(Protestantska evađeoska crkva Beograd, 15. decembar 2024.)
„A on – istinska svetlost koja prosvetljuje svakog čoveka – došao je na svet.
Bio je na svetu i svet je kroz njega postao, ali ga svet nije prepoznao.
Svojima je došao, ali oni ga nisu primili.
A onima koji su ga primili dao je moć da postanu Božija deca – onima koji veruju u njegovo ime, koji nisu rođeni prirodnim putem, ni od volje tela, ni od volje muža, već od Boga.
I Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu, slavu Jedinorođenoga od Oca, punog milosti i istine.“ Jovan 9-14
Ušli smo u praznično raspoloženje. Vreme u kojem se pripremamo za najsvetliji i najradosniji hrišćanski praznik - Božić.
I ove sezone kuće će biti okićene, sređene, pripremićemo prazničnu trpezu, okupićemo porodicu, i tako u lepom okruženju i dobroj atmosferi proslaviti rođenje našeg Gospoda i Spasitelje Isusa.
Taj praznik je nama hrišćanima izuzetno važan jer on praktično predstavlja početak svega u našoj veri, kao što čitamo - “A onima koji su ga primili (to smo mi, prim.p.) dao je moć da postanu Božja deca, onima koji veruju u Njegovo ime.” Jovan 1:12
Slava i šarm ovog praznika prevazilazi granice verovanja hrišćana. Atmosfera koja vlada tokom ovog praznika prija čak i onim koji ne veruju u Njega. Naravno zbog svoje nevere oni ostaju bez najvrednijeg dara - duhovnog preporođenja od stvorenja do Božjeg deteta, ali ne mogu da odole svemu onome što ide uz to - dobrota, pokloni, svetlo, radost, … u ovim danima ljudi kao da su prosto “primorani” na ljubaznost, pomirenja, opraštanja, stvaranja novih prijateljstava, ljubavi, nove okolnosti i nove prilike.
Jeste, znam, to je velikim delom filmski ugođaj u kome je naglasak stavljen na davanje i primanje, ostvarivanje želja i tako neku cmizdravu atmosferu koja topi srca i najokorelijih namćora, o kojima su čak i knjige pisane i snimani filmovi - npr. Skrudž, Grinč, i njima slični, a opet ovaj praznik svake godine ostavlja trag u milionima života širom sveta, bili oni hrišćani ili ne.
Mi hrišćani ponekad na to gledamo, onako, s visine pa čak i sa omalovažavanjem. Često čujete, upravo hrišćane, kako negativno komentarišu to “svetovno” “skrnavljivo” proslavljanje ovako svetog praznika. Neki se čak i dure, neće ni da slave jer, Bože moj, neće da budu deo te jeretičke predstave.
Kao da nam je žao što se drugi raduju zbog onoga zbog čega se i mi radujemo, jer cenimo da to ne rada sa pravim motivom ili na ispravan način.
Međutim, kao što kaže apostol Pavle - “Pa šta onda? Važno je da se na svaki način - bilo iz
rđavih, bilo iz dobrih pobuda, objavljuje Hristos, i tome se radujem” Filipljanima 1:18
Neka slave kako znaju i umeju. Koliko god da su potisnuli istinu da taj praznik obeležava
rođenje Spasitelja sveta, pa sve to nadomestili bajkama o dedamrazovima, lapionima, poklonima, jelkama, i štatigajaznamčimesvene … ispod površine svega toga ključa istina o Isusu, sa kojom se, ovako ili onako, na kraju suoče.
Zbog toga želim da napomenem da je sve to izuzetna prilika za svakog istinskog hrišćanina da tu istinu o Isusu objavi javno, jasno, otvoreno sa puno ljubavi i sa naglaskom na Božju dobrotu i milost kojom smo zasuti, upravo u ovom vremenu, bez obzira kako je ko do njega došao. Iskoristimo priliku kad već postoji i podelimo i posvedočimo o svemu.
I sad, kad ste već uspeli da dođete do prilike da posvedočite o Isusu, tu nastaje kratak spoj između hrišćana i sveta. On se ogleda u mnoštvu pitanja o imenu, delu i prirodi Isusa Hrista.
Pre svega dobro je znati da o Isusu skoro svako ima neko mišljenje ili želi da se raspravlja o Njemu na osnovu nekih, ponekad, potpuno nejasnih, smešnih, pa čak i uvredljivih teorija.
