PROTESTANTSKA EVANĐEOSKA CRKVA BEOGRAD, četvrtak 28. jul 2016. godine
Lk 13:6-9 “Kaza i ovu priču: jedan čovek je imao smokvu posađenu u svom vinogradu, i dođe da traži rod na njoj, ali ne nađe.Tada reče vinogradaru: vidi, ima tri godine kako dolazim i tražim rod na ovoj smokvi, ali ne nalazim. Poseci je; zašto da još slabi zemlju?
Ali mu on odgovori i reče: gospodaru, ostavi je još ove godine, dok okopam oko nje i nađubrim, pa će možda roditi; ako pak ne rodi, poseći ćeš je u buduće.”
Kaže dečak ocu - daj neke pare. Otac ga pogleda i kaže - zašto da ti dam pare? Pa zato što sam bio dobar danas! E, moj sine, kad sam je bio mali mi smo bili dobri za džabe.
Mnogi ljudi su dobri za džabe. Mnogi hrišćani su dobri za džabe.
Ne smemo da budemo samo dobri, jer ne mora da znači da, ako je neko dobar, da je i koristan.
I ova smokva, je bila dobra, imala je lišće i grane, i stablo - ali za džabe, nije imala plodova. Možda je bila dobra za potpalu, ali svrha smokve nije da se njome loži vatra nego da se njenim plodovima hrane ljudi.
BOG TRAŽI PLOD
Vidimo da je gospodar tri godine tražio ploda na ovoj smokvi, ali ploda nije bilo.
Očigledno, Bog očekuje plodove našeg života. To što mi ne vidimo ili ne čujemo ili nismo osetljivi na Božije zahteve, ne znači da Božije oči nisu na nama i da On ne očekuje da nešto korisno izraste kod nas.
Bog stalno očekuje plodonosan život od svoje dece.
Na žalost, neki od Božije dece, kao smokva - imaju samo mnogo lišća, ali ploda nema nigde. I tako iz godine u godinu. Sve razgranatiji, sve krošnjastiji, onako baš lepi, ali beskorisni.
Naravno, mi znamo kakve plodove Bog traži u našem životu.
Pavle piše Galatima 5:22,23 A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost, uzdržljivost;
Dakle, Duh Sveti, čini da postanemo plodonosni. Možemo da imamo dobar koren, i čvrste grane, ali ako duhovni sokovi ne kolaju našim životima, ploda neće biti.
Interesantno je što se hrišćani ponekad čude otkud nevolje, otkud napadi, otkud nemiri, zašto slaba vera, otkud gorčine i neprijateljstva, a da prethodno nisu preispitali svoj hrišćanski život. Ako nema ploda, šta drugo očekivati.
A ako nema plodova Duha, sazreće neki drugi plodovi, plodova tela. Da vas podsetim samo: 5:19-21 “blud, nečistota, raspojasanost, idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađa, pakost, srdnja, spletke, razdori, stranke, zavisti, pijanke, pirovanja, i ovima slična,”
Ovo nije opcija, ovo je logična posledica.
Kao što čitamo - smokvino korenja i dalje crpi iz zemlje hranljive sastojke, koji negde moraju da se pokažu. Ali to što se pokaže svakako nisu sveže, zrele smokve, nego samo lišće.
Na šta nas Isus upozorava ovom pričom o smokvi bez ploda?
Ako ploda nema, šta onda to znači?
- To znači da nemamo čime da nahranimo ljude koji su oko nas, pa nije ni čudo što nismo uspešni kad im govorimo evanđelje. Možda delujemo impozantno, možda dajemo hladovinu, ali svako ostavljamo ljude gladne i primoravamo ih da odu od nas.
- To znači, da živimo u velikoj opasnosti da doživimo propast i budemo izbačeni iz Božijeg vrta.
- To znači da treba da preispitujemo sebe, i da tražimo da Božji Sveti Duh prostruji našim životom. Ne da se predamo i da kažemo, ja to ne mogu - nego da kažemo - ja to želim i tražim od Boga.
Potrebno je da maksimalno obilujemo u plodovima hrišćanskog života.
Pogledajte samo svet oko sebe i verujem da ste zapanjeni svim što se dešava.
Svet se puni plodovima tela. Gadosti, neprijateljstva, raskalašnosti, nečistoće prekrivaju zemlju.
Praktično nemate ni jedno mesto na ovom svetu gde nema, na ovaj ili onaj način, tog zagađenja.
