Božićna

(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, 24. decembar 2017. nedelja)

Apostol Jovan napisao je u svom evanđelju – 1:14 “I Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu, slavu Jedinorođenog od Oca, punog milosti i istine.”

Rođenje Isusa Hrista je vanvremensko, neponovljivo i različito od svega.

Ono je zasenilo sve što se ikad desilo, protreslo je stubove na kojima je svet do tad stajao, promenilo je tok istorije, i obasjalo svojom svetlošću, i život i smrt, i svemu dalo novi i  pravi smisao.

Počev prvog greha, ljudi su živeli odvojeni od Boga, bez snage da suprotstave zlu, upadali iz lošeg u gore, želeći da čine dobro, činili su samo još veće zlo. Carstva su se podizala i padala, jedno je menjalo drugo, uvek sa težnjom da pokore, zarobe, i unište.

U svojoj bezgraničnoj milosti i ljubavi prema svemu što je stvorio, a posebno prema čoveku koga je kreirao na svoju sliku, Bog je odlučio da propadanju mora doći kraj i da se ispunilo vreme kad propasti i ropstu mora da se suprotstavi milost i sloboda za čoveka.

Tačka te promene je rođenje Jevrejske bebe, u štali, kod jevrejskog gradića Vitlejema, kojoj su nadenuli ime Isus (na grčkom), ili na Jošua (na jevrejskom), što znači “Jahve spasava”.

Istorijski, sociološki i religijski, rođenje malog Isusa, ima ogroman, suštinski značaj za čovečanstvo. Istorija se povinovala njemu, društvo se oblikovalo po njemu, a religija je, nanovo, definisana u njemu.

I ovo bi mogao da bude jedan kratak rezime o Božiću. Samo to je, sasvim dovoljan povod za slavlje i radost, i svečanu atmosferu koju, povodom ovog praznika, osećamo.

Rođenje Isusa je jedinstveni primer, nezabeležen u bilo kojoj religiji. Bog je postao čovek od krvi i mesa, sa svim slabostima, ograničenjima, borbama, iskušenjima, razmišljanjima i potrebama. Bog je postao kao onaj sa kim možeš da sedneš i da razgovaraš, da ga zagrliš, da nasloniš glavu na njegove grudi, s njim možeš da se nasmeješ, da se posavetuješ, da pitaš i da daješ odgovor, sa  njim možeš da podeliš parče hleba, i gutljaj vina …

Isus je postao sve ono što su mnogi, hiljadama godina pre njega, hteli od Boga. 

Ipak, od samog rođenja Isus je imao protivnike, kojih ni dan danas ne manjka. Postoje mnogi koji gaje u svom srcu neprijateljstvo, ogorčenje, strah i bes protiv Isusa, jer su ubeđeni da će on srušiti sve njihove snove, planove i oduzeti im bogatstva; da će zbog njega ostati bez moći i slobode.

Irod je u svojoj palati kipteo od besa, i drhtao od straha, pred onim koji se rodio u krajnjem siromaštvu, jer je to siromaštvo bilo bleštavije od sveg bogatstva koje je on mogao i da  zamisli.

Iako samo deset kilometara udaljen od Jerusalima, Vitlejem je bio van njegovog domašaja – i fizički i duhovno. Pobeđen, ogorčen i ljut, želeo je da se oslobodi te pretnje. Umesto da se pokloni svemogućoj Božjoj volji on je pokušao da se bori protiv nje, i izgubio je tu bitku, kao što se to dešavalo mnogima tada, a dešava se i mnogima danas.    

Ljudi, prosto, ne razumeju da, iako će se ponekad desiti da nešto bude srušeno, Isus u stvari želi da gradi; i da, iako ponekad izgleda da očekuje od nas da budemo slabi, On nas osposobljava da se ispunimo silom, koja prevazilazi sva naša očekivanja; i da, iako ponekad izgleda da Isus očekuje da se odreknemo svega, On ne želi da budemo siromašani, već da se obogatimo životom. 

Ponekad u svojim kalkulacijama i želji da ispadnemo mudri, postanemo ludi i izgubimo blagoslove koje Bog ima za nas. Kao, mudraci, koji su proučavali dešavanja među zvezdama, i koji su prepoznali vremena pohođenja, i bili su oduševljeni saznanjem da je rođen novi car, i koji su požurili su da mu se poklone donoseći mu darove koje su smatrali dostojnim cara. Ipak, kao i mnogi drugi koji traže i odgonetaju, tumače i proučavaju visoke istine i nedokučiva znanja, ne uspeju da odvoje svoje oči od zvezda. Sve ono što nauče i steknu, čemu se dive i klanjaju, izgube jer ne vide živoga Boga, onoga koji je veći od svega što je stvorio, i živi kao najmanji od svega što je po njegovom liku stvoreno.

Naše ljudsko i sebično, često nas sprečava da uživamo u onome što nam je Bog pripremio. Jedina prepreka koja može da zaustavi Božju, bezuslovnu ljubav i milost, je ona koju mi samo postavimo.

Kad se On rodio, i Nebo se uskomešalo. Anđeli su pevali, nebo je slavilo. Glas tog slavlja čuo se do zemlje, objavljujući nam vest – RODIO VAM SE SPAS.

Spas od svega – od tuge, od bola, od siromašnog života, od nepravde, od samoće i nemira, od zarobljenosti i ropstva.