Šta nam je činiti u takvim slučajevima? Jer, budimo uvereni, naš cilj nije da se sa nekim nadmudrujemo ili raspravljamo o nečemu što je neko čuo ili je negde pročitao.
Naš cilj je, kao što je to normalno za svedoke, da objavimo istinu o Istini, istinu o Njegovoj Božanskoj prirodi; istinu da je On Sin Božji, ni manje ni više nego da je Bog.
Da bismo to objavili mi koristimo Bibliju, jedinu knjigu na svetu koja je uistinu tačna.Mi ne koristimo izvore sa teorijama, pričama, nagađanjima i rekla-kazala informacijama.
Bog nam je dao Bibliju da bismo bili sigurni u to što govorimo i svedočimo. Kao što možemo i da pročitamo u 2. Petrova 1:3 i 21 “Njegova Božanska sila darovala nam je sve što je potrebno za život i pobožnost kroz spoznanje Onoga koji nas je pozvao svojom slavom i dobrotom. … Jer, nikad proroštvo nije nastalo ljudskom voljom, nego su ljudi poneti Duhom Svetim govorili od Boga.”
Dakle, ovo što imamo ovde je ono što nam je Bog objavio, preko ljudi nadahnutim Svetim Duhom, da nam služio kao svedočanstvo o Njemu.
Bog želi da budemo hrišćani, tako što ćemo biti uvereni u to ko je Isus Hrist. Bog želi da znamo i da umemo da to prenesemo drugima; da znamo da objasnimo zašto je došao na zemlju i da na toj istini možemo da gradimo živote pune poverenja i sigurnosti koji će onda da nam posluže kao svedočanstvo o Njegovoj slavi, veličini, milosti i dobroti.
----
Kad želite da predstavite nekoga vi uz njegovo ime dodate u kom ste odnosu ili zanimanje ili status ili neku drugu karakteristiku koja je relevantna za onoga kome osobu predstavljate.
Na isti način i Sveto pismo predstavlja Isusa ovom svetu, tako da ne ostane nikaka sumnju o tome ko je On.
Npr. ako biste rekli da je On Isus, Jevrejin, ne biste ništa pogrešili. To je tačno, ali zamalo korisno. Među Jevrejima ima mnogo Isusa. On čak nije ni jedini Isus u Bibliji.
Međutim ako njegovom imenu dodate da je bogočovek, Hristos, Spasitelj, Sin Božji i Gospod, sve se menja i nesumnjivo vam pokazuje samo i isključivo na Njega.
Ništa od ovoga se ne možete pogrešno shvatiti i ništa vas ne ostavlja u nedoumici šta da mislite o Njemu.
I zato je veoma važno da to znamo i da objavimo onima koji slede tog Isusa, ali i onima koji ne veruju u Njega, a pogotovo onima koji su protiv Njega.
Sam Isus je rekao: “Saznaćete istinu i istina će vas osloboditi.” Jovan 8:32
Ta Isusova izjava odnosi se na sve ljude, jer objavljena istina svima donosi slobodu:
- onima koji veruju, kako bi mogli slobodno da mu pristupaju sa radošću i sa poverenjem;
- onima koji ne veruju, kao objava da slobodno mogu, ako žele, da mu priđu bez straha da će biti odbijeni;
- onima koji su mu protivnici, da im se objavi njegova sila i moć i poziv da mu se pokore umesto da se bore protiv njega.
Zbog toga, pažljivo pogledajmo Njega u svetlu Biblije kako bismo sve ovo saznali i uverili se u to ko je i šta je On, a onda to sa pouzdanjem preneli drugima.
Pre svega, ISUS JE SPASITELJ
Na samom početku evanđelja, Sveto pismo Isusa naziva „Spasiteljem“. Spasitelj zato što spasava ljude od neizbežne i sigurne smrti.
U svetu imate mnoge spasioce - od onih na bazenu, pa do onih koji vam pomognu u raznim neprijatnim situacijama, ljudi koji svojom stručnošću mogu da vas izvuku iz raznih problema.
Ti spasioci su vam za kratko potrebni i korisni, za trenutne i rešive probleme u svakodnevnom životu.
Međutim, ljudima, skoro od samog početka postojanja, preti mnogo ozbiljniji problem od fizičke opasnosti. Taj problem je, kao što pretpostavljam svi znate, duhovna opasnost koja je izazvana grehom. I taj problem ne utiče samo na fizički opstanak, nego i na mnogo opasniji duhovni opstanak.
