(Protestantska evanđeoska crkva Beograd - omladinski sastanak, 31. januar 2026.)
Pritisci dolaze sa svih strana - počev od izgleda, morala, uspešnosti, tehnologije, budućnosti i vere.
Pored toga tu je i svet o kojem pričaju stariji, osobe prethodnih generacija, koji imaju svoju viziju budućnosti, a koja je izgrađena na idejama koje su bile aktuelne u prošlosti. Potpuno je jasno da se mladi pitaju kako je uopšte moguće da se nešto tako ugradi u sadašnjost, i još važnije kako bi oni mogli da se uklope u to.
Ceo taj spektar promena koji se dešava munjevito, iziskuje nešto čvrsto, postojano, nešto što se neće menjati u zavisnosti od mode i filozofije vremena, nešta na šta se mladi čovek može osloniti.
Zato pitanje: „Da li Bog ima poruku za savremene mlade ljude?“
Odgovor je, apsolutno da!
E, sad ovo možda da zvuči malo smešno, pogotovo jer govorimo o savremenom svetu - On nudi odgovor u knjizi staroj skoro tri hiljade godina, u knjizi proroka Danila.
I. LAKŠE JE SAVLADATI ISKUŠENJA AKO IMAMO CILJ (Danilo 1:8)
Na početku knjige proroka Danila čitamo o svim lošim dešavanjima koje su zadesile narod Judeje zbog njihovih loših odluka i ponašanja.
Pošto Božji narod nije hteo da sluša reč Gospodnju, već se uzdao u ono što je manje vredno, izgubio je i svoju službu Bogu i imovinu u koju se pouzdao.
Osim hramskog blaga, vavilonski kralj je naredio da se u Vavilon dovedu najbolji mladi ljude iz Jerusalima. Ovi mladi ljudi trebalo je da budu obrazovani o upravljanju, zakonima, običajima, jezicima i naukama Haldejaca tokom tri godine
Među tim mladim ljudima bio je i Danilo (Valtazar), zajedno sa Ananijom (Sedrah), Mihajlom (Mešah) i Azarjom (Avdenago). Mnogi od tih mladih ljudi su kasnije, kad je njihovo školovanje završeno, i kad su stekli određenu praksu, vraćeni nazad u Judeju puni vavilnoskog znanja i ideja, kako bi tamo sprovodili vavilonizaciju naroda i olakšali vavilonskim vladarima da vladaju nad ovom teritorijom.
Sličan prinicip se danas dešava i u crkvama. Postali smo neposlušni Bogu, počeli smo da se uzdamo u pogrešne vrednosti, procenjujemo na osnovu pogrešnih merila. Bog nas upozorava na to, daje nam vremena da se promenimo. Zloupotrebljavajući to vreme, jer ništa se ne dešava odmah kao da Bog okleva, zanemarujemo upozorenja.
Kao što nije bio problem u mladim ljudima koji su odvedeni u izgnanstvo, nego u komletnom društvu koje je postalo neposlušno Bogu, i tako ih izložilo opasnosti i nevoljama; tako ni danas nije problem samo u mladim ljudima, koliko je problem u crkvama i odraslim ljudima jer su postali neposlušni Bogu.
Da bismo bolje razumeli ovo pročitaću vam jedan jako tužan i poprilično porazan stih ih knjige o Sudijama 2:10: «...I sav onaj naraštaj pribra se k ocima svojim, i nasta drugi naraštaj iza njih, koji ne poznavaše Gospoda ni dela koja je učinio Izrailju.»
Naravno ne radi se o svim roditeljima, ali odgovornost crkve svakako postoji.
Zbog toga mnogi mladi ljudi ostanu bez vodstva, bez dobrog primera, bez jasnih uputstava i polako se odvajaju od crkve i traže sebe u svetu koji ih privlači. Uče se principima sveta i polako ih usvajaju.
“Vaviloniziraju” se, a onda se vraćaju, ako se ikad i vrate, u crkvu sa potpuno drugačijim viđenjem stvari. U najboljem slučaju to je mix svetskih i Božjih pravila.
Svet ne ulazi u crkvu na silu, nego ga unose članovi crkve u svojim srcima.
Zato Pavle i upozorava crkvu u Rimu, 12:2 “I nemojte više da se saobražavate ovome svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da razaberete šta je Božja volja, šta je dobro, prijatno i savršeno.”
Mladi ljudi su posebno osetljivi na to. Oni idu u škole, na fakultete, rade u svetovnim firmama, druže se sa ljudima ovog sveta. Teško je ostati “čist” u takvom okruženju, pogotovo ako ne postoji jaka podrška starijih.
