“Neka se svaki čovek potčinjava pretpostavljenim vlastima, jer nema vlasti koja nije od Boga – one koje postoje, Bog je postavio.” Rimljanima 12:1
Rimljanima, 13. glava
Ovih nekoliko stihova koji govore o odnosu hrišćanina prema vlastima bili su predmet mnogih spekulacija, pa i sukoba mišljenja, ne samo zbog onoga što Pavle kaže nego možda i više zbog onoga što on ne kaže. Pavle, kako izgleda, pozJva na nekritičko pokoravanje vlastima koje vladaju. A ipak, hrišćanin teško da može čitati te reči, a ne razmišljati o primeru Petra koji je stajao pred versko-političkim vlastima u Jerusalimu i govorio: “Treba se pokoravati Bogu pre nego ljudima!” (Dela 5,29).
Zašto Pavle kaže ono što je rekao u Rimljanima 13:1-7 i zašto je to i sve što on kaže?
Možemo pre svega da se malo udubimo u reči - potčiniti i pokoriti. Iako se, ove reči, često koriste kao sinonimi one ipak imaju svoje jedinstveno zanačenje.
Potčiniti se, znači staviti sebe u podređeni položaj u odnosu na neki uspostavljeni red.
Pokoriti se, znači priznati poraz ili vlast od nekoga ko nas je pobedio ili kupio.
C. Poreklo ljudske vlade:
1. rimski katolicizam tvrdio je da je ljudska vlada urođena potreba, čak pre Pada.
2. protestantizam, najpre Martin Luther, tvrdi da je ljudska vlada nerazdvojiva u Padu. On kaže da je “Božji način za nadgledanje loših ljudi jeste staviti loše ljude u nadgledanje”
3. Karl Marx tvrdio je da je vlada sredstvo kojim ndruštvena elite drži mnoštvo pod kontrolom. Za
njega, vlada i religija igraju sličnu ulogu.
4. Pravoslavlje smatra da ljudska i Božanska vlada moraju da deluju u simfoniji. Jedna upotpunjuje drugu u kontrolisanju naroda.
II. BIBLIJSKA IZVORI
A. Stari zavet
1. Izrael je primer koji će biti korišten u Nebu. U drevnome Izraelu YHWH je bio Car. Teokracija je
pojam za opis Božje direktne vladavine (usp. I. Sam 8:4-9).
2. Božja suverenost u ljudskoj vladi može biti jasno viđena u Njegovu imenovanju:
a. svih Careva, Knjiga Daniela 2:21; 4:17.24-25
b. mesijanske Carevine, Knjiga Daniela 2:44-45
c. Navukodonosora (neo-Babilon), Knjiga Jeremije 27:6; Daniela 5:28
d. Kira II. (Perzija), II. Knjiga Dnevnika 36:22; Jezdra 1:1; Isaija 44:28; 45:1
3. Božji ljudi moraju biti podložni i puni poštovanja čak i prema napadajućim i okupirajućim
vladama:
a. Knjiga Danila 1-4, Nabukodonozor (neo-Vavilon)
b. Knjiga Danila 5, Valtazar (neo-Vavilon)
c. Knjiga Danila 6, Darije (Persija)
d. Knjiga Jezdre i Nehemije (Persija)
4. Obnovljena Judeja morala je moliti za Kira i Carevinu njegova potomstva:
a. Knjiga Jezdre 6:10; 7:23
b. Jevreji su morali moliti za građansku vlast, Mišna, Avot. 3:2
B. Novi zavet
1. Isus je pokazao poštovanje prema ljudskim vladama:
a. Evanđelje po Mateju 17:24-27; On je platio hramski porez (bilo je zamišljeno da religijske
i građanske vlasti budu jedno, usp. I. Pt 2:17)
b. Evanđelje po Mateju 22:15-22; Marku 12:13-17; Luki 20:20-26, On je zagovarao plaćanje
poreza Rimu te na taj način rimsku građansku vlast
c. Evanđelje po Jovanu 19:11, Bog dopušta građansku vlast
2. Pavlove reči vezane na ljudske vlasti:
a. Poslanica Rimljanima 13:1-5, vernici moraju biti podložni građanskim vlastima jer su
one postavljene od Boga
b. Poslanica Rimljanima 13:6-7, vernici moraju plaćati poreze i poštovati građanske vlasti
c. I. Poslanica Timoteju 2:1-3, vernici moraju moliti za građanske vlasti
d. Poslanica Titu 3:1, vernici moraju da se potčinjavaju građanskim vlastima
3. Petrove reči vezane na ljudske vlasti:
a. Dela apostolska 4:1-31; 5:29, Petar i Jovan pred Sinedrionom (ovo pokazuje biblijski
presedan za građansku neposlušnost)
b. I. Petrova poslanica 2:13-17, vernici se moraju pokoriti građanskim vlastima za dobro
društva i za evangelizaciju
4. Jovanove reči vezane na ljudske vlasti:
a. Knjiga OtkrJvenja 17, Bludnica Vavilonska zalaže se za ljudsku vladu uređenu i delotvornu
odvojeno od Boga
b. Knjiga Otkrivenja 18, Bludnica Vavilonska je uništena.
