, opet, bili ubeđeni da se Bog javlja kao medved, los, krokodil ili neka druga divlja životinja. Čak i u savremeno vreme neki koji veruju u Boga imaju pogrešno shvatanje njegove velike ljubavi ili njegove zastrašujuće strogoće. Neki vole da gledaju sam na njegovu ljubav i odbijaju da razmišljaju o njegovoj pravednosti i strogoći prema grehu i zlu uopšte. Od osnovne je važnosti da o Bogu budemo poučeni u slici koju nam otkriva Biblija.
Reč »priroda« znači bit karaktera, prirodne kvalitete, opredeljenost, raspoloženje. Međutim, kada govorimo o Bogu, mi govorimo o onim kvalitetama koje nam na pravi način oslikavaju Božiju bit. Kad govorim i o Božijoj prirodi, želim da obratim pažnju na Božije kvalitete o kojima nas Biblija uči.
Cela Biblija je, u stvari objava Božije prirode, i nemoguće je reći ovo govori o Bogu, a ovo ne govori. Sve što je napisano govori o njemu. Od 1. Mojsijeve 1:1 pa sve do poslednjeg stiha Otk 22:21 napisano je o našem Bogu. Ipak, moguće je nekako sabrati delove Pisma koji govore o pojedinim Božijim karakteristikima. Kad čitamo Psalam 104 i pročitamo kako nadahnuti pisac govori o Bogu zadivimo se kako je veličina i veličanstvo Božije vidljivo u svemu što je učinio stvarajući ovaj svet, vidljiva je njegova briga za sve što je stvorio, način na koji je stvarao kao i slava koja se pokazala kroz sve što je stvorio.
Psalmopisac govori,
Mnogo li je dela tvojih, Gospode!
sva si ih ti mudro uredio.
Puna je zemlja blaga tvojega. (24)
Nek je večna slava Gospodu!
Nek se veseli Gospod u delima svojim. (31)
Ovakve i slične reči uobičajene su za Bibliju; one nam pokazuju kako je Bog velik, dobar i pravedan.
Pročitajte kratak pasus u Delima 17:16-34.
Ovde vidimo apostola Pavla kad je doputovao u Atinu, glavni grad mnogobožačkog učenja onog vremena, na svom putu sejanja crkava Hristovih. Kad je hodao ulicama punih ljudi, postao je svestan snažne religiozne klime koja je vladala u ovom gradu. Vidimo iz izveštaja da je idolopoklonstvo u ovom gradu bilo strahovito veliko. Ceo grad bio je ispunjen idolima paganskih bogova izvajanih u svim mogućim materijalima. Lepota umetnosti koja zadivljuje i današnje naraštaje osatavila je snažan uticaj na apostola. Sve sa čim se susreo govorilo mu je o tome koliko je celoj ovoj civilizaciji bilo neophodno potrebno objaviti velikog i istinskog Boga sa neba. Pavle je utrošio neko vreme tražeći nagoveštaj interesovanja žitelja ovog grada za istinitim i živim Bogom. Njegov napor je urodio plodom i on je dobio priliku da govori pred vodećim filosofima i učiteljima Atine. Ono što je Pavle ovde izgovorio može da nam posluži kao primer i matrica za sva predavanja i podučavanja o Božijoj prirodi, slavi i veličanstvu.
Kroz svoju fantastičnu službu na Marsovom Brdu, Pavle je svojim slušateljima pokazao postojanje veličanstvenog Boga na nebu. Služba bogovima koju su njegovi tadašnji slušaoci vršili u nepoznavanju prave istine o Bogu, dobila je novu dimenziju objavom Boga koji je Istina, Život i Svetlo. Objava Božije prirode predstavljalo je pravo prosvetljenje za njegove slušaovce. O čemu je to Pavle govorio, koje je osobine naglasio?
BOG JE NEOGRANIČENI VLADAR
Bog je neograničeni i univerzalni vladar. Dela 17:24,26
»Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, kao gospodar neba i zemlje ne stanuje u rukotvorenim hramovima. On je takođe učinio da sav ljudski rod potiče od jednog čoveka i da se nastani po svoj zemlji, postavio je određena vremena i granice njihovog nastanjivanje. »
Bog gospodar neba i zemlje. On je božanski vladar svega. Bog ima prava da gospodari nad čovekom jer ga je On i stvorio. I kao što vlada svemirom tako vlada i ljudima. Ljudi mogu da se bune protiv toga, i mogu da budu neposlušni Bogu. Ipak, bez obzira na protivljenje Bog je i dalje ostaje Gospodar. Bez obzira na protivljenje, Božji plan nastavlja da se ostvaruje. Ovo pravilo Božije vlasti glasi:
»Jer je napisano: »Tako mi života, govori Gospod, meni će se prikloniti svako koleno, i svaki jezik ispovediće Boga.« (Rim. 14:11)«
Neko danas može da kaže da odbacuje Boga i odbija da živi pod njegovom voljom, ali oni koji iskreno istražuju Bibliju reći će:
»Gospod kraljuje, strepe narodi . . . (Ps 99:1)
»On, Gospod, on je Bog naš,«
sudovi se njegovi u celoj zemlji vrše. (Ps. 105:7)
»Narodi će biti peći krečne, »
trnje posečeno, što u vatri gori. (Is. 33:12)«
Moramo da shvatimo da ljudi, sve dok ne prihvate volju Božiju i potčine mu se kao suverenom vladaru, ne mogu da pronađu iskrenu sreću i radost. Zbog toga uvek iznova treba da se podsećamo i poučavamo ovoj velikoj istini, ali i da upućujemo druge i ovo, sa nadom da će se i u njima pojaviti želja da postanu poslušni Svemogućem, da se potčine i služe samo njemu.
