(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, nedelja 13. novembar 2022.)
Kološanima 1:24 - 2:5“Sada se radujem u svojim stradanjima za vas i u svom telu dopunjujem ono što nedostaje Hristovim mukama za njegovo telo, koje je Crkva. Ja sam postao njen služitelj po nalogu koji mi je dao Bog: da vam objavim Božiju reč u njenoj punoći – tajnu koja je vekovima i pokolenjima bila skrivena, a sada je objavljena njegovim svetima. Njima je Bog hteo da obznani koliko je među neznabošcima bogatstvo slave ove tajne, koja je Hristos u vama, nada u slavu.
Mi njega objavljujemo, urazumljujući svakog čoveka i poučavajući svakog čoveka sa svom mudrošću da svakog čoveka dovedemo do savršenstva u Hristu. Za to se ja trudim, boreći se njegovom delotvornom silom, koja u meni silno deluje.
Hoću, naime, da znate koliku borbu vodim za vas i za one u Laodikiji i za sve one koji me nisu lično upoznali, da im se uteši srce, da sjedinjeni u ljubavi dospeju do sveg bogatstva punog razumevanja, do spoznanja Božije tajne – Hrista, u kome su skrivena sva blaga mudrosti i znanja. Ovo govorim da vas niko ne prevari zavodljivim rečima. Jer, iako sam odsutan telom, ipak sam u duhu s vama i radujem se gledajući red koji vlada među vama i čvrstinu vaše vere u Hrista.”
Amin
Ovo je ta, dugo skrivana tajna - Isus je riznica svih blaga mudrosti i znanja; on je slika nevidljivog Boga, kroz njega je sve stvoreno i u njemu se sve drži, on je glava Crkve, i izvor mira.
Pavle je imao nameru da Kološanima ponovi ono šta im je otkriveno - Isusova preuzvišenost, sila i vlast,u direktnoj su suprotstavi filizofiji, učenju i načinu razmišljanja sveta.
Svetska filozofija i razmišljenje vode u dva pravca
- u ateizam, da boga uopšte nema
- u religiju, da je Bog sakriven iza dela, rituala, svetaca, mistike, tj. da je praktično nedokučiv i nedostupan običnom čoveku.
Iako su bili samo nekoliko godina udaljeni od Golgote, iako su savremenici očedivaca Hristovog vaskrsenja, iako napojeni sa samog izvora hrišćanske vere, postojala je velika i neposredna opasnost da se svet sa svojim mudrolijama uvuče u crkvu. Da crkvu uvuče u mrežu religije i da je zarobi, porobi, ubije veru, sveže okovima i uskrati im slobodu koja im, po Isusu Hristu, pripada.
Jer nema slobode bez Isusa Hrista i samo ta istina oslobađa, kao što je i On sam rekao: “I saznaćete istinu i istina će vas osloboditi”, a za sebe kaže “Ja sam Istina”.
Dakle, ko god želi da bude slobodan mora da se pouzda jedino u Hrista i Njegovu Istinu.
Toga radi, ovako podsticanje vernih, da im oči uvek budu uprte u Hrista koji je svedovoljan, ne samo da je potrebno, nego je i neophodno.
Jer ništa i niko ne sme i da se postavi kao protivteža Isusu, jer ništa nije ni približno ravno Njemu koji je izvor sve mudrosti, znanja i moći.
Isus je iznad svega, možda je i bolje reći, sve je pod Isusom, i Isus je u svemu i sve je u Njemu - i sadašnjost i prošlost i budućnost; sve stvoreno, vidljivo i nevidljivo.
Njemu ne pripada ništa manje od divljenja, i ništa manje od apsolutnog počinjavanja.
O Hristu možete misliti šta god hoćete, ali sve što je manje od toga da je on Bog, Stvoritelj, Svemogući, Sveprisutni, je samo različit način neverovanja.
