POSLANICA APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA, Potčinjenost vlastima, 13:1-7

 “Neka se svaki čovek potčinjava pretpostavljenim vlastima, jer nema vlasti koja nije od Boga – one koje postoje, Bog je postavio.” Rimljanima 12:1

Rimljanima, 13. glava

Ovih nekoliko stihova koji govore o odnosu hrišćanina prema vlastima bili su predmet mnogih spekulacija, pa i sukoba mišljenja, ne samo zbog onoga što Pavle kaže nego možda i više zbog onoga što on ne kaže. Pavle, kako izgleda, pozJva na nekritičko pokoravanje vlastima koje vladaju. A ipak, hrišćanin teško da može čitati te reči, a ne razmišljati o primeru Petra koji je stajao pred versko-političkim vlastima u Jerusalimu i govorio: “Treba se pokoravati Bogu pre nego ljudima!” (Dela 5,29).

Zašto Pavle kaže ono što je rekao u Rimljanima 13:1-7 i zašto je to i sve što on kaže?

Možemo pre svega da se malo udubimo u reči - potčiniti i pokoriti. Iako se, ove reči, često koriste kao sinonimi one ipak imaju svoje jedinstveno zanačenje.

Potčiniti se, znači staviti sebe u podređeni položaj u odnosu na neki uspostavljeni red.

Pokoriti se, znači priznati poraz ili vlast od nekoga ko nas je pobedio ili kupio.
 
 C. Poreklo ljudske vlade:
1. rimski katolicizam tvrdio je da je ljudska vlada urođena potreba, čak pre Pada. 
2. protestantizam, najpre Martin Luther, tvrdi da je ljudska vlada nerazdvojiva u Padu. On kaže da je “Božji način za nadgledanje loših ljudi jeste staviti loše ljude u nadgledanje”
3. Karl Marx tvrdio je da je vlada sredstvo kojim ndruštvena elite drži mnoštvo pod kontrolom. Za
njega, vlada i religija igraju sličnu ulogu.
4. Pravoslavlje smatra da ljudska i Božanska vlada moraju da deluju u simfoniji. Jedna upotpunjuje drugu u kontrolisanju naroda.
 
II. BIBLIJSKA IZVORI
A. Stari zavet
1. Izrael je primer koji će biti korišten u Nebu. U drevnome Izraelu YHWH je bio Car. Teokracija je
pojam za opis Božje direktne vladavine (usp. I. Sam 8:4-9).
2. Božja suverenost u ljudskoj vladi može biti jasno viđena u Njegovu imenovanju:
a. svih Careva, Knjiga Daniela 2:21; 4:17.24-25
b. mesijanske Carevine, Knjiga Daniela 2:44-45
c. Navukodonosora (neo-Babilon), Knjiga Jeremije 27:6; Daniela 5:28
d. Kira II. (Perzija), II. Knjiga Dnevnika 36:22; Jezdra 1:1; Isaija 44:28; 45:1
3. Božji ljudi moraju biti podložni i puni poštovanja čak i prema napadajućim i okupirajućim
vladama:
a. Knjiga Danila 1-4, Nabukodonozor (neo-Vavilon)
b. Knjiga Danila 5, Valtazar (neo-Vavilon)
c. Knjiga Danila 6, Darije (Persija)
d. Knjiga Jezdre i Nehemije (Persija)
4. Obnovljena Judeja morala je moliti za Kira i Carevinu njegova potomstva:
a. Knjiga Jezdre 6:10; 7:23
b. Jevreji su morali moliti za građansku vlast, Mišna, Avot. 3:2
B. Novi zavet
1. Isus je pokazao poštovanje prema ljudskim vladama:
a. Evanđelje po Mateju 17:24-27; On je platio hramski porez (bilo je zamišljeno da religijske
i građanske vlasti budu jedno, usp. I. Pt 2:17)
b. Evanđelje po Mateju 22:15-22; Marku 12:13-17; Luki 20:20-26, On je zagovarao plaćanje
poreza Rimu te na taj način rimsku građansku vlast
c. Evanđelje po Jovanu 19:11, Bog dopušta građansku vlast
2. Pavlove reči vezane na ljudske vlasti:
a. Poslanica Rimljanima 13:1-5, vernici moraju biti podložni građanskim vlastima jer su
one postavljene od Boga
b. Poslanica Rimljanima 13:6-7, vernici moraju plaćati poreze i poštovati građanske vlasti
c. I. Poslanica Timoteju 2:1-3, vernici moraju moliti za građanske vlasti
d. Poslanica Titu 3:1, vernici moraju da se potčinjavaju građanskim vlastima
3. Petrove reči vezane na ljudske vlasti:
a. Dela apostolska 4:1-31; 5:29, Petar i Jovan pred Sinedrionom (ovo pokazuje biblijski
presedan za građansku neposlušnost)
b. I. Petrova poslanica 2:13-17, vernici se moraju pokoriti građanskim vlastima za dobro
društva i za evangelizaciju
4. Jovanove reči vezane na ljudske vlasti:
a. Knjiga OtkrJvenja 17, Bludnica Vavilonska zalaže se za ljudsku vladu uređenu i delotvornu
odvojeno od Boga
b. Knjiga Otkrivenja 18, Bludnica Vavilonska je uništena.
 