III. ZAKLJUČAK
A. Ljudska vlada (u palome svetu) određena je od Boga. Ovo nije “božansko pravo kraljeva”, nego Božanski zadatak vlade. Nijedan oblik prevlasti jednoga nad drugim nije zastupljen.
B. Religijska dužnost za vernike je slušati i moliti za građansku vlast.
C. Za vernike je primereno podržati ljudsku vlast plaćanjem poreza s primerenim stavom poštovanja.
D. Ljudska vlada ima svrhu održavanja građanskoga reda. Oni su Božje sluge za ovaj zadatak.
E. Ljudska vlada nije konačna. Ona je ograničena u svojoj vlasti. Vvernici moraju delovati prema svojoj
savesti u odbijanju građanske vlasti kad ona pređe svoje Božansko određene granice. Kao što je
Augustin u The City of God potvrdio, mi smo građani dva kraljevstva, jednog privremenog i jednog
večnog (usp. Fil 3:20). Mi imamo odgovornost u oba, ali Božje je Kraljevstvo konačno! U našoj
odgovornosti prema Bogu postoji i pojedinačno i zajedničko žarište.
F. Moramo ohrabriti vernike u demokratskim sistemima da konkretno učestvuju u postupcima vlade i provode, kad je moguće, učenja Pisma.
G. Društvena promena mora biti prethođena obraćenjem pojedinca. Ne postoji stvarna dugotrajna eshatološka nada u vladi. Sve su ljudske vlade, iako su bile željene i korištene od Boga, grešni izrazi ljudskog uređenja odvojeno od Boga. Ova zamisao bila je izražena u Jovanovoj upotrebi pojma “svet” (tj. I. Jv 2:15-17)
Šta Pavle ne kaže?
- Prvo, on u ovom odeljku ne kaže ništa što bi imalo izričito hrišćanski karakter. Iako svoje uputstvo dovodi u vezu s Božjom voljom, on ga ne povezuje s hrišćanskim pobudama. Standardno učenje judaizma bilo je da je Bog postavio građanske vlasti.
- Drugo, Pavle ne daje nikakve kvalifikacije ili nagoveštaje o mogućem postojanju okolnosti u kojima bi hrišćani morali pružati otpor građanskim vlastima. On ne uzima u obzir mogućnost da bi vlasti mogle da zastrašuju one koji čine dobro, možda progoneći ih baš zbog toga što se trude da poštuju Božju volju.
- Pavle u našem tekstu ne čini gotovo ništa da bi uputstva koja daje primenio na posebne situacije. Postaje konkretan jedino kada kaže da hrišćani treba da plaćaju poreze.
Objašnjenja:
Prvo, Pavle možda ponavlja karakteristična, opšta uputstva koja su bila upućivana novim hrišćanima prilikom krštenja. Možda se nije moglo očekivati da takva uputstva sadrže tekst o izuzecima i primeni. Ona su se ograničavala na osnovno pitanje poštovanja prema grañanskim vlastima, čime se novoobraćenima saopštavalo da ih njihova nova vera ne oslobaña zemaljskih odgovornosti.
Paralelna uputstva u 1. Petrovoj 2,13-17
Drugo objašnjenje je da je Pavle govorio povodom neke sasvim određene situacije u Rimu i da je, zbog specifičnosti te situacije hteo da iznese samo jednu stranu.
Treće, različiti komentatori govorili su o nekim drugim mogućim situacijama u Rimu koje su Pavlu mogle biti na umu.
Zaključak
Pavle, građanske vlasti i mi Pavle, grañanske vlasti i mi Ima više stvari koje bi trebalo da imamo na umu, kad razmišljamo o primerenosti ovog teksta u odnosu na nas danas.
C. Poreklo ljudske vlade:
1. rimski katolicizam tvrdio je da je ljudska vlada urođena potreba, čak pre Pada.
2. protestantizam, najpre Martin Luther, tvrdi da je ljudska vlada nerazdvojiva u Padu. On kaže da je “Božji način za nadgledanje loših ljudi jeste staviti loše ljude u nadgledanje”
3. Karl Marx tvrdio je da je vlada sredstvo kojim ndruštvena elite drži mnoštvo pod kontrolom. Za
njega, vlada i religija igraju sličnu ulogu.