- možete da ne verujete tako što mislite da je dobar, milostiv, mudar, strpljiv, odličan učitelj, savršen vođa, požrtvovan, da je anđeo, veliki prorok, poslanik … šta god.
Ne kažem da On nije sve to, naravno da jeste. Ali, to je samo kap onoga što On u stvari jeste. Kao kad uđete u more, uzmete šaku vode i kažete - ovo je okean. Ono što je sigurno, niste slagali, ali niste ni blizu pune istine. Okeani čine dve trećine površine planete. Šaka toga je … ustvari to, kad kažete da je Isus dobar, mudar, strpljiv učitelj.
- možete da ne verujete tako što ga ubrojite u plejadu raznih bogova ovog sveta, jer svi u nešto veruju. Takvima je Alah bog, i Zeus je bog, i Pan je bog, Ra je bog, i Cezar je bog, i Mamon je bog, raznorazni politički lideri i mnoštvo drugih božanstava kojima su se ljudi klanjali ili im se i dalje klanjaju ...
Toj filozofiji se Pavle suprotstavlja podsećajući da je ta tajna, koje je bila skrivena vekovima, sada otkrivena pred ljudima jer je došlo vreme da se ta tajna jasno i nedvosmileno objavi.
To je tajna prepuna slave i bogatstva, tajna svih tajni - da je sva Božija slava sakrivena u Hristu Isusu. Da je ta slava od pre nego što je išta stvoreno, i nastaviće da traje u večnosti.
Celokupna Božija slava vidljiva je u Isusu Hristu.
Za nas je posebna radost to što je otkriveno da je Bog odlučio da se sjedini sa nama. Pozvao nas je da učestvujemo u njegovo slavi dok smo još ovde, i da nastavimo kad nastupi novi proslavljeni život.
Baš nam je onako kako je to napisao apostol Jovan u 1.Jovanova 3:2 “Dragi moji, sada smo Božija deca, a još se nije pokazalo šta ćemo biti. Ali znamo da ćemo, kada se on pojavi, biti slični njemu, jer ćemo ga videti onakvog kakav jeste.”
Slava koju sada vidimo i osećamo je razlog naše nade. Hrist nam otkriva stvarnost onakvu kakva ona jeste, a ne onakva kakva se čini ljudima. Ipak, to je tek početak jer sada nam se tek objavljuju Božija obećanja za naš život, kao neku garancija za buduća vremena.
A mi znamo da je Bog veran i Njegova obećanja su verna i nikad nas ne izneverava.
Hristovo prisustvo i život u nama, odnosno naš život u njemu, je u potpunosti demistificiran objavljivanjem ove istine.
Religija želi da zamagli i da ponovo sakrije objavljenu istinu, ali to je nemoguće jer je Božija reč jasna i nedvosmislena. Zato se Pavle trudi da je objavi u potpunosti.
Nema nikakog tajnog postupka, nikakve inicijacije, posebnih znanja i saznanja koja su preduslov sjedinjavanje Hristove i naše prirode silom Duha Svetoga.
Duh Sveti nas ne nastanjuje nekim mističnim useljavanjem, ne postoji neka magija koja spaja telo i Duh.
Tu zajednicu sa osobom i prirodom Isusa Hrista dobijamo kao poklon, odgovor na iskazanu veru, silaskom Duha Svetoga na svakoga ko poveruje.
To je dar koji obnavlja naš život, čini ga svrsishodnim i omogućava nam da se u potpunosti potčinimo njegovom Gospodstvu, da se izmirimo sa Bogom, da primimo zaštitu njegove krvi.
Naravno, Duhom Svetim rođeno, jedinstvo raste i jača shodno našoj veri i poverenju u Njega. Kao rastemo, mi se smanjujema, a on se uvećava.
Kad čitamo ove stihove vidimo da Pavle želi da bude siguran da je nada hrišćana rezultat pouzdanja u pravu istinu.
E, sad je za nas vreme za lično sagledavanje u svetlu te istine.