III. ZAKLJUČAK
A. Ljudska vlada (u palome svetu) određena je od Boga. Ovo nije “božansko pravo kraljeva”, nego Božanski zadatak vlade. Nijedan oblik prevlasti jednoga nad drugim nije zastupljen.
 
B. Religijska dužnost za vernike je slušati i moliti za građansku vlast.
 
C. Za vernike je primereno podržati ljudsku vlast plaćanjem poreza s primerenim stavom poštovanja.
 
D. Ljudska vlada ima svrhu održavanja građanskoga reda. Oni su Božje sluge za ovaj zadatak.
 
E. Ljudska vlada nije konačna. Ona je ograničena u svojoj vlasti. Vvernici moraju delovati prema svojoj
savesti u odbijanju građanske vlasti kad ona pređe svoje Božansko određene granice. Kao što je
Augustin u The City of God potvrdio, mi smo građani dva kraljevstva, jednog privremenog i jednog
večnog (usp. Fil 3:20). Mi imamo odgovornost u oba, ali Božje je Kraljevstvo konačno! U našoj
odgovornosti prema Bogu postoji i pojedinačno i zajedničko žarište.
 
F. Moramo ohrabriti vernike u demokratskim sistemima da konkretno učestvuju u postupcima vlade i provode, kad je moguće, učenja Pisma.
 
G. Društvena promena mora biti prethođena obraćenjem pojedinca. Ne postoji stvarna dugotrajna eshatološka nada u vladi. Sve su ljudske vlade, iako su bile željene i korištene od Boga, grešni izrazi ljudskog uređenja odvojeno od Boga. Ova zamisao bila je izražena u Jovanovoj upotrebi pojma “svet” (tj. I. Jv 2:15-17)
 
Šta Pavle ne kaže?
 
- Prvo, on u ovom odeljku ne kaže ništa što bi imalo izričito hrišćanski karakter. Iako svoje uputstvo dovodi u vezu s Božjom voljom, on ga ne povezuje s hrišćanskim pobudama. Standardno učenje judaizma bilo je da je Bog postavio građanske vlasti.
 
- Drugo, Pavle ne daje nikakve kvalifikacije ili nagoveštaje o mogućem postojanju okolnosti u kojima bi hrišćani morali pružati otpor građanskim vlastima. On ne uzima u obzir mogućnost da bi vlasti mogle da zastrašuju one koji čine dobro, možda progoneći ih baš zbog toga što se trude da poštuju Božju volju.
 
- Pavle u našem tekstu ne čini gotovo ništa da bi uputstva koja daje primenio na posebne situacije. Postaje konkretan jedino kada kaže da hrišćani treba da plaćaju poreze.
 
Objašnjenja:
Prvo, Pavle možda ponavlja karakteristična, opšta uputstva koja su bila upućivana novim hrišćanima prilikom krštenja. Možda se nije moglo očekivati da takva uputstva sadrže tekst o izuzecima i primeni. Ona su se ograničavala na osnovno pitanje poštovanja prema grañanskim vlastima, čime se novoobraćenima saopštavalo da ih njihova nova vera ne oslobaña zemaljskih odgovornosti.
Paralelna uputstva u 1. Petrovoj 2,13-17
 
Drugo objašnjenje je da je Pavle govorio povodom neke sasvim određene situacije u Rimu i da je, zbog specifičnosti te situacije hteo da iznese samo jednu stranu.
 
Treće, različiti komentatori govorili su o nekim drugim mogućim situacijama u Rimu koje su Pavlu mogle biti na umu.
 
