PRVO ONO ŠTO JE PRVO

Kad odrastamo kao hrišćani, ponekad je veoma teško izboriti se sa mnogim ponudama koje dolaze u naš život. Kako sazrevamo tako se izbori povećavaju što uopšte ne olakšava život. Naprotiv. Da bi smo sebi olakšali, potrebno je da od svoje mladosti  učimo ono što je važno. 

Zato, počinjem sa ovim - neka bude prvo ono što je prvo.

Nije moguće je da u životu postignete sve ono što poželite. Ne postoji način da devojka bude sa svakim momkom koji je pozove. Ono što je potrebno je da neke od njih odbije, pa makar to značilo slomljena srca, i da izabere jednog. I ne postoji način, momci, da izađete sa svakom devojkom sa kojom bi ste želeli da izađete. Odlučite se i izaberite jednu. Ne postoji način da odjednom  obučete svu odeću koju volite da nosite. Ne postoji način da pojedete sve što želite da pojedete. Ne postoji način da idete u nekoliko škola istovremeno. Morate da se odlučite šta ćete da radite.

Verujem da ključ uspešnog i srećnog života leži u sposobnosti da se izaberu one stvari koja su stvarno važne. U poslanici Filipljanima 1:10 čitamo da se Pavle molio “da možete ispitivati šta je bolje, da biste na dan Hristov bili čisti i bez spoticanja.”

Bukvalno rečeno da budete sposobni da prepoznate šta je važnije a šta manje važno.

Beograd je univerzitetski grad i mnogi mladi iz unutrašnjosti dolaze ovde da bi studirali. Ali, kad jednom prepoznaju da u Beogradu ima mnogo interesantnjih sadržaja od samog studiranja tada nastaju nevolje. Mnogi od njih otkriju predivne sportske terene i provode semestar za semestrom na njima. Neki otkriju studentski dom i dobro društvo u njemu i sve svoje vreme provedu tamo. Neki opet otkriju kafane, i provode u njima dan za danom. Drugi opet otkriju internet kafe i sve vreme provode u njima. To su razlozi zbog kojih se retki posetioci univerzitetske bilioteke tretiraju kao da nešto sa njima nije u redu – znate koliko ima nadimaka za ovu vrstu ljudi – štreberi, bubalice, čudaci, ludaci, otkačeni . . . iako je to jedina univerzitetska populacija koja savesno izvršava svoje obaveze i završava studije.     

Ono na šta želim da vam ukažem je važnost izbora. Izbor između onoga što je važnije na uštrb onoga što je manje važno. Većina od vas se ne bori sa problemom “Da li da uradim dobru stvar ili lošu stvar.” već “Da li da uradim dobru stvar ili bolju stvar.” Sumnjam da je neko od vas nekad bio u iskušenju “Da li da učim večeras ili da idem da se napijem?”, ali verujem da su mnogi od vas bili u dilemi “Da li da ponovim nekoliko formula za sutrašnji kolokvijum ili da gledam seriju, vrlo napetu seriju.”

Lep primer za to imamo u Bibliji. U Lukinom evanđelju 10, vidimo Mariju koja je u sobi sa gostima (i najdražim gostom Isusom) gde sluša Reč Božiju; u isto vreme Marta je u kuhinji.

Da li neko zna kako izgleda kuhinja kad su vam gosti u kući, a vi želite da sve bude tip-top. Obično ništa ne ide onako kako ste zamislili. E, tako je bilo i sa Martom. Posle svih pokušaja da drži stvari pod kontrolom, želje da bude dobra domaćica i poglade prema Mariji koja je bezbrižno sedela uz Isusa, uletela je među goste i rekla: “Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.”

Lično mislim da je veoma smešno to što Marta nije rekla: “Marija, dođi ovamo, ne mogu sve sama. Pomozi mi.” Ja bi tako postupio, ako i većina ljudi. Umesto toga ona je tražila od Isus da primora Mariju da joj pomogne. Pretpostavljam da je mislila da će radije poslušati njega nego nju. Svejedo, Isus joj kaže “Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš se za mnogo, a jedno je potrebno. Marija je naime izabrala dobri deo koji joj se neće oduzeti.”

Ovde je u pitanju izbor šta je bolje. Jako je lepo pripremiti dobar obrok za Gospoda, ali postoji nešto mnogo važnije od toga: slušati šta nam Gospod govori.

Da me neko ne bi pogrešno razumeo. Ovi stihovi ne znače da nije potrebno da se radi u kuhinji, da se sprema jelo i sve šta već treba da se radi. Mnoge mlade devojke i žene vole da citiraju ove stihove misleći da im idu u prilog. Ali nije tako. Ovde se samo naglašava da ono šta je potrebno i za telo i za dušu (duhovna hrana od Boga) nema isti nivo važnosti kao ono što je potrebno samo za telo (hrana iz kuhinje). Mi često izokreneno taj redosled u našem životu. 

Podsetimo se malo Mojsija i Deset zapovesti. Izrael je u podnožju planine Sinaj. Planina se trese i podrhtava, čuje se zvuk truba, munje su sevaju a vrh je prekriven dimom. Koja je prva stvar koju su čuli sa planine? Znate li?

“Ja sam Gospod Bog tvoj koji te je izveo iz Egipta, iz kuće ropstva. Nemaj drugih bogova sem mene.”

Znate li šta Bog kaže u svojoj prvoj zapovesti? Najpre neka bude ono što je prvo.

Čujemo ljude kako govore da je Bog svugde. Mogu da vam kažem da postoji jedno mesto gde Bog ne želi i odbija da bude. On odbija da bude ne drugom mestu. On mora biti prvi - u vašem životu, u mom životu, u svačijem životu, u svemu. “On je glava tela, Crkve, on je početak, prvorođeni iz mrtvih, da u svemu on bude prvi.” kaže reč (Kol. 1:18).  To je pitanje prioriteta.

Gospod nam isto govori u Matejevom evađelju 6:33 – čovek treba da ima šta da jede, šta da obuče, šta da pije, ali to nisu najvažnije stvari našeg života. On kaže: “Težite najpre carstvu nebeskom, a ostalo će vam se nadodati.” Napre ono što je prvo.

Verujem da se nekad čuli za veliku prehrambenu firmu HEINZ koja prave salate. Najpoznatiji su po proizvodnji krastavčića. Vlasnik te fabrike ima jednu teglu sa krastvačićima na stolu, i svako ko dođe k njemu može da vidi tu teglu. Na njoj je napisano “Prvo - Bog, drugo - svi ostali, treće - krastavčići.” Nema ničeg lošeg u krastvačićima tako dugo dok su na trećem mestu. Ali postaju problem ako dođu na drugo ili što je još gore na prvo mesto.

Dakle, najvažnija je prepoznati ono što treba da je prvo u našem životu. Kad to uspemo, sve ostalo dolazi na svoje mesto. To ne znači da će se stvari dešavati po automatizmu, bez truda ili samo u željenoj formi. To znači da će se Bog pobrinuti da, kad mi njega postavimo na pravo mesto, On postavi sve ostalo na svoje mesto u skladu sa Njegovom voljom - nama na korist, Njemu na slavu.