ALFA - GREH

Svi imamo potrebe. Naše potrebe za hranom, vodom, odećom, smeštajem su veoma važne i Bog zna za njih. Međutim, ove potrebe su prolazne. Spasenje, ili večni život sa Bogom je takođe potreba koju imamo. Kao  Zbog ove velike potrebe Bog je poslao Isusa Hrista u svet kako bismo mogli da imamo večni život.

Evanđelje je dato zbog potrebe za spasenjem. "Evanđelje" doslovno znači "dobra vest". Najbolja vest na svetu je da možemo da budemo spaseni. Naravno, pre nego što bilo ko od nas pronađe predivnu stvar koja nam je ponuđena u evanđelju za naše spasenje, moramo da budemo ubeđeni u to da smo grešnici.

U Delima apostolskim 2:14-36 možemo da pročitamo veliku propoved . U ovoj propovedi ljudima je rečeno da su grešnici, i da su krivi za Isusovo raspeće. Evo njihovog odgovora.

"A kad su ovo čuli kosnu ih u srce, te rekoše Petru i ostalim apostolima: braćo šta da činimo?" (Dela 2:37)

Zašto su postavili ovakvo pitanje? Jer su videli sebe kao grešnike. Znali su da su izgubljeni, bili su uznemireni i tražili su način da se oslobode greha i budu spaseni.

Sve dok ne vidimo sebe kao grešnike, ja i vi, nikad nećemo da  postavimo pitanje "Šta da činimo?" Ali kad priznamo svoju krivicu i postanemo voljni da sledimo Božji put, možemo da budemo sigurni da će nas Bog spasiti. Greh je strašan jer nas odvaja od Boga.

1)    Poreklo greha.

Greh započinje sa sotonom. Apostol Jovan je napisao: "Ko tvori greh od đavola je, jer đavo greši od početka. Zato se javio Sin Božji – da razori dela đavolova." (1.Jv. 3:8)

Iz tog razloga se  za svakog, ko živi grešnim životom, može reći da je dete đavola. (Jv 8:44; 1.Jv. 3:10).

Sotona se uvek trudi da nas uvede u greh (Jv. 13:2; Dela 5:3). On to čini kroz razna iskušenja (1.Kor. 7:5; 1.Sol.3:5). Iskušenja izviru iz naše prirode, iz telesnih želja (Jk. 1:14; 1.Jv. 2:15-17).

Nije greh biti iskušavan, tako dugo dok uspevamo da se odupiremo iskušenjima i ne upadamo u greh (Jv. 1:12). Čak je i Isus bio kušan, ali nije sagrešio (Jev. 4:15)

Činjenica da su Adam i Eva bili iskušavani od sotone nije deo njihovog greha. Njihov greh započinje u trenutku kad su podlegli iskušenju i okrenuli se protiv Boga.

Isto je i sa nama. Bog ne gleda na nas kao na grešnike zato što smo u iskušenjima – već zato što im podležemo i idemo protiv njegovog zakona.

2)    Šta je greh?

"Svako ko čini greh, čini bezakonje, i greh je bezakonje." (1.Jv. 3:4). Ovaj stih nam ukazuje na to da je greh sve ono što se protivi Božjem Zakonu. Drugim rečima, sve ono što se protivi učenju koje nalazimo u evanđeljima (Novi zavet) je greh. Jovan o tome piše: "Svaka nepravda je greh . . ." (1.Jv. 5:17)

Postoje tri različita načina na koja možemo da sagrešimo.

(1) Možemo da grešimo čineći stvari za koje Božja reč kaže da ih ne činimo. "A plotska dela su poznata, to su: blud, nečistota, raspojasanost, idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađa, pakost, srdnja, spletke, razdori, stranke, zavisti, pijanke, pirovanja, i ovima slična, za koje vam unapred govorim, kao što ranije rekoh, da oni koji takvo šta čine neće naslediti carstva Božijeg." (Gal 5:19-21). Takve stvari kao što su seksualni gresi, služenje lažnim bogovima, veštičaranje, mržnja, pravljenje nereda i sebičnost su protiv Božje reči. Sledećih nekoliko stihova nam govore o tome čega treba da se klonimo: Matej 15:19; 1.Korinćanima 6:9,10; Efescima 4:25-31; 5:3,4; 2.Timoteju 3:2-4; 1.Jovan 3:15.

(2) Greh nije samo ono što smo nabrojali, već je i ne činiti dobro kad imamo priliku da ga činimo. Drugim rečima, Bog ne želi samo da se uzdržavamo od zla – nego i da činimo dobro. Jakov je napisao: "Ko, dakle, zna da čini dobro, a ne čini, greh mu je." (Jk. 4:17)

(3) Grešimo i onda kad imamo pogrešne stavove. Novi zavet ne osuđuje samo vidljiva dela koja su zla – on zadire u srce stvari i gleda na motive, namere i želje.

To možemo da vidimo u sledećim stihovima Matej 5:21,22,27,28 i Marko 7:21-23.

