(Protestantska evanđeoska crkva Beograd, 12. april 2026.)
Ali danas ne želim da čitam ništa od toga iako je praznik. Danas želim da čitam i govorim o tome zašto nam je ovaj događaj tako veliki praznik, i da se osvrnem na posledice koje je vaskrsenje ostavilo na mnoge generacije pre nas i na nas lično.
U tekstu koji ćemo danas pogledati i delimično pročitati, 1. Korinćanima 15., vest o Isusovom vaskrsenju bila je stara vest, ali podjednako aktuelna kao i prvog dana. Njegovo vaskrsenje bilo je vrhunac svega o čemu možemo da čitamo u Pismu i potvrda svega šta je On govorio.
Vest o uskrslom Mesiji podigla je svet na noge i izavala, pa moglo bi se reći, neočekivane i burne rekacije.
Počev od pritiska na one koji su širili vest da prekinu sa tom praksom, pa do davanje posebnog imena - hrišćani - sledbenicima te sekte, pa preko progona, zatvaranja, mučenja, ubijanja, oduzimanje imovine i svih prava, spaljivanja, bacanje zverima u arenu, i svakojakim drugim zlom koji je zadesio te ljude, razni “autoriteti” i vlasti su pokušali da uguše tu vest, da je obesnaže i obesmisle.
Međutim, što je pritisak bio jači to se vest sve više širila, a broj sledbenika je neprestano rastao. Njihov život bio je obeležen ovom istinom, oni su na sebi nosili pečat te istine.
Zahvaljujući njima ta vest je dospela i do nas danas. I mi smo danas obeleženi tom istinom, i ona i danas izaziva skoro iste reakcije kao što je bilo od prvog dana.
Zato je izuzetno važno da tu istinu znamo i da živimo u skladu sa njom.
Iz tog razloga danas ne želim da čitam uzbudljive delove o kojima su pisali Matej (28.), Marko (16.), Luka (24.) i Jovan (20.), nego želi da pročitamo tekst koji na napisan dvadeset godina kasnije u vreme kad je već vest o Hristovom vaskrsenju postala, kako to ovi mladi danas kažu, viralna, i masovno prihatana, ali i masovno napadana.
Od samog početka pojavila su se razna sporenja i pogrešna učenja koja su imala za cilj da pomute istinu i da odvrate ljude sa puta kojim su krenuli. Dvadeset godina posle ti napadi su se samo pojačavali i opasno su prodrli u crkvu.
Postojala je opasnost da se velika pobeda koju je Isus izvojevao na krstu, a Otac potvrdio svojom slavom podigavši ga iz mrtvih, pretvori u nešto što Bogu nije bila namera.
Ta borba za pravu istinu traje i dan danas i mi smo sudionici te borbe. Hvala Bogu, koji nam daje snagu, mudrost i odlučnost da ostajemo u pobedničkom raspoloženju obeležavajući i proslavljajući, ne samo praznik koga zovemo Uskrs, nego i koristimo svaku priliku da ovu istinu širimo među ljudima.
Realno, vaskrsenje je pobeda, najveća koju je Stvoritelj ostvario dajući nadu spasenja i večnog života svakome ko te nade želi da se drži.
Neću da čitam celo poglavlje, nego ću koristiti i čitati neke pasuse, ali vi svakako treba da ovo petnaesto poglavlje od svih 58 stihova, pročitate kod kuće.
Prve stihove koje svakako želim da istaknem su oni sa kraja ovog poglavlja, 1. Korinćanima 15:54 - 57: “A kada se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo smrtno obuče u besmrtnost, tada će se obistiniti izreka koja je zapisana: »Pobeda proždre smrt.« »Smrti, gde ti je pobeda? Smrti, gde ti je žalac?« Žalac smrti je greh, a sila greha je Zakon.
Ali, hvala Bogu, koji nam daje pobedu kroz našega Gospoda Isusa Hrista.”
„Pobeda“ je uzbudljiva reč, bilo da je reč o pobedi uopšte ili o nekoj ličnoj pobedi, a posebno kad je reč o pobedi koju je izvojevao Gospod.
Podsetite se samo kako se dobro osećate kad iz nečega izađete kao pobednik. Koje je to olakšanje, kako se misli razbistre, čoveku dođe prosto da zaigra.
Zahvaljujući našem Gospodu mi možemo da osećamo taj ukus pobede - i opšte ali i lične.
Zašto je to Pavlu uopšte bilo važno, zašto je nama važno, da razumemo kakva je to pobeda koju smo dobili Isusovim uskrsnućem?
Pa, vidite, Pavle ne govori o nekim imaginarnim stvarima, kad će se naš duh spojiti sa Božjim i utopiti se u božanstvo ili kad ćemo mi kao neka izmaglica lebdeti među nebeskim oblacima, tamo negde i nekad.
