NADA (propoved u PEC Beograd, Simina 8 - za dan 24.10.2013.)

KAD NADA NESTANE (LUKA 24:13, 14)

Kad proučavamo Lukinu priču o Vaskrsenju, čitamo o ženama koje su došle do grobnice prvog dana sedmice, videle su dva anđela i otkrile su da je grobnica prazna (stihovi 1 – 7). Kad su se vratile da o tome obaveste apostole, vidimo da je Petar odmah odjurio da proveri istinitost te vesti.

Istog tog dvojica od učenika koji su ranije išli sa Isusom, vraćali su se u svoje mesto, Emaus, desetak kilometara udaljen od Jerusalima. Sve vreme puta međusobno su razgovarali o svemu šta se proteklih dana desilo u Jerusalimu.

Bili su tužni i uznemireni. Ništa od onoga šta su očekivali nije se desilo.

Mnogi od nas doživeli su nešto slično. Očekivanja, nade, planovi jednostavno izgledaju kao da su zauvek nestala. Čini nam se da je Bog daleko, da ga ne zanimamo ni mi, ni naši problemi, ni naši planovi. Stotinu pitanja a ni jedan odgovor.

Umesto toga, čini nam se da je i ono, što je izgledalo sasvim dobro, propalo.   

Kad se to desi, onda, kao i ova dva učenika, nađemo nekog ko je u istoj situaciji kao i mi, pa se naši razgovori i diskusije, umesto u razgovore ohrabrenja i zajedničke molitve, pretvore u jadikovanje i žal nad sopstvenom sudbinom.

NADA OSVEŽENA (LUKE 24:15–17)               

Ono što se dešava u takvoj situaciji je da Bog prestane da ima svoje lice u našem životu. Sve što se tiče Boga odjednom postaje daleko i nestvarno.

Kao i kod ova dva učenika koji su se vraćali u Emaus, i koji nisu prepoznali Isusa kad im se pridružio, iako su često bili u njegovoj blizini, tako i kod nas oči izgube sposobnost da ga prepoznamo iako nam je do tad nebrojeno puta pokazao svoje lice.

Kako je to moguće? Pa moguće je jer naše oči izgube sposobnost duhovnog gledanja. Navuče nam se neka mreža na oči, pa ono što smo do tad jasno videli odjednom postane sasvim nejasno.

Kako li je tek onima koji nikad nisu ni upoznali Hrista?

Vratimo se na tekst.

Isus je prišao ovoj dvojici učenika, ali ga oni nisu prepoznali.

-         Možda Bog nije dozvolio da  prepoznaju Isusa do pogodnije prilike,

-         možda ga nisu prepoznali zbog toga jer je njegovo vaskrslo telo bilo drugačije,

-         možda su im oči bile zatvorene jer su videli da je sve gotovo, naime predrasude mogu da učine da ne vidimo stvari onakve kakve jesu … (ponekad nam se desi da ne vidimo stvari koje ne očekujemo da vidimo)

Sve u svemu, koji god da je razlog, oni ga nisu prepoznali. 

Međutim to Isusa nije zasmetalo.

I ovo je ohrabrenje za nas. Kad, ponekad izgubimo Božije delo iz vida, kad ne razumemo stvari koje nam se dešavaju, kad smo slabi, nemoćni, tužni, obeshrabreni, Isus nas ne napušta. On nas ne odbacuje. Naprotiv, on nam prilazi i želi da nas čuje. 

On im prilazi i započinje razgovor sa njima. Navodi ih da im ispričaju šta je razlog njihove žalosti i uznemirenosti.

Ovo je dobro znati za nas. Bog hoće da nas čuje, da iskažemo šta mislimo i osećamo. Da pokažemo pred njim sa čime se borimo. Ljudi često misle da nisu duhovni ako kažu svoje slabosti, strahove, brige, nade … ali u Božjim očima stvari izgledaju drugačije. On želi da čuje takve stvari jer otkrivajući ih mi ih iznosimo na svetlo, pred njega i on može da ih menja.

Kleopa, kako se zvao jedna od učenika, podrobno je sve izneo pred Isusa, i čemu su se nadali, i kako su sada zbunjeni. Sve …

Isus je sve ono što je Kleopa rekao slušao veom strpljivo, a kad je učenik završio Isus mu je dao odgovor zato što je jasno video šta je njihov problem.