Matej u svom evađelju jasno ukazuje na razliku između opasnosti za telo, i opasnosti da strada i naša duša. Matej 10:28: “Ne bojte se onih što ubijaju telo, a ne mogu da ubiju i dušu. Nego, više se bojte onoga koji može da uništi i dušu i telo u paklu.”
Kad malo bolje pogledate izgleda da se mi mnogo više plašimo tih fizičkih opasnosti nego onih stvarnih, duhovnih.
Zato na početku, o priči o rođenju čitamo o onome šta je anđeo rekao Josifu u snu: … „Josife, sine Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju za ženu; jer je ono što je u njoj začeto od Duha Svetoga. Ona će roditi Sina; i a ti ćeš mu dati ime Isus, jer će On spasti narod svoj od greha njihovih“ Matej 1:20, 21.
Dakle, Isus nije bilo kakav spasitelj, On je jedinstveni Spasitelj. On je naš duhovni Spasitelj.
Svako ko je odgovoran prema sebi, svestan je problema broj jedan u svom životu, a to je greh.
Biblija nedvosmisleno objavljuje ovu istinu o nama. Pavle je podsetio hrišćane, „. . . „Nema pravednog, ni jednog“ Rimljanima 3:10.
Šta se može učiniti sa našim grehom?
Niko ne može samog sebe da oslobodi greha. Možda i možemo da oprostimo sebi ono što smo učinili sebi, ali ne možemo da oprostimo sami sebi ono što smo učinili drugima, a pogotovo ne možemo da oprostimo sebi naše prestupe prema Bogu.
Neki idu kod psihologa i psihijatra, ali psihologija nam ne može oprostiti grehe.
Neki vežbaju tehnike pozitivnog razmišljanja, ali pozitivno razmišljanje ne može da nam oprosti grehe.
Neki pokušavaju da umanje ili negiraju svoju grešnost, ali pretvaranje da nismo grešnici takođe ne pomaže.
Ipak, ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće. Božji odgovor na ovaj problem je Isus. Isusovo ime na jevrejskom je Jehošua što znači „Jahve spasava“, što je, u stvari i bila njegova glavna služba zbog koje je došao među nas. Anđeo je objavio pastirima na pašnjacima: „Jer vam se danas u gradu Davidovu rodio Spasitelj, koji je Hristos Gospod“ Luka 2 :11.
Spasitelj sveta, svojom smrću na krstu, doneo je spasenja svakome ko u Njega veruje.
Biblija je jasna da je Isus naš jedini Spasitelj. Petar je svedočeći pred Sinedrionom rekao: „I ni u kome drugom nema spasenja; jer nema drugog imena pod nebom koje je dato ljudima kojim bismo se spasli“ Dela 4:12.
ISUS JE HRISTOS
„Hristos“ je titula. To nije Isusovo prezime, da ne bude zabune.
Grčka reč „Hristos“ označava isto što i reč „Mesija“ na hebrejskom, a znači pomazanik, onaj koji je pomazan svetim uljem za cara ili sveštenika, i označava Božje izabranje za to zvanje. Mi čitamo u Novom zavetu da Isus taj, obećani Izabranik Božiji, car i sveštenik. Čitajte o tome u poslanici Jevrejim 1:2 (i dalje): “… a u ove poslednje dane (Bog je) progovorio nama preko Sina, koga je odredio da bude naslednik svega, …”
Prorok Isaija je predskazao dolazak tog posebnog Božjeg sluge:
“Jer, dete nam se rodilo,sina smo dobili; vlast mu je na plećima. Ime mu je Savetnik divni, Bog silni, Otac večni, Knez mira. Njegovoj silnoj vlasti i miru neće biti kraja.” Isaija 9:6, 7
Novi zavet dokazuje da je Isus onaj koga su proroci predvideli da će doći.
Pred kraj svoje zemaljske službe, Kada je Isus došao u okolinu Kesarije Filipove, upita svoje učenike: »Šta kažu ljudi, ko je Sin čovečiji?« Oni mu odgovoriše: »Jedni kažu – Jovan Krstitelj; drugi – Ilija; a treći – Jeremija ili jedan od proroka.« Tada ih on upita: »A šta vi kažete, ko sam ja?« Simon Petar mu odgovori: »Ti si Hristos, Sin Boga živoga.« »Blago tebi, Simone sine Jonin«, reče mu Isus, »jer ti to nije objavio čovek, nego moj Otac, koji je na nebesima.” Matej 16:17
Dakle, On je ispunjenje svih proročanstava o Izabranom; On je taj koji će sedeti na tronu, i to ne na tronu jevrejskog carstva, nego na Nebeskom tronu.
