(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, Simina 8; proučavanje četvrtkom, 17. avgust 2017.)
1.Samuilova
17
Vreme
izraelsko – filistejskog ratovanja je odavno prošlo. I ovo je jedna priča iz
tog perioda. Ipak, ova priča, kao uostalom sve što je napisano u Bibliji,
napisana je nama za pouku.
Mnogo
toga možemo da naučimo iz ovoga.
Verujem
da niko od nas neće u svom životu da sretne Golijata, ipak često moramo da se
suočavamo sa stvarima koje su možda još veće i strašnije nego što je to sam
Golijat bio.
Možda
je to neki porodični problem, možda je bolest, možda je neka loša navika, možda
neko iskušenje, možda neka osoba. Kako god, to je neka situacija koja izaziva
strah, uneznemirenost i nesigurnost.
Možda
ono što meni izgleda kao div, vama ne predstavla nikakav problem, i obrnuto.
Svako
od nas se suočava sa sopstvenim izazovima i problemima.
Naravno,
ne ostaje sve na nivou pojedinca – postoje mnoge stvari koje zajednicama
predstavljaju nepremostive i zastrašujuće divove koji ih koče i ne dozvoljavaju
da napreduju.
Zbog
svega toga, dobro je postaviti sebi pitanje – kako pobediti Golijata u
spostvenom životu?
U
ovom poglavlju možemo da naučimo sedam stvari kojima nas Bog uči da iz životnih
bitaka izađemo kao oni koji, uz Božju pomoć pobeđuju.
1. Džinovi
se pojave kad ih uopšte ne očekuješ (17:20-23)
“20 Sutradan David porani, ostavi stado jednom
pastiru, natovari onu hranu i krenu kao što mu je Jesej zapovedio. Do tabora
stiže baš kada je vojska izlazila na borbeni položaj i izvikivala ratni poklič.
21 Izraelci i Filistejci svrstavali su se u bojne redove jedni naspram drugih.
22 David ostavi onu hranu čuvaru zaliha i otrča do bojnih redova da pozdravi
braću. 23 Dok je s njima razgovarao, onaj izabrani ratnik Golijat, Filistejac
iz Gata, izađe iz bojnih redova i izgovori onaj isti izazov, pa ga je i David
čuo.”
Dan u kojem se sučovaš sa
svijim divom, može da počne kao i svaki drugi dan. Bez ikakve najave, čak može
da deluje veoma dobar dan. Ono, jutarnja molitva, jutarnja kafica, sve fit, sve
super … kad ono … zazvoni telefon, stigne neočekivana pošta, stignu rezultati
iz laboratorije, šef ti kaže “Moramo da razgovaramo” …
Div, ogromna, džinovska
spodoba, odjednom stoji na tvom putu. Zaobići je ne možeš, preskočiti ni
slučajno, ignorisati još manje, …
2. Sa
divom možete da se suočite verom ili sa strahom (24 -27)
“24 Kada su Izraelci ugledali Golijata, pobegoše
pred njim u silnom strahu.
25 Govorili su: »Vidite li kako onaj stalno izlazi?
To on izlazi da vređa Izrael. Car će dati veliko blago onome ko ga ubije. A
daće mu i svoju kćer za ženu i njegovu porodicu će osloboditi plaćanja poreza u
Izraelu.«
26 David upita ljude koji su stajali blizu njega:
»Šta će to dobiti onaj ko ubije ovog Filistejca i skine ovu sramotu sa Izraela?
Ko je taj neobrezani Filistejac da vređa vojske Boga živoga?«
27 Vojnici mu ponoviše šta su govorili i rekoše:
»Eto to će dobiti onaj ko ga ubije.«”
Kad džin uđe u naš život,
možemo da učinimo dve stvari – ili da mu se suprotstavimo sa verom u Boga, ili
da drhtimo u stranu i čekamo da nas sasvim zatre.
Prema divovima uvek možete da
se postavite na tri načina (1) on je slučajno tu, splet okolnosti, loše sreća –
baksuz; (2) đavo ga je poslao, i Bog ništa ne zna o tome; i (3) Bog je dozvolio
da on bude tu da bih ja nešto naučio.