Zaključak
Pavle, građanske vlasti i mi Pavle, grañanske vlasti i mi Ima više stvari koje bi trebalo da imamo na umu, kad razmišljamo o primerenosti ovog teksta u odnosu na nas danas.

Prvo, to nije sve što Biblija kaže o načinu na koji Božji narod treba da se odnosi prema građanskim vlastima. Biblija je puna primera vernih Božjih sledbenika, od Danila u jami s lavovima do Jovana prognanog na ostrvo Patmos, koji su morali da odbiju zahteve države u ime svoje savesti. Ako je tradicija u pravu, Pavla su, odsecanjem glave, pogubile baš one rimske vlasti o kojima on govori u našem tekstu. U stvari, to čak nije ni sve što Pavle kaže na temu građanskih vlasti. Na primer, on u 1. Korinćanima, 6. glavi, preporučuje hrišćanima da ne idu na građanske sudove radi pokretanja parnica protiv drugih hrišćana.

Drugo, potrebno je da ozbiljno prihvatimo ono što Pavle kaže u našem tekstu. Bez obzira na postojanje izuzetaka koje Pavle ne pominje, to nikako ne odvraća pažnju od osnovne misli — da hrišćani treba da budu odgovorni građani, koji će poštovati vlasti, koji će biti svesni da Bog uređuje svet i da On radom građanskih vlasti sprečava anarhiju u svetu.
 
Većina vremena koje provodimo na zemlji ne stavlja nas pred sudbonosne, krupne dileme, kada se savest i dužnost prema Bogu sukobljavaju sa zahtevima vlasti, ali nas zato svi naši dani stavljaju pred mnoge odluke koje od nas zahtevaju rešenost da budemo odgovorni građani.
Ne moramo se svi složiti s onim šta znači — biti dobar građanin i biti odgovoran prema Bogu traže u svakoj pojedinoj situaciji, ali ako Pavlove reči ozbiljno prihvatimo, nećemo moći da osporimo da je poštovanje, ali nikako i obožavanje vlasti deo naše dužnosti prema Bogu.

BUDITE SO I SVETLO SVETU

 (Protestantska evanđeoska crkva Beograd, 12. maj 2024.)

“Jer, nekada ste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu. Živite kao deca svetlosti – jer, plod svetlosti je u svakoj dobroti, pravednosti i istini – prosuđujući šta je Gospodu milo. Nemajte udela u jalovim delima tame, nego ih radije razobličavajte. Jer, sramno je čak i govoriti o onom što oni potajno čine. Sve što se svetlošću razobliči, izlazi na videlo, jer na svetlosti sve izlazi na videlo. Zato se kaže:»Probudi se, ti koji spavaš, ustani iz mrtvih i Hristos će te obasjati. Pazite, dakle, kako živite - ne kao nemudri, nego kao mudri. Pametno koristite vreme, jer su dani zli.«” Efescima 5:8-16
 
Kakav uticaj ostavljamo na ljude oko nas - na partnera, decu, familiju, prijatelje, kolege, komšije, sugrađane; na braću i sestre u crkvi, a na one kojima svedočimo ... ?
Jednom sam pročitao reči koje su me naterale da razmišljam o tome kakav sam ja čovek i kako me drugi doživljavaju. Mislim da je to bio neki epitaf za koji čak ne znam ni gde sam ga  pročitao, i ne znam ko je napisao, ali tekst je bio ovaj -”Bilo je lakše biti dobar, kad si ti bila s nama.”
Mislim da su to jedne od najlepših reči koje neko može da kaže o nekome ko je bio deo njegovog života.
 
Mi, kao hrišćani imamo priliku, i ne samo priliku nego i poziv da ostavimo takav utisak kod ljudi. Gospod nam je ukazao na ovo i to možemo da pročitamo u propovedi na gori - Matej 5:13,14 “Vi ste so zemlje ... vi ste svetlost sveta”
 
Ako zapostavimo tu privilegiju koja nam je darovana, kako ćemo to opravdati pred Bogom?
Od nas se očekuje da iskoristimo moć ličnog uticaja na ljude kako bi se Bog proslavio i objavio onima koji ga ne poznaju.
 
Stihovi koje smo pročitali - Efecim 5:8–16 govore upravo o tom božanskom uticaju koji će, koristeći nas, dotaći one sa kojima smo mi u kontaktu.
Ubeđen sam da nas vreme u kojem živimo pritiska i tera da taj svoj uticaj sve više razvijamo i proširujemo. I samo Sveto pismo nas uči i podstiče i hrabri da mi, kao oni koji slede Boga, moramo da budu dobar primer za blagoslove spasenja koje smo primili.
Uostalom, Gospod nas je otkupio na krstu, umrli smo s Njim i vaskrsli kao i On, pa smo postali Njegovo vlasništvo. Dakle, takvi kakvi jesmo moramo da odražavamo Božju prirodu i božanski uticaj na svet.
 