Da li se pouzdajemo u znanje, filozofiju, sopstvenu mudrost, zemaljski dobitak, moć ili prestiž?
Da li nam je, umesto slobode, važnije forma, tradicija ili ljudski propisi?
Razmislite!
Iako sve to ništa ne mora da bude sasvim pogrešno, ipak nas može odvratiti od Onoga koji treba da je pravi izvor naše nade.
Naši životi moraju da budu ispunjeni Hristom, da budu u skladu sa Njegovom prirodom, voljom i svrhom koju ima za nas. Sve ostalo samo je senka dolazećeg života.
Šta Hrist, koji je u nama, sada želi da uradi sa nama, i da li mu mi u tome pomažemo ili odmažemo?
Ako pročitate u 1:22 da je Božija namera da nas “smrću Hristovog ljudskog tela (Bog) pomirio sa sobom da vas pred sebe postavi svete, bez mane i besprekorne “, ni manje ni više, pitate se kako se do toga dolazi i šta je treba da činim.
Objavljujući ovu Božju nameru, Pavle objašnjava, vrlo jednostavno i sa merom, kako se do toga dolazi, ujedno i objašnjva razlog zbog čega insistira na Istini koju objavljuje.
Pogledajte stih 1:28 “Mi njega objavljujemo, urazumljujući svakog čoveka i poučavajući svakog čoveka sa svom mudrošću da svakog čoveka dovedemo do savršenstva u Hristu.”
U stihovima koji slede posle ovog, pročitali smo koliko borbe, truda, molitve, istrajnosti, mudrosti Duha Svetog i ljubavi je potrebno za ovo objavljivanje.
Ponekad čujete da neko kaže - ispričam šta imam, a svako je onda odgovoran da uradi s tim šta želi, neću ja tu da vršim nikakvu prisilu.
Nije to baš mudro. Ne kažem da trebate da hodate okolo i gurate ljudima bibliju u grlo i vičete - poveruj ili umri. (ima i takvih, ali to retko kada donosi plod)
Ali kad već zasadite, zalijte malo, neka neko i oplevi ... jer, neko ne zna šta da radi s tim šta je čuo; neko ima mnogo pitanja, sumnjk, nejasnoća; nekom naprosto sve to zvuči nerazumno; neko je pošao pa stao - a ti na to kažeš “ja sam ti objavio, a ti sad vidi kako ćeš”.
Pogledajte reči koje Pavle koristi - objavljivanje, urazumljivanje, poučavanje, dovođenje - su trajni glagoli, dakle radnje koje se ne završavaju kad nekome nešto kažete.
Jer, krajnji cilj svega toga je da svaki čovek dobije kompletnu sliku o Hristu - Otkupitelju, Spasitelju, Učitelju, Gospodu i Bogu.
Savršenstvo se odnosi na spoznaju o Hristu, koja treba da bude takva da joj ne treba ništa više dodati.
Upotrebljena grčka reč teleion u ovom konteksu znači i kompletan, završen.
Što, u bibiljskom kontekstu, može da znači mnogo priličnije - kompletno opremljen.
U kontekstu onoga što je pisano Efescima 6 “obucite svu Božju opremu ...” - takav poznaje istinu, razume pravednost, spreman je za evanđelje, ima veru, prigrlio je spasenje i poznaje Božiju reč.
Naravno tome treba pridodati - molitvu, strpljenje, požrtvovanje i, iznad svega, ljubav.
Tako opremljen, hrišćanin ima savršenu opremu kojom se može održati u Hristu i izdržati borbu do kraja i uzeti udela u Hristovoj pobedi.
On je plodonosan jer u potpunosti može da koristi dar koji je dobio od Duha Svetoga.
Ako mislite da to neko može sam, bez podrške i bez napora, nešto ste pobrkali.
Doduše, znam neke koji kažu - meni niko ne treba, ja i Bog.
