(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, nedelja 8. januar 2022. godina)
Prošle nedelje pastor je govorio o probuđenju. “Ove godine, probuđenje”. Stihove koje je pri tom pročitao bili su iz Dela 5 glava.
Nakon toga pomenuo je Isusovu naredbu o propovedanju evanđelja.
Zašto evanđelje?
O tome ja želim da govorim danas.
Apostol Pavle napisao je: “Pavle, sluga Hrista Isusa, pozvan za apostola, određen za Božije evanđelje, koje je Bog unapred obećao preko svojih proroka u Svetim pismima, evanđelje o njegovom Sinu, ... Ne stidim se, naime, evanđelja, jer ono je Božija sila za spasenje svakome ko veruje – prvo Judejinu, pa Grku. U njemu se otkriva Božije delo pravednosti, od početka do kraja zasnovano na veri, kao što je i zapisano: »Pravednik će živeti od vere.«” Rimljanima 1:1-3,16,17
Dakle, evanđelje je Božija sila. A kao što smo čuli prošle nedelje, za probuđenje nam je potrebna upravo ta sila, koja dolazi od Boga, a manifestuje se na razne načine kroz njegov i iza njegov narod.
Sila je reč koja je u trendu u savremenom svetu isto kao što je bila u trendu i pre dve hiljade godine. Samo što je od tada njeno ispoljavanje postalo mnogo sofisticiranje, a dejstvo mnogo smrtonosnije. U savremenom svetu, nebrojeno je mnogo više onoga što silom deluje na naše živote - iako će pokušati da vas ubede da se sve, u savremenom svetu, rešava dogovorima, lažu! Svi ti dogovori se, na žalost, na kraju, svedu na golo ispoljavanje sile.
Sila je, bukvalno, prisutna u svemu što naša kultura smatra ozbiljnim i vrednim. Bez obzira da li je ta sila vezana za tehnologiju, politiku, religiju, finasije, nije važno, jer svaka pojedinačno i sve zajedno zarobljavaju čoveka i polako ga ubijaju.
Na primer, sila tehnologije, koja nas neprestano gura i vuče da se, iz dana u dan osavremenjujemo, definiše društvo u kojem živimo, omogućava nam budemo u stalnom kontaknu jedni sa drugima, ali nas sve više dehumanizuje, otimajući nam čula ostavlja nas da, neprestano, zaziremo jedni od drugih.
Ili sila kojom religija deluje na naše života, trudeći nas da naše najintimnije, veru, povezuje sa nacijom, državom, patriotizmom, umesto sa Onim koji je jedini bitan, Bogom u koga verujete. Proglašavaju jedni druge sektom, nepodobnima, izdajnicima ...
Ili, uvek neizbežna sila novca. Lako je doći do para, samo potpiši tu i tu, lako ćeš vratiti, lako ćemo sa tim, ...
Sve ove sile koje vladaju svetom govore “Mi brinemo o tebi, samo nam se pokori”, pokušavajući da nas ubede da ključ napretka, i ličnog uspeha, leži u tome da sve želje budu ispunjene, uz što manju cenu.
Mi, naravno, znamo da je to samo privid, i da od toga nema ništa, ali pritisak osećamo svakog dana na svakom koraku i u svakom segmentu našeg života. Ponekad, nažalost, i pokleknemo i onda nam predstoji dug hod do oslobođenja.
Zato, kad razmišljamo o svom životu, odlučujemo o stvarima koje nas se tiču, kad svedočimo drugim ljudima, moramo biti potpuno svesni ove činjenice.
Nasuprot svim ovim silama, stoji sila evanđelja. Sila koja je svakom na dohvat ruke, koja spaja, a ne razdvaja, koja može da zadovolji sve potrebe čoveka, materiijalne i prolazne, ali važnije od svega duhovne i večne.
Apostol Pavle kaže, kao što smo pročitali, da se ne stidi evanđelja. Ni mi ne treba da se stidimo jer je to Božija objava koja nam je došla kroz našeg Gospoda Isusa Hrista.
Ovo kažem zbog toga što smo ponekad veoma bojažljivi kad nekome treba da prenesemo Božju poruku. Kao da treba da prenesemo nešto što smo sami izmislili. Ali mi govorimo samo ono što je došlo do nas, što je promenilo naše života i zaslužuje da bude podeljeno. Iza poruke evađelja treba da stoji Božji autoritet i naše svedočanstvo, i to baš tim redosledom.
Božija sila se pokazuje kroz razna čuda, koja za cilj imaju samo jedan cilj - da potvrde istinitost i moć evanđelja. Kad čitate Novi zavet, vidite mrtve koji ustaju, oduzete koji hodaju, gubave koji se čiste, slepe koji gledaju, a iznad svega vidite one čiji se životi radikalno menjaju. Prostituke postaju Hristove sledbenice, carinici postaju apostoli, verski fanatici propovednici evanđelja mira i ljubavi.
Možda verujete da je najveće čudo kad mrtvi ustane, ali nije. Najveće čudo je kad čovek, živ u telu, svojevoljno umre, i nanovo se rodi sa novom prirodom. To je čudo!