DUŽNOST (5:8)
Pogledajte ljude oko sebe - svi traže odgovore, savete, uputstva, lajfkoučinge, horoskope, natalne karte... Zašto? Zato što su zbunjeni životom koji žive! Mnogo više očekuju od života nego što, realno, život može da im da. Pa i ako dobiju mnogo, onda se izgube jer znaju šta da rade s tim, jer to mnogo ne može da ispuni prazninu koja je u njima, iako su se nadali da će se to desiti. Znate tu listu za koju verujemo da je rešenje svih problema - samo da porastem, samo da završim školu, samo da se zaposlim, samo da se udam/oženim, samo da kupim auto, samo da kupim stan, samo da idem na ovo putovanje ...
Ljudi traže odgovor na misteriju života, i ne mogu da ga nađu, jer ne traže na pravom mestu, ali zato nalaze one koji će iskoristiti njihov strah i neisgurnost i prodati im “njihovu istinu” koja je “samo njima otkrivena”. Ali nema svetla u mraku koji oni nude.
 
Svetlo koje obasjava, menja i ispunjava život, dolazi samo iz jednog izvora - od Gospoda.
Pavle kaže za hrišćane - “nekad ste bili tama, a sad ste svetlost u Gospodu.” 
Mi smo nekad živeli u tami u kojoj živi svet, a onda smo izabrali da poslušamo reč, razumeli smo evanđelje, upoznali smo veru, postali izmireni i poslušni Bogu. Postali smo slični Pavlu, kome se Isus obratio u viđenju, čitamo Dela 26:15-18 “»Ja upitah: ‚Ko si ti, Gospode?‘ »A Gospod reče: ‚Ja sam Isus, koga ti progoniš. Nego, ustani i stani na noge. Pokazao sam ti se da te postavim za služitelja i svedoka ovoga što si od mene video i onoga što ću ti još pokazati. Ja ću te izbavljati od tvog naroda i od neznabožaca, kojima te šaljem da im otvoriš oči, da se od tame okrenu svetlosti i od Satanine vlasti Bogu i da verujući u mene prime oproštenje grehâ i udeo među osveštanima.‘”
 
Dakle, kad smo izbrali da ostavimo tamu i postanemo svetlost, od nas se očekuje da živimo u skladu sa tim izborom. Taj, novi život, je potpuno drugačiji od onoga koji smo živeli.
To znači da odbacujemo da živimo sa starim navikama, odbacujemo poroke kojima smo robovali, ne učestvujemo u aktivnostima sa raznoraznim ljudima koje je Pavle ovde okarakterisao kao “nepokorne”, ili biblijski rečeno - “ne idemo na veče bezbožničko”, ...
Umesto toga, dužni smo da živimo na novi način u svetlu novih spoznaja do kojih dolazimo delovanjem Duha Svetoga koji je u nama.
Mi smo deca svetlosti, kako nas je sam Isus nazvao (Jovan 8:12)
Mi izbegavamo svaku tamu, jer u Bogu nema tame, a mi smo u zajednici s Njima (1. Jovan 1:5,6).
 
Ova predivna i zadivljujuća promena je dokaz potpunog obraćenja.
Siguran sam da je Pavle na ovo mislio kad je u poslanici Rimljanima 12:1,2 napisao “Stoga vas, braćo, zaklinjem Božijim milosrđem da svoja tela prinesete na živu, svetu, Bogu prijatnu žrtvu, da to bude vaše duhovno služenje Bogu. I nemojte više da se saobražavate ovome svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da razaberete šta je Božija volja, šta je dobro, prijatno i savršeno.”
 
Ovo je nešto što svaki obraćeni hrišćanin treba da pokaže u svom životu - da hoda kao dete svetlosti bez obzira na sve okolnosti ili protivljenja. Da, neprihvatanja i protivljenja će biti, ali, kao što neko reče  - nemoj gasiti svoje svetlo samo zato što nekome svetliš u oči.
 