Dakle, ne puštajte nikoga da raste sam, budite spremni da pomognete. Pavle i govori kako, dajući sebe za primer, to su
- lično požrtvovanje,
- stalna molitva za svakog čoveka,
- borba sa mnogim izazovima, i
- straža zbog lažnih nauka.
Bog nas je iz sveta tame, preneo u svetlost da bismo drugima mogli da osvetlimo život svetlošću koja dolazi od Boga.
Jer ako prihvatamo ono što reč kaže “tako ne živim više ja, nego Hrist koji je u meni ...”, onda moramo da živimo kako je Hrist živeo, a ne onako kako nam odgovara.
Moramo da budemo ukorenjeni u Njemu, da se izgrađujemo na Njemu, da drugima pomognemo da se izgrađuju i da se ugrade u Crkvu kao živo kamenje.
Očigledno je iz Pavlovog pisma da zreli hrišćani nemaju drugog izbora nego da se potčinjavanju Božjoj volji i providnosti.
Davanje maksimalno truda, energije, i bespoštedno žrtvovanje su pitanje “moranja” za zrele u Hristu.
Meni je interesantno u ovom 1:28, što Pavle ponavlja “svakog čoveka”.
Konstrukcija ove rečenice bila bi jednostavnija da je napisao “svakog čoveka treba da urazumimo, poučimo, i dovedemo ...”, ali ne, on posle svake radnje naglašava “svakog čoveka”.
“Svakog čoveka” - znači, bez propuštanja, bez izbora, bez izgovora, bez osuđivanja, bez straha ...
Ohrabrite svakog čoveka, omogućite mu da se raduje, da dopre do bogatstva punine razumevanja o tome ko je, šta je, kakav je Isus Hrist.
Učite, podučavajte, radujte se, pričajte, uživajte u Hristu. Pri tom vodite računa da ništa ne skrene vaš pogled sa Njega.
Bog nas je pozvano na zrelo služenje, a ne jadikovanje kako nas neko nervira, kako je neko slab u veri ili zastranjuje ili ga nema ... takvima vraćajte pogled na Hrista.
Treba da radimo na izgradnji tela Hristovog, jer nismo pozvani samo da bismo se spasili, nego da bismo tako spaseni služili Crkvi da napreduje i raste.
Ako neko sumnja da li to može da radi, setite se kako je započela Pavlova služba (čitajte Dela 9) - slepilom, a posle toga i obećanjem “Ja ću mu pokazati koliko treba da pretrpi za moje ime.” Dela 9:16
A sad ovde čitamo nastavak “u svom telu dopunjujem ono što nedostaje Hristovim mukama za njegovo telo, koje je Crkva”
Takva transformacija je moguće samo ako smo podržani Duhom Svetim, u svakom smislu i u svakom segmentu svoga rada.
Duh Sveti je izvor svake sile, pronositelj Božje mudrosti, učitelj, utešitelj i pomagač.
On nam pomaže da sazrimo i daje nam da razumemo svrhu našeg života, i prihvatimo dar koji nam je dat, koji ćemo koristiti do drugog Hristovog dolaska, kad ćemo primiti još lepši i veći dar.
Prepustite mu se i budite ojačani Njegovom slavnom silom da se svi, da parafraziram Pavlove reči, “radujemo zbog reda koji vlada među nama i čvrstine naše vere u Hrista.”
Amin!
Jer nema slobode bez Isusa Hrista i samo ta istina oslobađa, kao što je i On sam rekao: “I saznaćete istinu i istina će vas osloboditi”, a za sebe kaže “Ja sam Istina”.
Dakle, ko god želi da bude slobodan mora da se pouzda jedino u Hrista i Njegovu Istinu.
Toga radi, ovako podsticanje vernih, da im oči uvek budu uprte u Hrista koji je svedovoljan, ne samo da je potrebno, nego je i neophodno.
Jer ništa i niko ne sme i da se postavi kao protivteža Isusu, jer ništa nije ni približno ravno Njemu koji je izvor sve mudrosti, znanja i moći.