BOG JE SVEMOGUĆ
Sva moć je u Božijim rukama. To vidimo u Delima 17:24.28:
»Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, kao gospodar neba i zemlje ne stanuje u rukotvorenim hramovima.
Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: i mi smo njegov rod.«
Bog na nebu je neopisivo moćan. On je svemoguć. Ta njegova moć je vidljiva u stvaranju. Samo neko Svemogućeg može da stvori vasionu, zemlju i sve na njoj? Njegova moć je vidljiva u činjenici da je u njemu sadržan sav život – »U njemu živimo i mičemo se«
Paganski bogovi bili su beživotni i nemoćni, ali Pavle propoveda Boga koji: »svojom silom. dejstvuje u nama, (i) može da učini preko svega i iznad svega što mi ištemo i mislimo« (Ef. 3:20). O ovoj neograničenoj moći posvedočio je i Hrist kad je molio »Ava, Oče, tebi je sve mogućno . . .« (Mk. 14:36). Ova sila dospuna je onima koji se potčinjavaju Bogu.
BOG JE NEZAVISTAN
Niko ni na koji način ne može da utiče na Boga, njegove odluke i planove. Dela 17:35.
»Niti prima službe od ljudskih ruku – kao da ima potrebu za čim, pošto sam daje svima život, i dah, i sve.«
Služba ili služenje, je reč koja doslovno znači, brinuti se, voditi računa o, obezbeđivati nekome šta želi i šta mu je potrebno.
Mnogobošćima je bilo sasvim normalno da se brinu za svoje bogove. Donose im hranu i piće, čiste ih, prenose, farbaju .... Prorok Jeremija gledao je na one koji su služili idolima i prinosili im hranu koji su njihovi idoli trebali. Kad je video njihovu službu, vreme i napor koji su ulagali u to služenje, on je rekao (10:5,10):
Stoje pravo ti bogovi kao stubovi tvrdi i ne govore;
Nose ih, jer ne mogu hoditi.
Ne plašite ih se, jer ne mogu zla činiti,
a nemoćni su da dobra čine
.................
Ali je Gospod pravi Bog, živi Bog i večni kralj.
Pred srdnjom njegovom sva se zemlja trese
a narodi ne odole gnevu njegovom.
Ako pročitamo ceo ovaj tekst iz Jeremije od 1 do 13 stiha videćemo punu slika sve te bede.
Međutim istiniti Bog ne zavisi od službe onih koji mu služe. On je nezavistan.
On želi da mu služimo, ali ta služba mora da bude rezultat naše ljubavi i razumevanja. Bog i danas želi da mu služimo, i da ta služba bude izraz poverenja, pouzdanja, zahvalnosti i poštovanja. Ideja da Bog zavisi od službe ljudi Biblija odlučno odbacuje.
U Psalmu 50:12 imamo zapisane Božije reči
»Da ogladnim, nebih ja to tebi rekao, jer je moja cela vaseljena, i sve što je u njoj.«
Nemojte nikad da poverujete da Bog zavisi od nečega što ste vi uradili za njega. Ta ideja je potpuno besmislena:
»Tako i vi govorite kad svršite sve što vam je naređeno: mi smo nekorisne sluge, učinili smo što smo bili dužni da učinimo.« (Lk. 17:10)
TRI, ALI IPAK JEDAN
Ovo je najteži i najinteresantniji prikaz Božije prirode o kome treba stalno da se podučavamo.
U Delima 17:29 čitamo:
»I pošto smo rod Božiji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao zlato ili srebro ili kamen, kao tvorevina ljudske ljudske umetnosti ili zamisli.«
Reč »Božanstvo« upoznaje nas ovde sa onim što najčešće nazivamo »TROJSTVO«. Iako reč trojstvo ne možemo da se pronađe u Bibliji, o konceptu trojstva postoje pouke u Pismu. Biblija nas uči da je Božanstvo sastavljeno od tri člana – Bog Otac; Hristos Sin; i Duh Sveti. O Božanstvu nam govori i Stari zavet, na taj način što nalazimo zamenicu »Ja« i »Mi« u istom stihu. Pojam Božanstva nije potpuno objašnjen u Starom zavetu zbog toga što je to objašnjene deo velikog plana otkupljenja koji je objavljen u Novom zavetu (1.Pet. 1:10-12).