Vidite, div napada sve ono što
nam je sveto i što ima neku vrednost u našem životu. On nas ponižava i izvrće
ruglu. Divu treba da se suprotstavimo, ako ne zbog sebe onda zbog imena
Gospodnjeg kojim smo spaseni.
Kao David.
3. Uvek
će se naći neko ko će vas obeshrabrivati (28-33)
“28 Kada je Eliav, Davidov najstariji brat, čuo da
ovaj razgovara s vojnicima, naljuti se na Davida, pa ga upita: »Zašto si došao
ovamo dole i kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam koliko si uobražen
i koliko ti je srce zlo. Došao si samo da gledaš bitku.«
29 »Šta li sam sad uradio?« upita David. »Zar ne
smem ni da govorim?«
30 Onda se okrenu nekom drugom i upita ono isto, a
vojnici su mu odgovarali kao i pre.
31 Kada se pročulo šta je David pitao i kada su to
preneli Saulu, on posla po njega.
32 David reče Saulu: »Neka se niko ne obeshrabruje
zbog tog Filistejca. Ja, tvoj sluga, ići ću i boriti se s njim.«
33 Saul odvrati: »Nisi ti u stanju da izađeš protiv
tog Filistejca i da se boriš s njim. Jer, ti si još dečak, a on je ratnik od
svoje mladosti.«”
Nekako je normalno da očekujemo
da će, kad već imamo problem, ljudi oko nas biti na našoj strani, podržati nas
i ohrabriti u našoj borbi.
E, pa neće!
Uvek će se naći neko ko će da
vam kaže kako u tome ne možete da pobedite; kako su stvari jednostavno takve
kakve su; kako morate da se pomirite sa činjenicama koje su očigledne.
Davida, su ubeđivali da je
isuviše mlad i nezreo (počev od oca, starijeg brata i na kraju Saula).
Međutim, zrelost se ne meri
samo godinama, već, pre svega, ozbiljnošću oslanjanja na Boga.
Naravno, ima još mnogo razloga,
uz pomoć kojić se ljudi pokušati da vas “urazume”, tj. da vas obeshrabre - isuviše je veliko, ne isplati se, imaš ti i
druge mogućnosti, misli i na mene malo, to radiš samo da bi nas postideo, hoćeš
da sebe proslaviš …
4. Morate
da se pripremite pre nego se suočite sa svojim divom (34-37)
“34 Ali David reče Saulu: »Ja, tvoj sluga, čuvam
ovce svoga oca. Kada lav ili medved dođe i odnese neku ovcu iz stada, 35 ja
potrčim za njim, udarim ga i istrgnem mu ovcu iz čeljusti. A ako nasrne na
mene, ja ga uhvatim za grivu, udarim ga i ubijem. 36 Ja, tvoj sluga, ubio sam i
lava i medveda. Ovaj neobrezani Filistejac proći će kao jedan od njih, jer je
vređao vojske Boga živoga. 37 GOSPOD, koji me je izbavio iz lavljih i medveđih
šapa, izbaviće me i iz šaka ovog Filistejca.«
Na to Saul reče Davidu: »Idi i neka GOSPOD bude s
tobom.«”
Ipak, i pored svih nastajanja,
suočavanje mora da se desi – čak i ako ga odlažemo. Da bismo se uspešno
suprotstavili, treba da se spremimo da se sa problemom suočavamo na pravi
način.
Kad? Kad se problem pojavi!?
Naravno da ne. Ceo naš život mora da bude konstantno napredovanje i pripremanje
za borbu protiv svega onoga što može da nas odvaja od Boga.
Vidite iz priče, da se David
nije pripremao na bojnom polju, nego je u svom svakodnevnom životu činio stvari
koje su ga učinile spremnim za borbu.
5. Pripremite
se najbolje što možete a onda se prepustite Bogu (38-47)
“38 Saul onda obuče Davida u svoju ratnu odoru, na
glavu mu stavi bronzani šlem i obuče ga u oklop. 39 David pripasa svoj mač
preko oklopa i pokuša da hoda, ali nije bio navikao na takvu opremu.
»Ne mogu u ovome da idem«, reče Saulu, »jer nisam
navikao.«
I sve skinu.
40 Onda uze u ruku svoj štap, izabra pet oblutaka iz
potoka, stavi ih u džep svoje pastirske torbe, pa s praćkom u ruci krenu prema
Filistejcu.