Isus je iznad svega, možda je i bolje reći, sve je pod Isusom, i Isus je u svemu i sve je u Njemu - i sadašnjost i prošlost i budućnost; sve stvoreno, vidljivo i nevidljivo.
Njemu ne pripada ništa manje od divljenja, i ništa manje od apsolutnog počinjavanja.
O Hristu možete misliti šta god hoćete, ali sve što je manje od toga da je on Bog, Stvoritelj, Svemogući, Sveprisutni, je samo različit način neverovanja.
- možete da ne verujete tako što mislite da je dobar, milostiv, mudar, strpljiv, odličan učitelj, savršen vođa, požrtvovan, da je anđeo, veliki prorok, poslanik … šta god.
Ne kažem da On nije sve to, naravno da jeste. Ali, to je samo kap onoga što On u stvari jeste. Kao kad uđete u more, uzmete šaku vode i kažete - ovo je okean. Ono što je sigurno, niste slagali, ali niste ni blizu pune istine. Okeani čine dve trećine površine planete. Šaka toga je … ustvari to, kad kažete da je Isus dobar, mudar, strpljiv učitelj.
- možete da ne verujete tako što ga ubrojite u plejadu raznih bogova ovog sveta, jer svi u nešto veruju. Takvima je Alah bog, i Zeus je bog, i Pan je bog, Ra je bog, i Cezar je bog, i Mamon je bog, raznorazni politički lideri i mnoštvo drugih božanstava kojima su se ljudi klanjali ili im se i dalje klanjaju ...
Toj filozofiji se Pavle suprotstavlja podsećajući da je ta tajna, koje je bila skrivena vekovima, sada otkrivena pred ljudima jer je došlo vreme da se ta tajna jasno i nedvosmileno objavi.
To je tajna prepuna slave i bogatstva, tajna svih tajni - da je sva Božija slava sakrivena u Hristu Isusu. Da je ta slava od pre nego što je išta stvoreno, i nastaviće da traje u večnosti.
Celokupna Božija slava vidljiva je u Isusu Hristu.
Za nas je posebna radost to što je otkriveno da je Bog odlučio da se sjedini sa nama. Pozvao nas je da učestvujemo u njegovo slavi dok smo još ovde, i da nastavimo kad nastupi novi proslavljeni život.
Baš nam je onako kako je to napisao apostol Jovan u 1.Jovanova 3:2 “Dragi moji, sada smo Božija deca, a još se nije pokazalo šta ćemo biti. Ali znamo da ćemo, kada se on pojavi, biti slični njemu, jer ćemo ga videti onakvog kakav jeste.”
Slava koju sada vidimo i osećamo je razlog naše nade. Hrist nam otkriva stvarnost onakvu kakva ona jeste, a ne onakva kakva se čini ljudima. Ipak, to je tek početak jer sada nam se tek objavljuju Božija obećanja za naš život, kao neku garancija za buduća vremena.
A mi znamo da je Bog veran i Njegova obećanja su verna i nikad nas ne izneverava.
Hristovo prisustvo i život u nama, odnosno naš život u njemu, je u potpunosti demistificiran objavljivanjem ove istine.
Religija želi da zamagli i da ponovo sakrije objavljenu istinu, ali to je nemoguće jer je Božija reč jasna i nedvosmislena. Zato se Pavle trudi da je objavi u potpunosti.
Nema nikakog tajnog postupka, nikakve inicijacije, posebnih znanja i saznanja koja su preduslov sjedinjavanje Hristove i naše prirode silom Duha Svetoga.
Duh Sveti nas ne nastanjuje nekim mističnim useljavanjem, ne postoji neka magija koja spaja telo i Duh.
Tu zajednicu sa osobom i prirodom Isusa Hrista dobijamo kao poklon, odgovor na iskazanu veru, silaskom Duha Svetoga na svakoga ko poveruje.