KARAKTER (5:9)
Šta to podrazumeva, šta to znači - hodati kao dete svetlosti?
Pre svega, prvi plod toga “hodanja” treba bude dobrota. Pavle kaže, svaka dobrota. I čitamo da se dobrota može vežbati. Zamisli, vežbaš da budeš dobar. Razumete!? Neko je rođen da bude dobar, kao što je neko rođen da bude slikar ili muzičar ili matematičar - prosto imaju talenat. Ima takvih predivnih ljudi. Neki drugi su nanovo rođeni da budu dobri, onako kako to Bog misli. Pa ipak svi moraju vežbati. Svaki talenat podrazumeva i vežbanje do savršenstva.
 
Dobrota je vrlina koja u sebi sadrži ljubaznost, pristojnost, pozitivnost, saosećajnost, predusretljivost, gostoljubivost, dobro srce, obzirnost ... sve su to slike dobrote, koje mogu i da se nauče, ako ih neko nema ili nije vešt u njima.
Vežbati se u dobroti, biti dobar, je izuzetno važno za hrišćane, jer iz toga proizilaze sva dobra dela, koja mogu da podstaknu one pred kojima ta dela činimo da se zainteresuju za dobru vest o kojoj svedočimo.
Ako posedujemo ovu vrlinu, koja je definitivno potrebna ovom svetu, i koja bez sumnje tačno opisuje onoga koji hoda u svetlosti, onda možemo i da očekujemo da se naš uticaj na svet pojača i proširi.
 
Dobar sa svim postupa ljubazno i ispravno. On ne iskorištava nikoga, a brani one koji su izloženi napadima ili su potlačeni ili su žrtve predrasuda ili stereotipa.
Dobar se nikad ne slaže sa zlom i ne dozvoljava da zlo ostane neukoreno ili sakriveno, i čini sve šta može da zaustavi zlo.  
 
Iz toga, raste druga osobina hrišćana - pravednost.
Pravedan je onaj koji postupa, pre svega nepristrasno, pa ispravno, beskompromisno, nepotkupljivo ... Ali, da se razumemo, to nije ona pravednost koju smo sami uspostavili nego je ta pravednost oblikovana pravednošću Božjom.
Ili, još bolje rečeno, pravedan je onaj koji nema sopstvene pravednosti, nego je njegova pravednost plod ispravanog odnosa sa Bogom. Pravedan je onaj koji  radi ono što je u skladu sa onim što Bog očekuje od njega. Pravednost uvek mora da bude pod kontrolom vere.
Setite se Avrama, njemu je vera uračunata u pravednost, jer je bio potuno uveren da Bog može da učini ono što je obećao.
Kad poverujemo Bogu i pokorimo se Božjim zapovestima, mi smo u stvari promenili svoj način razmišljanja, i obukli smo novog čoveka koji je sličan Bogu u istinskoj pravednosti i svetosti (Ef. 4:23,24)
Srce nam se ispuni pravednošću i podstiče nas da želimo da činimo ono što je ispravno.
Ne moramo, ali želimo i činimo.
Tako onda, uvek kad se suočimo sa nekim moralnim ili etičkim problem u životu, postavimo sebi pitanje - da li je to ono što Bog želi, da li je to u skladu sa njegovom voljom?
Jedno vreme ovde su bile popularne one narukvice na kojima je bilo otisnuto W.W.J.D (What would Jesus Do - Šta bi Isus učinio), upravo iz potrebe da se uvek podsećamo šta je dobro i ispravno da se čini. Jasno nam je da ne postoji bolji primer od onoga koji nam je Isus dao.
 
Naravno, i dobrota i pravednost nas podstiču na tragamo za istinom, što je treća osobina hrišćana. Hrišćanski uticaj je ispravan jedino oko sledi apsolutnu istinu.
Svet se služi lažima i obmanama. On, pod uticajam zloga, veruje da ne postoji apsolutna istina. Da postoji Jin i Jang. Podsetite se pitanja koje je Pilat postavio Isus - Šta je istina? Dakle, svet ne zna šta je istina. Ali traga za njom, i ne nalazi je, jer je istina samo u jednom - u Isusu Hristu, koji je Put, Istina i Život.
 
Teško je slediti istinu, pošto je istina gola, ponekad tvrda i oštra, jednostavna, nepromenjiva, nepokolebiva, ... Sve osobine istine moraju da znaju oni koji su se opredelili za istinu.
Na žalost, ponekad se desi da ljudi slede istinu dok im je zgodno ili komforno. Kad istina naruši ili prodrma njihovu zonu komfora, kad shvate da istina koja dolazi od Boga govori upravo suprotno od onoga što žele da urade, ljudi se nađu u popriličnim problemima. Opet na žalost to se završi tako što pokušavaju malo da ublaže istinu, malo da je omekšaju, naprave izuzetak, prećute neki deo ... šta mislite da li je dobro da se tako igramo sa istinom? Naravno da ne!
 