Od samog početka, Danilo je u svom srcu odlučio da se ne onečisti vavilonskim običajima, hranom i ponašanjem.
Iako, mogao je veoma lako da pomisli: „Niko nikada neće saznati. Šta da radimo, takva je situacija i nema potrebe da još više komplikujemo ovo što nam se dešava.“
Ali odlučio je da ostane čist, znajući da će Bog znati.
Vidite, u svakoj situaciji u kojoj se nađemo biće skušenja. Ona će uvek dolaziti i izazivati naše strpljenje,
- pozivati nas da proširimo naše granice,
- podsticati nas da ublažimo svoje standarde ili
- da malo promenimo svoje “krute” stavove.
Svet je zavodljiv, a broj hrišćana često se svodi na statističku grešku. Osim toga nije sve što svet nudi loše. Nije dobro kad, pored dobrih stvari, prihvatamo i filozofiju ovog sveta koja se ne slaže u potpunosti sa hrišćanskom naukom.
Kad je Danilo odbio da jede meso i pije vino sa carevog stola, nije bio problem u mesu ili vinu - nego u onome šta to meso i vino predstavljaju.
Da su jeli, ne bi im to fizički naudilo, ali bi pokazali da pristaju na ono što je car odlučio za njih i da se odriču svoje vere i prihvataju novo stanje.
Možda je meso bilo od žrtve prineseno lažnim bogovima, možda nije zaklano po judejskim običajima, u svako slučaju nije odgovaralo veri koju su ova četvorica mladića ispovedala.
Od dosta roditelja sam video sleganje ramenima i čuo reči: “Pa šta da radim sad se svi tako ponašaju; mora da ima neke drugare ili drugarice kad ih u crkvi nema mnogo iz njegove generacije; sad svi imaju mobilni telefon; pa to je njegova generacija svi idu na žurke; pa mora nečim da se bavi; sport je važan, mora da ide na trenig (šta mogu kad je nedeljom); …” i tako u nedogled.
Mladi ljudi, pa i oni koji se staraju o njima, često - kad pristanu ili urade nešto što im se sviđa iako je to nešto, očigledno, u nekoj “sivoj” zoni, pitaju: Šta ima loše u tome?
To je pogrešno pitanje! Pitanje treba da glasi: Šta je u tome dobro i da li je Bog time zadovoljan?
WWJD!
Naši izlasci u svet, druženja, svetovni prijatelji, žurke, aktivnosti, učestvovanja u raznim svetovnim događajima ne moraju, podrazumevano, biti loši. Ali, hteli mi to ili ne, oni pokazuju našu spremnost da se mirimo sa svetom. Rrezultat toga je da mnogi mladi ljudi podlegnu tom iskušenju - prihvate svetovno kao normalno. Teško se odupreti i ostati u veri neokaljan.
Danilo nije hteo da se izlaže tome iako su mnogi mladi ljudi koji su tu dovedeni sa njim, prihvatili novo stanje bez protivljenja.
Univerzalni savet za bilo šta: ako ne možeš da nosiš nemoj ni da podižeš!
Ukazao sam na početku na pogreške crkve, ali te pogreške ne isključuju odgovornosti mladih. U tome takođe možemo da se ugledamo na Danila.
Bez obzira na to šta se dešava oko nas, uprkos običajima i „vrednostima“ vremena, moramo položiti račun Bogu.
To je ono što svako od nas treba da učini.
Naš prvi, najvažniji i najveći cilj je ugoditi Bogu, 2. Korinćanima 5:9,10 “Stoga se i trudimo da mu ugodimo, bilo da smo već nastanjeni, bilo da smo daleko. Jer, svi treba da se pojavimo pred Hristovim sudom, da svako dobije prema onome što je učinio dok je živeo u telu, bilo dobro, bilo zlo.”
Da bismo to mogli da činimo i da se odupremo svim tim izazovima, uvek treba da:
- znamo ko smo,
- znamo šta želimo da budemo, i
- da smo spremni da podnesemo žrtvu.
Još jedna veoma važna stvar!
Ovde u tekstu vidimo da Danilo ima prijatelje, rekao bih drugove u nevolji, koji nisu bili samo to, nego su delili i ista uverenje i stavove koje je on imao. Mogao je da računa i da se osloni na njih troje.
Bez prijatelja i saradnika jako je teško izdržati u veme iskušenja. Zato je veoma važno imati prijatelje koji dele, u ovom slučaju, istu veru iste poglede na svet i suočavaju se, ako ne sa istim ono bar sa sličnim, iskušenjima (1. Korinćanima 15:33 - loše društvo kvari dobre navike; Poslovice 13:20 - ko ide s mudrima, postaće mudar).