ISUS JE SIN BOŽIJI
Bog je Jovana krstitelja izabrao da pripremi put za Isusovu zemaljsku službu.
On je to uradio propovedajući pokajanje i vršeći krštenje pokajanja za oproštenje grehova (Marko 1:4). Jovan je ljudima koji su se odazvali njegovom propovedanju ukazao na Mesiju koji je trebalo da dođe.
Pošto je Jovan uspešno sprovodio misiju koju mu je Bog dao, sva Judeja i sve oblasti oko Jordana izašle su k njemu da se krste (Matej 3:5).
I tada i Isus dolazi na Jordan. Njihov susret je važan po mnogo čemu, ali je najvažnije trenutak nakon krštenja kada se nad Isusom pojavio Božji Duh u obliku goluba, a glas sa Neba je objavio: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“ Matej 3:17.
Jovan u svojoj prvoj poslanici piše: “Ako prihvatamo svedočanstvo ljudi, Božje svedočanstvo je veće, jer je to svedočanstvo kojim je Bog svedočio za svog Sina. Ko veruje u Sina Božijeg, ima to svedočanstvo u sebi, a ko ne veruje Bogu, učinio ga je lažljivcem, jer nije poverovao svedočanstvu kojim je Bog svedočio za svog Sina.” 1. Jovanova 5:9,10
Pored toga što možete da pročitate reč koju je neki čovek, istina vođen Duhom Svetim, zapisao, vaš unutrašnji, duhovni čovek treba da je uveren da je to istina.
ISUS JE GOSPOD
On je Gospod i Car. On je onaj koji ima vlast.
Nakon vaskrsenja, On se pojavio pred svojim učenicima, pokazujući da je zaista ustao iz mrtvih. Njegove reči, koje je izgovorio pre vaznesenja “»Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i sve narode učinite mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama svakog dana, sve do kraja sveta.« Matej 28:18–20 govore o Njegovoj vlasti nad svime što je na nebu i na zemlji.
Na osnovu te vlasti, deset dana nakon vaznesenja, na dan Pentekosta, Sveti Duh se izlio na apostole. Petrov govor tog dana govori upravo o tome - “Neka stoga ceo izraelski narod pouzdano zna da je ovog Isusa, kog ste vi raspeli, Bog učinio i Gospodom i Hristom.” Dela 2:36
A apostol Pavle, u Filipljanina 2:9-11 “Zato ga je Bog i uzvisio na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena, da se na Isusovo ime savije svako koleno na nebu i na zemlji i pod zemljom,
i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca.”
I još na mnogo mesta u Novom zavetu čitamo o tome da je On Gospod i da mu sve pokoreno.
Praktično, ova istina znači da smo dužni da se pokorimo i potčinimo njemu.
To znači da u potpunosti prihvatamo Njegovo učenje, da u svemu On bude prvi, da mu iskazujemo ljubav i privrženost, i on mora da bude na tronu u našem srcu.
Niko ne može da ima dva gospodara, kao što i sam Isus kaže, jer će jednog voleti, a drugog mrzeti. (Matej 6:24). Novi zavet kaže da je Isus Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.
Šta mislite, da li je potrebno da ljudima objasnimo čije rođenje slave, zašto ga slave i šta sve mogu da dobiju od onoga kojeg slave? To je jedini rođendan na koji ne treba da nosite poklone.
Vredi ponavljati i ponavljati da je On naš Spasitelj, Hristos, Izabranik Božiji, Sin Božiji i naš Gospod.
Bio je na svetu i svet je kroz njega postao, ali ga svet nije prepoznao.
Svojima je došao, ali oni ga nisu primili.
A onima koji su ga primili dao je moć da postanu Božija deca – onima koji veruju u njegovo ime, koji nisu rođeni prirodnim putem, ni od volje tela, ni od volje muža, već od Boga.
I Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu, slavu Jedinorođenoga od Oca, punog milosti i istine.“ Jovan 9-14
Ušli smo u praznično raspoloženje. Vreme u kojem se pripremamo za najsvetliji i najradosniji hrišćanski praznik - Božić.
I ove sezone kuće će biti okićene, sređene, pripremićemo prazničnu trpezu, okupićemo porodicu, i tako u lepom okruženju i dobroj atmosferi proslaviti rođenje našeg Gospoda i Spasitelje Isusa.