4. Pravoslavlje smatra da ljudska i Božanska vlada moraju da deluju u simfoniji. Jedna upotpunjuje drugu u kontrolisanju naroda.
II. BIBLIJSKA IZVORI
A. Stari zavet
1. Izrael je primer koji će biti korišten u Nebu. U drevnome Izraelu YHWH je bio Car. Teokracija je
pojam za opis Božje direktne vladavine (usp. I. Sam 8:4-9).
2. Božja suverenost u ljudskoj vladi može biti jasno viđena u Njegovu imenovanju:
a. svih Careva, Knjiga Daniela 2:21; 4:17.24-25
b. mesijanske Carevine, Knjiga Daniela 2:44-45
c. Navukodonosora (neo-Babilon), Knjiga Jeremije 27:6; Daniela 5:28
d. Kira II. (Perzija), II. Knjiga Dnevnika 36:22; Jezdra 1:1; Isaija 44:28; 45:1
3. Božji ljudi moraju biti podložni i puni poštovanja čak i prema napadajućim i okupirajućim
vladama:
a. Knjiga Danila 1-4, Nabukodonozor (neo-Vavilon)
b. Knjiga Danila 5, Valtazar (neo-Vavilon)
c. Knjiga Danila 6, Darije (Persija)
d. Knjiga Jezdre i Nehemije (Persija)
4. Obnovljena Judeja morala je moliti za Kira i Carevinu njegova potomstva:
a. Knjiga Jezdre 6:10; 7:23
b. Jevreji su morali moliti za građansku vlast, Mišna, Avot. 3:2
B. Novi zavet
1. Isus je pokazao poštovanje prema ljudskim vladama:
a. Evanđelje po Mateju 17:24-27; On je platio hramski porez (bilo je zamišljeno da religijske
i građanske vlasti budu jedno, usp. I. Pt 2:17)
b. Evanđelje po Mateju 22:15-22; Marku 12:13-17; Luki 20:20-26, On je zagovarao plaćanje
poreza Rimu te na taj način rimsku građansku vlast
c. Evanđelje po Jovanu 19:11, Bog dopušta građansku vlast
2. Pavlove reči vezane na ljudske vlasti:
a. Poslanica Rimljanima 13:1-5, vernici moraju biti podložni građanskim vlastima jer su
one postavljene od Boga
b. Poslanica Rimljanima 13:6-7, vernici moraju plaćati poreze i poštovati građanske vlasti
c. I. Poslanica Timoteju 2:1-3, vernici moraju moliti za građanske vlasti
d. Poslanica Titu 3:1, vernici moraju da se potčinjavaju građanskim vlastima
3. Petrove reči vezane na ljudske vlasti:
a. Dela apostolska 4:1-31; 5:29, Petar i Jovan pred Sinedrionom (ovo pokazuje biblijski
presedan za građansku neposlušnost)
b. I. Petrova poslanica 2:13-17, vernici se moraju pokoriti građanskim vlastima za dobro
društva i za evangelizaciju
4. Jovanove reči vezane na ljudske vlasti:
a. Knjiga OtkrJvenja 17, Bludnica Vavilonska zalaže se za ljudsku vladu uređenu i delotvornu
odvojeno od Boga
b. Knjiga Otkrivenja 18, Bludnica Vavilonska je uništena.
III. ZAKLJUČAK
A. Ljudska vlada (u palome svetu) određena je od Boga. Ovo nije “božansko pravo kraljeva”, nego Božanski zadatak vlade. Nijedan oblik prevlasti jednoga nad drugim nije zastupljen.
B. Religijska dužnost za vernike je slušati i moliti za građansku vlast.
C. Za vernike je primereno podržati ljudsku vlast plaćanjem poreza s primerenim stavom poštovanja.
D. Ljudska vlada ima svrhu održavanja građanskoga reda. Oni su Božje sluge za ovaj zadatak.
E. Ljudska vlada nije konačna. Ona je ograničena u svojoj vlasti. Vvernici moraju delovati prema svojoj
savesti u odbijanju građanske vlasti kad ona pređe svoje Božansko određene granice. Kao što je
Augustin u The City of God potvrdio, mi smo građani dva kraljevstva, jednog privremenog i jednog
večnog (usp. Fil 3:20). Mi imamo odgovornost u oba, ali Božje je Kraljevstvo konačno! U našoj
odgovornosti prema Bogu postoji i pojedinačno i zajedničko žarište.
F. Moramo ohrabriti vernike u demokratskim sistemima da konkretno učestvuju u postupcima vlade i provode, kad je moguće, učenja Pisma.