41 Filistejac se primicao sve bliže Davidu, a njegov
štitonoša je išao pred njim. 42 Kada je Filistejac bolje pogledao Davida,
prezre ga, pošto je video da je ovaj još dečak, rumen i lep.
43 »Zar sam ja pas«, reče on Davidu, »kad na mene
ideš štapovima?«
Onda prokle Davida svojim bogovima, 44 pa mu reče:
»Samo dođi. Daću tvoje meso pticama i zverima.«
45 Ali David reče Filistejcu: »Ti na mene ideš
mačem, kopljem i sulicom, a ja na tebe idem u ime GOSPODA nad vojskama, Boga
vojski Izraelovih, koje si vređao. 46 Danas će te GOSPOD predati u moje ruke, i
ja ću te oboriti i odrubiti ti glavu. Danas ću leševe filistejskih vojnika dati
pticama i zverima, pa će sva zemlja znati da u Izraelu ima Bog. 47 I svi ovde
okupljeni znaće da GOSPOD ne spasava mačem ili kopljem. Jer, bitka je
GOSPODNjA, i on će vas predati u naše ruke.«”
Od svega šta smo uradili,
najvažnije je da sve prepustimo Božijem vodstvu.
Bog će učiniti da budemo
efikasni i uspešni.
6. Nikad
ne oklevajte, delujte bez odlaganja (48 -51)
Oklevanje i neodlučnost su
često naš najveći neprijatelj. Odlučnost je odlika mudrosti koja
dolazi odozgo. Zako kaže Jakov
3:17 “A
mudrost, koja dolazi odozgo, čista je pre svega, zatim miroljubiva, blaga,
prilagodljiva, puna milosti i dobrih plodova, odlučna, nelicemerna.”
“48 Dok se Filistejac primicao da ga napadne, David brzo
potrča prema filistejskim bojnim redovima da napadne njega. 49 On posegnu rukom
u torbu, izvadi iz nje jedan kamen, pa ga hitnu iz praćke i pogodi Filistejca u
čelo. Ovome se kamen zari u čelo i on pade ničice na zemlju. 50 Tako je David
praćkom i kamenom savladao Filistejca – bez mača u ruci oborio je Filistejca i
ubio ga.
51 David pritrča do Filistejca i nadnese se nad
njega, pa mu izvuče mač iz korica, ubi ga i odrubi mu glavu.
Kada su Filistejci videli da je njihov ratnik mrtav,
pobegoše.”
Ako ste od onih koji kažu,
čekaću da problem još malo naraste, možda će samo da prođe, vaš kraj će biti
isti kao Golijatov.
Nema odlaganja, nema oklevanja
i neodlučnosti. Sve što treba da bude urađeno neka bude urađeno odmah, i do
kraja.
7. Jedna
pobeda prethodi sledećoj (51- 54)
“52 Tada Izraelci i Judeji jurnuše napred uz bojni
poklič, pa su gonili Filistejce sve do ulaza u Gate i do kapija Ekrona. Ubijeni
Filistejci ležali su po putu za Šaarajim sve do Gata i Ekrona. 53 Kada su se
Izraelci vratili iz potere za Filistejcima, opljačkaše njihov tabor.
54 David uze Filistejčevu glavu i odnese je u
Jerusalim, a njegovo oružje stavi u svoj šator.”
Pobede su zarazne. Kad pobedite jednom, osladiće vam
se, pa ćete pobediti u još mnogo borbi.
Pored toga, vaša hrabrost i odlučnost i uspešnost,
ohrabrenje su i za druge.
Takva je dejstvo pobede Isusa
Hrista, na ceo svet, na svakog čoveka. Smrt je obzglavljena, i prostor za
pobednički život ima svako ko je na njegovoj strani.
Mnogo nas je koji se suočavamo sa problemima koji,
često, prevazilazi naše snage. Ali, ni jedan problem nije veći od Boga u koga
se pouzdamo.
Bog će nam pomoći da se pripremimo za suočevanje sa
svim tim, i podržaće nas, kako bismo iz tih bitaka izašli kao pobednici.
Borba sa divovima je usamljenički posao, najčešće.
Dobro je ako imamo nekog uz sebe, ali ako nema, Bog je sasvim dovoljan.
Нема коментара:
Постави коментар