Hrišćanin treba pažljivo i dosledno da sledi istinu i da pomogne drugima da upoznaju istinu iz Božje Reči i potčine joj se.
Mi smo sol i svetlo ovom svetlu, i to nema ko drugi da uradi sem nas.
 
POSTUPAK (5:10)
Mi svi pravimo izbore u životu na način da oni najviše odgovaraju onome što želimo.
Tako je, i u slučaju kad je hodanje u svetlosti u pitanju.
Na osnovu spoznaja koje smo stekli, na osnovu dobrote, pravednosti i istine, treba da prosuđujemo šta je Gospodu milo.
 
Ovaj poziv govori jednu vrlo jednostavno i važnu stvar - Bog očekuje od nas, da sem dobrote i poslušnosti, budemo i intelektualno aktivni. Da razmišljamo o onome šta radimo.
Da ne bude - znaš, postoji obrazac i ja ću ga slediti, šta ja imam tu da razmišljam.
Međutim, očigledno je, da Bog očekuje od svoje dece da razmišljaju, procenjuju i isprobavajte izbore za koje se odlučuju, da tačno uvrde šta Bog želi u određenoj situaciji i da izaberemo ono što je njemu milo.
Uticaj koji imamo na druge ljudi zavisi od toga, od odluka koju donosimo.
Bog nas je upoznao sa apsolutnom istinom i očekuje od nas da tu spoznaju iskoristimo. Poznavanje Božjih principa, čini nas odgovornim da se trudimo da uvek biramo Božju opciju.
Npr. Bog vam neće postaviti znakove upozorenja na poslove, ljude, knjige, odeću, destinacije - Zabranjeno za hrišćane!
Ne, te odluke, šta raditi, gde ići, s kim se družiti, šta obući, šta čitati ili slušati ili gledati - moramo da donesemo sami, na osnovu istine, hrišćanskih osobina koje imamo i potrebe da uvek i svugde proslavimo Boga čineći ono što je po Njegovoj volji.
Na volju nam svaka odluka - sve nam je dozvoljeno, ali nam nije sve na koristi. Razmislite, procenite, izvagajte pre neko nešto uzmete ili učinite.
 
SUKOB (5:11, 12)
Neće to biti uvek lako. Zli će učiniti sve da nas prevari. Da pokuša da nas ubedi da se odlučimo za pogrešne izbore.
Zato Pavle i insistira na tome da hrišćani treba da izbegavaju društo pojedinih ljudi i ustaljene običaje.  Pročitajte 1. Korinćanima 15:33 - “Ne zavaravajte se: ‘’Rđavo društvo kvari dobre navike.’’” ili 1. Timoteju 6:3–21, tu možemo videti razorno udruživanje sa nepokornim ljudima.
 
Greh je toliko hrabar da se i o najsramnijim postupcima često javno raspravlja, i često nema nikoga da javno izgovori prekor za to postupanje. Ponekad nas smelost greha, potpuno iznenadi, i doživimo ono što se kaže - transfer blama - koje rezultira ćutanjem.
 
Ipak, treba uvek da se podsećamo da nam “Bog nije dao duha plašljivosti, nego sile, ljubavi i razboritosti. Stoga nemoj da se stidiš svedočanstva o našem Gospodu.” ( 2. Timoteju 1:7, 8a).
Jedno od najvećih iskušenja za hrišćane dolazi kad smo u opasnosti da budemo uvučeni u aktivnosti koje ozbiljno narušavaju sliku o hrišćanima. Bez obzira na to koliko se nama nešto činilo dobrim i korisnim, učestvovanje u nečemu sa pogrešnim osobama ne govori o hrišćanima ništa dobro.
Hrišćani su dužni da njihove aktivnosti imaju veze sa svetlom, a ne sa mrakom.
 
Tama se oseća neprijatno kad je u izložena svetlosti, i to je uvek spremna da kaže. Oni koji pripadaju svetlosti često nisu spremni, pod izgovorom lažnog mirotvorstva i korisnosti, da ukažu na zlo mraka.
 