Životi hrišćana, ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost, uzdržljivost su jedina brana toj plimi zla koji nadire.
Na žalost monogi hrišćani toga ili nisu ili ne žele biti svesni.
Na mnoge stvari gledamo blagonaklono i bez ikakve kritike. Mnoge stvari prihvatamo bez ikakvog suprotstavljanja, čak u bez volje da, makar verbalno, iskažemo svoje neslaganje.
Mnogi, ogorčeni i oslabljeni, napuštaju svoje zajednice i ostaju sami.
Crkva (u globalnom smislu) je nekako dopustila da joj svet diktira tempo, moral, standarde. Umesto pastora pred crkvom su menadžeri, umestu učitelja - nastavnici i profesori, umesto služitelja - službenici. Sve je manje braće i sestara, a sve više članova. Sve je manje Božije reči, a sve više priručnika, uputstava, koraka, vežbi i seminara.
Zdravu hranu iz Božije reči, zamenila je brza hrana motivacionih govornika, internet propovednika i fanatika. I to je samo početak.
Drugim rečima sve je više lišća i ladovine, a sve manje ploda i hrane.
JOŠ JEDNA SEZONA
Veoma se radujem što ova priča ima nastavak, i što se nije završila tako što je stablo posečeno. To nam jasno govori o Božjoj milosti i njegovoj želji da niko ne propadne.
Bog uvek daje priliku za oporavak, vreme za preispitivanje i propravljanje.
Tu priliku treba da iskoristimo kako bismo iskreno sagledali plodove sopstvenog života, i života drugih i da se molimo, koliko za sebe toliko i za druge; i da učestvujemo u zajedinci sa drugom božjom devcom u koju nas je On pozvao .
Vinogradar moli za još jednu priliku, za još jednu sezonu, za još jedan napor koji on želi da uloži u tu smokvu.
Vinogradaru je žao smokve, i on neće štedeti sebe i maksimalno će se truditi da pokuša da povrati njenu plodnost.
A ni gospodar, iako možda misli da od toga neće biti nikakve koristi, opet ne želi da iseče smokvu ako postoji mogućnost da ona ponovo rađa.
Zato ne smemo da ispustimo priliku koju nam je Bog dao, to odobrenje da učinimo sve da oživimo i postanemo plodni, na našu korist i radost Gospodara.
Već sam jednom ovde rekao - mi ne treba da menjamo svet, ne treba da menjamo ni druge religije, ni druge crkve, ni druge hrišćane. Mi treba da promenimo sami sebe. Treba da se pobrinemo za smokvu u našem vinogradu.
Gospodar će ponovo doći, i ponovo će tražiti plod.
Zbog toga moramo biti veoma ozbiljni i ne smemo da odugovlačimo niti da mislimo da ima vremena. Bez obzira što nam se čini da vremena ima na pretek, to baš nije tako. Možda se čini da je godina duga ali i ona ima svoj završetak.
Niko ne zna kad je završetak njegove godine.
Možda je neko mlad pa može da misli - ima vremena, ajde najpre ja da malo živim, pa ću onda da se menjam. Ali, pre neki dan, ako ste čitali u novinama onu tužnu priču, dve devojčice od petnaest godina poginule su od udara groma. Petanest godina - koliko je života još bilo pred njima!? Ništa! To je bio kraj njihovog vremena! Tužno, ali istinito.
Drugi opet može da misli - previše sam star da bih se sad menjao. Ali setite se cara Jezekije kome je Bog produžio život za petnaest godina.
Znam jednu pričicu - koja kaže ovako. Sastali se zli pa se dogovaraju kako da prevare ljude i odvrate ih od Spasenja Božijeg. Jedan od njih predloži da ide među ljude i da ih ubeđuje kako Nebo ne postoji, nego ih je Isus prevario kad im je rekao da ide na Nebo da im pripremi stanove i da onda tako uništi njihovu nadu. Drugi opet reče da bi možda bilo bolje da on ide i da ubedi ljude kako Pakao ne postoji, i tako suzbije njihov strah od kazne i odvrati ih od spasenje. I tako su oni davali razne predloge - kad ustade jedan od glavnih i kaže: svega toga će se oni i sami setiti, i time će se sami mučiti, nego mi da idemo i da ih ubedimo da ima vremena, nema potrebe da žure.
Pretpostavljam da je ovo izmišljena priča, samo mi je nešto poznata.
