POSLANICA APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA 12, Živa žrtva

 “Stoga vas, braćo, zaklinjem Božijim milosrđem da svoja tela prinesete na živu, svetu, Bogu prijatnu žrtvu, da to bude vaše duhovno služenje Bogu. I nemojte više da se saobražavate ovome svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da razaberete šta je Božija volja, šta je dobro, prijatno i savršeno.” Rimljanima 12:1,2
 
Rimljanima, 12. glava
  
Stoga vas, braćo, zaklinjem Božijim milosrđem da svoja tela prinesete na živu, svetu, Bogu prijatnu žrtvu, da to bude vaše duhovno služenje Bogu.

Na šta se ovde misli kad se govori o prinošenju svoga tela kao žrtve.
Ovo je povezano sa onim o čemu se govori ranije u poslanici. Ako smo s hristom umrli onda je potrebno da svoja tela i umrtvimo u odnosu na greh - oči da izbegavaju da gledaju zlo; uši da ne slušaju loše stvari; jezik da ne govori pokvareno; ruke da ne čine nedela; noge da ne stoju na mestu sa zlima.
Nego da činimo sve suprotno od toga i na taj način služimo u Božjem delu.
Prihvatljivost Bogu nastaje onda kad to sve ne činimo zato što nam je zabranjeno nego zato što smo uvereni svim svojim bićem da je to način života koji proslavlja Boga i to činimo upravo radi toga.
 
I nemojte više da se saobražavate ovome svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da razaberete šta je Božija volja, šta je dobro, prijatno i savršeno.

Jasno je da je obraćen čovek potpuno novo stvorenje i da ne bi trebalo da, ni na koji način opravdavati ili podržavati svetske standarde. Ako smo duhovno odvojeni od sveta, onda treba da se odvajamo i od njegovih standarda.
Umesto toga treba da koristimo, Duhom obnovljeni, um da se preobrazimo u ono što je bogougodno. To je potrebno kako bismo bili u stanju da dođemo do onoga šta je pred Bogom ispravno i savršeno.
 
Na osnovu milosti koja mi je data, svakom među vama kažem: ne mislite o sebi bolje nego što treba da mislite, nego mislite o sebi trezveno, u skladu sa merom vere koju je Bog odredio svakom od vas. Jer, kao što u jednom telu imamo mnogo udova, a svi udovi nemaju istu ulogu, tako smo i mi, mnogi, jedno telo u Hristu, a jedan drugom udovi. A u skladu s milošću koja nam je data, imamo različite darove. Ako je nečiji dar prorokovanje – neka bude srazmerno veri; ako je služenje – neka služi; ako je poučavanje – neka poučava; 8ako je tešenje – neka teši; ako je davanje – neka daje od srca; ako je upravljanje – neka bude revnostan; ako je pokazivanje milosrđa – neka to čini s radošću.

Tako preobraženi možemo praktično da primenimo svoju veru. Ta praktičnost ima nekoliko manifestacija.
- trezveno procenimo sami sebe, ne dajući sebi značaj veči nego pripada i u skladu je sa merom koju nam Bog daje.
- koristite svoje darove, koje je Bog dao svakom delu tela Crkve.

 9LJubav neka bude nelicemerna. Gnušajte se zla, držite se dobra.
10Volite jedan drugoga bratskom ljubavlju; poštujte jedan drugoga više nego sebe.
11U revnosti ne posustajte; u duhu budite puni žara; Gospodu služite.
12U nadi budite radosni, u nevolji strpljivi, u molitvi istrajni.
13Delite sa svetima koji su u oskudici; budite gostoljubivi.
14Blagosiljajte one koji vas progone – blagosiljajte, a ne proklinjite.
15Radujte se sa onima koji se raduju, plačite sa onima koji plaču.
16Među sobom budite složni. Ne idite za onim što je visoko, nego neka vas privlači ono što je ponizno. Ne budite uobraženi.
17Nikom ne uzvraćajte zlo za zlo. Pazite da činite ono što je dobro u očima svih ljudi. 18Ako je moguće – koliko od vas zavisi – živite u miru sa svim ljudima.
19Ne svetite se sami, dragi moji, nego ostavite mesta Božijem gnevu. Jer, zapisano je: »Moja je osveta, ja ću uzvratiti«, kaže Gospod. 20Nego, »ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga; ako je žedan, daj mu da pije.
Jer, ako to učiniš, posućeš mu glavu užarenim ugljevljem.«
21Nemoj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo dobrim.
 
Probraženi i spremni da delujemo, do izražaja će doći taj promenjeni život, koji se ogleda u ovim stvarima koje čitamo u stihovima.