G. Društvena promena mora biti prethođena obraćenjem pojedinca. Ne postoji stvarna dugotrajna eshatološka nada u vladi. Sve su ljudske vlade, iako su bile željene i korištene od Boga, grešni izrazi ljudskog uređenja odvojeno od Boga. Ova zamisao bila je izražena u Jovanovoj upotrebi pojma “svet” (tj. I. Jv 2:15-17)
Šta Pavle ne kaže?
- Prvo, on u ovom odeljku ne kaže ništa što bi imalo izričito hrišćanski karakter. Iako svoje uputstvo dovodi u vezu s Božjom voljom, on ga ne povezuje s hrišćanskim pobudama. Standardno učenje judaizma bilo je da je Bog postavio građanske vlasti.
- Drugo, Pavle ne daje nikakve kvalifikacije ili nagoveštaje o mogućem postojanju okolnosti u kojima bi hrišćani morali pružati otpor građanskim vlastima. On ne uzima u obzir mogućnost da bi vlasti mogle da zastrašuju one koji čine dobro, možda progoneći ih baš zbog toga što se trude da poštuju Božju volju.
- Pavle u našem tekstu ne čini gotovo ništa da bi uputstva koja daje primenio na posebne situacije. Postaje konkretan jedino kada kaže da hrišćani treba da plaćaju poreze.
Objašnjenja:
Prvo, Pavle možda ponavlja karakteristična, opšta uputstva koja su bila upućivana novim hrišćanima prilikom krštenja. Možda se nije moglo očekivati da takva uputstva sadrže tekst o izuzecima i primeni. Ona su se ograničavala na osnovno pitanje poštovanja prema grañanskim vlastima, čime se novoobraćenima saopštavalo da ih njihova nova vera ne oslobaña zemaljskih odgovornosti.
Paralelna uputstva u 1. Petrovoj 2,13-17
Drugo objašnjenje je da je Pavle govorio povodom neke sasvim određene situacije u Rimu i da je, zbog specifičnosti te situacije hteo da iznese samo jednu stranu.
Treće, različiti komentatori govorili su o nekim drugim mogućim situacijama u Rimu koje su Pavlu mogle biti na umu.
Zaključak
Pavle, građanske vlasti i mi Pavle, grañanske vlasti i mi Ima više stvari koje bi trebalo da imamo na umu, kad razmišljamo o primerenosti ovog teksta u odnosu na nas danas.
Prvo, to nije sve što Biblija kaže o načinu na koji Božji narod treba da se odnosi prema građanskim vlastima. Biblija je puna primera vernih Božjih sledbenika, od Danila u jami s lavovima do Jovana prognanog na ostrvo Patmos, koji su morali da odbiju zahteve države u ime svoje savesti. Ako je tradicija u pravu, Pavla su, odsecanjem glave, pogubile baš one rimske vlasti o kojima on govori u našem tekstu. U stvari, to čak nije ni sve što Pavle kaže na temu građanskih vlasti. Na primer, on u 1. Korinćanima, 6. glavi, preporučuje hrišćanima da ne idu na građanske sudove radi pokretanja parnica protiv drugih hrišćana.
Drugo, potrebno je da ozbiljno prihvatimo ono što Pavle kaže u našem tekstu. Bez obzira na postojanje izuzetaka koje Pavle ne pominje, to nikako ne odvraća pažnju od osnovne misli — da hrišćani treba da budu odgovorni građani, koji će poštovati vlasti, koji će biti svesni da Bog uređuje svet i da On radom građanskih vlasti sprečava anarhiju u svetu.
Većina vremena koje provodimo na zemlji ne stavlja nas pred sudbonosne, krupne dileme, kada se savest i dužnost prema Bogu sukobljavaju sa zahtevima vlasti, ali nas zato svi naši dani stavljaju pred mnoge odluke koje od nas zahtevaju rešenost da budemo odgovorni građani.
Ne moramo se svi složiti s onim šta znači — biti dobar građanin i biti odgovoran prema Bogu traže u svakoj pojedinoj situaciji, ali ako Pavlove reči ozbiljno prihvatimo, nećemo moći da osporimo da je poštovanje, ali nikako i obožavanje vlasti deo naše dužnosti prema Bogu.
Većina vremena koje provodimo na zemlji ne stavlja nas pred sudbonosne, krupne dileme, kada se savest i dužnost prema Bogu sukobljavaju sa zahtevima vlasti, ali nas zato svi naši dani stavljaju pred mnoge odluke koje od nas zahtevaju rešenost da budemo odgovorni građani.
Ne moramo se svi složiti s onim šta znači — biti dobar građanin i biti odgovoran prema Bogu traže u svakoj pojedinoj situaciji, ali ako Pavlove reči ozbiljno prihvatimo, nećemo moći da osporimo da je poštovanje, ali nikako i obožavanje vlasti deo naše dužnosti prema Bogu.
Нема коментара:
Постави коментар