3)    Efekti i rezultati greha

Efekti greha su vidljivi svuda oko nas: rasturene porodice, zatvori, ratovi, nesrećni ljudi. Bez Hrista nema istinske radosti (Jv. 10:10). Sveto Pismo jasno govori o stanju osobe koja žive u grehu: ona je duhovno bolesna (Mt. 9:12), izgubljena (Lk. 19:10), dete đavola (Jv. 8:44), rob greha (Rim. 6:16,17), živi u mraku (Kol. 1:13; 1. Pet. 2:9; 1. Jv. 2:11).

Krajnji rezultat greha je smrt. Bibilja govori o različitim vrstama smrti: telesnoj, duhovnoj i večnoj.

Telesna smrt je rezultat Adamovog greha. Svi ljudi, bez obzira na svoje duhovno stanje, treba da se suoče sa smrću svoga tela. Oslobođenje od telesne smrti odnosi se na sve ljude, bez obzira na njihovo duhovno stanje, i dolazi vaskrsenjem.

"Pošto je, naime, posredstvom čoveka (Adam) smrt došla, posredstvom čoveka (Isus) došlo je do vaskrsenja mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hrisu svi oživeti." (1. Kor. 15:21,22).

"Ne čudite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas, pa će vaskrsnuti za život oni koji su činili dobro, a zločinci će vaskrsnuti za sud." (Jv. 5:28,29)

Mi ne odgovaramo za Adamov greh. Bog nas ne smatra odgovornim za grehe drugih već samo za našu ličnu neposlušnost njegovom zakonu. (2.Kor. 5:10)

"Znači, da će svako od nas za sebe odgovarati Bogu." (Rim. 14:12).

Duhovna smrt je je rezultat života u grehu. Neki ljudi su mrtvi iako i dalje hodaju ovom zemljom. Isus je govorio o njima kad je rekao ". . . ostavi da mrtvi  ukopavaju svoje mrtve." (Mt. 8:22).

Ljudi koji žive u grehu su duhovno mrtvi (Rim 8:6; Ef. 2:1,5).

Večna smrt je kazna za greh – Sveto Pismo to naziva druga smrt.

"A strašljivcima i nevernicima i gnusnima i ubicama i bludnicima i vračarima i idolopoklonicima i svim lažama – njima je mesto u jezeru koje gori od vatre i sumpora; to je druga smrt." (Otk. 21:8).

Ta strašna smrt je večno odvojenje od Boga i Hrista. Ona je namenjena osobama koje su istrajale u svom grehu. Isus je onima koji su odbili da se odreknu svog pogrešnog puta rekao: ". . . Ja odlazim i tražićete me, i umrećete u svom grehu; kuda ja odlazim - vi ne možete doći." (Jv. 8:21). To su ljudi "koji će biti kažnjeni večnom propašću daleko od lica Gospodnjeg i od njegove silne slave" (2.Sol. 1:9). To je konačni ishod grešnog života. Pročitaj Rimljanima 6:23 i Jakovljevu 1:15.      

Pakao je realnost. To je strašno mesto opisano kao "onde će biti plač i škrgut zuba." (Mt. 13:42). Samo je za  one koji su radije poslušni sotoni nego Bogu. Bog ne želi da iko propadne (2.Pet. 3:9). Zbog toga nam je obezbedio način da izbegnemo kaznu za greh. Ponudio nam je plan za  bekstvo  koji ćemo da proučimo u nekoliko sledećih lekcija.

Slobodni smo da biramo – možemo da izaberemo ili put koji vodi u pakao ili put koji vodi u nebo. Bog nikoga ne prisiljava da sledi put spasenja (Jv. 5:40), ali nas poziva i daje nam mogućnost da dođemo k njemu ako to želimo (Otk. 22:17).

Da li živiš u grehu? Ako živiš, nadamo se da će ovo proučavanje da ti ukaže na strašne posledice greha, i da ćeš da odlučiš da potražiš Božju pomoć.

U sledećih nekoliko lekcija govorićemo o putu izbavljenja koji je Bog dao kroz evanđelje.

4)    Svi smo sagrešili

Svaka odgovorna osoba je sagrešila. Nema toga ko može da kaže "Ja nisam kriv!"  Apostol Pavle je napisao: "Nema pravednoga – nema baš ni jednoga" i još "svi su sagrešili i tako su lišeni slave Božje."

Kako je svako od nas sagrešio a kazna za greh je smrt (Rim 6:23) moramo da se okrenemo Božjoj milosti ako želimo da se spasimo. Milost je jedino što pomaže. Apostol Pavle nam govori: "te se opravdavaju za  badava – njegovom blagodaću – na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu" (Rim. 3:24).

Ne smemo da očekujemo da budemo spaseni na osnovu naše moralnosti ili dobrote – svi smo grešnici. Nije važno da li smo sagrešili malo ili mnogo, u oba slučaja smo se suprotstavljali Bogu. Treba da priznamo našu krivicu i tražimo oproštenje u skladu sa Božjim planom. To što smo (možda) kršteni kao bebe nije nam od pomoći jer to nije bio rezultat naše lične odluke. Isto tako nam pripadnost nekoj religioznoj organizaciji ne može obezbediti ulaznicu za nebo.

Dobra vest je da je Bog obezbedio put za spasenje. Možemo da se spasimo.