U 2. Dnevnik 18,19 poglavlje (pročitajte ovo ako do sad niste, dopašće vam se) - nalazimo jedanu vrlo interesantnu situaciju sa carem Josafatom. Naime, on je, takođe pod izgovorom - jedan smo narod, jedna smo vera, tradicija, treba nam mir, zajedno smo jači - sklopio savez sa Ahavom, zlim izraelskim carem koga je Bog osudio na propast preko proroka Ilije. Da je svoju ćerku za njegovog sina, pa je čak otišao je u rat kao Ahavov saveznik, i jedva je izvukao živu glavu. A kad se vratio u Jerusalim, dočekao ga je prorok Jehu pa mu reče: “Zar treba da pomažeš opakima i da voliš one koji mrze Gospoda? Zbog toga je na tebi gnev Gospodnji!”
Josafat je inače bio dobar car, ali je svoj ugled ugrozio udružujući se sa nepokornim Ahavom, i zato je snosio posledice.
 
Kad smo postali hrišćani postali smo sudionici sukoba svetla i tame. Sviđalo nam se to ili ne. Moramo da izaberemo stranu i da se čvrsto držimo svog izbora.
Ne smemo da dozvolimo da mlakost i nesigurnost ugrozi sigurnost našeg spasenja i mir sa Bogom. Podsetimo se šta Isus kaže crkvi u Laodikiji, Otkrivenje 3:15-17 “Znam tvoj dela: nisi ni hladan ni vruć. Da si makar ili hladan ili vruć. Ovako, pošto si mlak - ni vruć ni hladan - ispljunuću te iz usta svojih.”
 
ODLUČNO DELOVANJE(5:13, 14)
Uticaj hrišćana mora pomoći drugima da dođu do istine, pravednosti i dobrote na Božji način.
Kako pomažemo ako naše svetlo ne svetli. Niko nema pravo da ćuti i da se ponaša nezainteresovanou odnosu na misiju koja nam je povrena.
So i svetlost su beskorisni ako se ne koriste.
Božji istina mora da bude objavljena istom žestinom kojom zlo želi da nametne laž.
To se postiže odlučnošću da sledimo Božju reč i pokoravamo se Božjoj volji koja nam se objavljuje kroz Duha Svetoga.
 
Naravno svi vi znate da to ne treba da bude agresivan način - naprotiv. Apostol Pavle u Rimljanima poslanici, 12:17-21 kaže ovako “Nikom ne uzvraćajte zlo za zlo. Pazite da činite ono što je dobro u očima svih ljudi. Ako je moguće – koliko od vas zavisi – živite u miru sa svim ljudima.
Ne svetite se sami, dragi moji, nego ostavite mesta Božijem gnevu. Jer, zapisano je: »Moja je osveta, ja ću uzvratiti«, kaže Gospod. Nego, »ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga; ako je žedan, daj mu da pije. Jer, ako to učiniš, posućeš mu glavu užarenim ugljevljem.« Nemoj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo dobrim.
 
ZA KRAJ
Stihovi koje smo na početku pročitali puni su saveta za hrišćanski život, koji nam pomažu da budemo pažljivi sa uticajem koji, kao hrišćani možemo da ostvarimo.
 
Neki biraju takav način života da je njihov uticaj prosto nevidljiv. Pre svega ne žele da se zameraju, a zatim ni da se ekponiraju. Zatim sledi nekontrolisani temperament (šta da radim ja sam takav), nepromišljene reči (olaka obećanja, povlađivanje ljudima), komformizam, kompromis, ostrašćenost, neozbiljnost, nekontrolisane strasti, svetovnost, ... slobodno dodajte ako imate još neku ideju.
 
Uvek se podsetite da ste, kao hrišćanin, posvećeni i pridodati Bogu kao Njegovo vlasništvo. Stoga uvek treba da pokazujemo dobrotu, pravednost i istinitost.
Imate moć da svojim hrišćanskim uticajem pomognete drugima da ugledaju svetlost Božje istine. Dajući dobar primer, možete voditi nekoga i pomoći mu da pobegne od tame greha.
 
Na kraju samo da ponovim jedan, krajnje ozbiljan, poziv na ozbiljnost i oprez. Ef. 5:15,16 “Pazite, dakle, kako živite - ne kao nemudri, nego kao mudri. Pametno koristite vreme, jer su dani zli.«.
 
Amin!