Zato je svako, ko sada sedi u ovim klupama jedno od čuda delovanje Božije sile, koju je uticala na nas kroz evanđelje.
Sila evanđelja oslobodila nas je od ropstva grehu, podložnosti smrti, donela nam pomirenje sa Bogom, uvela u zajednicu sa drugima koji su, kroz poslušnost, duhovno nanovorođeni.
----------- Evanđelje nije neki, na brzinu, sklepani plan, koji će se ostvariti, a možda i neće. Evanđelje je misija, koja je vanvremenska, postoji još od pre nego što je išta nastalo, ima tačno određeni cilj i plan razvoja.
Gde će se šta desiti, kako i ko će šta uraditi, kome je namenjeno, sve to objavljeno nam je u reči Božjoj, koja je otkriveni plan Božijeg spasenja za svu tvorevinu.
Kad je Isus naložio Veliku misiju, potvrdio je i da je evanđelje namenjeno svakome, i na koga računa u toj misiji, i gde će se sve to dešavati:
“Idite u sav svet i objavite evanđelje svakom stvorenju.” (Mk. 16:15) ili “Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima.” (Mt.29:19) - to je cilj - objavite svima i načinite učenike (ili sledbenike)
“Bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji i Samariji, i sve do kraja zemlje” (Dela 1:86)
Dakle, apostoli, vi, ja, i svi koji tek dolaze.
Posao je, kao što vam je poznato započet u Jerusalimu, a zatim se proširio na ceo svet. Nakon uspostavljanja crkve, šta pod progonom, šta svojevoljno, Hristovi učenici držali su zapovesti koje im je dao – prolazili su svuda i reč se nezadrživo širila.
Etiopljanin je nastavio svoj put, nakon što je čuo evanđelje, poslušao ga i krstio se.
Pavle, je nakon progona hrišćana, pokajanja, i krštenja, nastavio svoj životni put kao hrišćanin, odlazeći daleko na sever i zapad.
Uzbudljivo zar ne? I sad smo mi u toj poziciji. U rukama i u srcu imaš predivnu vest i misliš, svi jedva čekaju da čuju šta imam da im kažem - u komšiluku, u familiji, na poslu ....
Pa, realnost je malo drugačija. Primetili ste, zar ne?
Ali ako će vam biti lakše, ne događa vam se ništa novo. Tako je od početka - gde god da prolazili, učenici su nailazili na protivljenje, nevolje, progone.
I prosto se zapitaš: Kad to što donosiš i prenosiš nije ništa drugo do sušta dobrota, objava ljubavi, ponuda mira, oprost dugova, obnova, nada, pobeda ... kako to da ima toliko protivljenja?
Matej 10:34-36“Nisam došao da donesem mir nego mač. Došao sam da okrenem
‚čoveka protiv njegovog oca, kćer protiv majke, snahu protiv svekrve. Čoveku će njegovi ukućani biti neprijatelji.‘”
Taj mač, koji je Hrist doneo je “Božija reč ... živa i delotvorna i oštrija od svakog mača sa dve oštrice, pa prodire dotle da deli dušu i duh, zglobove i moždinu i prosuđuje misli i namere srca. I nema stvorenja koje je pred njim skriveno, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onoga kome polažemo račun.” Jevrejima 4:12,13
Pa eto, nije da ljudi ne vole stvari, nego im je suočavanje sa istinom isuviše bolno i strašno.
Da li su ovi pre nas odustali? Naravno da ne! Među mnoštvom protivnika, ipak su pronalazili mnoštvo onih koji su želeli da čuju poruku evanđelja.
Da li ćemo mi odustati? Naravno da ne, ako želimo probuđenje, svakako da ne. Uvek će biti nekog ko će želeti da čuje, da prihvati, da se pokaje.
Bog ne odustaje. On želi da oni, koji su od Njega pozvani, i dalje šire dobru vest. Iako je stara nekoliko hiljada godina njegova dobra vest nije izgubila ništa od svoje ozbiljnosti, aktuelnosti i i radosti.
Od Mojsija, pa preko Samuila, Isaije, Jeremije i drugih proka, dobra vest je stizala do onih do kojih mora da stigne. Prorok Isaija, ispunjen Duhom Svetim, je napisao:
“Kako su lepe na gorama noge glasnika koji objavljuje mir, koji donosi radosnu vest, koji objavljuje spasenje, koji kaže Sionu: »Tvoj Bog vlada!«” (Is. 52:7). Amen!
Evanđelje je najpotpunija i najsveobuvatnije poruka koja je ikad došla ljudima.
Ta poruka nam, bez imalo snishodljivsti, govori o neophodnoj potrebi da verujemo u Boga: “A bez vere je nemoguće ugoditi Bogu, jer ko mu pristupa, treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže.” Jevrejima 11:6 i Njegovog Sina “Jer, Bog je toliko voleo svet da je dao svoga jedinorođenog Sina da ko god u njega veruje ne propadne, nego da ima večni život.”