Verujem da svako od nas zna koliko važno da zove ljude da se spasavaju; koliko je važno da svoj život držimo čistim pred Bogom; koliko ja važno da svakog dana čitamo Bibliju i da se svakog dana molimo; koliko je važno da svojim angažovanjem doprinesemo da naša zajednica fukcioniše kako treba; koliko je važno da oprostimo, da se izmirimo, ... ali neka misao kao da nadjača sve naše spoznaje tih dobrih stvari, znate ona misao - ima još vremena, sutra ću.
Ali, nema sutra za ove dobre stvari. Danas je pravo vreme za njih.
Hrišćani bi trebali da se podsete da je Isus rekao Mt 6:34 “Ne brinite se, dakle, za sutrašnji dan, jer će se sutra brinuti za sebe;”
Dakle danas je vreme da se govori evanđelje, danas je vreme da se molim, danas je vreme da čitam, danas je vreme da budme čist, danas je vreme da služim, da se pomorim, da oprostim, da volim ... ne sutra. Samo Bog zna dali će biti sutra?
Jakov je zapisao ovako: Jak 4:13,14 “De sad vi koji govorite: danas ili sutra poći ćemo u taj i taj grad, i provešćemo onde godinu dana, i trgovaćemo, i zaradićemo; vi, koji ne znate šta će biti sutra. Jer kakav je vaš život? Vi ste vodena para koja se zamalo pokaže i onda nestane.“
Bog je odredio vremena, i kad se vremena ispune onda je kraj. Svačemu i svakome. Niko od nas ne zna Božije vreme, i zato je za nas važno da naše poslove, zvanja i obaveze završavamo sad.
Apostol Pavle kaže: 2 Kor 6:2 “Jer kaže: »U zgodno vreme uslišah te i u dan spasenja pomogoh ti«. Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja.”
Evo danas je dan da počnemo da okopavamo, prihranjujemo i negujemo svoju smokvu, da bi u dan pohođenja imala plod koji Gospodar očekuje.
Pozivam vas i ohrabrujem u tome da ne žalite ni truda ni vremena, da se ispunite silom Duha Svetoga i donesete rod dostajan Gospodara, jer će On nagraditi svaki trud i radovati se svakom plodu.
Amin
Lk 13:6-9 “Kaza i ovu priču: jedan čovek je imao smokvu posađenu u svom vinogradu, i dođe da traži rod na njoj, ali ne nađe.Tada reče vinogradaru: vidi, ima tri godine kako dolazim i tražim rod na ovoj smokvi, ali ne nalazim. Poseci je; zašto da još slabi zemlju?
Ali mu on odgovori i reče: gospodaru, ostavi je još ove godine, dok okopam oko nje i nađubrim, pa će možda roditi; ako pak ne rodi, poseći ćeš je u buduće.”
Kaže dečak ocu - daj neke pare. Otac ga pogleda i kaže - zašto da ti dam pare? Pa zato što sam bio dobar danas! E, moj sine, kad sam je bio mali mi smo bili dobri za džabe.
Mnogi ljudi su dobri za džabe. Mnogi hrišćani su dobri za džabe.
Ne smemo da budemo samo dobri, jer ne mora da znači da, ako je neko dobar, da je i koristan.
I ova smokva, je bila dobra, imala je lišće i grane, i stablo - ali za džabe, nije imala plodova. Možda je bila dobra za potpalu, ali svrha smokve nije da se njome loži vatra nego da se njenim plodovima hrane ljudi.
BOG TRAŽI PLOD
Vidimo da je gospodar tri godine tražio ploda na ovoj smokvi, ali ploda nije bilo.
Očigledno, Bog očekuje plodove našeg života. To što mi ne vidimo ili ne čujemo ili nismo osetljivi na Božije zahteve, ne znači da Božije oči nisu na nama i da On ne očekuje da nešto korisno izraste kod nas.
Bog stalno očekuje plodonosan život od svoje dece.
Na žalost, neki od Božije dece, kao smokva - imaju samo mnogo lišća, ali ploda nema nigde. I tako iz godine u godinu. Sve razgranatiji, sve krošnjastiji, onako baš lepi, ali beskorisni.
Naravno, mi znamo kakve plodove Bog traži u našem životu.
Pavle piše Galatima 5:22,23 A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost, uzdržljivost;
Dakle, Duh Sveti, čini da postanemo plodonosni. Možemo da imamo dobar koren, i čvrste grane, ali ako duhovni sokovi ne kolaju našim životima, ploda neće biti.