Ne, on govori o tome da će doći do telesnog vaskrsenja.
Ljudima u ono vreme, posebno Grcima i njihovim filozofima, bilo je teško da shvate ovaj konecept. Pa i mnogi danas imaju muke da shvate tu istinu.
Ljudi često telo doživljavaju kao nešto potpuno pokvareno i misle da na kraju duh mora da se oslobodi tela, kako bi bio slobodan.
Pa, naizgled, i nije to tako loša filozofija. Kad promislimo šta je sve u stanju da uradi naše telo, koliko često nas prevari i izneveri, koliko nas muči i kako nikad ne ide na bolje, nego je, kako starimo, sve gore i gore, stvarno postaje nezamislivo da ovo treba da uskrsne.
Ako celu večnost treba da provedem u ovome u čemu sam sad, mani me se!
I zbog toga se stvaraju razne nedoumice. Ne znamo baš svu pozadinu ovog teksta, ali očigledno je da su neki su govorili da ni neće biti vaskrsenja, što je baš negativno uticalo na druge članove.
Zatim, bilo je tu onih koji su verovali da je Isus vaskrsao, ali da ljudi neće vaskrsnuti u telesnom obliku. U stvari jako puno pitanja i otvorenih tema.
Naravno, ne mogu danas da govorim o svemu što je napisano u 1. Korinćanima 15, ali želim da govorim o važnosti i vrednosti vaskrsenja i šta to nama donosi, tj. zašto je toliko važno da slavimo i igramo zbog Hristove pobede.
VAŽNOST VASKRSENJA (1. KORINĆANIMA 15:1–34)
Pouka o vaskrsenju je nešto najvažnije za svakog hrišćanina. Vest o vaskrsenju je Evanđelje u kome stojimo i po kojem smo spaseni. To je istina koje moramo čvrsto da se držimo.
Ako se ne držimo toga, sve je uzalud, a ovo ovde danas je samo jedan klub zaluđenika i ljubitelja nekog arhaičnog teksta ili knjige, a ono što ste spremili kod kuće samo još jedan izgovor da se dobro najedete i napijete, i prisetite se nekih starih običaja.
Uzalud verujemo da je Biblija sveta knjiga, da je Isus više nego učitelj sa neobičnim moćima, da su apostoli bili njegovi verni pratioci, a prva crkva skup vernih koji su se krštavali - ako ne verujemo da je Isus raspet, da je umro i da je treći dan vaskrsao!
Dakle, Isusova smrt, sahrana i vaskrsenje su srž evanđelja, dobre vesti.
To nismo mi izmislili, mi ne pričamo što bismo voleli da se desilo ali se nije desilo. Mi govorimo i svedočimo ono šta nam svedoči Sveto pismo i svedoci koji su se sreli sa vaskrslim Hristom.
U Svetom pismu, nalazimo proroštva o tome da će Mesija doći, biti ubijen, ali da će vaskrsnuti iz mrtvih. Tu možemo posebno izdvojiti Psalam 16:10 “Jer mu dušu nećeš ostaviti u šeolu, ni dati da tvoj svetac istrune.”
Petar u svojoj prvoj propovedi, Dela 2:24 objavljuje ispunjenje ovog obećanja: “Bog ga je vaskrsao, oslobodivši ga smrtnih muka jer je bilo nemoguće da ga smrt zadrži.”
Pa i sam Pavle, govoreći vernima u Antiohiji, Dela 13:30-36, pominje ove stihove iz Psalma 16:10. “Ali Bog ga je vaskrsao iz mrtvih i on se mnogo dana pokazivao onima koji su s njim došli iz Galileje u Jerusalim, a koji su sada njegovi svedoci pred narodom. Mi vam objavljujemo evanđelje: obećanje koje je Bog dao našim praocima ispunio je nama, njihovoj deci, vaskrsnuvši Isusa, kao što piše u drugom psalmu: ‚Ti si moj Sin, danas te rodih.‘ A da ga je vaskrsao iz mrtvih, da nikad ne istrune, rekao je ovako: ‚Daću vam pouzdane blagoslove obećane Davidu.‘ Tako i na drugom mestu kaže: ‚Nećeš dati da tvoj Svetac istrune.‘ Jer, pošto je David u svom naraštaju poslužio Božijem cilju, umro je i bio sahranjen kraj svojih praotaca, i istrunuo je. Ali Onaj koga je Bog vaskrsao, nije istrunuo.”
A među ovim stihovima čitamo da postoje i svedoci da je Isus vaskrsao - čitamo Dela 13:31, ponovo: “On se mnogo dana pokazivao onima koji su došli iz Galileje u Jerusalim, a koji su sada njegovi svedoci pred narodom.”