Mnogo godina pre ova dva učenika, još jedan Božji sluga imao je isti problem – Ilija (1. Carevima 19)

Naši problem često nastaju upravo iz ovoga:

1.    Teško nam je da poverujemo da je sve što ja zapisano u Bibliji istina. Ne poznajemo dovoljno Pisma

-         ne prepoznajemo šta je Božji plan, a šta ljudske želje

-         više od 300 proroštava napisano je samo o Mesiji

2.    Ne razumemo da je Hristovo stradanje korisno, a ne štetno

-         na ovaj način pobedio je smrt

-         postao je žrtva umesto nas

-         smrt Mesije proizvela je vaskrsenje koje našu veru čini potpunom

3.    Ne shvatamo potpuno šta je Hrist u našem životu učinio.

-         kroz njega smo primili večni život

-         u njemu je naše spasenje

-         u njemu imamo neprocenjivo blago

-         on nam je poslao Duha Svetog

-         on je naš zastupnik pred Ocem

PREPOZNATA NADA (LUKE 24:28–32)               

Kad je Reč Božja jasna u našem životu tada imamo želju koja sve više raste da se sve više i više družimo sa Bogom kroz Pismo.

Ova dva učenika nisu želeli da puste Isusa da ode od njih, iako ga još uvek nisu prepoznali. Ipak zbog onog što im je govorio iz Pisma zaželeli su da ga zadrže i još sa njim pričaju.

Njihova nada ponovo je oživela iz Reči Božje. Sve ono što im se činilo da je propalo dobilo je sasvim nove dimenzije.

Reč Božja daje drugačiji pogleda na stvari, događaje i ljude.

Nije sve tako loše i izgubljeno, nije sve tako crno i nije sve zlo. Bog ima svoju moć sada i ovde i tu svoju moć on objavljuje kroz svoju reč. Ona je nezamenljiva u svakoj situaciji i za svaku priliku.

Tek kada prihvatimo Božju reč, Isus će prihvatiti naše društvo i uči će u naš život.

Čak i kod onih koji još ni ne znaju Isusa mogu o njemu da nauče iz Svetog Pisma.

Zato kad svedočimo ljudima koristimo Sveto Pismo, ali ne tako što ćemo hodati okolo sa Bibljiom pod rukom i svakome čitati stihove, već tako što će ono imati mesto u našem srcu i umu kako možemo da ga koristimo uvek i svagde.

Ova dva učenika prepoznala su Isusa kad je lomio hleb za stolom. Odjednom znali su da je to On. Ali on je onda nestao ispred njihovih očiju.

Mi bismo želeli da Isus bude stalno pred našim očima, ali kad on uđe u naš život, nemamo potrebu da ga gledamo očima, mi znamo da je On. Odjednom nam  „pukne“pred očima.

Često čujem o takvim obraćenjima – odjednom sam shvatio da je to Isus koji me zove …

OBNOVLJENA NADA (LUKE 24:33–36)               

Njihova srca su gorela novom snagom. Imali su nešto, desilo im se nešto, što je trebalo podeliti, odmah. Ne sledećeg dana, nego istog trena. Vratili su se u Jerusalim, kod učenika, da im kažu da su videli Isusa, i razgovarali sa njim.

Kako se mi odnosimo prema Isusu koji je u našem životu? Da li ga delimo sa drugima ili čekamo pogodnu priliku, mesto, vreme, osobu …

Gde god da odemo i Isus će biti tamao kao što je došao na isto mesto, kod svojih učenika, gde su došla i ova dvojica iz Emausa.

ZAKLJUČAK

Ne znam šta se dešava sa vašom nadom. Kakva god da je oživite je ili osnažite na osnovi istine o vaskrsenju Isusa Hrista.

Na toj istini zasniva se sva naša vera. „Ako Hristos nije vaskrsao … „ kaže apostol Pavle „ uzaludna je vaša vera, još ste u svojim gresima.“

A apostol Petar zapisao: “Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je po svojoj velikoj milosti - uskrsom Isusa Hrista iz mrtvih - ponovo rodio za živu nadu”