Interesantno je što se hrišćani ponekad čude otkud nevolje, otkud napadi, otkud nemiri, zašto slaba vera, otkud gorčine i neprijateljstva, a da prethodno nisu preispitali svoj hrišćanski život. Ako nema ploda, šta drugo očekivati.
A ako nema plodova Duha, sazreće neki drugi plodovi, plodova tela. Da vas podsetim samo: 5:19-21 “blud, nečistota, raspojasanost, idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađa, pakost, srdnja, spletke, razdori, stranke, zavisti, pijanke, pirovanja, i ovima slična,”
Ovo nije opcija, ovo je logična posledica.
Kao što čitamo - smokvino korenja i dalje crpi iz zemlje hranljive sastojke, koji negde moraju da se pokažu. Ali to što se pokaže svakako nisu sveže, zrele smokve, nego samo lišće.
Na šta nas Isus upozorava ovom pričom o smokvi bez ploda?
Ako ploda nema, šta onda to znači?
- To znači da nemamo čime da nahranimo ljude koji su oko nas, pa nije ni čudo što nismo uspešni kad im govorimo evanđelje. Možda delujemo impozantno, možda dajemo hladovinu, ali svako ostavljamo ljude gladne i primoravamo ih da odu od nas.
- To znači, da živimo u velikoj opasnosti da doživimo propast i budemo izbačeni iz Božijeg vrta.
- To znači da treba da preispitujemo sebe, i da tražimo da Božji Sveti Duh prostruji našim životom. Ne da se predamo i da kažemo, ja to ne mogu - nego da kažemo - ja to želim i tražim od Boga.
Potrebno je da maksimalno obilujemo u plodovima hrišćanskog života.
Pogledajte samo svet oko sebe i verujem da ste zapanjeni svim što se dešava.
Svet se puni plodovima tela. Gadosti, neprijateljstva, raskalašnosti, nečistoće prekrivaju zemlju.
Praktično nemate ni jedno mesto na ovom svetu gde nema, na ovaj ili onaj način, tog zagađenja.
Životi hrišćana, ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost, uzdržljivost su jedina brana toj plimi zla koji nadire.
Na žalost monogi hrišćani toga ili nisu ili ne žele biti svesni.
Na mnoge stvari gledamo blagonaklono i bez ikakve kritike. Mnoge stvari prihvatamo bez ikakvog suprotstavljanja, čak u bez volje da, makar verbalno, iskažemo svoje neslaganje.
Mnogi, ogorčeni i oslabljeni, napuštaju svoje zajednice i ostaju sami.
Crkva (u globalnom smislu) je nekako dopustila da joj svet diktira tempo, moral, standarde. Umesto pastora pred crkvom su menadžeri, umestu učitelja - nastavnici i profesori, umesto služitelja - službenici. Sve je manje braće i sestara, a sve više članova. Sve je manje Božije reči, a sve više priručnika, uputstava, koraka, vežbi i seminara.
Zdravu hranu iz Božije reči, zamenila je brza hrana motivacionih govornika, internet propovednika i fanatika. I to je samo početak.
Drugim rečima sve je više lišća i ladovine, a sve manje ploda i hrane.
JOŠ JEDNA SEZONA
Veoma se radujem što ova priča ima nastavak, i što se nije završila tako što je stablo posečeno. To nam jasno govori o Božjoj milosti i njegovoj želji da niko ne propadne.
Bog uvek daje priliku za oporavak, vreme za preispitivanje i propravljanje.
Tu priliku treba da iskoristimo kako bismo iskreno sagledali plodove sopstvenog života, i života drugih i da se molimo, koliko za sebe toliko i za druge; i da učestvujemo u zajedinci sa drugom božjom devcom u koju nas je On pozvao .
Vinogradar moli za još jednu priliku, za još jednu sezonu, za još jedan napor koji on želi da uloži u tu smokvu.
Vinogradaru je žao smokve, i on neće štedeti sebe i maksimalno će se truditi da pokuša da povrati njenu plodnost.
A ni gospodar, iako možda misli da od toga neće biti nikakve koristi, opet ne želi da iseče smokvu ako postoji mogućnost da ona ponovo rađa.
Zato ne smemo da ispustimo priliku koju nam je Bog dao, to odobrenje da učinimo sve da oživimo i postanemo plodni, na našu korist i radost Gospodara.