To je dar koji obnavlja naš život, čini ga svrsishodnim i omogućava nam da se u potpunosti potčinimo njegovom Gospodstvu, da se izmirimo sa Bogom, da primimo zaštitu njegove krvi.
Naravno, Duhom Svetim rođeno, jedinstvo raste i jača shodno našoj veri i poverenju u Njega. Kao rastemo, mi se smanjujema, a on se uvećava.
Kad čitamo ove stihove vidimo da Pavle želi da bude siguran da je nada hrišćana rezultat pouzdanja u pravu istinu.
E, sad je za nas vreme za lično sagledavanje u svetlu te istine.
Da li se pouzdajemo u znanje, filozofiju, sopstvenu mudrost, zemaljski dobitak, moć ili prestiž?
Da li nam je, umesto slobode, važnije forma, tradicija ili ljudski propisi?
Razmislite!
Iako sve to ništa ne mora da bude sasvim pogrešno, ipak nas može odvratiti od Onoga koji treba da je pravi izvor naše nade.
Naši životi moraju da budu ispunjeni Hristom, da budu u skladu sa Njegovom prirodom, voljom i svrhom koju ima za nas. Sve ostalo samo je senka dolazećeg života.
Šta Hrist, koji je u nama, sada želi da uradi sa nama, i da li mu mi u tome pomažemo ili odmažemo?
Ako pročitate u 1:22 da je Božija namera da nas “smrću Hristovog ljudskog tela (Bog) pomirio sa sobom da vas pred sebe postavi svete, bez mane i besprekorne “, ni manje ni više, pitate se kako se do toga dolazi i šta je treba da činim.
Objavljujući ovu Božju nameru, Pavle objašnjava, vrlo jednostavno i sa merom, kako se do toga dolazi, ujedno i objašnjva razlog zbog čega insistira na Istini koju objavljuje.
Pogledajte stih 1:28 “Mi njega objavljujemo, urazumljujući svakog čoveka i poučavajući svakog čoveka sa svom mudrošću da svakog čoveka dovedemo do savršenstva u Hristu.”
U stihovima koji slede posle ovog, pročitali smo koliko borbe, truda, molitve, istrajnosti, mudrosti Duha Svetog i ljubavi je potrebno za ovo objavljivanje.
Ponekad čujete da neko kaže - ispričam šta imam, a svako je onda odgovoran da uradi s tim šta želi, neću ja tu da vršim nikakvu prisilu.
Nije to baš mudro. Ne kažem da trebate da hodate okolo i gurate ljudima bibliju u grlo i vičete - poveruj ili umri. (ima i takvih, ali to retko kada donosi plod)
Ali kad već zasadite, zalijte malo, neka neko i oplevi ... jer, neko ne zna šta da radi s tim šta je čuo; neko ima mnogo pitanja, sumnjk, nejasnoća; nekom naprosto sve to zvuči nerazumno; neko je pošao pa stao - a ti na to kažeš “ja sam ti objavio, a ti sad vidi kako ćeš”.
Pogledajte reči koje Pavle koristi - objavljivanje, urazumljivanje, poučavanje, dovođenje - su trajni glagoli, dakle radnje koje se ne završavaju kad nekome nešto kažete.
Jer, krajnji cilj svega toga je da svaki čovek dobije kompletnu sliku o Hristu - Otkupitelju, Spasitelju, Učitelju, Gospodu i Bogu.
Savršenstvo se odnosi na spoznaju o Hristu, koja treba da bude takva da joj ne treba ništa više dodati.
Upotrebljena grčka reč teleion u ovom konteksu znači i kompletan, završen.
Što, u bibiljskom kontekstu, može da znači mnogo priličnije - kompletno opremljen.
U kontekstu onoga što je pisano Efescima 6 “obucite svu Božju opremu ...” - takav poznaje istinu, razume pravednost, spreman je za evanđelje, ima veru, prigrlio je spasenje i poznaje Božiju reč.