Taj praznik je nama hrišćanima izuzetno važan jer on praktično predstavlja početak svega u našoj veri, kao što čitamo - “A onima koji su ga primili (to smo mi, prim.p.) dao je moć da postanu Božja deca, onima koji veruju u Njegovo ime.” Jovan 1:12
Slava i šarm ovog praznika prevazilazi granice verovanja hrišćana. Atmosfera koja vlada tokom ovog praznika prija čak i onim koji ne veruju u Njega. Naravno zbog svoje nevere oni ostaju bez najvrednijeg dara - duhovnog preporođenja od stvorenja do Božjeg deteta, ali ne mogu da odole svemu onome što ide uz to - dobrota, pokloni, svetlo, radost, … u ovim danima ljudi kao da su prosto “primorani” na ljubaznost, pomirenja, opraštanja, stvaranja novih prijateljstava, ljubavi, nove okolnosti i nove prilike.
Jeste, znam, to je velikim delom filmski ugođaj u kome je naglasak stavljen na davanje i primanje, ostvarivanje želja i tako neku cmizdravu atmosferu koja topi srca i najokorelijih namćora, o kojima su čak i knjige pisane i snimani filmovi - npr. Skrudž, Grinč, i njima slični, a opet ovaj praznik svake godine ostavlja trag u milionima života širom sveta, bili oni hrišćani ili ne.
Mi hrišćani ponekad na to gledamo, onako, s visine pa čak i sa omalovažavanjem. Često čujete, upravo hrišćane, kako negativno komentarišu to “svetovno” “skrnavljivo” proslavljanje ovako svetog praznika. Neki se čak i dure, neće ni da slave jer, Bože moj, neće da budu deo te jeretičke predstave.
Kao da nam je žao što se drugi raduju zbog onoga zbog čega se i mi radujemo, jer cenimo da to ne rada sa pravim motivom ili na ispravan način.
Međutim, kao što kaže apostol Pavle - “Pa šta onda? Važno je da se na svaki način - bilo iz
rđavih, bilo iz dobrih pobuda, objavljuje Hristos, i tome se radujem” Filipljanima 1:18
Neka slave kako znaju i umeju. Koliko god da su potisnuli istinu da taj praznik obeležava
rođenje Spasitelja sveta, pa sve to nadomestili bajkama o dedamrazovima, lapionima, poklonima, jelkama, i štatigajaznamčimesvene … ispod površine svega toga ključa istina o Isusu, sa kojom se, ovako ili onako, na kraju suoče.
Zbog toga želim da napomenem da je sve to izuzetna prilika za svakog istinskog hrišćanina da tu istinu o Isusu objavi javno, jasno, otvoreno sa puno ljubavi i sa naglaskom na Božju dobrotu i milost kojom smo zasuti, upravo u ovom vremenu, bez obzira kako je ko do njega došao. Iskoristimo priliku kad već postoji i podelimo i posvedočimo o svemu.
I sad, kad ste već uspeli da dođete do prilike da posvedočite o Isusu, tu nastaje kratak spoj između hrišćana i sveta. On se ogleda u mnoštvu pitanja o imenu, delu i prirodi Isusa Hrista.
Pre svega dobro je znati da o Isusu skoro svako ima neko mišljenje ili želi da se raspravlja o Njemu na osnovu nekih, ponekad, potpuno nejasnih, smešnih, pa čak i uvredljivih teorija.
Šta nam je činiti u takvim slučajevima? Jer, budimo uvereni, naš cilj nije da se sa nekim nadmudrujemo ili raspravljamo o nečemu što je neko čuo ili je negde pročitao.
Naš cilj je, kao što je to normalno za svedoke, da objavimo istinu o Istini, istinu o Njegovoj Božanskoj prirodi; istinu da je On Sin Božji, ni manje ni više nego da je Bog.
Da bismo to objavili mi koristimo Bibliju, jedinu knjigu na svetu koja je uistinu tačna.Mi ne koristimo izvore sa teorijama, pričama, nagađanjima i rekla-kazala informacijama.
Bog nam je dao Bibliju da bismo bili sigurni u to što govorimo i svedočimo. Kao što možemo i da pročitamo u 2. Petrova 1:3 i 21 “Njegova Božanska sila darovala nam je sve što je potrebno za život i pobožnost kroz spoznanje Onoga koji nas je pozvao svojom slavom i dobrotom. … Jer, nikad proroštvo nije nastalo ljudskom voljom, nego su ljudi poneti Duhom Svetim govorili od Boga.”