U Novom zavetu nalazimo mnogo napomena o Božanstvu,
»Jer u njemu obitava sva punina Božanstva.« (Kol. 2:9)
Na mnogo mesta u Novom zavetu tri člana Božanstva nabrojana su zajedno (Mt. 28:19; Lk. 1:35; Rim. 1:3,4; 15:30; 1.Kor. 12:4-6).
Nauka o Božanstvu (Trojstvu) je možda najzagonetnije učenje o Bogu koje nalazimo u Bibliji. Ljudima je prosto nemoguće da u potpunosti shvate ovo učenje zbog toga što su ograničeni po pitanju otkrivenja duhovnih stvari. Međutim, Bog nam je dao nekoliko objašnjenja koja mogu da nam budu od pomoći za bolje razumevanje ovog velikog učenja.
Prvo, Biblija nam govori da sve tri osobe Božanstva dele iste osobine. I Sin i Duh Sveti su večni (Is. 9:6; Jev. 9:14), sveprisutni (Mt. 28:20; Ps. 139:7), sveznajući (Jv. 16:30; 21:17; Is. 40:13,14), i svemogući (Fil. 3:21; Rim. 15:19). Biblija nas takođe i uči da se svaki od članova oslovljava sa BOG – Otac (Jv. 8:54); Sin (Jv. 1:1); i Duh (Dela 5:3,4).
Drugo, iako je svaki član trojstva pojedinačan, Biblija ponekad govori o njima koa da su jedno. Reč Sin i Otac govore kao da u isto (Jv. 1:1-4; 17:21). Za Oca i Duha se kaže da su jedno (Dela 5:3.4). Za Duha i Sina se kaže da su jedinstveni (Rim. 8:9). Neko može da bude zbunjenon ovim poistovećivanjem i krene u tumačanje da Biblija u stvari uči samo o jednoj osobi u Boažanstvu, a ne tri. Ova zabuna može da se prevaziđe ako se razume da postoji jedinstvo sva tri člana Božanstva, dakle jedinstvena misao i delovanje.
Treće, Biblija nas uči da iako u trojstvu postoji subordinacija, ipak je svaki član jednak ostalim članovima (Fil. 2:5-10). Poneko vidi da su Hrist i Duh Sveti manji od Oca, ali to svakako nije tačno. U Trojstvu vlada potpuno jedinstvo. Međutim, subordinacija ima itekako važnu ulogu. Iako je po liniji subordinacije Otac taj koji je poslao Sina, a Sin je taj koji je poslao Duha (Jv. 15:26; Gal. 4:4), jednakost ni na koji način nije narušena, jer Duh proizilazi od Oca, ali Ispituje i dubine Božije i dodeljuje darove po svojoj volji.
Četvrto, Biblija nas uči da unutar Božanstva postoji »jednina množine«. Na taj način je najlakše objasniti kako tri člana postaju jedan. Pogledajmo malo ovaj koncept jednine množine. Postanje 2:24, govori nam da će muškarac i žena postati »jedno«, ali će ih i dalje biti dvoje. Biblijia na mnogo mesta koristi reč »jedan« na mestima na kojima je potpuno nemoguće govoriti o prostom jedinstvu (Dela 4:32: ......., a u 1.Kor. 3:8 čitamo .......) Ako je to istina, zašto je onda tako teško prihvatiti jedninu množine Božije? Jedinstvo Božije označava složeno jedinstvo. Odbacivanje činjenice da Trojstvo ne postoji, je zaslepljivanje samog sebe i odbacivanje Biblijskog učenja. Pavle je želeo da njegovi slušatelji saznaju istinu.
Kad je Pavle stajao pred vodećim učiteljima i filosofima onih dana, želeo je da ih nauči – najjednostavnije što je moguće – ko je Bog. Njegove reči na Marsovom Brdu je čudesna diskusija o Veličanstvenom Bogu na nebesima. Kad čitamo ovu veliku službu, možemo da primetimo nekoliko Božijih osobina o kojima je Pavle govorio.
Te osobine jedinstvene su za Boga u kojeg verujemo. I ni jedna njegova osobina nije nam ostala sakrivena, jer je on u svojoj milosti želeo da nam se objavi onakakav kakav jeste.
Ponekad ćemo, možda, imati problema sa nekim od tih osobina. Ali ako smo mu poslušni on će nam pomoći da razumemo i prihvatimo.
Нема коментара:
Постави коментар