Međutim, evanđelje takođe direktno i nedvosmisleno govori o stvarima koje moraju da budu odrađene i kojima moramo da se pokorimo. Jer, istina je da imamo slobodu, ali ne i anarhiju; suština slobode je izlazak na svetlost, a ne sakrivanje iza prava na nju. Isto kao što je dobro, evanđelje je nepopustljivo protiv neodgovornoste, lenjost, lažnu sigurnost, licemernost, i mnogih drugih loših stvari.
Hristove reči “Zašto me zovete: ‘Gospode, Gospode’ a ne činite ono što vam govorim.” (Lk. 6:46) su isto toliko važe koliko i one - dođite k meni svi koji ste umroni ...
Poslušnost i izvršavanje Hristovih zapovesti ne sme da bude pitanje naše dobre volje, našeg sloobodnog vremena, naše snage, već je neophodnost novog života koji živimo. Izvršavajući Njegove zapovesti, pokazajujemo svoj identitet i pripadanje.
Osim toga, Hristove zapovesti nisu teške: Ljubi Boga, ljubite jedni druge; ... Nije tako strašno zar ne?
Iz te naše poslušnosti i revnosti u ispunjavanju Božije volje ulazimo u realnost Božije nagrade, kroz obećanja koje nam je On dao. I to je kruna dobre vesti koju prenosimo i o kojoj svedočimo.
Izdvojio sam dva, za koja verujem da su esencijalna za svakoga. Čitajući Božiju Reč, Vi ćete, verujem, otkriti još mnoga obećanja, od kojih su neka već ispunjena, a neka će se tek ispuniti.
Prvo obećanje nalazimo u Delima 2:38 – obećanje dara Duha Svetog, koji će nam omogućiti da živimo svojim novim životom.
Drugo obećanje nalazimo u 1.Jv. 2:25 “život večni.”
Ukratko: Ako nastavimo da hodamo novim životom, vođeni Duhom Svetim, naš put će se završiti kod Oca u Nebu, zauvek.
Rekao sam na početku da sile ovog sveta polako zarobljavaju čoveka i oduzimaju mu život, čak i ako mu dodaju godine.
S druge strane je Božija sila koja oslobađa i daje novi život, objavljena u Njegovoj Reči.
Kad je Isus hodio zemljom na njegovu reč dešavale su se silne stvari, a vidimo da se to nastavilo i kroz njegove učenike, kao što smo čitali u Delima 5.
Reč koja je pred nama, i koju mi imamo zapisanu, nema nimalo manju silu.
I ako nas, ove svetovne sile, tako strašno pritiskaju, Božija Reč objavljuje oslobođenje.
Ponekad ljudi pokušavaju da nadodaju nešto na Reč, kao da ona nije dovoljno jaka da izrazi sve ono što je potrebno. Božjoj reči nije potreban nikakav dodatak, naknadno ispravljanje, usaglašavnje sa svetom, ili prilagođavanje ljudima.
Ona je savršena u objavi spasenja za sve ljude. Budite ubeđeni da nema osobe koja ostaje ista nakon što je čula Božiju reč, onakvu kakvu poznajemo, niti reč može da se rasipa, a da ne donose neki rod.
Evanđelje ima silu da promeni, i da održi na putu promena. Dodaje snage koja nam je neophodna da završimo na putu na koji nas je Bog pozvao.
U svetu možete da popravite svoj izgled, korektivna hirurgija je veoma uspešna; možete da promenite svoju životnu filozofiju - svet je pun gurua, koji će vam za male pare prodati “velike” istine; možete da zamenite momka/devojku, i naravno ženu/muža; ali sebe ne možete da promenite - to može samo Božija sila.
I naposletku, Evanđeljem objavljujemo sud, jer je ono izgovorena Hristova reč (Jv.12:48). “Ko mene odbacuje i ne prima mojih reči, ima svoga sudiju; reč - koju sam izgovorio - ona će mu suditi u poslednji dan.”
Vidite, reči Evanđelja nekome su život, a nekome smrt. Svakome onako kako izabere.
Ako želimo, a uveren sa da želimo, probuđenje među nama i u gradu u kojem živimo, i u zemlji koju nastanjujemo, ubeđen sam da treba još više da napredujemo u poznavaju evanđelja i njegove prirode, kako bismo uvek znali kakvu nam je silu Bog poverio.
Neki će se možda uplašiti takve odgovornosti ili će možda izgarati od želje i nestrpljenja da idu i da odmah “saspu u lice” ljudima poslednji poziv na spasenje - različiti smo i različito reagujemo. Ali, u jednom smo slični. Naime,
Bog nam je dao svog Duha, da nas u svemu čuva, pouči i usmerava, pa da, i tamo gde ne znamo kako bismo, budemo korisni svedoci Njegove slave i dobre vesti.
Želim da verujem da će ova godina biti godina probuđenja i da ćemo uživati u svetlu Njegove slave, kao što kaže stih “Probudi se, ti koji spavaš, ustani iz mrtvih i Hristos će te obasjati.” Efescima 5:14
Amin
Нема коментара:
Постави коментар