Istina, i pored mnoštva prijatelja, i dalje ostaje da svako od nas ima ličnu odgovornost da ostane veran Bogu čak i ako svi oko nas idu drugim putem.
Za naš odnos sa Bogom smo lično odgovorni.
U hrišćanskoj veri ne postoji kolektivna odgovornost, iako poslednice mogu da se odnose na celu zajednicu. U stvari naši postupci i dela i utiči na naš mikro i makro svet. Ponekad toga nismo svesni, ali to je tako.
Bog ne samo da sudi narodima i institucijama, već razmatra i ličnu odgovornost pojedinaca. Niko ne može opravdati svoj neuspeh u održavanju Božjih standarda neuspesima onih oko sebe, ili obrnuto.
Naravno pomaže kada imamo prijatelje koji stoje uz nas, podržavaju nas i hrabre.
Osim toga prijatelji, ako su pravi prijatelji, treba da nam pomognu da prepoznamo greške, da nam pomognu da izađemo iz nje, da nam pomognu da dođemo do pokajanja (saniranje štete) i da se u celom tom procesu mole za nas.
Lakše je zastupanje neke odluke, zahteva, molbe i čega god, kad ima više onih koji to podržavaju i učestvuju u tome. A i oni koji to posmatraju ozbiljnije shvataju iznete stavove.
Danilo je jasno izneo svoje stavove i svoju veru, a prijatelji su bili uz njega. Pozvao je upravnika i tražio drugačiju hranu, i zahvaljući Bogu, dobio je pozitivno rešenje.
Vrlo je važno da delujemo kad smo suočeni sa izazovom. Vrlo je važno da ne budemo statični, uplašeni ili nesigurni u situaciji u kojoj se nalazimo i čekamo da neko drugi reši naš problem.
Nephodno je da, kad se iskušenja pojave, reagujemo na njih aktivno i odlučno, ne čekajući da nam neko da rešenje.
Možemo da tražimo pomoć, savet, vodstvo, podršku, ali ne i rešenje.
Najviše zbog toga što lična vera podrazumeva i personalizovana rešenja.
Nismo isti, iako smo jednaki, pred Bogom. Svakome je potreban drugačji pristup u nekim situacijama. Bog ima rešenje za svaku priču - ne čovek, nego Bog, jer on proniče naša srca, zna naš život, zna koliko možemo da nosimo.
Zato, moramo biti spremni da jasno stojimo iza onoga šta smo prihvatili i odlučili.
Tako je Danilo i rekao upravniku. Nije sedeo ćutke želeći promenu ili čekajući da neko stane i da ga zastupa. Ovo i zbog toga što nije bilo nikoga ko bi to uradio, ali pre svega što Danilo nije želeo da čeka i da vidi šta će se sa njima desiti.
Kada je progovorio, bio je spreman da se suoči sa izazovom: „Molim te, ispitaj nas, uporedi rezultate.“
Vidite, kad činimo tako, Bog nam pomaže i okreće situaciju u našu korist.
Naša dela moraju da pokažu našu veru koju ispovedamo. (O tome smo pričali kad smo čitali Jakovljevu poslanicu 2, o veri i delima).
Naše reči ne treba da budu prazna priča, nego neka dela potvrde reči na koje smo se pozvali.
Naše govorenje o pravednosti, pravdi, spasenju, milosti, i o ostalim hrišćanskim stvarima biće od male koristi ako naš život nije u skladu sa onim šta govorimo.
II. ŽIVOT U SKLADU SA BOŽJIM PRINCIPIMA - OD POČETKA DO KRAJA (Danilo 6:10)
Posle onakvih odluka i istrajnosti na tome, Bog ga je blagoslovio i Danila i njegove prijatelje.
Čitamo da su mladići izvedeni pred cara i da njima četvorici nije bilo ravnih. Po svemu su odskakali od svoje generacije, ali je i njihovo znanje, iz bilo koje oblasti, bilo je deset puta veće nego od čarobnjaka i gatalaca iz celog carstva.
Postavljen je za poglavara nad celom pokrajinom Vavilon i glavnim starešinom svih vavilonskih mudraca.
I on je ostao u carskoj službi oko 60 godina - carevi su se menjali, ali ne i Danilo.
Šta je to učinilo Danila tako izuzetnim? Naravno, Bog!
Ali šta je to kod Danila bilo izuzetno pa je Bog tako reagovao.
Najmanje četiri stvari:
- potčinjenost Bogu,
- istrajnost u veri,
- istrajnost u molitvi, i
- lični integritet.