Dakle, ovo što imamo ovde je ono što nam je Bog objavio, preko ljudi nadahnutim Svetim Duhom, da nam služio kao svedočanstvo o Njemu.
Bog želi da budemo hrišćani, tako što ćemo biti uvereni u to ko je Isus Hrist. Bog želi da znamo i da umemo da to prenesemo drugima; da znamo da objasnimo zašto je došao na zemlju i da na toj istini možemo da gradimo živote pune poverenja i sigurnosti koji će onda da nam posluže kao svedočanstvo o Njegovoj slavi, veličini, milosti i dobroti.
----
Kad želite da predstavite nekoga vi uz njegovo ime dodate u kom ste odnosu ili zanimanje ili status ili neku drugu karakteristiku koja je relevantna za onoga kome osobu predstavljate.
Na isti način i Sveto pismo predstavlja Isusa ovom svetu, tako da ne ostane nikaka sumnju o tome ko je On.
Npr. ako biste rekli da je On Isus, Jevrejin, ne biste ništa pogrešili. To je tačno, ali zamalo korisno. Među Jevrejima ima mnogo Isusa. On čak nije ni jedini Isus u Bibliji.
Međutim ako njegovom imenu dodate da je bogočovek, Hristos, Spasitelj, Sin Božji i Gospod, sve se menja i nesumnjivo vam pokazuje samo i isključivo na Njega.
Ništa od ovoga se ne možete pogrešno shvatiti i ništa vas ne ostavlja u nedoumici šta da mislite o Njemu.
I zato je veoma važno da to znamo i da objavimo onima koji slede tog Isusa, ali i onima koji ne veruju u Njega, a pogotovo onima koji su protiv Njega.
Sam Isus je rekao: “Saznaćete istinu i istina će vas osloboditi.” Jovan 8:32
Ta Isusova izjava odnosi se na sve ljude, jer objavljena istina svima donosi slobodu:
- onima koji veruju, kako bi mogli slobodno da mu pristupaju sa radošću i sa poverenjem;
- onima koji ne veruju, kao objava da slobodno mogu, ako žele, da mu priđu bez straha da će biti odbijeni;
- onima koji su mu protivnici, da im se objavi njegova sila i moć i poziv da mu se pokore umesto da se bore protiv njega.
Zbog toga, pažljivo pogledajmo Njega u svetlu Biblije kako bismo sve ovo saznali i uverili se u to ko je i šta je On, a onda to sa pouzdanjem preneli drugima.
Pre svega, ISUS JE SPASITELJ
Na samom početku evanđelja, Sveto pismo Isusa naziva „Spasiteljem“. Spasitelj zato što spasava ljude od neizbežne i sigurne smrti.
U svetu imate mnoge spasioce - od onih na bazenu, pa do onih koji vam pomognu u raznim neprijatnim situacijama, ljudi koji svojom stručnošću mogu da vas izvuku iz raznih problema.
Ti spasioci su vam za kratko potrebni i korisni, za trenutne i rešive probleme u svakodnevnom životu.
Međutim, ljudima, skoro od samog početka postojanja, preti mnogo ozbiljniji problem od fizičke opasnosti. Taj problem je, kao što pretpostavljam svi znate, duhovna opasnost koja je izazvana grehom. I taj problem ne utiče samo na fizički opstanak, nego i na mnogo opasniji duhovni opstanak.
Matej u svom evađelju jasno ukazuje na razliku između opasnosti za telo, i opasnosti da strada i naša duša. Matej 10:28: “Ne bojte se onih što ubijaju telo, a ne mogu da ubiju i dušu. Nego, više se bojte onoga koji može da uništi i dušu i telo u paklu.”
Kad malo bolje pogledate izgleda da se mi mnogo više plašimo tih fizičkih opasnosti nego onih stvarnih, duhovnih.
Zato na početku, o priči o rođenju čitamo o onome šta je anđeo rekao Josifu u snu: … „Josife, sine Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju za ženu; jer je ono što je u njoj začeto od Duha Svetoga. Ona će roditi Sina; i a ti ćeš mu dati ime Isus, jer će On spasti narod svoj od greha njihovih“ Matej 1:20, 21.
Dakle, Isus nije bilo kakav spasitelj, On je jedinstveni Spasitelj. On je naš duhovni Spasitelj.