POSLANICA APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA 12, Živa žrtva

 “Stoga vas, braćo, zaklinjem Božijim milosrđem da svoja tela prinesete na živu, svetu, Bogu prijatnu žrtvu, da to bude vaše duhovno služenje Bogu. I nemojte više da se saobražavate ovome svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da razaberete šta je Božija volja, šta je dobro, prijatno i savršeno.” Rimljanima 12:1,2
 
Rimljanima, 12. glava
  
Stoga vas, braćo, zaklinjem Božijim milosrđem da svoja tela prinesete na živu, svetu, Bogu prijatnu žrtvu, da to bude vaše duhovno služenje Bogu.

Na šta se ovde misli kad se govori o prinošenju svoga tela kao žrtve.
Ovo je povezano sa onim o čemu se govori ranije u poslanici. Ako smo s hristom umrli onda je potrebno da svoja tela i umrtvimo u odnosu na greh - oči da izbegavaju da gledaju zlo; uši da ne slušaju loše stvari; jezik da ne govori pokvareno; ruke da ne čine nedela; noge da ne stoju na mestu sa zlima.
Nego da činimo sve suprotno od toga i na taj način služimo u Božjem delu.
Prihvatljivost Bogu nastaje onda kad to sve ne činimo zato što nam je zabranjeno nego zato što smo uvereni svim svojim bićem da je to način života koji proslavlja Boga i to činimo upravo radi toga.
 
I nemojte više da se saobražavate ovome svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da razaberete šta je Božija volja, šta je dobro, prijatno i savršeno.

Jasno je da je obraćen čovek potpuno novo stvorenje i da ne bi trebalo da, ni na koji način opravdavati ili podržavati svetske standarde. Ako smo duhovno odvojeni od sveta, onda treba da se odvajamo i od njegovih standarda.
Umesto toga treba da koristimo, Duhom obnovljeni, um da se preobrazimo u ono što je bogougodno. To je potrebno kako bismo bili u stanju da dođemo do onoga šta je pred Bogom ispravno i savršeno.
 
Na osnovu milosti koja mi je data, svakom među vama kažem: ne mislite o sebi bolje nego što treba da mislite, nego mislite o sebi trezveno, u skladu sa merom vere koju je Bog odredio svakom od vas. Jer, kao što u jednom telu imamo mnogo udova, a svi udovi nemaju istu ulogu, tako smo i mi, mnogi, jedno telo u Hristu, a jedan drugom udovi. A u skladu s milošću koja nam je data, imamo različite darove. Ako je nečiji dar prorokovanje – neka bude srazmerno veri; ako je služenje – neka služi; ako je poučavanje – neka poučava; 8ako je tešenje – neka teši; ako je davanje – neka daje od srca; ako je upravljanje – neka bude revnostan; ako je pokazivanje milosrđa – neka to čini s radošću.

Tako preobraženi možemo praktično da primenimo svoju veru. Ta praktičnost ima nekoliko manifestacija.
- trezveno procenimo sami sebe, ne dajući sebi značaj veči nego pripada i u skladu je sa merom koju nam Bog daje.
- koristite svoje darove, koje je Bog dao svakom delu tela Crkve.

 9LJubav neka bude nelicemerna. Gnušajte se zla, držite se dobra.
10Volite jedan drugoga bratskom ljubavlju; poštujte jedan drugoga više nego sebe.
11U revnosti ne posustajte; u duhu budite puni žara; Gospodu služite.
12U nadi budite radosni, u nevolji strpljivi, u molitvi istrajni.
13Delite sa svetima koji su u oskudici; budite gostoljubivi.
14Blagosiljajte one koji vas progone – blagosiljajte, a ne proklinjite.
15Radujte se sa onima koji se raduju, plačite sa onima koji plaču.
16Među sobom budite složni. Ne idite za onim što je visoko, nego neka vas privlači ono što je ponizno. Ne budite uobraženi.
17Nikom ne uzvraćajte zlo za zlo. Pazite da činite ono što je dobro u očima svih ljudi. 18Ako je moguće – koliko od vas zavisi – živite u miru sa svim ljudima.
19Ne svetite se sami, dragi moji, nego ostavite mesta Božijem gnevu. Jer, zapisano je: »Moja je osveta, ja ću uzvratiti«, kaže Gospod. 20Nego, »ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga; ako je žedan, daj mu da pije.
Jer, ako to učiniš, posućeš mu glavu užarenim ugljevljem.«
21Nemoj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo dobrim.
 
Probraženi i spremni da delujemo, do izražaja će doći taj promenjeni život, koji se ogleda u ovim stvarima koje čitamo u stihovima.