Ako posedujete ove četiri stvari to vas čini izuzetnima među hrišćanima ali i u svetu. Ljudi ovo prepoznaju i poštuju ako se toga dosledno držimo.
Pored toga, ovo su i osobine duhovnog karaktera. Ove četiri stvari su materijal kojim treba da zidate na temelju Isusa Hrista, koji je postavljen u vaš život. Taj spoj je najdragoceniji i najtvrđi gradivni materijal kojeg možete da zamislite. To su dijamanti koji će izdržati Božji ispit postojanosti zbog koga ćete primiti nagradu (kao što smo čitali da svako dobije prema onome što je učinio dok je živeo u telu).
UPOZORENJE!
E, sad! Kad budete ovako dobri izazivate pažnju onih koji nisu tako dobri. Ili su lenji ili ograničeni ili ljubomorni ili bolesni.
I bukvalno tu ne možete ništa da učinite nego da nastavite svojim putem i ne učinite ni jedan ustupak. Vi ne možete da rešite problem koji neko ima u svojoj glavi, ali taj problem projektuje na vas.
Na kraju krajeva najvažnije je da ste vi u skladu sa Božjim standardima i principima.
Nikad ne možete da budete toliko dobri da neko ne bi imao primedbe.
Standard: ne može se ljudima ugoditi.
U šestom poglavlju čitamo da su Danilovi neprijatelji odlučili da ga se reše. Ali pošto nisu smeli direktno da ga napadnu pred carem, smislili su podmukli plan, da iskoriste njegovu veru protiv njega.
Bez obzira na sve, on je nastavio sa svojom svakodnevnom praksom.
Nije protestovao ali se nije ni skrivao. Ostao je dosledan sebi i potčinjen Bogu.
Naša vera treba da je deo našeg identiteta i nje se ne odričemo ako svet koji nas okružuje pokaže netrpeljivost prema njoj.
Moramo biti spremni da jasno i odlučno svedočimo za to. Naravno ne moramo da hodamo okolo sa transparentima, ali ne treba ni da se povlačimo i sakrivamo. Mi smo to što jesmo - ako se nekome ne sviđa, odluka šta će dalje činiti je na njemu - i nećemo se menjati zbog mišljenja nekog čoveka.
Ovo se odnosi i na zakone, društvena uređenja, ustaljena mišljenja, uspostavljeni moral, mainstream pokrete, itd. Zakoni i društvena uređenja se menjaju, ustaljena mišljenja se koriguju u skladu sa modnim trendovima, moral svakodnevno probija granice, mainstrem pokreti se pojavljuju i nestaju kao oblaci na nebu. Ali Bog, Njegova reč i njegovi principi ostaju nepromenjeni.
Ne treba da se povlačimo čak i kad moramo da se suočimo sa ozbiljnim pretnjama.
Mogu da se dese tri stvari:
(1) Bog će nas sačuvati od pretnje;
(2) Bog će nas provesti kroz nevolju iz koje ćemo izaći ojačani i utvrđene u veri;
(3) Bog nas neće sačuvati od pretnje, pa ćemo stradati u nevolji.
Šta god da se desi mi pripadamo Bogu i uklapamo se u njegov plan, i ono što nas zadesi svedočanstvo je te istine.
Nisam baš srećan zbog ove treće opcije, ali moramo da je prihvatio kao i druge dve - ili pripadamo Bogu ili ne!
Vidimo da je Danilo ostao potpuno smiren i veran čak i u jazbini sa lavovima. To je ozbiljan problem jer lavovi ne obraćaju previše pažnju na to da li je neko veran ili ne!
Ali i ljudi i lavovi imaju istog stvoritelja, istog Gospodara, zar ne?
Njegova volja je iznad ličnih afiniteta, pa i lavovskih.
Ovo je jako važno u celoj ovoj priči. Bog je taj koji upravlja sa svime što je stvorio. On može da interveniše u bilo kom trenutku, u bilo kom slučaju jer sve što se dešava vodi ka krajnjem cilju, spasenju onih koji su po njegovoj volji.
Danilova priča nije se završila ovde, iako su se neki trudili da je završe.
Naša priča, kao deo Božje priče i plana, završava se kad Bog kaže da je kraj - ne pre, ne posle, iako bi neki baš voleli da je završe kad oni hoće.
Zato, bez obzira koliko su iskušenja jaka, Bog je jači. On pomaže, ako mu dozvolimo.
Za to postoji samo jedno pitanje - Hoćeš li Ga učiniti Gospodom svog života?
Нема коментара:
Постави коментар