Već sam jednom ovde rekao - mi ne treba da menjamo svet, ne treba da menjamo ni druge religije, ni druge crkve, ni druge hrišćane. Mi treba da promenimo sami sebe. Treba da se pobrinemo za smokvu u našem vinogradu.
Gospodar će ponovo doći, i ponovo će tražiti plod.
Zbog toga moramo biti veoma ozbiljni i ne smemo da odugovlačimo niti da mislimo da ima vremena. Bez obzira što nam se čini da vremena ima na pretek, to baš nije tako. Možda se čini da je godina duga ali i ona ima svoj završetak.
Niko ne zna kad je završetak njegove godine.
Možda je neko mlad pa može da misli - ima vremena, ajde najpre ja da malo živim, pa ću onda da se menjam. Ali, pre neki dan, ako ste čitali u novinama onu tužnu priču, dve devojčice od petnaest godina poginule su od udara groma. Petanest godina - koliko je života još bilo pred njima!? Ništa! To je bio kraj njihovog vremena! Tužno, ali istinito.
Drugi opet može da misli - previše sam star da bih se sad menjao. Ali setite se cara Jezekije kome je Bog produžio život za petnaest godina.
Znam jednu pričicu - koja kaže ovako. Sastali se zli pa se dogovaraju kako da prevare ljude i odvrate ih od Spasenja Božijeg. Jedan od njih predloži da ide među ljude i da ih ubeđuje kako Nebo ne postoji, nego ih je Isus prevario kad im je rekao da ide na Nebo da im pripremi stanove i da onda tako uništi njihovu nadu. Drugi opet reče da bi možda bilo bolje da on ide i da ubedi ljude kako Pakao ne postoji, i tako suzbije njihov strah od kazne i odvrati ih od spasenje. I tako su oni davali razne predloge - kad ustade jedan od glavnih i kaže: svega toga će se oni i sami setiti, i time će se sami mučiti, nego mi da idemo i da ih ubedimo da ima vremena, nema potrebe da žure.
Pretpostavljam da je ovo izmišljena priča, samo mi je nešto poznata.
Verujem da svako od nas zna koliko važno da zove ljude da se spasavaju; koliko je važno da svoj život držimo čistim pred Bogom; koliko ja važno da svakog dana čitamo Bibliju i da se svakog dana molimo; koliko je važno da svojim angažovanjem doprinesemo da naša zajednica fukcioniše kako treba; koliko je važno da oprostimo, da se izmirimo, ... ali neka misao kao da nadjača sve naše spoznaje tih dobrih stvari, znate ona misao - ima još vremena, sutra ću.
Ali, nema sutra za ove dobre stvari. Danas je pravo vreme za njih.
Hrišćani bi trebali da se podsete da je Isus rekao Mt 6:34 “Ne brinite se, dakle, za sutrašnji dan, jer će se sutra brinuti za sebe;”
Dakle danas je vreme da se govori evanđelje, danas je vreme da se molim, danas je vreme da čitam, danas je vreme da budme čist, danas je vreme da služim, da se pomorim, da oprostim, da volim ... ne sutra. Samo Bog zna dali će biti sutra?
Jakov je zapisao ovako: Jak 4:13,14 “De sad vi koji govorite: danas ili sutra poći ćemo u taj i taj grad, i provešćemo onde godinu dana, i trgovaćemo, i zaradićemo; vi, koji ne znate šta će biti sutra. Jer kakav je vaš život? Vi ste vodena para koja se zamalo pokaže i onda nestane.“
Bog je odredio vremena, i kad se vremena ispune onda je kraj. Svačemu i svakome. Niko od nas ne zna Božije vreme, i zato je za nas važno da naše poslove, zvanja i obaveze završavamo sad.
Apostol Pavle kaže: 2 Kor 6:2 “Jer kaže: »U zgodno vreme uslišah te i u dan spasenja pomogoh ti«. Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja.”
Evo danas je dan da počnemo da okopavamo, prihranjujemo i negujemo svoju smokvu, da bi u dan pohođenja imala plod koji Gospodar očekuje.
Pozivam vas i ohrabrujem u tome da ne žalite ni truda ni vremena, da se ispunite silom Duha Svetoga i donesete rod dostajan Gospodara, jer će On nagraditi svaki trud i radovati se svakom plodu.
Amin
Нема коментара:
Постави коментар