Naravno tome treba pridodati - molitvu, strpljenje, požrtvovanje i, iznad svega, ljubav.
Tako opremljen, hrišćanin ima savršenu opremu kojom se može održati u Hristu i izdržati borbu do kraja i uzeti udela u Hristovoj pobedi.
On je plodonosan jer u potpunosti može da koristi dar koji je dobio od Duha Svetoga.
Ako mislite da to neko može sam, bez podrške i bez napora, nešto ste pobrkali.
Doduše, znam neke koji kažu - meni niko ne treba, ja i Bog.
Dakle, ne puštajte nikoga da raste sam, budite spremni da pomognete. Pavle i govori kako, dajući sebe za primer, to su
- lično požrtvovanje,
- stalna molitva za svakog čoveka,
- borba sa mnogim izazovima, i
- straža zbog lažnih nauka.
Bog nas je iz sveta tame, preneo u svetlost da bismo drugima mogli da osvetlimo život svetlošću koja dolazi od Boga.
Jer ako prihvatamo ono što reč kaže “tako ne živim više ja, nego Hrist koji je u meni ...”, onda moramo da živimo kako je Hrist živeo, a ne onako kako nam odgovara.
Moramo da budemo ukorenjeni u Njemu, da se izgrađujemo na Njemu, da drugima pomognemo da se izgrađuju i da se ugrade u Crkvu kao živo kamenje.
Očigledno je iz Pavlovog pisma da zreli hrišćani nemaju drugog izbora nego da se potčinjavanju Božjoj volji i providnosti.
Davanje maksimalno truda, energije, i bespoštedno žrtvovanje su pitanje “moranja” za zrele u Hristu.
Meni je interesantno u ovom 1:28, što Pavle ponavlja “svakog čoveka”.
Konstrukcija ove rečenice bila bi jednostavnija da je napisao “svakog čoveka treba da urazumimo, poučimo, i dovedemo ...”, ali ne, on posle svake radnje naglašava “svakog čoveka”.
“Svakog čoveka” - znači, bez propuštanja, bez izbora, bez izgovora, bez osuđivanja, bez straha ...
Ohrabrite svakog čoveka, omogućite mu da se raduje, da dopre do bogatstva punine razumevanja o tome ko je, šta je, kakav je Isus Hrist.
Učite, podučavajte, radujte se, pričajte, uživajte u Hristu. Pri tom vodite računa da ništa ne skrene vaš pogled sa Njega.
Bog nas je pozvano na zrelo služenje, a ne jadikovanje kako nas neko nervira, kako je neko slab u veri ili zastranjuje ili ga nema ... takvima vraćajte pogled na Hrista.
Treba da radimo na izgradnji tela Hristovog, jer nismo pozvani samo da bismo se spasili, nego da bismo tako spaseni služili Crkvi da napreduje i raste.
Ako neko sumnja da li to može da radi, setite se kako je započela Pavlova služba (čitajte Dela 9) - slepilom, a posle toga i obećanjem “Ja ću mu pokazati koliko treba da pretrpi za moje ime.” Dela 9:16
A sad ovde čitamo nastavak “u svom telu dopunjujem ono što nedostaje Hristovim mukama za njegovo telo, koje je Crkva”
Takva transformacija je moguće samo ako smo podržani Duhom Svetim, u svakom smislu i u svakom segmentu svoga rada.
Duh Sveti je izvor svake sile, pronositelj Božje mudrosti, učitelj, utešitelj i pomagač.
On nam pomaže da sazrimo i daje nam da razumemo svrhu našeg života, i prihvatimo dar koji nam je dat, koji ćemo koristiti do drugog Hristovog dolaska, kad ćemo primiti još lepši i veći dar.
Prepustite mu se i budite ojačani Njegovom slavnom silom da se svi, da parafraziram Pavlove reči, “radujemo zbog reda koji vlada među nama i čvrstine naše vere u Hrista.”
Amin!
Нема коментара:
Постави коментар