Svako ko je odgovoran prema sebi, svestan je problema broj jedan u svom životu, a to je greh.
Biblija nedvosmisleno objavljuje ovu istinu o nama. Pavle je podsetio hrišćane, „. . . „Nema pravednog, ni jednog“ Rimljanima 3:10.
Šta se može učiniti sa našim grehom?
Niko ne može samog sebe da oslobodi greha. Možda i možemo da oprostimo sebi ono što smo učinili sebi, ali ne možemo da oprostimo sami sebi ono što smo učinili drugima, a pogotovo ne možemo da oprostimo sebi naše prestupe prema Bogu.
Neki idu kod psihologa i psihijatra, ali psihologija nam ne može oprostiti grehe.
Neki vežbaju tehnike pozitivnog razmišljanja, ali pozitivno razmišljanje ne može da nam oprosti grehe.
Neki pokušavaju da umanje ili negiraju svoju grešnost, ali pretvaranje da nismo grešnici takođe ne pomaže.
Ipak, ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće. Božji odgovor na ovaj problem je Isus. Isusovo ime na jevrejskom je Jehošua što znači „Jahve spasava“, što je, u stvari i bila njegova glavna služba zbog koje je došao među nas. Anđeo je objavio pastirima na pašnjacima: „Jer vam se danas u gradu Davidovu rodio Spasitelj, koji je Hristos Gospod“ Luka 2 :11.
Spasitelj sveta, svojom smrću na krstu, doneo je spasenja svakome ko u Njega veruje.
Biblija je jasna da je Isus naš jedini Spasitelj. Petar je svedočeći pred Sinedrionom rekao: „I ni u kome drugom nema spasenja; jer nema drugog imena pod nebom koje je dato ljudima kojim bismo se spasli“ Dela 4:12.
ISUS JE HRISTOS
„Hristos“ je titula. To nije Isusovo prezime, da ne bude zabune.
Grčka reč „Hristos“ označava isto što i reč „Mesija“ na hebrejskom, a znači pomazanik, onaj koji je pomazan svetim uljem za cara ili sveštenika, i označava Božje izabranje za to zvanje. Mi čitamo u Novom zavetu da Isus taj, obećani Izabranik Božiji, car i sveštenik. Čitajte o tome u poslanici Jevrejim 1:2 (i dalje): “… a u ove poslednje dane (Bog je) progovorio nama preko Sina, koga je odredio da bude naslednik svega, …”
Prorok Isaija je predskazao dolazak tog posebnog Božjeg sluge:
“Jer, dete nam se rodilo,sina smo dobili; vlast mu je na plećima. Ime mu je Savetnik divni, Bog silni, Otac večni, Knez mira. Njegovoj silnoj vlasti i miru neće biti kraja.” Isaija 9:6, 7
Novi zavet dokazuje da je Isus onaj koga su proroci predvideli da će doći.
Pred kraj svoje zemaljske službe, Kada je Isus došao u okolinu Kesarije Filipove, upita svoje učenike: »Šta kažu ljudi, ko je Sin čovečiji?« Oni mu odgovoriše: »Jedni kažu – Jovan Krstitelj; drugi – Ilija; a treći – Jeremija ili jedan od proroka.« Tada ih on upita: »A šta vi kažete, ko sam ja?« Simon Petar mu odgovori: »Ti si Hristos, Sin Boga živoga.« »Blago tebi, Simone sine Jonin«, reče mu Isus, »jer ti to nije objavio čovek, nego moj Otac, koji je na nebesima.” Matej 16:17
Dakle, On je ispunjenje svih proročanstava o Izabranom; On je taj koji će sedeti na tronu, i to ne na tronu jevrejskog carstva, nego na Nebeskom tronu.
ISUS JE SIN BOŽIJI
Bog je Jovana krstitelja izabrao da pripremi put za Isusovu zemaljsku službu.
On je to uradio propovedajući pokajanje i vršeći krštenje pokajanja za oproštenje grehova (Marko 1:4). Jovan je ljudima koji su se odazvali njegovom propovedanju ukazao na Mesiju koji je trebalo da dođe.
Pošto je Jovan uspešno sprovodio misiju koju mu je Bog dao, sva Judeja i sve oblasti oko Jordana izašle su k njemu da se krste (Matej 3:5).
I tada i Isus dolazi na Jordan. Njihov susret je važan po mnogo čemu, ali je najvažnije trenutak nakon krštenja kada se nad Isusom pojavio Božji Duh u obliku goluba, a glas sa Neba je objavio: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“ Matej 3:17.