Dakle, drugi dokaz su pouzdani svedoci, čitamo 1.Korinćanima 15:5-8 “i da se pokazao Kifi, pa Dvanaestorici. Zatim se pokazao braći, kojih je bilo više od pet stotina odjednom – većina ih je još živa, a neki su umrli. Zatim se pokazao Jakovu, pa svim apostolima. A posle svih, pokazao se i meni, kao nedonoščetu.”
Pogedajte malo tu plejadu svedoka, ali obratite pažnju posebno na ovu trojicu:
- Petar, Isusov sledbenik koji ga se tri puta odrekao, a sad je spreman da umre za svedočanstvo;
- Jakov, Isusov polubrat, koji nije verovao u Njega tokom Njegove lične službe;
- Pavle, farisej koji je bio ubeđen da treba da progoni svakoga ko je sledio Isusa.
Ovo su ljudi, koji su ispočetka bili nesigurni, skeptični pa čak i neprijateljski raspoloženi, ali su postali najbolji i najpouzdaniji svedoci ove istine. Jer, oni su morali potpuno da promene svoja ubeđenja, a zatim da prihvate rizik da plate najskuplju cenu za svoju novu veru. Najrazumnije objašnjenje za takvu radikalnu promenu je činjenica da su „Oni zaista videli vaskrslog Hrista, tj. da se vaskrsenje zaista dogodilo!”
Kako procenjujemo važnost neke stvari u svom ličnom životu? Po posledicama koje nastaju kad nam ta stvar nedostaje. Nadam se da se slažete sa mnom. Banalan primer: Ako nemate posao, koliko vam je važno da nađete posao? Veoma važno jer će vam posao obezbediti platu, a plata ono što vam je potrebno za svakodnevni život.
Tako je i sa vaskrsenjem. Koliko nam je ono važno možemo da procenimo po posledicama ako nema vaskrsenja.
Pročitajmo ove stihove 15:12–19 “Ako se propoveda da je Hristos vaskrsao iz mrtvih, kako to da neki među vama govore da nema vaskrsenja mrtvih? Ako nema vaskrsenja mrtvih, ni Hristos nije vaskrsao. Ako Hristos nije vaskrsao, uzaludno je naše propovedanje, uzaludna je i vaša vera. Uz to, pokazujemo se i kao lažni Božiji svedoci, zato što smo svedočili protiv Boga da je vaskrsao Hrista, koga on nije vaskrsao ako zaista mrtvi ne vaskrsavaju. Jer, ako mrtvi ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsao. A ako Hristos nije vaskrsao, vaša vera je uzaludna – još ste u svojim gresima. Onda propadoše i oni koji su umrli u Hristu. Ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najbedniji smo od svih ljudi.”
Pavle upozorava na posledice lažnog učenja da nema telesnog vaskrsenja i kaže, ako nema vaskrsenja:
- ni Hristos nije vaskrsao
- svako propovedanje bi bilo uzaludno,
- ako vera dolazi propovedanjem reči, kao što nas sama reč uči, onda je naša vera uzaludna zbog takvog propovedanja
- svaki hrišćanin koji veruje u vaskrsenje bi bio lažni svedok
- svi bismo i dalje bili u svojim gresima
- svi oni koji su umrli su onda nestali zauvek,
Na sve to bismo mi, koji sada, u ovom životu verujemo u Hrista, bili najbednija stvorenja za svako željenje i sramotu.
Ali, na našu radost Vaskrsenje je desilo!
Pročitajmo 15:20–32 “Ali, Hristos jeste vaskrsao iz mrtvih, kao prvenac onih koji su umrli. ...”
U Starom zavetu, koji je slika, Novog zaveta „prvi plodovi“ koji se prinose Bogu na praznik žetve, su kao garancija dobre žetve na kraju godine. Tako je i Hristovo vaskrsenje garancija našeg vaskrsenja, “kao prvenac Hristos, zatim, kad on dođe, oni koji su Hristovi.”
Pošto se vaskrsenja desilo onda će se obistiniti i obećanje da će, kad ponovo dođe, on podiči svoje k sebi i uzneti ih na nebo i tamo će “im On obrisati svaku suzu sa očiju i više nikad neće biti smrti, ni jada, ni jauka, ni bola više neće biti, jer je prošlo ono što je bilo pre.” Otkrivenje 21:4
Pošto se vaskrsenje desilo, Hristos je taj koji caruje nad crkvom, sve dok pobeda ne bude potpuna.
Kako ovo treba da utiče na nas danas?
Činjenica je da ćemo po Božjem obećanju i primerom koji nam je dat Isusovim vaskrsenjem i mi vaskrsnuti.