Bog je uzeo obličje sluge da bi lično iskusio sve što svako od nas prolazi, ili tek treba da prođe.

On se nije plašio da postane najslabiji od svih. To je veličina velikih – da se ne boje da postanu mali, kako bi mali mogli da postanu veliki.  On je postao slab da nam kroz tu slabost pokaže svu Silu svoga bića. Postao je slab da bi mogao da saoseća sa našim slabostima.

Dete, čudesno začeto u utrobi Marije od Svetoga Duha, na čudesan način, tajnom koju samo Sveti Duh zna, koja nam nije sakrivena, ali je neopisiva i nerazumljiva za nas koji smo još u telu, postalo je centar Božijeg delovanja blagodatnog za sve ljude.
Kroz tu tajnu, nas je prekrila velika blagodat. Mnogo veća, nego što je iko mogao da zamisli. Pavle u poslanici Titu 2:11 kaže “Jer, za sve ljude se pojavila Božija milost, koja donosi spasenje.”

Spasenje za sve ljude! Bog ima rešenje za svaku osobu.
Nema isključivanja, nema podela, nema odbacivanja, nema ucenjivanja. Svako, ko želi da se oslobodi bremena greha, muke, bolesti, briga, mračnih misli, očajanja, može da se privije uz Isusa, i da primi oslobođenje, da bude obnovljen, da bude ohrabren, ispoštovan.
Isus ima vlast kojom može činiti takva dela.
On želi da te spasi! On je Božja milost, Spasenje, Oslobođenje, Otkupljenje - On je Sin Boga živoga, On je Bog.

Poneko zamera što obeležavamo Božić, govoreći da je sve komercijalizovalo, i da je sve drugo važno, a Isus je u drugom planu. Da se sve svelo na hranu, piće, ukrase, jelke …

Zašto i kome smetaju raskošne trpeze, pune hrane i pića, i veselje, i pokloni i sva ta užurbanost i, vatrometi svetlosti?

Kad čovek ili žena nađe osobu sa kojom želi provesti ostatak života, oni naprave veselje, pozovu prijatelje, napune trpeze, obuku svečana odela, provesele se i svoju radost podele sa najbližima. Daruju jedni druge.

A njihova zajednica će trajati, u najboljem slučaju, dok ih smrt ne rastavi. I sve dok su zajedno, obeležavaju godišnjice zajedničkog života.

Pa kad se takva veselja prave da bismo proslavili početak zajedničkog života koji ograničeno traje, kakvo tek veselje treba da pravimo zato što je Bog odlučio da svoj život, poveže sa nama?

On je neko sa kim ćemo, ne samo deliti ovozemaljski život, nego je on sama suština našeg života.

Na Božićni dan proslavljamo rođenje Onoga sa kojim ćemo biti venčani, ne za brak, nego za neraskidivu vezu života koju ni smrt ne može da rastavi.

Jer ko se venča sa Hristom taj ulazi u večnu, neprolaznu vezu, punu života, blagoslova, mira i radosti.  

Kao što je apostol Pavle napisao Rimljanima: „Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar ne može da nas rastavi od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem.“ 8:38,39

Ništa nas neće rastaviti od Njega.

Zato je Božić, dan rođenja Isusovog, tako važan događaj. Zato pravimo ovolike “spektakle” i proslave.

Važnost i značaj Božića, njegov poruka, sila i slava, ne mogu da se umanje ili obesmisle ničim šta ljudi mogu da urade. Bilo sa pravom namerom ili iz zle namere, bilo pod izgovorom, bilo da je sa podsmehom – Božić ostaje ono što je bio od one Vitlejemske večeri. Bog je došao da bude sa nama.

To je dobra vest koja je preplavila svet. To je bila revolucija onog vremena, to je revolucija savremenog doba.

On je sve ovo, kao i uvek, učinio na svoj, božanski način. I mi se radujemo zbog toga. Slavimo i proslavljamo jer nam se rodio spas.
Taj događaj predstavlja izvor na kome je moguće obnoviti svoju nadu, obnoviti snagu, podsetiti se ko si i šta si u Božjim očima, koliko vrediš.

Za sve one, koji tako gledaju na ovaj dan, rođenje deteta od Duha Svetog, kojeg je rodila blažena devica Marija, je praznik oslobođenja, nade, obnovljenja i mira, i dokaz veličanstvene istine da je Bog tako zavoleo svet, da je dao da Njegov jedinorodni Sin postane kao jedan od nas.

I zato mislim, i verujem, da koliko god svetla da upalimo, koliko god ukrasa da stavimo, koliko god da napunimo naše trpeze, koliko god dobra da podelimo sa nekim, kakve god poklone da podelimo, kako god lepa odela da ubučemo, koliko god sa veseljem slavili, i kako god bile svečane naše pesme, još uvek to neće nadmaštiti lepotu i sjaj i vredost događaja koji praznujemo, rođenja našeg Gospoda Isusa Hrista.

Ohrabrujem vas i pozivam, da vaša lica zrače radošću, da vaši domovi odišu praznikom, da vaši govori budu blagi i zagrljaji topli. Da budete domaćini koji će pokazati sve blagodati kojima ste blagosloveni.

I da svima i na svakom mestu objavljujete – Hristos se rodi!!