Jovan u svojoj prvoj poslanici piše: “Ako prihvatamo svedočanstvo ljudi, Božje svedočanstvo je veće, jer je to svedočanstvo kojim je Bog svedočio za svog Sina. Ko veruje u Sina Božijeg, ima to svedočanstvo u sebi, a ko ne veruje Bogu, učinio ga je lažljivcem, jer nije poverovao svedočanstvu kojim je Bog svedočio za svog Sina.” 1. Jovanova 5:9,10
Pored toga što možete da pročitate reč koju je neki čovek, istina vođen Duhom Svetim, zapisao, vaš unutrašnji, duhovni čovek treba da je uveren da je to istina.
ISUS JE GOSPOD
On je Gospod i Car. On je onaj koji ima vlast.
Nakon vaskrsenja, On se pojavio pred svojim učenicima, pokazujući da je zaista ustao iz mrtvih. Njegove reči, koje je izgovorio pre vaznesenja “»Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i sve narode učinite mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama svakog dana, sve do kraja sveta.« Matej 28:18–20 govore o Njegovoj vlasti nad svime što je na nebu i na zemlji.
Na osnovu te vlasti, deset dana nakon vaznesenja, na dan Pentekosta, Sveti Duh se izlio na apostole. Petrov govor tog dana govori upravo o tome - “Neka stoga ceo izraelski narod pouzdano zna da je ovog Isusa, kog ste vi raspeli, Bog učinio i Gospodom i Hristom.” Dela 2:36
A apostol Pavle, u Filipljanina 2:9-11 “Zato ga je Bog i uzvisio na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena, da se na Isusovo ime savije svako koleno na nebu i na zemlji i pod zemljom,
i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca.”
I još na mnogo mesta u Novom zavetu čitamo o tome da je On Gospod i da mu sve pokoreno.
Praktično, ova istina znači da smo dužni da se pokorimo i potčinimo njemu.
To znači da u potpunosti prihvatamo Njegovo učenje, da u svemu On bude prvi, da mu iskazujemo ljubav i privrženost, i on mora da bude na tronu u našem srcu.
Niko ne može da ima dva gospodara, kao što i sam Isus kaže, jer će jednog voleti, a drugog mrzeti. (Matej 6:24). Novi zavet kaže da je Isus Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.
Šta mislite, da li je potrebno da ljudima objasnimo čije rođenje slave, zašto ga slave i šta sve mogu da dobiju od onoga kojeg slave? To je jedini rođendan na koji ne treba da nosite poklone.
Vredi ponavljati i ponavljati da je On naš Spasitelj, Hristos, Izabranik Božiji, Sin Božiji i naš Gospod.
Nije potrebno da se bavimo naučno istraživačkim radom da bismo dokazali da je Isus Gospod i Bog. Potrebno je samo da pročitamo Bibliju jer ona govori apsolutnu istinu o Njemu.
Od Isusovog rođenja, svet je počeo da broji novu eru u istorji čovečanstva. Eru u kojem je jasno vidljiva razlika između spasenih i izgubljenih.
Isus kaže: “Ja sam Put, Istina i Život, niko ne dolazi k Ocu, osim kroz mene.” Jovan 14:6
On je došao “da imamo život i da ga imamo u izobilju.” Jova 10:10
Jedini je On rekao: “Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti.”
Ako ljudima prenesemo ovo onda će i ovaj praznik, Božić, da bude drugačije osvetljen. Ne samo lampicama, nego i Božjim svetlom koje kroz Hrista obasjava ceo svet.
Neka vas Bog sve blagoslovi.
Amin!
Od Isusovog rođenja, svet je počeo da broji novu eru u istorji čovečanstva. Eru u kojem je jasno vidljiva razlika između spasenih i izgubljenih.
Isus kaže: “Ja sam Put, Istina i Život, niko ne dolazi k Ocu, osim kroz mene.” Jovan 14:6
On je došao “da imamo život i da ga imamo u izobilju.” Jova 10:10
Jedini je On rekao: “Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti.”
Ako ljudima prenesemo ovo onda će i ovaj praznik, Božić, da bude drugačije osvetljen. Ne samo lampicama, nego i Božjim svetlom koje kroz Hrista obasjava ceo svet.
Neka vas Bog sve blagoslovi.
Amin!
Нема коментара:
Постави коментар