Zato ne smemo da dozvolimo lažnim učiteljima da nas odvedu na krivi put. Zbog toga treba da budemo trezveni, i spremni da ne grešimo, nego da se povinujemo Božjoj istini.
VREDNOST VASKRSENJE (1. KORINĆANIMA 15:35-58)
U preostalom delu ovog poglavlja imamo sliku i primere za to kako vaskrsenje izgleda.
Želeo bih da istaknem ono najvažnije - dobićemo nova tela! Kao što kaže Pavle u 52 stihu: “u magnovenju, u tren oka, kad poslednja truba zatrubi. Jer zatrubiće, a mrtvi će vaskrsnuti neraspadljivi, a mi ćemo se izmeniti.”
Mnogi, pogrešno, veruju, kao što sam rekao, da ćemo vaskrsnuti u ovom telu koje sada imamo. Da ćemo se samo malo izmeniti, možda podmladiti, ozdraviti, ojačati, ali da ćemo ostati isti mi.
Izgleda da je to nekako normalno. Prirodno je da ono što umre, izraste kao novo, potpuno isto, kao što je bilo, samo mlađe i jače.
I deluje prirodno, kao što svaka vrsta dobija telo u skladu sa svojom vrstom. Dakle, bio sam čovek i ostaću čovek kad vaskrsnem.
Svi smo radoznali po ovom pitanju, zar ne? Ljudi ponekad pitaju, kakav će biti raj? Ono što stvarno stoji iza ovog pitanja je drugo pitanje “Kakav ću biti ja?”
Bog ne pokušava da zadovolji našu radoznalost o vaskrsenju ili telu koje vaskrsne. On još nije otkrio sve detalje. Međutim, rečeno nam je ono što treba da znamo.
Prva i najočiglednija istina u vezi sa našim vaskrslim telima je da će se ona razlikovati od ovih koje imamo sada. Znam da će se neki, možda, sada razočarati ali verujete biće ovo bolja varijanta od ove koju imamo. Napredniji model.
Druga (i ne tako očigledna) istina je da, iako će naša vaskrsla tela biti drugačija od ovih koja imamo sada, ona će biti u vezi sa onima koje imamo sada. Naše vaskrslo telo će biti drugačije — ali ćemo i dalje to suštinski biti mi. Otprilike kao kad bismo uporedili avion braće Rajt sa spejsšatlom.
A toje treća (i najuzbudljivija) istina. Naša nova tela će biti beskrajno bolja! Pavle je podelio ove uzbudljive reči u 15:42–44:”Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih: seje se u raspadljivosti, vaskrsava u neraspadljivosti; seje se u sramoti, vaskrsava u slavi; seje se u slabosti, vaskrsava u sili; seje se prirodno telo, vaskrsava duhovno. Ako postoji prirodno telo, postoji i duhovno.”
I sad neko pita, kako ćemo se prepoznavati? Prepoznavaćemo se po duhovnim osobinama, a ne po telesnim.
Već u ovoj stvarnosti u telesnosti, Bog nas uči tome da prepoznajemo jedni druge po duhovnim osobinama, a da zanemarimo lične strasti, izgled, godine, pol, telesne nedostatke, navike, sposobnosti i sl. To je svojevrsna vežba, predukus za život koji je pred nama u duhovnoj realnosti proslavljenih tela koja ćemo dobiti.
Ono što izuzetno važno je činjenica da ćemo biti pobednici u ovoj borbi (15:51–57)
Pavle je želeo da znamo da će svako od nas dobiti novo telo. Takođe je želeo da znamo da ćemo učestvovati u pobedi, velikoj Božanskoj pobedi.
Možda je najvatreniji uzvik ovog pobedonosnog poduhvata “Pobeda proždre smrt!
»Smrti, gde ti je pobeda? Smrti, gde ti je žalac?«
Vaskrsenje nam obezbeđuje da budemo pobednici u svemu - imaćemo pobedu nad grehom — i krivicom i posledicama greha — i imaćemo pobedu nad smrću i večni život!
Zbog svega toga, poslednjih stih ovog poglavlja,15:58, treba da bude urezan u srce svakog hrišćanina “Zato, draga moja braćo (i sestre), budite čvrsti, nepokolebljivi, uvek obilujete u Gospodnjim delima, znajući da vaš trud nije uzaludan u Gospodu.”
Potvrda toga vam je Isusovo vaskrsenje koje se danas proslavlja.
I zato, neka ovaj praznik ne bude bogat samo dobrim jelima nego i dobrim delima, i odlukom srca da naš trud ne bude uzaludan.
Hristos vaskrse!
Amin!
Нема коментара:
Постави коментар